Želim duboko da verujem, građani Srbije to znaju, kada moj prethodnik govori o pljačkaškim privatizacijama, to apsolutno nema veze sa ovom Vladom i ovim vremenom. To je period pre 2000. godine i to su, kolega Raduloviću, sada vaši partneri sa kojima se slikate na femili foto kao neka jedinstvena opozicija. Vi ste s njima u političkom frontu protiv ove Vlade, a slažemo se samo u oceni da su sproveli pljačkašku privatizaciju.
Nekoliko puta ste spomenuli ostavku. To je antologijska ostavka, jer ste podneli ostavku u trenutku kada je bio raspušten parlament i kada smo bili u izborima. Tako da ja ne bih mogao da se držim te formulacije, a treba bi, jer ste spomenuli taj neki rok, tu neku vremensku odrednicu tretirali oko „Petrohemije. Moram da kažem, od trenutka kada ste vi otišli sa čela Ministarstva privrede, „Petrohemija“ nije napravila ni dinara duga. Nisam maliciozan čovek da kažem da ste vi odgovorni za dinara duga koji je nastao u „Petrohemiji“, ali vam kažem da „Petrohemija“ od tada nije napravila ni dinar duga.
Pominjete i vrlo naglašavate građanima Srbije 105 miliona, pa to podvlačite – 105 miliona. Moram da kažem građanima Srbije. Dug „Petrohemije“ prema NIS-u je 254 miliona. Sposobnošću ove Vlade, tih 254 miliona ne vraćamo, nego vraćamo 105 miliona zato što smo bili sposobni, kredibilni partneri koji su znali to dobro i kvalitetno da ispregovaraju u interesu građana Republike Srbije.
Metodologija koja važi za NIS, kada je „Petrohemija“ u pitanju, je od 254 miliona evra dugovanje ili neke 32 milijarde, 105 miliona evra se plaća preuzimanjem u javni dug u periodu do 2019. godine. Ove godine 20% i u pet šestomesečnih rata po 16%. Znači, i to smo dobro ispregovarali. To je višegodišnji period otplate. Kamata se otpisuje, a ostatak se konvertuje u kapital kompanije.
Ista ta pravila važe i za ostale poverioce, tako da iz ovog procesa „Petrohemija“ neće izaći sa nekim naduvanim UPPR-om, nego će „Petrohemija“ izaći sa jednom finansijskom nulom za ta stara, istorijska dugovanja i sa novom strukturom kapitala u kome će Republika Srbija, da li direktno ili preko svojih javnih preduzeća, imati između 70 i 75% vlasništva, dok će NIS imati dvadesetak posto vlasništva i „Lukoil“ kao poverilac oko 4%.
Sve ovo radimo da bi jedan od ključnih segmenata srpske privrede ostao sa obe noge na zemlji. Moram da pomenem, građani Srbije moraju da znaju o čemu mi pričamo. Pričamo o kompaniji koja će u 2016. godini ostvariti prihod od govoto 300 miliona evra. Nadam se da građani Srbije bolje od nekih, koji bi to po prirodi stvari trebali da razumeju, shvataju koliko je 300 miliona evra značajno za našu ukupnu ekonomsku politiku i za našu ukupnu ekonomiju, sa jedne strane. Ako uzmemo u obzir činjenicu da 77% njihove proizvodnje ide u izvoz, onda je jasno koliko to utiče na našu ukupnu krvnu sliku, na naše spoljnotrgovinske bilanse.
U 2015. godini „Petrohemija“ je ostvarila dobit od 21 milion evra. U 2016. godini, a evo tu smo još nekoliko dana, projektovana je dobit, koja je sada već egzaktna dobit, od 59 miliona evra. „Petrohemija“ u ovom trenutku, na svom računu, ima ozbiljan iznos sredstava. Taj iznos sredstava je naša garancija za realizaciju jedne ozbiljne investicione politike koja je neophodna da bi se ta važna fabrika, važna industrija za Srbiju vratila u ono stanje i one tehnološke procese koje je imala do 1999. godine kada je u bombardovanju to urušeno i kada je to narušeno.
Ponavljam, mi smo ponosni na ovo što radimo s „Petrohemijom“ zato što je „Petrohemija“ kapitalno bitna za našu ukupnu privredu i ekonomiju i zato što mi kroz ovo peglamo tuđe dugove, ali to je ozbiljnost i odgovornost države da nevezano za to ko je te dugove napravio, te dugove vraća.
Ja moram da kažem, zbog građana Srbije, do 2006. godine taj dug je bio 26 miliona evra, u 2007. godini je napravljeno 14 miliona evra, 2008. godini 29 miliona evra, 2009. godine 25 miliona evra itd. 2012. godine je bio pik 47 miliona evra i jedine godine u kojima „Petrohemija“ nije napravila ni dinara, evra ili dolara duga je upravo ova Vlada koja sad pred građane Srbije i parlament izlazi hrabro sa jednim kredibilnim programom i prihvata odgovornost i da plaća obaveze i dugove koje su napravile generacije pre nas.
Ja znam da mi od opozicije za to ne možemo da dobijemo ni aplauz, ni bravo, ali očekujemo elementarnu korektnost, makar od ljudi koji znaju o čemu danas ovde pričamo, jer zaista ima jedna velika odgovornost pred svima nama, da budemo ozbiljni pred građanima Srbije koji su nas ovde poslali. Hvala.

Ja moram oko ove „Petrohemije“ i nekih termina koje je gospođa Čomić, koju inače kao jednog dugogodišnjeg parlamentarca izuzetno poštujem, koje je koristila u svojoj diskusiji, moram da prokomentarišem.
Prvo, zaista mi je žao što vrlo egzaktne podatke koje iznosim ovde u diskusiji potpuno odgovorno i potpuno proverljive podatke iza kojih stojim, i ljudski i politički, i profesionalno, vi nazivate avioni, kamioni. Jednostavno, to mi je nekako malo skliznulo ispod vašeg nivoa višegodišnjeg ozbiljnog parlamentarca.
Pročitaću vam zvanične podatke. Godine 2015. „Petrohemija“ je ostvarila prihod od 237 miliona evra i poslovnu dobit od 21 milion evra; na kraju novembra 2016. godine 1.433 zaposlena, ostvareni prihodi 262 miliona evra i poslovna dobit za 11 meseci 2016. godine 57 miliona evra.
Ja sam vam pročitao šta je projekcija devet dana pred kraj godine, da je to 59 miliona evra i to su vrlo egzaktni podaci koji su vrlo poverljivi i zaista ne bih gubio svoj, da kažem, makar koliki, autoritet u vašim očima. Imam da već drugi put čitam ove podatke koji nisu 100% tačni.
Ne znam šta je za vas folklor kada je ova naša politika u pitanju, ali ovo što mi radimo definitivno nije folklor, ovo je rešavanje problema.
Gospođo Čomić, folklor je bio to što je 2009. godine Vlada Republike sa NIS-om potpisala protokol o strateškoj saradnji koji je tadašnji dug nastao do 31. avgusta 2009. godine u iznosu do 84 miliona, definisala da će delom platiti, a delom reprogramirati i zbog loše finansijske situacije i gubitak u poslovanju „Petrohemije“ nije ni dinara ni platila ni reprogramirala. To je folklor, da obećamo i ne uradimo ništa.
Godine 2011. su Vlada Republike Srbije i Naftna industrija a.d. ponovo potpisali Sporazum o strateškoj saradnji i tim sporazumima definisali količine i cene privremenog benzina koji će NIS isporučivati „Petrohemiji“, a dug koji po prethodnom reprogramu nije izmiren delom isplatiti, a delom konvertovati u kapital. Utvrđeni iznos nije konvertovan niti u kapital, niti je isplaćen odgovarajući iznos. To je folklor.
Dva puta smo mi to radili 2009. i 2011. godine, potpisivali sporazume i gurali problem dalje pod tepih, dalje pod tepih i taj problem je kao jedno ogromno brdo ispod tepiha narastao na sadašnjih 254 miliona evra sa kamatama. Znate, to što smo mi tada glumili da rešavamo problem to nije značilo da je taksimetar prestao da kuca. Mi danas imamo 254 miliona evra i tvrdim da je ovo veliki uspeh ove Vlade što je rešila da to brdo razgrne i što je dobro ispregovarala i od tih 254 miliona evra, 105 miliona sada mi preuzimamo u dug, a ostatak smo uspeli da otpišemo i da konvertujemo u vlasništvo, pri čemu, ponavljam, ni ovih 105 miliona koje zaista plaćaju svi vlasnici stanova, pri čemu, moram da kažem, ako smo mi sada stanari, nije u naše vreme nastao ni dinar duga, jer sam vam pročitao kada je dug nastao, precizno po godinama sa priraštajem tog duga, tih 105 miliona mi sada, ako pažljivo pročitate zakon, mi kao država sada možemo dalje da konvertujemo u kapital i da povećavamo našu vlasničku strukturu u „Petrohemiji“.
Ponavljam, Vlada Republike Srbije i javna preduzeća imaće između 70% i 75% vlasništva. Nemojte mi terati taj podatak ne mogu egzaktno da vam kažem, jer će nakon konverzije svih potraživanja to biti nešto što će uraditi stručnjaci, ali, imaćemo između 70% i 75% u firmi koja će imati nula dugovanja i koja će imati nekoliko desetina miliona evra na svom računu i planiranu dobit u 2017. godini od, opet nekih 40 ili 50 miliona evra.
Mi zaista sada imamo sve mogućnosti da sa dugoročnim ugovorom koji imamo sa Naftnom industrijom Srbijom, koja garantuje 10 godina, količinu i cenu za četiri godine koju je neki planirani period investicije u liniju polipropilena, mi zaista sada možemo da obezbedimo da se to ili privatizuje ili obezbedi strateški partner, ali ne na način što ćemo to nekom da poklonimo, nego što će to neko ozbiljno morati da plati, jer ta firma sad zaista sa ovom „Ebidom“ i sa čistim finansijama ima svoju vrednost. Ta vrednost je više nego ozbiljna i svi zajedno ćemo biti svedoci toga da ćemo u 2017. godini verujem imati vrlo jednu dobru poslovnu aktivnost sa „Petrohemijom“ i da ćemo imati jednu ozbiljnu utakmicu ozbiljnih igrača koji će se utrkivati da nam budu partneri u toj i takvoj „Petrohemiji“. Hvala.

Gospodin Milojičić je pokušao da, u želji da bude simpatičan, mene okarakteriše kao nečijeg ljubimca.
Gospodine Milojičiću, koliko vidim, vi ste ovde ljubimac. Dobili ste lekciju iz geografije, dobili ste lekciju iz biologije, tako da vidim da ste vi ovde ljubimac. Sa svih strana vas mnogo vole i uvažavaju i obučavaju.
Sad šalu na stranu, moram da kažem da zaista kolega Milojičić je, po mom mišljenju, na jedan vrlo nekorektan način pokušao da politički boji neke moje diskusije koje su bile pre svega odgovori na pitanje ili komentare narodnih poslanika koji su pokušali na jedan način da kao teret ovoj Vladi spočitaju 105 miliona evra koji se vraćaju kroz Zakon o javnom dugu.
Bez bilo kakve politizacije, bez bilo kakvog karakterisanja prethodnih vlada sam bio u obavezi i zbog ovog doma i zbog Vlade u kojoj sedim i zbog javnosti da navedem tačan period u kome je nastao dug. Time nisam rekao da je neka vlada bila katastrofalna, niti da je katastrofalno radila, ali nisam dao na Vladu u kojoj sedim sa stanovišta pravljenja duga u „Petrohemiji“, jer sam vrlo precizno naveo u kojim godinama je dug nastao i vrlo precizno naveo da u mandatu ove Vlade nije nastao ni dinar duga i da u mandatu ove Vlade ta ista „Petrohemija“ pod novim uslovima rada koji mi diktiramo, ostvaruje pozitivno poslovanje i „Ebida“ i dobit su zaista za respekt i to očekujem i od vas da prokomentarišete.
Kad me terate da uđem u tu politiku kada govorim o „Petrohemiji“, ja bežim od politike kad je „Petrohemija“ u pitanju, jer je ovo suviše važno pitanje da bi ga mi politizirali i da bi ga gurali u dnevno-političku prašinu, jer, ponavljam, ovo je 300 miliona evra godišnje poslovanja od čega 250 miliona ide za izvoz i zaista je kapitalno važno za ekonomiju ove zemlje.
Moram da kažem da, uz ogromno uvažavanje profesora Škundrića, on nije bio zadužen za „Petrohemiju“. „Petrohemija“ nije deo energetskog sektora, već je to jedna privredna delatnost, a ja se bavim „Petrohemijom“ zato što me po tom pitanju ovlastio predsednik Vlade da vodim pregovore sa NIS vezano za, ponavljam, otpis, kamata, konverziju dela potraživanja u kapital „Petrohemije“ i obezbeđivanje desetogodišnjeg ugovora po povoljnim uslovima i povoljnim okolnostima, tako da ako bi i ušao u to da bilo koga bojim da je za nešto odgovoran ili ne, profesor Škundrić to definitivno nije jer, ponavljam, nije bilo u njegovoj resornoj nadležnosti.
Zaista, pokušavam da biram reči i da po ovako važnim pitanjima ne uđem na tu klackalicu političkih prepucavanja, ali ako napadate Vladu u kojoj sedim zbog tih 105 miliona, ja ću uvek i svaki put i sto puta i hiljadu puta da ponovim vrlo precizno u dinar ili evro u kom periodu je taj dug nastao i da ponovim da ova Vlada vodi odgovornu ekonomsku politiku kad je ova zemlja u pitanju i da vraćamo dugove koji su nastali i u prethodnom periodu i da je to naša obaveza zbog budućnosti i zbog naše dece. Hvala.

Ja se vas nešto ne sećam iz tog vremena ozbiljne DS i ozbiljnih ljudi koji su u toj stranci sedeli, moram da vam kažem i moram da vam priznam. I moram da kažem kada ste već do te mere po malo i drski prema meni, a nisam ušao u političku arenu s vama ovde, već govorim o „Petrohemiji“…
(Radoslav Milojičić, s mesta: Niste vi, nego vaše kolege.)
Znam, ali ste se meni obraćali.
Kolega Milojičiću, malo se fokusirajte na to što radite.
Moram da kažem da tih ozbiljnih ljudi ne vidim ni sada u DS, kada me terate na tu temu da pričam.
Socijalistička partija Srbije zaista je ružno reći da je svojim odlukama izazvala bombardovanje. To je bio deo politike ove zemlje, jedna tužna epizoda u našoj istoriji i red je da o tome reč daju istoričari, a ne oni koji čak nisu bili ni deo političkog života kada su te odluke donošene.
Mada moram da se prisetim i pojedinih epizoda iz tog tužnog perioda u kome su se neki po malo i radovali tom bombardovanju i možda ga po malo i prizivali, ali to je deo jedne politike i jednog vremena o kome sud daju pomalo birači, a treba pre svega da daje istorija, a ne vi i ja u našoj polemici koja je možda malo i emotivna u ovom trenutku.
Moram da kažem da SPS se nikad nije krila iza DS, jer zaista vi niste bili kišobran pod koji SPS i ta ideja koju ona zastupa ikada mogla da stane, kao što se ne krijemo ni sada. Imamo svoj politički put, svoj politički život, svoju političku snagu koja je bila i mnogo velika, bila i vrlo skromna, ali to smo mi i borimo se za naše ideje i verujte mi da će ta ideja biti mnogo jača u vremenu koje dolazi od one koju vi zastupate.

Pre svega, ja pred ovim visokim domom moram da se možda složim da sam izašao iz okvira diskusije ministra, u odnosu na članove parlamenta i pre svega se narodnim poslanicima u tom delu izvinjavam.
Gospodin Milojičić se lično meni obraćao. Nije se on obraćao SPS. Da se obraćao SPS, on bi polemisao sa kolegom Jovanovićem. On se obraćao ministru Antiću, sa vrlo teškim i vrlo specifičnim optužbama, na koje sam, izvinite, i kao političko biće morao da odgovorim.
Vama, kolega Ćiriću, se lično izvinjavam, zato što izuzetno cenim i vas i znam da ste veliki patriota.

Vidim da se koleginica Brnabić spremila da odgovori na veći broj vaših primedbi. Ja ću samo na par.
Prvo, možda ne znam toliko da predviđam, ali sam pet godina bio predsednik Skupštine grada, a gospodin Šarović šef opozicije tadašnji, pa je njega ponekad iz mog ugla lako predvideti. Tako da, imam, gospodine Šaroviću podatke Eurostata, statističke podatke o ceni električne energije za sve evropske države. Cena električne energije u Danskoj je 30,9 evrocenti, tako da nemojte me ispravljati molim vas, jer ne pričam napamet. Znači, u Danskoj 30,9.
Kada sam govorio o cenama električne energije, ja, naravno, ne živim na nekoj drugoj planeti, živim u Srbiji, u Beogradu. Znam kakva je ovde situacija ekonomska i ja sam upravo rekao – ja neću da merim to u odnosu na Dansku gde je 30,9 ili Nemačku gde je 29,7, nego se držimo regiona. Upravo o tome sam pričao. Crna Gora 9,6, Makedonija 8,2, Albanija 8,2, BiH 8,3, Moldavija 9,6, a Srbija 6,4. Ponavljam, prosečna cena električne energije u Srbiji je najjeftinija u Evropi.
Kada poređamo to u odnosu na region, gde su i plate otprilike u istom nivou, vidi se koliko je u Srbiji cena električne energije zaista povoljna za građane, uzimajući u obzir i njihovu platežnu mogućnost. Govorio sam o tome da mi o tome striktno vodimo računa. Ne možete isključivo da gledate koji je standard i koja je visina plate i cena struje zato što cena struje ima svoju proizvođačku cenu i mi o tome moramo voditi računa i ne smemo naše energetske kompanije da vodimo u pravcu debakla.
Kada je u pitanju „Petrohemija“, moram ponovo da malo korigujem ovo o čemu je gospodin Šarović govorio. Dakle, dug „Petrohemije“ prema NIS-u je 254 miliona. Nastao je u periodu, rekao sam kom. Znači, ova Vlada nije napravila ni dinara duga.
Kad govorimo o tom dugu, mi smo uspeli dobrim pregovorima o tih 254 miliona da svedemo na 105, na način što se gotovo 70 i nekoliko miliona evra kamata otpisuje, a ostatak razlika između 105, kamata, do 254 će se konvertovati u vlasništvo. I tih 105, ponavljam, mi preuzimamo javni dug, to ćemo otplaćivati u naredne četiri godine po modelu koji imate pred vama, znači, 20% ove godine i onda pet šestomesečnih rata po 16%, uz našu mogućnost koju ćemo mi, naravno, iskoristiti jer smo je zakonom otvorili, da tih 105 miliona evra i mi kao Republika Srbija konvertujemo u vlasništvo „Petrohemije“. Time će vlasništvo države u „Petrohemiji“ što direktno, što preko javnih preduzeća, narasti na gotovo 75%.
Ponavljam, ta firma je sada na nuli. Ona nema dugovanja. Ima ozbiljnu količinu sredstava na računu. Ove godine će imati profit od 59 miliona evra, nešto je plaćala od ovih starih dugova i obaveza. Znači, ima gotovo 50 miliona evra na računu.
Sa dugoročnim ugovorom sa NIS, to je sada vrlo stabilna kompanija koja će ili ostvarivati profit i dividendu davati u naš budžet ili ćemo tu kompaniju, naći strateškog partnera, prodati deo akcija i ja verujem, ne smem sada da gledam toliko daleko, ali verujem da ćemo ovih 105 miliona evra kroz tu jednu aktivnost vratiti nazad u budžet Srbije i ostaviti iza sebe jednu ozbiljnu kompaniju.
Kada su u pitanju zaduživanja, verovatno će Ana malo više o tome govoriti, o tome smo pričali puno prilikom usvajanja budžeta. Mi ćemo ovu godinu završiti sa 2,7-2,8% rasta BDP. To je neka novostvorena vrednost. Imamo novostvorenu vrednost BDP-a. Jedan deo te novostvorene vrednosti mi koristimo za vraćanje određenih dugova, za peglanje određenih stvari vezano za zarade i penzije, a delom za nove investicije. Mi ne možemo da predvidimo i da planiramo novi rast našeg društvenog proizvoda bez investicija, ali to su investicije koje smo takoreći zaradili u ovoj godini kroz stopu rasta i one ne utiču na rast našeg duga u odnosu na BDP. Vi sve to dobro znate. Gospodin Krasić, koga ste prozivali, još bolje to zna. Tako da, ja ovo i ne objašnjavam vama, već građanima Srbije. Hvala.

Uvaženi narodni poslanici, ja naprosto moram da reagujem na izlaganje koleginice Radete, vezano za „Resavicu“.
Pre svega, apsolutno odgovorno tvrdim, svi zaposleni u „Resavici“ svakog meseca primaju zaradu. Ne postoji dug ni za jednu ne isplaćenu zaradu zaposlenima u „Resavici“. Od kada je ova Vlada, dug prema zaposlenima je nula dinara.
Dakle, sve plate primaju na vreme i sve plate primaju na osnovu subvencija koje im definišemo iz budžeta. Četiri milijarde 470 miliona dinara godišnje je subvencija koja ide direktno uz zarade zaposlenima.
Postoje dva problema, kada je „Resavica“ u pitanju. Jedan je problem nekog neisplaćenog starom smenskog rada koji je nastao u periodu 2005.-2013. godine, znači ne iz domena ove Vlade. Drugi je to što im nisu plaćene obaveze za PIO za čitavu 2011. godinu i jedan broj meseci u 2012. godini.
Dakle, ova Vlada nije ostavila dinara duga kada je „Resavica“ u pitanju. Sve obaveze se rešavaju i sada planiramo i ulazimo u sistem da tu kompaniju konsolidujemo. Moram da napomenem da je tokom ove godine plaćeno 300 miliona ljudima za neisplaćeni smenski rad, ponavljam, od 2005. godine, sa jedne strane. Sa druge strane, da ove godine u budžetu smo odvojili još dodatnih 600 miliona dinara za proces socijalnog programa i početka zatvaranja određenih rudnika koji su potpuno neekonomski. Sa druge strane, u ovaj budžet smo stavili i garanciju za investiciju za rudnik „Soko“ i investicioni program za povećanje proizvodnje u rudniku „Soko“ koji je jedan od najprofitabilnijih i sa najvećim zalihama uglja.

Dakle, apsolutno ne mogu da prihvatim da ova Vlada ne radi ništa. Ova Vlada je napravila ključne korake u konsolidaciji javnih preduzeća. Ponavljam, u fokusu su bili „EPS“, „Srbijagas“, „Železnice“. Napravljen veliki pomak.
Kad je „Resavica“ u pitanju, samo vas molim, nemojte vi da branite rudare od mene i vi meni da pričate kako je u rudniku. Ja s tim ljudima živim već treća godina i rešavam najteže moguće probleme. Svi oni koji bi hteli da zarade političke poene na njihovoj muci, ja ih pozivam nek se spuste u tu jamu da vide kako je dole i onda bi znali da to nije stvar za igru, gospođo Radeta.Političke poene prikupljajte na nekoj jeftinijoj adresi od rudarske muke.
Ponavljam vam, ova Vlada, zahvaljujem se na podršci svim kolegama, ministrima i Vujoviću, i kolegi Kneževiću, ali i predsedniku Vlade, ali ponavljam celoj Vladi, je pokazala poseban osećaj prema ljudima iz „Resavice“.
Ponavljam, povećali smo im budžet, dali garanciju i spremamo im dosta dobrih stvari. Nažalost, tu nema demagogije, tamo gde nema uglja, taj rudnik mora da se zatvori, ta jama mora da se zatvori. Mi te ljude nećemo na ulicu, prepakovaćemo ih na drugo mesto gde ima… Ako u rudniku u jami „Vrška Čuka“, u Opštini Zaječar, nema više a ima u „Lubnici“, koja je isto u Zaječaru, pa, prepakovaćemo te ljude, nećemo te ljude ostaviti na ulici, verujte mi brinemo o njima, više od onih koji se samo lupaju u grudi.

Uvaženi narodni poslanici, naravno, uz apsolutno poštovanje prema ovom visokom domu, iz koga sam i ja ušao upravo u ministarsku klupu, i razumevanja, naravno, uloge parlamenta i narodnih poslanika, i izvinjenje ukoliko je možda moja diskusija imala jednu dozu tenzije, molim da se razume da je ona pre svega posledica toga što ogromnu energiju poklanjamo upravo konsolidaciji javnog preduzeća Resavica. Onda kada iz diskusije narodnog poslanika, koji ima toliko iskustva i kojeg ja respektujem sa stanovišta iznošenja ozbiljnih i odgovornih podataka, čujem podatak da radnici Resavice pet godina nisu primili platu, dozvolite da je to nešto što ja ne mogu da prihvatim i na šta malo burnije reaguje, sa jedne strane.
Sa druge strane, Vlada i Ministarstvo, ponavljam, rade ozbiljan projekat konsolidacije tog javnog preduzeća, zaista, na prvom mestu i pre svega vodeći računa o sudbini tamo tih ljudi, rudara koji rade u tim teškim uslovima i u opštinama i delovima Srbije koji su, nažalost, nerazvijeni, i uzimajući u obzir ukupnu i ekonomsku i socijalnu problematiku koja tangira čitav taj projekat.
Kada je proizvodnja uglja u Resavici u pitanju, ona nažalost nije velika, ona će u 2016. godini biti negde ispod 600.000 tona. Najveći deo tog uglja, negde gotovo 80%, je ugalj koji ide za potrebe Elektroprivrede Srbije, zatim energetike iz Kragujevca, manji deo toga, do 100.000 tona je komandni ugalj koji se prodaje na licitacijama.
Gospođo Radeta, ja nisam komercijalista u javnom preduzeću Resavica.

Na sajtu javnog preduzeća imate listu svih kupaca sa količinama, tako da vas pozivam da se tamo informišete.

Kolega Vujović je u svom izlaganju se pre svega dotakao ovih elemenata vezano za subvencije. Ja želim da prokomentarišem taj segment vezano…
(Zoran Krasić, s mesta: Koliko mogu ovi iz Vlade da pričaju?)

Želim da istaknem da je za mene i kao ministra, ali i kao, da kažem …
(Nemanja Šarović, s mesta: Čoveka.)
… čoveka, u pravu ste, zahvaljujem kolega Šaroviću, zaista neprihvatljivo da dovodimo u pitanje budžete dva ministra bez portfelja koje pre svega treba da obave zaista jedan ozbiljan i značajan posao.
Srbija se danas suočava sa jednim od najvećih problema, to je problem demografije. Svake godine ostajemo bez gradića ili sredine od 38 hiljada stanovnika. Tako da, budžet ministru bez portfelja koji tek treba da definiše prioritete države u toj oblasti, u toj politici, ja ne da mislim da je nepotreban, nego mislim da je mali, ali bez obzira što je mali je značajan korak i jedan pokazatelj i signal da će država time daleko ozbiljnije da se bavi u narednom periodu.
Kao što moramo da se bavimo ravnomernim razvojem, i kao što moramo da se bavimo stotinama javnih preduzeća širom Srbije koje treba uvesti u neki okvir. Tako da, meni je ovo i politički, ali i suštinski, apsolutno neprihvatljivo.

Pre svega, moram da istaknem da ova Vlada u poslednje dve godine je napravila zaista veliki pomak u restrukturiranju javnih preduzeća. Moram da podsetim na one projekte koje radimo sa Svetskom bankom, EPS, „Srbijagas“, „Železnice“ i tu su zaista rezultati dobri. Ponavljam „Srbijagas“ od 2014. godine nije napravio ni dinara duga za gas, vraćeni stari dugovi, EPS je u ozbiljnom procesu restrukturiranja, ozbiljni finansijski pokazatelji na osnovu smanjenja gubitaka, povećanja naplate i operacionalne efikasnosti, danas ima preko 500 miliona evra na svom računu.
Kada su u pitanju garancije, o tome sam govorio i u načelnoj raspravi, mi imamo garancije pre svega za „Elektroprivredu Srbije“ i za „Elektromreže Srbije“ prema Nemačkoj razvojnoj banci. To su garancije koje vraćaju „Elektroprivrede Srbije“ i „Elektromreže Srbije“. Zašto se daje garancija? Zato što se time postižu najniže moguće kamatne stope. Znači, ponavljam, ovo ništa neće biti na teret građana Srbije, ovo su projekti tipa „Trans-Balkanski koridor“, kome „KEF“ daje i grand sredstva u iznosu od 6,6 miliona evra.
Dakle, nije reč o daljem nekom lancu stvaranja nekih obaveza javnih preduzeća koje će vraćati građani Srbije. To je prošlost. To je tako nekada bilo. Više toga nema. Upravo ova Vlada je prekinula sa takvom praksom. Jedina stavka gde ćemo možda svi zajedno dati podršku je upravo ovaj poslednji iz te kategorije zajmova, zajam prema Češkoj eksportnoj banci za potrebe javnog preduzeća Resavica, ali u funkciju povećanja njihove proizvodnje i smanjivanja subvencija. Znači, opet u interesu građana.

Uzimajući u obzir da kolega Vujović nije tu, pokušaću ja da odgovorim na sva ova vaša pitanja koja su bila brojna i teško ih je spakovati u dva minuta.
Ali, pre svega, apsolutno odgovorno tvrdimo da javni dug Republike Srbije pada, pre svega u odnosu na BDP. Mi uporno tvrdimo, javni dug Srbije pada u odnosu na BDP. U 2015. godini on je iznosi 74,7%, a 2016. godina će se završiti sa 73,5, znači 1,2% manje.
Kada je u pitanju nominalni iznos duga na 31. oktobar 2016. godine, da, to je neki presečni datum, molim vas uzmite u obzir da su to stvari koje znaju da imaju određene amplitude koje su pre svega vezane za kurs dolara. Mi imamo jedan deo zaduženja koji je vezan za dolar. Kurs dolara je imao dramatične skokove tokom 2016. godine. Kad ga preračunamo u evro, on može da pokaže takvu neku matematičku tendenciju. Znači, nije posledica novih zaduživanja. Mi nismo imali deficit da bi se on odrazio na takav način.
Kada je u pitanju vaša primedba vezano za povećanje iznosa u pojedinim tačkama, vezano za kredite, moram da kažem, ovu kolonu koju posmatramo, na primer, kada je u pitanju projekat osiguranja rizika u slučaju elementarnih nepogoda i stanje duga, to nije iznos duga. To je stanje duga u ovom trenutku. Kada to poredite sa prošlom godinom, ako je došlo do povećanja, to znači da je iz te kreditne linije došlo do povlačenja sredstava. Ja mislim da je to dobro. Dobro je ako imamo već tu kreditnu liniju da ta sredstva konačno koristimo.
Na samom kraju, mislim da je politika ove Vlade Republike Srbije da vrši refinansiranje nepovoljnih kreditnih linija izuzetno dobra i dugoročno će pokazati jako dobre tendencije. I sami ste rekli, ako imamo kredit sa 8%, a sad ga refinansiramo kreditom ispod 3%, pa to je kapitalna stvar za budućnost ove zemlje.

Gospodine Krasiću, ja se u dobrom delu ovog političkog okvira u kome se vi krećete mogu složiti, ali vi mene ili niste dobro slušali ili niste razumeli. Ja imam dve poruke. Prva poruka je nedvosmislena, kristalno čista i jasna. Znači, nivo javnog duga u odnosu na BDP, ali ne na projekciju BDP-a u 2017. godini, nego na ono što je ostvarenje u 2016. godini pada.
Druga stvar, dakle, javni dug i ovo što vi vidite, kao podatak u apsolutnom iznosu, je posledica jedino i isključivo rasta kursa dolara. Pročitaću vam godina na godinu koliko je bilo zaduženje po valutama: 8,9 milijardi dolara 2015, 8,9 - 2016, 9,9 milijardi evra 2015, 9,8 - 2016. Kada su dinari u pitanju: 668 milijardi dinara 2015, 635 milijardi dinara – 2016. Znači, značajno smanjenje i ostale valute: 153 milijarde 144 – 2016. godine. Znači, pad u svim našim valutama, ali zbog skoka dolara i njegovog odnosa, kada sve pretvorimo u evro, što je u našem budžetu urađeno, došlo je do tog nekog malog nominalnog rasta koji nije posledica našeg zaduživanja, nego ponavljam jedino i isključivo rasta kursa dolara. To sam vam uporno pokušavao i malopre da objasnim.