Pre svega, ja zaista nijednog trenutka nisam rekao da narodni poslanici ne razumeju zakon, već sam samo apelovao na poslanike da budu na stanovištu da je Ministarstvo finansija i Vlada ovaj zakon pripremila sa stanovišta sagledavanja najboljeg interesa za Republiku Srbiju. To sam želeo da prenesem kao neko svoje mišljenje. Apsolutno, ne daj Bože, da ja ulazim u kvalifikacije načina na koji poslanici određeno zakonsko rešenje shvataju ili prihvataju.
S druge strane, mislim da nije dobro ovde stvarati jednu potpuno pogrešnu sliku da je amandmanima izvršena neka kapitalna izmena predloženih rešenja. Pod prvo, ovo rešenje ima samo jednu esenciju, koja je potpuno jasna i jednostavna, da se zaštitimo od posledica negativnih kamatnih stopa, a sve ostalo je neki fine tuning. Ja sam apsolutno srećan što je i parlament ušao u kreiranje ovog zakonskog rešenja kroz amandmane. Mislim da sam se sa pojedinim narodnim poslanicima i prethodnicima i složio u nekom prethodnom iskustvu kao ministra, da je dobro kada parlament prihvata amandmane opozicije. Ovde sada dovodimo na nivo da maltene se Vlada kritikuje što je prihvatila amandmane, a ja verujem da je to dodatni kvalitet svega ovoga.
Konačno, zaista ne razumem tu potrebu da se ovde sada pravi neka konfrontacija oko ovog rešenja između predlagača i Narodne banke. Uveravam vas da po pitanju samog zakona ovog člana koji se brisao, pouzdano znam da se ministar apsolutno konsultovao sa Narodnom bankom.

Zaista ne znam ko je za koga ovde zadužen, niti to pratim, niti to razumem do kraja, ali kao neko ko je bio u nekoliko mandata ovde poslanik, smatram da dobro razumem duh parlamentarizma.
Imali smo raspravu o ovom zakonskom projektu u načelu. U toj raspravi u načelu uvaženi narodni poslanici, bez obzira da li dolaze iz vlasti ili opozicije, su izneli neka svoja razmišljanja i stavove na temu ovog zakona. Moj uvaženi kolega dr Vujović je u svom završnom razmatranju konstatovao da smo imali dobru raspravu, zahvalio se poslanicima na dobroj raspravi i konstatovao da iz te rasprave je čuo puno toga što kvalitetno može da utiče na samo zakonsko rešenje.
Ne razumem danas ta pitanja zašto ste prihvatili amandman. Prihvatili smo amandmane zato što su ih dali narodni poslanici, i zato što oni poboljšavaju tekst ovog zakonskog projekta, niti sa željom da bilo šta u tome doživimo na bilo kakav pogrešan način. Narodni poslanici podnose amandmane, ako mi, kao Vlada, ocenimo da je neki od tih amandmana kvalitativno uticao na zakonsko rešenje, mi to prihvatamo, bez obzira da li dolazi od odbora ili od strane bilo kog pojedinačnog poslanika. Tu nema nikakvih prostora za teoriju zavere.
Pošto ću krenuti moram kolegi Milojičiću da odgovorim. Prvo mi se ne zadužujemo, nego dajemo garancije za kreditne linije koje će vratiti „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreže Srbije“.
Zašto idemo na izdavanje tih garancija, pričali smo u načelu. Zato što su pod tim uslovima, kada dajemo državnu garanciju, uslovi kod KfW banke daleko povoljniji. Zašto EPS i EMS uzimaju te kredite? Pa, naprosto, to je nešto najnormalnije, niko iz svog keš floa ne plaća investicije ako ima povoljne kreditne linije i to je apsolutno logično. Tako da nema to veze sa šećerom.

Vrlo, vrlo kratko.
Apsolutno, uvažavajući ovo što je gospodin Mirčić govorio, samo nekoliko elemenata koje još želim da prokomentarišem.
Pre svega, mislim da je dobro da stvaramo sami atmosferu u Srbiji, da je za nas bitno da kao država i društvo dostižemo standarde u zaštiti životne sredine. Nije dobro da stvaramo atmosferu i klimu u našem društvu i da nam to neko nameće. Nije dobro da stvaramo klimu da to radimo zbog nekog drugog. Pre svega, moramo da razumemo da to radimo zbog sebe, zbog ljudi koji žive u okolini naših, pre svega, najvećih energetskih objekata, čitaj najvećih zagađivača, i zbog naše dece.
Ne prihvatam koncept – nemojte ljudi da to radimo, to nas neko tera to nije dobro za nas, ne naprotiv, mi to radimo zbog sebe i apsolutno je nebitno da li je to deo neke naše agende. Mislim da smo mi, kao društvo, dovoljno sazreli da shvatimo da, pre svega, smanjenje emisija zagađenja, smanjenja emisije CO2 i ostalih zagađivača je u našem interesu i da zbog toga moramo da ulažemo u to.
Ponosan sam što smo mi u proteklih nekoliko godina uložili oko 200 miliona evra i kroz to smanjili praškasto zagađenje iz naših termoelektrana za 93%. Mi moramo da završimo denitrifikaciju, moramo da završimo odsumporavanje, i moramo u finalu da smanjimo emisije SO2, jer je to bitno zbog nas i to je ono na šta smo mi čvrsto opredeljeni i čvrsto rešeni.
Niko nas ne tera da mi gasimo naš termosektor. Termosektor će živeti u onoj meri u kojoj se bude prilagođavao, u tehnološkom smislu, onim trendovima koji su za to neophodni, uz sve one vremenske rokove koji su predviđeni za prilagođavanje u tom sektoru. Podsećam da mi imamo vremenski period do 2023. godine kada treba da prilagodimo naše termoelektrane nekom nivou standarda. Mi to idemo svake godine malo po malo, i apsolutno sam uveren da ćemo 2023. godine to ispuniti, da će naše termoelektrane raditi u skladu sa tim značajnim standardima. Ponavljam, po stoti put, za nas, našu decu, generaciju koje dolaze.
Potpuno je jasno da iz energetske zajednice Evropske komisije niko nama ne brani da gradimo ni nove termoelektrane. Mi u ovom trenutku gradimo Kostolac B-3, i za to imamo, da kažem, puno pravo i niko nam ne postavlja pitanje zašto gradimo termoelektrane.
Jedino pitanje koje se nama postavlja i svima ostalima koji hoće da grade termoelektrane, da li se za to koristi najbolja dostupna tehnologija. Dakle, termosektor mora da se razvija praćenjem standardima u oblasti zaštite životne sredine, a kada je tehnologija proizvodnje u pitanju, u skladu sa najbolje dostupnom tehnologijom. Ta najbolja dostupna tehnologija apsolutno nema žig porekla da je iz EU, niti bilo koje druge države.
Mi u Kostolcu radimo sa kinenskom tehnologijom. Na primer, u našoj Elektroprivredi Srbije na remontima kapitalnim, da kažem, ulaganjima učestvuje Silovljev mašine, znači, ruska kompanija. Dakle, te najbolje dostupne tehnologije, one dolaze i iz EU i iz Kine i iz Ruske Federacije, tako da tu nema tog političkog rizika te vrste o kome ste vi govorili. Nema pristrasnosti, mi tehnološki se ne naslanjamo ni na koga, nismo tehnološki zavisni, dozvoljavamo apsolutnu utakmicu između tehnologija na osnovu njihovih cena i kvaliteta.
Konačno, politika cena, vrlo kompleksno pitanje, vrlo osetljivo pitanje. Ova Vlada, mislim da je pokazala jedan visok stepen senzibiliteta po tom pitanju i apsolutno pokušavamo da balansiramo između potrebe da cena dođe na taj neki ekonomski, čitaj tržišni, nivo i tog našeg prepoznavanja kakve su ukupno socijalekonomske mogućnosti naših građana.
Mi stalno kočimo taj proces dostizanja te tržišne cene, iako smo u potpunosti u pravu, konstatno pod određenom vrstom jednog mekog pritiska međunarodnih finansijskih institucija da to radimo brže.
Ono što želim da još jedanput pocrtam, da ova Vlada vodi jednu, ja duboko verujem u to, odgovornu socijalnu politiku po tom pitanju i želim da podsetim da, kada su u pitanju…
Dobićete upalu mišića, spustite to, ne reagujem na to.
Moram da podsetim da mi imamo tu kategoriju socijalno ugroženog kupca i da Republika Srbija iz budžeta izdvaja nekih, hajde da kažem, desetak miliona evra za besplatne kilovate i besplatne metre kubnog gasa. Mi na taj način pomažemo otprilike 60.000 ugroženih potrošača mesečno. Imamo jasno definisane kriterijume i ponavljam, socijalna politika kao takva, pre svega, treba na taj način da se realizuje i to je nešto što je neka politika Vlade za period koji je pred nama. Zahvaljujem.

Mogu da se složim sa ocenom da je dobro kada imamo dijalog. Dakle, slažem se da je dobro što imamo dijalog i slažem se da treba da razgovaramo i analiziramo zajednički podatke na osnovu tačnih informacija, i u duhu toga bih uvaženog kolegu Ćirića pozvao da i sa druge strane imamo tačne informacije.
Proizvodnja u EPS-u jeste pala u prvom kvartalu u odnosu na isti period prošle godine, ali ne za 20%, nego za 14,5%. Tako da, ja samo pozivam da se držimo istog duha kad tražite od nas da govorimo tačne brojke, onda i ja vas molim, pošto nemam prava da zahtevam, da i vi govorite tačne brojke, a tačne brojke su upravo to 14,5% pad proizvodnje električne energije i 10,1% pad u proizvodnji uglja, pričamo o prvom kvartalu 2017. godine, u odnosu na prvi kvartal 2016. godine.
Pri čemu ponavljam, 2016. godine, još jedanput to moram da naglasim, je jedna od dve najveće proizvodnje električne energije u istoriji EPS. Rekao sam i juče, prosečna proizvodnja električne energije u EPS u poslednjih 15 godina, mislim da je dovoljno dugačak vremenski period da možemo da se složimo da prosek je neki referentan, je 33.700 gVh 2016. godina 36.650. Znači, možemo da vidimo da je ta 2016. godina zaista bila jedna onako izuzetno dobra godina sa visokom proizvodnjom. U 2017. godini, prvi kvartal manji, nismo zadovoljni time, apsolutno. Velike kritike na činjenicu da se neki elementi nisu brže rešavali. Ali, isto tako moramo da sagledamo sve uslove koji su do toga doveli.
Moram da napomenem ma koliko vi sada iznosite sada neke podatke koji su meni nepoznati. Prvi put čujem za to da je na primer u tom januaru bilo ko imao u regionu ozbiljnu proizvodu električne energije, jer su svi bili u dramatičnim problemima, i Crna Gora, ona pogotovo, to znam.
Tako da je apsolutno nemoguće da su imali povećanje proizvodnje, ali evo, pošto volim da budem vrlo egzaktan, u januaru 2017. godine protočne hidroelektrane, znači koje su gro naše proizvodnje uz hidro sektore, jer je to Đerdap, 446 gvh, ove godine prošle godine, 678 gVh. Dakle, uvaženi narodni poslanici, 34,5% je u januaru bila manja proizvodnja u hidro sektoru na protočnim, znači, na Đerdapu. U celom prvom kvartalu, proizvodnja u hidro sektoru je bila negde 14% manja nego u prvom kvartalu prošle godine. Dakle, bez dileme upravo ti meteorološki i hidrometeorološki uslovi su značajno uticali na činjenicu da u 2017. godini imamo manju proizvodnju nego u 2016. godini.
Kada je proizvodnja uglja u pitanju, postoji obrazloženje, ne kažem da je opravdanje, ali postoji jedno potpuno razumno i racionalno obrazloženje sa kojim ni mi nismo u potpunosti zadovoljni, ali moramo da uzmemo u obzir te objektivne parametre. Dakle, u januaru mesecu je postojao problem sa transportom uglja između Kolubare i Obrenovca, umesto da ide 100 tona dnevno, išlo je 50 hiljada tona dnevno zbog potrebe da se svaki vagon odledi. A u februaru, krajem februara, do 12. aprila imali smo smanjenu proizvodnju na polju D zbog činjenice da nam se aktiviralo klizište, odnosno jedna masivna nestabilnost na etažama uglja u dužini od 2,6 km zbog čega u tom periodu maltene nismo imali na polju D neku ozbiljniju proizvodnju uglja.
Dakle, da pričamo o preciznim brojkama, da ih razumemo u potpunosti, da ih ne izvrćemo onako kako nam odgovara, apsolutno sam za takav pristup i sa svim brojevima i podacima stojim na raspolaganju i Skupštini i ukupnoj javnosti.
S druge strane, želim samo da vas informišem da u skladu sa ovim o čemu je i kolega Vujović govorio, mi imao proces korporitivizacije, proces restrukturiranja EPS. Da smo iz nekadašnjih 14 preduzeća napravili jedno javno preduzeće EPS koje ima jedno zavisno preduzeće to je EPS kao operator distributivnog sistema.
Još uvek se to uhodava. Kada vi iz sistema gde ste imali decenijama 14 generalnih direktora, pa sada svako od njih svoje timove, sada dovedete na nivo da imate jednog generalnog direktora, izvršne direktore za proizvodnju električne energije uglja, distributivne poslove itd, to su tektonske promene u „Elektroprivredi Srbije“ koje se polako uhodavaju, koje idu svojim tokom. Mi se nalazimo sada u fazi kada do kraja rešavamo pitanje imovine, procene vrednosti imovine i kapitala „Elektroprivrede Srbije“, koje bi trebale da dovedu, ja se nadam, do kraja ove godine „Elektroprivredu Srbije“ u onaj status o kome ste i vi pričali, dakle, zatvoreno akcionarsko društvo se 100% vlasničkog kapitala Republike Srbije.

Uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih naravno da se zahvalim poslanicima: Bojaniću, Manojloviću, gospođi Nataši St. Jovanović, ako sam dobro razumeo, LJiljani Malušić, Zvonimiru Đokiću, Marku Gavriloviću, gospodinu Baueru, Filipoviću na podršci ovim zakonskim rešenjima i činjenici da su pre svega podržali značaj ovih investicija vezano za energetski sektor.
Želim naravno i da iskomentarišem neke od navoda kolege Đurića koji je u dobroj meri pokazao visok stepen znanja o problemima sa kojima se suočavamo u Kolubari, ali u određenoj meri pre svega, pre nego što to iskomentarišem, morao bih da neka svoja neslaganja iznesem.
Dakle, 22% smanjenje u martu, ne u celom kvartalu. U celom kvartalu je smanjenje 14% u odnosu na jednu od najvećih proizvodnji u 2016. godini koju smo imali. Kada bismo to posmatrali u odnosu na neke godine ranije, to i čak bilo i veća proizvodnja u mnogim godinama od 2001. godine.
Ponavljam, ono što sam juče rekao od početka, za nešto više od godinu dana, jer moramo imati neke vremenske intervale, ne možemo zaključke izvlačiti iz jednog meseca, jednog dana ili itd. Znači, u nešto više od poslednjih godinu dana EPS je na trgovini struje, znači uvoz-izvoz zaradile 30 miliona evra.
Vi ste u pravu da smo mi u prva tri meseca, zato što nismo imali planiranu proizvodnju imali određeni uvoz. Mi taj uvoz nismo krili, to je uvoz za 47 miliona evra, ali uveži poslaniče 47 miliona evra kada uvezemo, ne može da vredi 300 miliona ako bi ga izvezli, tako da dajte da samo vodimo računa u potpunosti o podacima. Znači, ta neproizvedena količina energije koja nam je bila potrebna bi koštala nekih 40-ak miliona evra, odnosno bi vredela 40-ak miliona evra. Ne bi mogla da vredi 300 ni kad bi je prodali građanima po jednom tarifnom brojilu. Ona bi mogla da vredi 300 kada bi prodali potrošačima u Danskoj ili Nemačkoj. Ali, ne u Srbiji. To je jedna stvar.
Druga stvar, RTB, hoću da iskomentarišem ovih nekoliko poverilaca. Pre svega želim da istaknem da smo mi uveli ozbiljan red u naplatu. Podigli smo naplatu na više od 95% procenata. U trenutku kada sam ja došao za ministra, naplata je bila katastrofalna pre svega kod privrede, pre svega kod preduzeća u restrukturiranju i to je bilo simbolično. Danas je i ta naplata vrlo ozbiljna.
Mi u ovom trenutku možda imamo jedan, dva problema, pri čemu nije nijedan od ovih koji ste vi nabrojali, tu pre svega mi je problem Resavica, koja ne plaća struju i koja ima povećanje svog duga. Ako ste gledali pažljivo, mi objavljujemo svakog meseca na sajtu EPS-a i na sajtu Srbijagasa stanje dugovanja 20 najvećih dužnika, pri čemu videćete da većina od njih ima smanjenje svog duga od početka godine. I RTB i ostali najveći dužnici uključujući i Železnice Srbije. Tako da je to ta naša politika. Znači, plaćajte, to su istorijski dugovi. Plaćajte tekuću obavezu i smanjujte stari dug, jer otprilike 20 najvećih većina upravo tako funkcioniše.
RTB Bor je u UPPR on ima po UPPR sve obaveze za električnu energiju i ima tekuće fakture i jedno i drugo redovno izmiruje. Možete videti iz tabele 2017. godine da je RTB smanjio dugovanje u odnosu na 31. decembar 2016. godine.
Kada je u pitanju Železara „Hestil“, znači novi vlasnik železara, od trenutka kada je preuzeo sve svoje obaveze redovno izmiruje. Ovo što se vodi kao dug Železare Smederevo to je onaj istorijski dug koji je ostao nepokriven. Nije novi vlasnik preuzeo naš stari dug iz 2003. godine, na primer, niti je imalo logike. Železnici sam rekao - Železnice, plaćaj tekuće obaveze i smanjuj dugovanja i takođe, nemamo bilo kakav problem.
I da se vratim na ono esencijalno pitanje Kolubare. Prvo, apsolutno pouzdano 250 miliona evra, odnosno 31 milijarda, to su sredstva za investicije i održavanje koje idu sa EPS-ovog računa za te projekte i poslove u Kolubari. Jer, premijer je to apsolutno tako rekao. On je rekao odobrili smo 250 miliona evra da se investira u Kolubaru. Iz sredstava EPS-a, niko nije pominjao da će to biti iz budžeta Republike Srbije od poreskih obveznika. Pa kako ljudi? Zašto bi to radili kada imamo za to planirana i predviđena sredstva, koja smo dali nalog rukovodstvu EPS-a da u 2017. godini učini maksimu napora da ta sredstva potroši. I mi u ovom trenutku radimo više stvari.
Završili smo na Revizornoj komisiji projektnu dokumentaciju za izmeštanje Ibarske magistrale, u dužini od 7,4 kilometara. Završili smo, dobili smo na Revizorskoj komisiji svu dokumentaciju za izmeštanje reke Peštan, i paralelno sa tim izmeštanjem puta Vreoci – Kruševica.
Ta tri ključna infrastrukturna projekta omogućavaju nam da uđemo u dva od tri naša prioriteta. To su polje E, polje G i radio. Sa svim ovim sredstvima, sa nabavkom dodatne opreme mi, već u 2017. godini počinjemo sa ozbiljnijim aktivnostima i već rudarskim aktivnostima na polju E i G, a već u 2017. godini ulazimo sa prvim sistemom u Polje Radljevo, izgradnju stanica i svega ostalog što će nam biti neophodno.
Ulazimo sa prvim sistemom za otkrivku u 2018. godini i nabavku ozbiljnog sistema za proizvodnju na Radljevu, koji je kapitalno važan za budućnost Kolubare, jer on treba sutra, odnosno za četiri godine, zamenski kop, umesto Tamnave Zapadnog polja.

Simpatična mi je ova teza kolege Vujovića o socijalističkoj pozitivnoj nuli. To ću zapamtiti. Moram da kažem da ta pozitivna nula, kada je EPS u pitanju, 2017. godini će doneti prihode od dividende otprilike 13 milijardi. Tako je. Slažem se kolega Vujoviću. Od kada ste vi došli za ministra finansija za ministra energetike je to bolje nego ranije, što i nije baš šala, mada i nije lepo da ja to tako kažem, ali se i malo šalimo.
Moram da kažem da ima dobrih diskusija tokom zasedanja. Nije moje to da ocenjujem, ali mnogo stvari smo danas razmenili kao misli i kao ideje. Negde se nismo složili, oko nekih brojeva se nismo usaglasili. Usaglasićemo se, pošto oko brojeva nema mogućnosti da ih posmatramo na različit način. Brojevi su brojevi. Oni mogu biti samo onakvi kakvi jesu.
Upravo iz tog razloga, pre svega, sam se javio da bih prokomentarisao nekoliko elemenata. Da, predsednik Vlade, gospodin Vučić, je ukazivao veliku pažnju na javna preduzeća i mi svi već godinama pričamo da javna preduzeća moraju da se uvedu u neki red. Moram da kažem da tu ima rezultata.
Kad su preduzeća iz energetskog sektora u pitanju, ja im nisam vadio ličnu kartu, ali u petnaestoj i šesnaestoj godini EPS, EMS, „Transnafta“, i „Srbijagas“ su pozitivni. Sada vi to možete da pripišete ne znam ni ja čemu, ali su pozitivna ta preduzeća i u petnaestoj i u šesnaestoj godini. Molim vas, uvaženi poslaniče, da ta moja preduzeća skinite sa vašeg spiska gubitaša.
Ponavljam, sva četiri preduzeća, „Transnafta“, „Elektromreža“ i „Elektroprivreda Srbije“ će deo svoje dobiti uplatiti u budžet Republike Srbije, i to će, kolega Vujoviću, apsolutno biti tako, a „Srbijagas“ koji je iz one, da kažem, predkataklizmične situacije došao u stanje da je pozitivan po poslovanju će deo svog profita dobiti, iskoristiti za vraćanje starih dugova i obaveza. Moram da kažem nešto, evo tu je i kolega Vujović, on to može da potvrdi, iz situacije gde je budžet Republike Srbije, znači, svi građani Srbije su vraćali sve stare obaveze po kreditima „Srbijagasa“, u poslednje dve godine „Srbijagas“ učestvuje u vraćanju tih kreditnih starih linija. Nije to baš onoliko koliko kolega Vujović očekuje, ali je to blizu toga, odnosno dve trećine tih obaveza samostalno izmiruje.
Moram da kažem da to što je premijer sa pravom ukazivao na javna preduzeća i što je terao i Vladu i ukupnu javnost da to pitanje stavi u neki fokus, to je dalo rezultate. Ne znam sada za sve sektore, ali ponavljam, u mom sektoru sva preduzeća iz energetskog sektora su bila pozitivna i u 2015. i u 2016. godini i sa zadovoljstvom vas pozivam da te podatke pogledate.

Ja se plašim da mi ovde pričamo o različitim stvarima i da ne postoji adekvatno razumevanje šta znači kada kažemo da je jedno preduzeće u jednoj kalendarskoj godini poslovalo pozitivno ili negativno. Naprosto, to je niz pravila koja to definišu i koje se na kraju sagleda završnim računom za tu godinu. To apsolutno, uvaženi poslaniče, nema veze sa stanjem njihovih obaveza.
Dakle, stanje obaveza je nešto što je deo investicione politike i raznih drugih segmenata. Ako uzmemo u obzir da je EPS ušlo u, pod znacima navoda, obaveze investicija koje je odobrio ovaj parlament, vezano za izgradnju Termoelektrane „Kostalac B3“ od 608 miliona dolara, onda mislim da sam vam dao odgovor na vaša pitanja i grafikone koje, nažalost, nisam odavde, zbog prelamanja svetlosti, mogao dobro da vidim.
Ponavljam vam, sve energetske kompanije posluju pozitivno, ostvaruju operativni prihod, odnosno profit. To što imaju obaveze za investicije i što im to knjižimo na nekim obavezama, to je potpuno druga stvar i nema veze sa ovom tvrdnjom koju vi i ja u ovom trenutku analiziramo.

Samo kao kratka dopuna ovoga o čemu je kolega Vujović govorio, a o čemu smo u prethodnim diskusijama polemisali.
Dakle, mi smo u 2014. godini, sagledavajući Elektroprivredu Srbije kao mesto koje možda predstavlja potencijalni problem, sa jedne strane, a sa druge strane mesto koje predstavlja veliku šansu, definisali naše ciljeve i vezano za reorganizaciju, ali i finansijsku konsolidaciju. Kao Vlada Republike Srbije, u saradnji sa Svetskom bankom i njihovim ekspertskim timom, definisali smo taj program finansijske konsolidacije koji ima više različitih ciljeva, a svi zajedno u sinergiji treba da dovedu do toga da imamo našu najznačajniju energetsku kompaniju kao jednu ekstremno uspešnu u jugoistočnoj Evropi.
Ciljevi su različiti, od organizacionih, preko optimizacije broja zaposlenih, optimizacije kapaciteta u kojima proizvodimo električnu energiju, preko ovih koji su vrlo merljivi, a vezani su za gubitke i naplatu, o čemu je i kolega Vujović govorio. Ja sada tu hoću da kažem kakvi su rezultati. Gubitke koji su u 2014. godini bili gotovo 15% već u 2015. godini smo sveli na 14,02%, a 2016. godinu smo završili sa 12,94% APO program i tu smo otprilike negde u skladu sa planom. U poslednjoj 2019. godini tog programa oni treba da se svedu na 10,8. To je niz mera, izmešteno merno mesto, plus oni tehnički gubici koji su pre svega zbog zastarele distributivne mere, pre svega na onom niskom naponu.
Kada je u pitanju naplata, nju smo sa 93%, koliko je bilo u 2014. godini, u 2015. godini digli na 95%, u 2016. smo završili sa 95,2%, a cilj nam je da 2019. završimo sa 96,8%, što bi bilo zaista u kategoriji najboljih elektroprivreda u najrazvijenijim državama. Svi ovi rezultati, svi ovi pokazatelji govore da smo mi tu na dobrom putu. Naravno, svaki taj put ima niz izazova i niz amplituda, ali u svakom slučaju idemo u dobrom pravcu. Ono što je za mene ključno, jeste da definitivno ostvarujemo dobit.
Kolega Vujoviću, evo, dok smo mi sada diskutovali, ja sam proverio, EBITDA u 2015. godini je bila 46 milijardi i 555 miliona ili 375 miliona evra, a u 2016. je porasla i bila je 47.158.370.000 ili 380 miliona evra. Tako da, nema dileme i nema mogućnosti da dovodimo u pitanje one ocene koje smo malopre izneli, da je EPS i 2015. i 2016. završila pozitivno. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
U dogovoru sa gospođom Gojković, predsednicom Narodne skupštine, kolega Vujović i ja se nismo javljali da reagujemo na svaku završnu reč ovlašćenih predstavnika političkih stranaka, već i mi naše pravo na završnu reč koristimo na kraju diskusije, tako da bih sada pokušao da dam neki komentar i osvrt na ovo što je rečeno.
Pre svega bih se osvrnuo na ovo o čemu je gospođa Tomić govorila vezano za izbor gospođe Matejić za direktora JP „Elektromreže Srbije“, zaista ne znam za taj podatak da je gospođa Matejić prva dama direktor javnog preduzeća. Ako je taj podatak tačan, onda je dobro što se to desilo, srećan sam što je to u energetskoj kompaniji i nadam se da će to biti samo prvi korak i da će to vrlo brzo biti praksa i u ostalim sektorima.
Imam tu privilegiju da u mom okruženja rada ima puno dama, počev od predsednice i zamenika predsednika nadležnog odbora gospođe Petrović i gospođe Tomić, preko državnog sekretara i pomoćnika u mom Ministarstvu, direktora javnog preduzeća, izvršnih direktora javnih preduzeća, tako da je to u Sektoru energetike normalna stvar i verujem jako dobra stvar.
Hteo bih da se zahvalim gospodinu Baueru, gospođi Tomić i mojoj koleginici dragoj gospođi Paunović na komentarima vezano za zakone koji su danas na dnevnom redu i na jednoj vrlo ozbiljnoj, temeljnoj analizi gospodina Bauera čitavog sistema “Transbalkanski koridor” i jednom visokom stepenu, ipak stručnog, i verujem, profesionalnog razumevanja čitave problematike i zaista jednoj izuzetnoj analizi koju smo danas ovde čuli. Tome bih samo dodao da je ovo prva faza “Transbalkanskog koridora”, treba polako da razmišljamo i o drugoj fazi.
Druga faza je koridor koji bi išao iz jugo-istočnog dela, da kažem Turska, i taj pravac proizvodnje energije i transport te energije prema centralnoj i zapadnoj Evropi, koji bi se opet ukrstio kroz Srbiju, opet na 400kv nivou i to je, ponavljam, pored ove faze, zaista jedna ozbiljna šansa za Srbiju, da Srbija postane jedna tranzitna zemlja za najveću količinu energije koja će ići iz delova gde se proizvodi po nekim nižim cenama, u one delove Evrope gde ona ima svoje tržište i gde se može prodati po višim cenama.
Srbija ima dobar položaj u tom delu, Srbija je u tom delu i u ovom delu Evrope, i sa stanovišta prenosa, je kontrolna oblast i blok koji, da kažem, balansira i druge zemlje. Mi ćemo taj položaj, nadam se, kvalitetno iskoristiti u budućnosti. Gospođa Paunović je dala jedan ekološki osvrt na ove projekte i taj segment, za nas, i jeste jedan od ključnih i mi smo upravo tim vođeni, i te projekte kandidovali i pred međunarodne institucije.
Hteo bih da podsetim da je “Transbalkanski koridor” projekat koji je podržan i od VB6 formata saradnje na zapadnom Balkanu, da je to projekat koji je prepoznat i od EU, kao projekat najvišeg prioriteta. Naravno gospođa Tomić, jedan širok aspekt svih ovih pitanja vezano i za EPS i za EMS.
Vezano za određena pitanja koja su postavile kolege iz ostalih poslaničkih klubova, gospodin Đurišić je pitao za japanski kredit, odnosno onaj projekat koji radimo sa DŽaikom, vezano za odsumporavanje u TENT A. Taj projekat, iako je bio suočen sa velikim brojem problema, izazova, se privode kraju. Mi smo sada u fazi završetka tehničke evaluacije ponuda koje su dostavljene, nakon čega ide otvaranje finansijskog dela ponude i mislim da će, negde tamo, u septembru mesecu se to privesti kraju i da ćemo imati taj ugovor spreman za potpisivanje, tako da taj jedan veliki projekat koji, ponavljam, počeo je da se radi još 2011. godine, privodi se kraju i definitivno će imati ugovor izvođača radova do kraja ove godine.
Više puta sam komentarisao kupovinu akcija koje je „Elektromreže Srbije“ napravila u „Elektroprenosu Crne Gore“ i postala suvlasnik sa 10% akcija. Ponavljam, mi na dnevnom nivou ne pratimo stanje vrednosti akcija i berzu u Crnoj Gori, koja je poprilično i plitka, moramo se složiti, kao takva je relativno i ne znam koliko je referentno posmatrati vrednost tih akcija i neke njihove promene u tako kratkom vremenskom intervalu.
Za mene je tu ključno pitanje upravo strateške prirode, lično smatram, a svi smo ovde politički misleći ljudi da je to jedan dobar strateški projekat, uzimajući u obzir upravo ovo sve o čemu smo pričali i transbalkanski koridor i izgradnju kabla i definitivno jedno značajnije mesto i uloga koju će Elektroprivreda Crne Gore imati u realizaciji tog projekta.
Protekla dva dana sam imao vrlo ozbiljnu raspravu sa kolegom Ćirićem vezano za proizvodnju energije, za određene razloge pada proizvodnje u prvom kvartalu posmatrano u odnosu na isti period prošle godine. Ponavljam, nismo zadovoljni zbog toga pada, tako da niko to ne pravda niti brani, samo analiziramo i objašnjavamo. U potpunosti razumemo svaki od razloga zbog čega je došlo do tog pada u prvom kvartalu 2017. godine i razlozi su upravo oni o kojima smo govorili. Dakle, izuzetno loša hidrologija.
Ponavljam, od početka godine do današnjeg dana, proizvodnja u hidro sektoru je 87% odnosno za 13% manja od proizvodnje u hidro sektoru prošle godine. Imamo sve iste kapacitete dostupne, svi sem jednog na Đerdapu, ali nama taj posao sa Rusima, sa silovijim mašinama, rehabilitacija Đerdapa traje godinama i mi tamo jednu po jednu turbinu radimo. Znači isti broj objekata i isti kapacitet je na raspolaganju prošle i ove godine, ali 13% je manja proizvodnja, što je posledica loše hidrologije. Rekao sam tokom današnje rasprave, kao jedan podatak za koji verujem da svi razumeju, prošle godine u januaru protočne hidroelektrane 678 GVh, ove godine 445 GVh.
To je smanjenje od 34% i isključivo kao posledica zaleđenog Dunava. Ako neki nisu bili u tom periodu ove godine u Srbiji pa se ne sećaju, nije bilo davno, mi smo bili svi koji smo u sali i sećamo se toga vrlo dobro. Dakle, taj problem sa hidrologijom nam se transponovao i u ostale mesece i to je jedan razlog.
Drugi razlog leži u činjenici da smo tokom januara imali jedan broj izuzetno hladnih dana gde dnevne temperature nisu prelazile minus deset, a noći išle na minus dvadeset i kada smo zbog bezbednosti i zbog tehnologije sistema rada morali svaki vagon koji je vozio ugalj iz Kolubare u TENT da odledimo pre nego što ćemo da ga istovarimo. To je duplo smanjilo protočnost te pruge. Umesto da dnevno vozimo tih dana 100.000 tona uglja, mi smo vozili pedesetak hiljada tona uglja. Defakto je to dovelo u poziciju da moramo da skidamo sa deponija, a da je nemoguće tu kontinuiranu proizvodnju u potpunosti nadomestiti skidanjem deponija. Tako da em smo imali malu proizvodnju, em smo morali da skinemo sa deponija. To sada vraćamo. Dosta dobro vraćamo i mi ćemo do početka sledeće zimske sezone tu deponiju oporaviti.
Treći razlog je ono o čemu smo govorili više juče nego danas, a vezano je za tu neku nestabilnost, odnosno klizište koje nam se pojavilo na polju D koje kao takvo treba da nam da polovinu proizvodnje uglja koje ima čak veću kalorijsku vrednost od Tamnave, Zapadno polje. Znači imali smo to klizište, u frontu 2,6 km, krajem februara, tako da od kraja februara do 12. aprila mi nismo imali onu punu proizvodnju uglja na Kolubari, polju D. Šta više, moram da kažem da je to bila simbolična proizvodnja. Mi som tek početkom aprila, znači, 12. aprila smo izašli, čini mi se na 20-25 hiljada tona, a pre toga smo radili 5-10 hiljada tona dnevno, što je ozbiljno poremetilo bilanse.
Mi to sada pokušavamo da vratimo. Ozbiljne aktivnosti i u EPS i u Kolubari kako bi se to vratilo. Nije lako vratiti toliki pad, to je ozbiljna količina i uglja i kilovata koje treba nadoknaditi. Naprosto, to nije lako. Kada je ugalj u pitanju ide nam bolje. Kada je u pitanju električna energija ide nam slabije zato što još uvek imamo lošiju hidrologiju. Ostvarenje u maju, sa današnjim danom u hidro sektoru nam je 94%, znači 6% manje nego prošle godine. Ne vredi, to ne zavisi od nas. Pokušavamo ono što zavisi od nas, a to je ugalj i to je rad termo sektora da nadoknadimo. Vodićemo potpuno transparentnu politiku prema parlamentu i ukupnoj javnosti. Nema tajni i sa svim tim podacima ćete biti adekvatno informisani.
Kolega Obradović, uz respekt prema njemu i gospodinu Ćiriću što su ostali ovde i sačekali, naravno i Vukadinoviću, za razliku od nekih koji su govorili pa otišli, sada ne znam ni da li da im odgovaram, pre svega dužan sam jedan odgovor. Moramo da budemo korektni ljudi i ja to uvek pokušavam da budem.
Pitali ste jedno pitanje vezano za EMS koje je definitivno od naših javnih preduzeća po svom modelu funkcionisanja, po načinu na koji su uspostavili poslovne i proizvodne cikluse je čini mi se po najbolje u Srbiji. Neću da kažem zato što je u mom sektoru da je najbolje, ali tu negde. Pitali ste – zašto gospodin Petrović nije ostao direktor?
Gospodin Nikola Petrović je četiri godine bio direktor tog javnog preduzeća u to vreme, sada je to a.d, zatvoreno, vlasništvo Republike Srbije 100%. On je četiri godine bio direktor i apsolutno sam uveren da je taj posao radio jako dobro i da je EMS iz tog razloga upravo i došlo na taj nivo da možemo da kažemo da je po mom mišljenju jedno od najboljih u Srbiji. Gospodinu Petroviću je istekao mandat. Četiri godine je bio istekao je mandat, njegova lična odluka je bila da ne želi da konkuriše i da produži svoj ostanak tamo. To je nešto što mislim da je možda u Srbiji malo čudno. Ovde retko kada ljudi kažu – radio sam svoj posao četiri godine i sada hoću da se bavim nečim drugim. On je sada potpredsednik Privredne komore i svoju profesionalnu karijeru ostvaruje na neki drugi način. Mislim da to treba poštovati. Nema tu nikakve priče koja bi mogla da se otvori na takav način da vi pitate zašto nije. Sopstvenom odlukom i mislim da to svi treba da poštuju.
Pitali ste me - da li osećam odgovornost za 75 godina koliko su socijalisti i komunisti na vlasti? Da vam kažem, ja jesam ponosan apsolutno na sve tradicije i na sve ono što je politička istorija i geneza SPS i te levičarske ideje u Srbiji. Ponosan sam i na ono što je urađeno u energetskom sektoru za svo to vreme. Moram da kažem da svi energetski objekti koje mi danas posedujemo su izgrađeni u vreme upravo kada je SPS ili naši prethodnici su bili na vlasti. U ovom vremenu kada su one ideologije koje su vama možda bliže pre toga ili u međuvremenu bile, u energetici ništa nije izgrađeno, tako da je to jedna ocena bez dileme.
Ima jedno pitanje koje je mene onako poprilično zaintrigiralo i pomalo nerazumevanje toga šta mi se postavlja kao pitanje mene brine. I gospodin Obradović i gospodin Radulović su me pitali da li mi možemo danas ovde da odgovorimo da će srpske firme i maltene koje firme će raditi na ovim projektima vezano za otpepeljivanje i Transbalkanski koridor. LJudi, to pitanje je zaista vrlo kontraverzno. Mi se nalazimo u fazi kada smo taj projekat kandidovali pred KfW za dobijanje zajma izrade finalne projektne dokumentacije kojoj prethodi tender. Pa šta vi mene pitate sada, gospodo draga? Da li mi pre tendera znamo ko će taj posao da radi? Ne razumem pitanje, a nadam se i da vaše pitanje nije bilo ozbiljno. Jer, da je bilo ozbiljno, ono bi dovelo do pitanja da li će tu biti tendera? Mi ćemo bez dileme ponuditi apsolutno jednu otvorenu utakmicu, fer uslove će imati sve kompanije i na tom tenderu će sigurno moći da učestvuju domaće kompanije. Nećemo dozvoliti niti napraviti takve uslove kojima se diskvalifikuje domaće znanje i domaća industrija.
U prilog tome moram da pocrtam ovde jedan podatak koji verujem da vi znate, ali šira javnost mora da zna. Ova Vlada ozbiljno insistira i ova Vlada postavlja ozbiljne uslove svim stranim kompanijama koje po međudržavnim sporazumima rade neke projekte, a vezano za učešće domaće industrije u realizaciji tih projekata. Srpske firme rade procente poslova u iznosu od pedesetak posto i na izgradnji puteva i na izgradnji energetskih objekata upravo zato što mi na tome insistiramo. Valjda je potpuno jasno da Vlada koja se bori za rast BDP-a, koja se bori za sopstvenu privredu i ekonomski razvoj Srbije se bori za to da rade srpske kompanije na tim projektima. Moram da kažem da su to dnevne borbe, na dnevnom nivou. Moram da kažem i da smo vrlo uspešni u tome. Apsolutno sam uveren da ćemo obezbediti da naša industrija raste na razvoju ovih projekata.
Konačno, ovde su već kolege iz SNS to pitanje nekoliko puta pocrtali, gospodin Radulović ima problem da prizna da nije istina da EPS posluje sa dobicima. Elektroprivreda Srbije, kao i sve ostale energetske kompanije, je 2015. i 2016. godine radila pozitivno. Ponavljam, 2015. EPS je imala EBIDU 46 milijardi dinara ili 275 miliona evra, 2016. više od 47 milijardi dinara ili više od 280 miliona evra. To su jako dobri rezultati i ja se nadam da ćemo taj trend nastaviti. To što u nedostatku argumenata gospodin Radulović izvlači kao adut iz rukova 2014. godinu, to zaista nije korektno zato što se apsolutno valjda svi u ovoj sali i cela Srbija se seća kroz kakvu je katastrofu energetski sektor prošao za vreme poplava, pre svega usled činjenice da nam je Kolubara napunila i Tamnavu - Zapadno polje i Istočno polje, napravila najveće veštačko jezero koje smo sa teškom mukom iskopali.
Još jedanput hvala svima na veoma konstruktivnim diskusijama i pozivam Skupštinu da u danu za glasanje podrži ove sve zakonske projekte, a ja posebno akcentiram ove koji su važni za energetski sektor. Hvala.

Gospođo predsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, kolega Vujović, koji je ispred Vlade Republike Srbije pre svega ovlašćen da brani ove zakone, izneo je ove finansijske elemente, a ja želim, pre svega iz poštovanja prema ovom visokom domu, da u najkraćem dam jedan siže nekoliko ključnih elemenata vezano za ova dva zajma.
Pre svega, želim da iznesem jedno snažno uveravanje prema svima vama, uključujući i ministra finansija koji je to rekao, ali u fazi da i on očekuje, ja vas u potpunosti uveravam da je ovde reč isključivo o davanju dve garancije za dva zajma koja će „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“ u potpunosti sami izmiriti. Mi u ovom trenutku nemamo nijednu kreditnu liniju, niti za „Elektroprivredu Srbije“ niti za „Elektromreže Srbije“ gde otplatu tih kreditnih linija vrše građani Srbije, odnosno budžet. Ne, reč je isključivo o zajmovima koje „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“ same izmiruju. To je prva stvar.
Druga stvar, postavlja se pitanje zašto onda državna garancija? Pa objektivno, uzimajući u obzir politiku ovih međunarodnih finansijskih institucija i kamatne stope koje se ostvaruju prilikom odobravanja ovakvih zajmova, došli smo do jednog stava da je daleko povoljnije uzeti ovaj zajam sa državnom garancijom zato što su kamatne stope i svi ostali troškovi tih zajmova daleko niži.
Dodato tome kao argument zašto je državna garancija u slučaju ovog zajma za „Elektromreže Srbije“, morate da uzmete u obzir da je to bio uslov KfW zato što je taj zajam praćen sa grantom od 6.480.000 evra, uzimajući u obzir da je reč o projektu koji se nalazi na svim onim zajedničkim prioritetnim listama, i u „VB6“ i u ostalim mehanizmima u kojim se Republika Srbija nalazi. Dakle, dva ključna elementa. Ova dva zajma će vratiti EPS i EMS, a državnu garanciju dajemo zbog činjenice da na konto toga i zbog politike KfW se ostvaruju daleko povoljniji uslovi samog kredita, plus KfW za svoju kreditnu liniju, odnosno za zajam. Taj njihov zajam je praćen investicionim grantom u iznosu od 6,5 miliona evra.
Kratko bih se osvrnuo na oba projekta, sa željom da pre svega narodni poslanici, a naravno i čitav auditorijum, u potpunosti razumeju značaj ova dva projekta.
Kada govorimo o „Elektroprivredi Srbije“, EPS prolazi kroz jedan ozbiljan proces tranzicije. Ta tranzicija je uslovljena činjenicom da u Republici Srbiji duže od 22 godine nije izgrađen nijedan veliki energetski objekat, da su mahom naši ključni proizvodni objekti 30 i 40 godina stari, da oni svoju budućnost i svoj rad, koji je neophodan za ovu zemlju, za našu privredu, za naše građane, da svoj taj budući rad moraju da ostvare kroz proces različitih modernizacija, pre svega u delu prilagođavanja rada tih blokova najvišim standardima i neophodnim standardima iz oblasti zaštite životne sredine.
Upravo iz tog razloga mi moramo uraditi i radimo već nekoliko godina više kapitalnih stvari kada su u pitanju i TENT i „Kostolac“. Pre svega, to su elektro-filteri za otklanjanje praškastog zagađenja. Moram tu da napomenem da smo u tom procesu investirali više od 200 miliona evra i da svi ključni, veliki, kapitalni objekti imaju nove elektro-filtere i da je to zagađenje smanjeno na onaj nivo koji propisuju najnovije direktive, a da u ovom trenutku radimo postrojenja za otsumporavanje, denitrifikaciju i da to sa rešavanjem problema otpepeljavanja predstavlja taj ključni faktor zbog čega će naši blokovi moći da rade u budućnosti i, verujem na zadovoljstvo svih nas, da proizvode adekvatne količine električne energije.
Jedan od značajnih projekata u svemu tome je sistem otpepeljavanja u TENT-u „A“ i mi u ovom trenutku planiramo da uradimo potpuno moderan sistem za otpepeljavanje, uzimajući u obzir da to kako se radilo decenijama ne ispunjava bilo kakve standarde, da mi u ovom trenutku imamo na tim deponijama više od 200 miliona tona pepela, da blokove, odnosno elektrane generišu otprilike u Obrenovcu šest miliona tona godišnje i da to pitanje mora da se stavi u neki okvir. Mi smo ovde dali jedan potpuno jasan opis izgradnje sabirnih silosa i čitave tehnologije koja razdvaja šljaku, razdvaja pepeo, na koji način se taj pepeo prikuplja i na koji način se taj pepeo odlaže. Čitav taj proces u Termoelektrani „Nikola Tesla“ košta otprilike 55 miliona evra. Po uslovima koje smo mi dogovorili, on će biti praćen zajmom KfW u iznosu od 45 miliona evra i 10 miliona evra će biti plaćeno sopstvenim sredstvima EPS-a.
Kada govorimo o „Eelektromrežama Srbije“ i zajmu koji se danas nalazi pred vama, želim kao kratak uvod samo da vas podsetim da smo u ovoj Narodnoj skupštini doneli svojevremeno i određene zakonske okvire vezane i neophodne za realizaciju projekta „Transbalkanski koridor“. „Transbalkanski koridor“ je jedan značajan panevropski projekat koji definiše modernizaciju, pre svega na tom 400 kv naponskom nivou, izgradnju novih kapaciteta za prenos električne energije. On je projektovan da sa dalekog, odnosno sa istoka Evrope, iz Ukrajine, Moldavije i tog regiona vrši prenos energije prema jugozapadnoj Evropi. Svojim koridorom prolazi preko Republike Srbije, iz Rumunije ulazi u Srbiju, kreće se Srbijom, ima dve interkonekcije sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom i iz Crne Gore podvodnim kablom ide prema Republici Italiji.
Taj projekat smo podelili u neke četiri faze. U prvoj fazi u ovom trenutku se realizuje izgradnja 400 kv konekcije između Srbije i Rumunije, kroz izgradnju dalekovoda između Pančeva i Rešice. U ovoj drugoj fazi, koja se danas nalazi pred vama, predviđeno je izvođenje radova na izgradnji 400 kv dalekovoda između Kragujevca i Kraljeva, uz podizanje te trafostanice u Kraljevu na 400 kv nivo.
Taj projekat je značajan iz više razloga. Prvo, on otvara mogućnost da Srbija postane zemlja kroz koju će se obavljati veći tranzit električne energije, što je veći prihod za našu državu. Taj projekat u ozbiljnoj meri popravlja opšte naponske prilike u Republici Srbiji, što će bez sumnje dovesti do smanjenja gubitaka i u prenosu, a verujem i u distribuciji električne energije. Konačno, taj čitav projekat će omogućiti da se u Srbiji daleko bolje razvijaju projekti iz obnovljivih izvora, jer će biti omogućeno njihovo povezivanje na tu prenosnu mrežu, a samim tim i mogućnost da tu energiju koju budemo proizvodili, verujem u većoj meri, za narednih nekoliko godina imaćemo više stotina megavata, pre svega iz energije vetra, ali i nove druge objekte da tu energiju izvozimo u Italiju i druge zemlje gde je ta električna energija daleko skuplja nego na ovom delu tržišta.
Čitav projekat je negde oko 29 miliona evra. Definisano je da će 15 miliona evra biti zajam od strane KfW, 6,4 miliona, odnosno 6.460.000 evra će biti investicioni grant koji daje KfW, koji je praćen čitavim onim aktivnostima vezano za „VB6 proces“, uz podršku Energetske zajednice, Evropske komisije, a ostatak sredstava biće finansiran iz sredstava „Eelektromreža Srbije“.
Pozivam poslanike da podrže ova dva zakona koji se nalaze pred vama, odnosno ove dve ratifikacije, odnosno ova dva zajma, uzimajući u obzir, ponavljam, da se o projektima koji su kapitalno važni za energetski sistem Republike Srbije i, konačno, uzimajući u obzir da je reč isključivo o davanju garancija za kredite koje će naše energetske kompanije vratiti iz sopstvenih sredstava. Hvala.

Dame i gospodo, pošto je gospodin Jovanović poprilično nadahnuto govorio, osećam potrebu da na to odgovorim.
Pre svega, kolega Vujović i ja smo danas došli ovde da branimo nekoliko zakonskih projekata, ne Elektroprivredu Srbije. Ali, uzimajući u obzir sve što ste rekli, to naprosto zaslužuje niz odgovora.
„Elektroprivredi“ Srbije nije lako, pri čemu tamo nikad nije ni bilo lako i uvek je to jedan vrlo težak i jedan vrlo ozbiljan sistem koji radi jedan veoma kompleksan posao kako bi obezbedio energije za građane Srbije.
Ono što ljudi u Srbiji treba da znaju da smo mi, nažalost, jedna od država koja je najveći proizvođač uglja. Mi smo, čini mi se, četvrta država u Evropi po proizvodnji uglja i gotovo 37-38 miliona tona uglja godišnje proizvedemo, transportujemo i proizvedemo od njih električnu energiju.
Posebno kompleksan sistem je upravo ta veza i spona između „Kolubare“ i Tenta. LJudi u Srbiji treba da znaju da „Kolubara“ svake godine ili makar ovih poslednjih nekoliko godina, proizvodi između 28 i 29 miliona tona uglja godišnje, koje prugom preveze između Lazarevca i Obrenovca.
To je, uvaženi narodni poslanici, usred zime 100.000 tona uglja dnevno. To je 66 kompozicija, vozova koji svakog dana iz Lazarevca odu u Obrenovac, prvo to neko iskopa, pa neko to natovari, pa se to odveze, pa se to isporuči elektrani, pa ste kompozicije vrate i to traje 24 sata dnevno. Nikad sebi ne bih dao za pravo ni kao ministar ni kao poslanik da takav jedan ogroman rad i takvu jednu ogromnu energiju i trud ovde nazivam nekim, da kažem, ili relativizuje, vrlo jedan ozbiljan proces koji se odvija.
Ponavljam, 365 dana u godini od nula do 24. U takvom sistemu ima hiljadu elemenata od kojih zavisi kako će to funkcionisati. Naravno, to svake godine ima svoje probleme, ima svoje uspone, ima svoje padove.
Želim ovde, radi građana Srbije, pošto pretpostavljam da gospodin Jovanović kao veliki ekspert, jer je tako nastupio to zna. U proteklih 15 godina prosečna godišnja proizvodnja u „Elektroprivredi“ Srbije je otprilike 33.700 GVH na godišnjem nivou. Godinu 2017. merimo sa 2016. koja je bila jedna od dve godine sa najvećom proizvodnjom električne energije u istoriji „Eelektroprivrede“ Srbije. Obe te su bile, naravno u ovo vreme, a ne u ono vreme, tako da merimo.
Godina 2013. i 2017.
Ja nisam bio, vi jeste u ono, a ja sam u ovo kad pričamo lično.
Godina 2013. i 2017. je bila najveća proizvodnja. Znači, ponavljam 2016. proizvodnja 36.650 GVH, prosečnost poslednjih 15 godina je 33.700. Mi u prva tri meseca imamo pad u odnosu na proizvodnju u 2016. koja je, ponavljam, jedna od dve istorijske godine sa proizvodnjom energije.
Ta proizvodnja, gospodine Jovanoviću, daleko je veća u prvom kvartalu nego 2001, 2002, 2003. i mnogih godina.
Ja ne bih širio ruke gospodine Jovanoviću, jer vi niste ostavili nama i u međuvremenu izgradili neke nove energetske objekte. Izvinjavam se. Nismo izgradili ni jedan novi energetski objekat od tada.
Niko ovoj Vladi nije ostavio ni jedno gradilište na kome se gradi novi energetski objekat. Znači, mi radimo sa istim objektima i sa istim proizvodnim kapacitetima kao i 2001. godine.
Takođe, mora se uzeti u obzir sledeća okolnost. Ne znam da li su svi narodni poslanici bili u Srbiji u januaru mesecu, ali taj januar mesec je po statističkim podacima najhladniji januar od 1964. godine.
Ne znam da li smo svi bili u Srbiji u tom januaru, možda su neki zaboravili da je Dunav bio potpuno zaleđen u januaru. Moram da kažem da mi i sa današnjim danom u „Elektroprivredi“ Srbije u proizvodnji iz hidrosektora imamo 13% manju proizvodnju nego u istom periodu prošle godine. Kada je januar u pitanju to je bilo daleko više.
U aprilu je bila 21% manja hidroproizvodnja nego u aprilu 2016. godine. To su dakle sve objektivni faktori – Dunav bio zalađen, nije bilo hidroproizvodnje, bila ekstremno niske temperature. Ako se sećate, u januaru nismo mogli da vozimo 100.000 tona, odnosno 66 kompozicija dnevno, nego smo vozili duplo manje jer smo svaki vagon morali da odleđujemo pre istovara u termoelektrani.
Takođe, još uvek nismo izašli iz tehnoloških problema koji su uslovljeni poplavama. Neko će reći, pa to je bilo pre tri godine, ali moram da vas podsetim, mi prvi dan nakon poplava iz Kolubare nismo imali ni jedan kilogram uglja. Znači, proizvodnja prvi dan nakon poplave je bila nula kilogram uglja.
Mi smo polako počeli da dižemo proizvodnju i prvo što smo krenuli, krenuli smo sa polja „D“. Posle smo nastavili Tamnava istočno polje i moram da kažem da smo Tamnavu zapadno polje koje je najveći proizvođač uglja, čekali neko vreme. U tom vremenu mi smo pojačali proizvodnju i na polju „D“, nažalost Crvljane smo u potpunosti eksploatisali u tom periodu i mi sada još uvek trpimo posledice svih tih tehnoloških procesa i promene.
Konačno, krupan problem sa kojim se mi suočavamo, ali to već traje decenijama i zaista bi bilo ružno da upiremo prstima jedni na druge, jer naprosto, čini mi se da tu decenijama nije rađeno adekvatno, to je stvaranje uslova da se ti kolubarski kopovi, pogotovo oni sa istočne strane, Vreoci, da se oni pravilno razvijaju.
Ponavljam, samo mala digresija, zamislite ljudi, 28 miliona tona uglja godišnje se iz te Kolubare transportuje i sagori u termoelektrani. To je praćeno stotinama i milionima metara kubnim otkrivke, odnosno jalovine koja mora da se skine kako bi se taj ugalj eksploatisao.
Dakle, ti kopovi moraju neprekidno da se kreću, maltene kao jedan živi organizam koji stalno napreduje i napada ugalj. Vreoce, razne vlasti, i to ponavljam, decenijama nisu imale niti hrabrosti, niti su bile dovoljno posvećene tome da se taj proces realizuje do kraja.
Moram da kažem, veliki problemi su nastali negde 2000. godine kada je to u potpunosti zaustavljeno i dovedeno u jedno stanje u kome je to bilo da niko neće da pipne, zato što je ta priča maltene kontaminirana zbog različitih afera koje su se u tom procesu eksproprijacije dešavale.
Mi smo sada došli na jednom telu tog Polja D do tačke koja se približava nasilju i na tom delu teritorije se aktivirala jedna nestabilnost, jedno klizište u dužini od 2,6 km, zbog čega je morala iz sigurnosnih i bezbednosnih razloga, zbog opreme, zbog svih ljudi koji tamo rade, da se zaustavi proizvodnja, da se ti sistemi pomere i da krenu da kopaju na drugom mestu. Taj proces je trajao. Mi smo, odnosno premijer je žestoko kritikovao „Elektroprivredu Srbije“ zbog te proizvodnje, zbog tog pada proizvodnje koju imamo na uglju, ali, ponavljam – radi se žestoko da se to reši.
Na kraju, gospodine Jovanoviću, izvinjavam se, ne smem direktno, gospođo Gojković, svaku brojku, ako hoćemo da posmatramo pozitivno – onda je posmatramo pozitivno, ako je posmatramo negativno – onda ćemo da izvlačimo podatak koji je u tom trenutku dobar ili loš. Zato ja volim da posmatram podatke koji imaju neki kontinuitet i vremenski period. Ako posmatramo godinu dana, ja imam podatak za nešto malo preko godinu dana, „Elektroprivreda Srbije“ je izvezla struje za 106,1 milion, kupila struje za 75,4 miliona. Dakle, razlika je 30 miliona, u plusu.
Neću da uzimam ove podatke koji su perfektni, tipa da mi sad neko daje koliko je bilo u maju ove godine, to sada nije za mene relevantno, kao što mi nije relevantan ni negativni podatak u jednom mesecu ili u jednom danu. Posmatramo jedan vremenski period, posmatramo vremensku distancu i sa nje analiziramo stvari na jedan apsolutno objektivan način.
Dakle, situacija u EPS-u nije sjajna, ali nije ni katastrofalna i ja vas uveravam da su ovi podaci takvi da će „Elektroprivreda Srbije“ do kraja godine ostvariti bilans u proizvodnji uglja, od čega zavisi bilans proizvodnje termosektora. Kada je u pitanju hidrosektor, to je nešto na šta ne može niko od nas pojedinačno da utiče. Ne možemo da igramo dodole, a, što kaže uvaženi poslanik, molbe i molitve tu neće mnogo da pomognu, to su objektivni faktori od kojih svi zavisimo.
Ono što javnost treba da zna, podaci za prvi kvartal nisu sjajni i jako smo nezadovoljni kad ih tretiramo u odnosu na prvi kvartal prošle godine. Digresija – bolji su od mnogih godina pre toga. U drugom kvartalu imamo poboljšanje, imaćemo rast u proizvodnji uglja. Kako će nam biti bilans kad je proizvodnja električne energije u pitanju, zavisi i od hidrosektora. Ponavljam, za uvaženog poslanika, 13% je od početka godine manja proizvodnja u hidrosektoru u odnosu na isti period prošle godine. Reč je o podacima koji su dostupni, koje ja mogu svakome od vas da dam.
Dakle, dajte da vodimo jednu ozbiljnu raspravu na temu ovih zakona. Ako pričamo o EPS-u, i o njemu da pričamo u potpunosti ozbiljno, da ne politizujemo. Mogu da se složim da je u jednom periodu veliki problem u „Elektroprivredi Srbije“ bilo pojačano prisustvo različitih konsultanata. Tvrdim vam da ih danas nema i ponavljam – EPS je iznad političkih stranaka, iznad dnevno-političke rasprave, izuzetno važan i značajan sistem za stabilnost ove zemlje i dajte da se prema njemu ponašamo ozbiljno i odgovorno, uzimajući u obzir i rezultate koje je ostvario, ali i na jednu veliku muku koju tamo ulaže veliki broj ljudi koji, ponavljam, 365 dana godišnje rade od 0-24 sata vrlo težak i odgovoran posao, kako bi mi imali redovno snabdevanje električnom energijom.
Kada je u pitanju ono poslednje pitanje koje ste postavili a vezano za izbor generalnog direktora, vi znate da je raspisan konkurs, da je taj konkurs u fazi da će Vlada Republike Srbije u nekom narednom periodu, ja se nadam veoma uskoro, razmatrati sve pristigle prijave i da će biti izabran generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“. Ono što treba da znate, da tamo postoji jedna struktura rukovođenja. Mi imamo tehničkog direktora za proizvodnju električne energije, imamo, to je izvršni direktor za proizvodnju električne energije, izvršni direktor za proizvodnju uglja, tako da tamo postoje sve neophodne stručne strukture u rukovođenju „Elektroprivredom Srbije“. Hvala.

Pre svega, rekao sam da smo činjenicu da je došlo do pada proizvodnje u odnosu na prvi kvartal 2016. godine javno kritikovali. Znači, ja govorim o brojkama, ali, ponavljam, to je samo komparacija u odnosu na 2016. godinu koja je, ponavljam, jedna od dve godine sa najvećom proizvodnjom u istoriji „Elektroprivrede Srbije“. U odnosu na prosek proizvodnje u 2017. godini je daleko od toga da bi mogli da je karakterišemo kao loša. Nije u skladu sa našim ciljevima. To je jedina ocena oko koje mogu da se složim, ali, ponavljam, izneo sam niz argumenata zbog čega je došlo do toga. Hidrologija je jedan od ključnih, klizište drugi i januar koji je takav kakav jeste i ne možemo da sporimo kakav je bio januar.
Ja vam ponavljam ono što je ključno – uveren sam da će „Kolubara“ da pro-izvede i isporuči termoelektranama i ostalim kupcima, ima tu malo i za komercijalne kupce, više od 28 miliona tona, i u 2017. godini. Apsolutno vas uveravam u to.
Daleko od toga da premijer ima prava da kritikuje, a da vi nemate. Ja sam samo rekao nemojte da to politizujemo. Nemojte da pominjemo Boška Buhu. Pa, kakve veze mi imamo sa Boškom Buhom što ste ga postavili 2000. godine za direktora TENT?
Nisam rekao da je proizvodnja bila veća od 2000. nego u čitavom nizu godina od 2001. godine pa nadalje. Konačno, vrlo precizno sam rekao da nije izgrađen nijedan novi energetski objekat 25 godina. Nisam rekao da nisu remontovani postojeći. Prvi veliki energetski objekat koji se radi, radi se sada Kostolac B3 koji je potpisan 2014. godine.

Apsolutno uvažavajući pravo i volju i želju svih narodnih poslanika da u svojim diskusijama imaju političke momente i političke poglede na stvari, ja sa njima neću da polemišem na taj način. Moram samo nekoliko stvari, čini mi se, radi celog ovog visokog doma i javnosti, da raščistimo, kao elementarne činjenice.
Prvo, da, mi smo prvog maja, prilikom posete „Kolubari“, rekli da će, radi svih stvari koje su neophodne da se urade u „Kolubari“ u narednom periodu, uključujući i ovo o čemu ste vi govorili. Znači, otvaranje Polja E, otvaranje Polja G i Radljeva, da investiramo 250 miliona evra u „Kolubaru“ iz sredstava „Kolubare“, EPS-a. Dakle, nije reč o bilo kakvim sredstvima kojima će intervenisati budžet ili Republika Srbija, nego su to sredstva „Elektroprivrede Srbije“.
Moram da podcrtam još jedanput, EPS i EMS sve svoje zajmove sami vraćaju, i to je uvek tako bilo. Možda ima neka stara priča Londonski i Pariski klub, što ja ne znam, ali ove sve iz novije generacije, obaveze sami vraćaju.
Kada je u pitanju „Elektroprenos Crne Gore“, apsolutno respektujem činjenicu da pojedini narodni poslanici prate cenu akcija na dnevnom nivou „Elektroprenosa“. Ja to zaista ne radim, niti sam upoznat sa tim podacima, ali mislim da ovde treba posmatrati širi kontekst tog posla.
Ponavljam, transbalkanski koridor, Crna Gora i njeno učešće u izgradnji kabla prema Italiji. Mislim da je činjenica da je EMS postao deo „Elektroprenosa Crne Gore“, odnosno vlasnik dela akcija u „Elektroprenosu“. To je strateški važna stvar za Srbiju. To je moje mišljenje. Možemo da polemišemo o tome.
Konačno, pitate zašto je u martu bilo smanjenje proizvodnje električne energije. Mislim da sam dao obrazloženje. Ako me uvažene kolege nisu pažljivo slušale, dakle, kada je mart u pitanju, prvo, u celom prvom kvartalu imamo problem sa hidrologijom i ona je 13% na današnji dan manje, nego u istom periodu prošle godine. Rekao sam da nam se desilo da se krajem februara aktivirala nestabilnost ili klizište na Polju D na pravcu prema Vreocima u dužini od 2,6 kilometara. Morali smo da izvlačimo tu opremu, da premeštamo proizvodnju na drugu lokaciju i tu smo proizvodnju na Polju D stabilizovali tek 12. aprila. Dakle, ceo mart Polje D je imalo samo simboličnu proizvodnju i onda u takvim uslovima „Tamnava-Zapadno polje“ nije moglo da da svu onu nedostajuću količinu uglja. Ako tome dodamo i činjenicu da „Tamnava-Zapadno polje“ ima lošiji kvalitet uglja, da je to ispod sedam hiljada kilodžula po kilograma za razliku od ovog sa Polja D koje ide i preko osam, a onda mi to, da kažem, peglamo bilansom miksom ta dva uglja. Onda je potpuno jasno zašto je došlo do tog pada.
Ponavljam, apsolutno nismo srećni, niti bilo ko normalan može da bude srećan zbog pada proizvodnje energije u EPS-u. Jako smo nezadovoljni na čelu sa premijerom, ministrima u Vladi. Ovde istine radi, najlakše je na ljude bacati kamen, govorim šta je dovelo do toga, ne bojim to vrednosno, samo iznosim činjenice.
Ponavljam, došli smo da branimo četiri zakona, nisam došao da branim EPS, kao što nisam branio ni te 2008. godine privatizaciju NIS-a, jer nisam ni sedeo u ovom parlamentu, već sam bio zajedno sa vama u nekoj od lokalnih samouprava. Volim da govorim ovde istinu i mislim da je obaveza nas ministara da kada dođemo pred parlament i javnost da iznesemo faktičko stanje bez ikakvog bojenja i bez ikakvog, da kažem, igranja činjenicama.
Samo to radim i nikoga ne branim i nadam se da ćemo, na bazi argumenata, da vodimo polemiku, a ne na bazi političkih potreba da u određenom trenutku svi zajedno udaramo u istu tačku. Nisam deo tog tima koji udara u istu tačku, već govorim istinu i pozivam sve da se bavimo činjenicama i brojkama sa kojima nema laži i nema prevare.

Pre svega, ja bih hteo da se zahvalim narodnim poslanicima na diskusijama, gospođi Paunović, gospođi Filipovski i gospodinu Kovačeviću, koji su, čini mi se, sa velikom pažnjom prepoznali značaj ova dva projekta koji su predmet današnjih tačaka dnevnog reda, vezano za zajmove koji se nalaze na odlučivanju.
Moram da istaknem ovo o čemu je gospodin Kovačević govorio. Pre svega, apsolutno se slažem i potpuno sam uveren da energetika predstavlja jednu od najvećih šansi u Srbiji, ali oko toga moramo da imamo jedan potpuni konsenzus i da imamo jednu apsolutnu svest gde se nalazimo i kako se procesi odvijaju.
Draga gospodo, uvažene dame i gospodo, Srbija ima otprilike, ne otprilike, nego tačno 4.054 megavatne istalisane snage u termo-kapacitetu i 2.920 snage instalisane u hidro-kapacitetu. Poslednji objekti su izgrađeni „Blok B2“ u „Kostolcu“ snage 316 megavata i „Hidroelektrana“ Pirot snage 80 megavata 1991. i 1992. godine. LJudi, 25 godina mi kao država, društvo, „Elektroprivreda Srbije“, ali mi svi zajedno nismo izgradili ništa. U međuvremenu proizvodnja raste. Godine 2001, 2002, 2003, 2004, pa i 2005. godine proizvodnja je bila na nivou 30 hiljada gvh. Svake godine raste. Došli smo do 2016. godine, kada je bila 36 hiljada gvh, ali nismo izgradili ništa novo. Znači, mi to radimo na ivici žileta. To je prenapregnut sistem.
Ja sam političar, kao i većina od vas, ali sam silom prilika morao da uđem u najsitnije detalje ovoga da bih mogao na elementaran način, pristojno da vozim ovaj sistem ispred Vlade Republike Srbije i ove Skupštine koje me je na kraju dana izabrala. U zimskim danima nama proizvodnja ide dnevno, odnosno potrošnja, konzum ide dnevno i preko 130, 140 gvh. Nama termo sektor kada radi u punom kapacitetu, tog dana on ne može da izbaci 100. Ako hidrologija nije fenomenalna, a obično u tom zimskom periodu nije fenomenalna, mi nemamo dovoljno struje. Tako da, mi nemamo u potpunosti izbalansiran sistem i zato mi u delovima godine uvozimo, u delovima godine izvozimo. Ja sam jako srećan što smo u poslednjih godinu dana više izvozili nego što smo uvozili. Pročitao sam vam podatke, oni su apsolutno egzaktni. Za nešto više od godinu dana taj plus EPS-a je više od 30 miliona evra. Ali, da bi to predstavljano ozbiljnu šansu, mi moramo da uđemo u novi investicioni ciklus.
Moramo da sačuvamo ova proizvodna postrojenja koja sada imamo i zato moramo da radimo odpepeljivanje „TENT A“ jer ljudi, „TENT A“ je 1.750 megavata. Znači, moramo da sačuvamo tih 1.750. Da bi ih sačuvali, moramo da uložimo i moramo da gradimo nove.
Ova Vlada gradi „Kostolac B“. Hvala i prethodnoj Vladi koja je radila prvu fazu tog „Kostolca B“, koji je predstavljao revitalizaciju „Kostolca B1 i B2“,ali sada mi radimo B3 350 megavata, prvi veliki projekat. U vreme ove Vlade je stavljeno na mrežu 80 megavata iz obnovljivih. U ovom trenutku u različitoj fazi izgradnje se nalazi između 400 i 500 megavata iz obnovljivih. Tvrdim da to nije dovoljno i da moramo još, pre svega, iz hidro kapaciteta, možda nešto iz gasa, pre svega za balansiranje sistema, jer kad nam uđe ovoliki kapacitet iz obnovljivih, mi to moramo da balansiramo. Zato očekujemo veliku podršku ove Skupštine, koja kada kritikuje, možda delom i s pravom kritikuje, ali mora potpuno da razume da nam je potrebna nova investiciona politika i novi investicioni ciklus da bi upravo ostvarivali takve ciljeve kojima bi svi mi zajedno na kraju dana bili zadovoljni.
Želim da se zahvalim kolegi Krasiću, koji je imao jednu ozbiljnu analizu, ali nije tangirao ove zakone koje ja ovde malo pomažem kolegi Vujoviću, iz domena resora. Hvala i gospodinu Vukadinoviću što je citirao premijera Vučića. Moram da kažem da je to bio dobar, kvalitetan deo vaše diskusije. Moram da vam da odgovor zašto kredit. LJudi, niko ne finansira takve stvari iz svog, da kažem, keš floua, iz svoje tekuće likvidnosti, pogotovo kada ima priliku da uzme dobar kredit, sa dobrim grejs periodom, niskom kamatnom stopom, to svi tako rade. Ovde ima i u vlasti, i u opoziciji, ljudi koji su bili ozbiljni direktori, ozbiljnim sistemima i mislim da nema potrebe da to elaboriram i da dokazujem.
Zašto elektroprenos? Ponavljam, u svetlu transbalkanskog koridora, u svetlu kabla koji će ići između Crne Gore i Italije, mislim da je to strateški važna stvar. Nadam se da svi oni koji ovo naše ponekad političko prepucavanje doživljavaju kao 5%, a 95% je onaj ozbiljan deo našeg političkog života i rada, shvataju šta je u tome strateško.
Na kraju, zaista ne bih želeo da upadamo kao Skupština u različite teorije zavere. Zašto od KFW? Pa, pre svega, KFW, kada je makar moj ekeltrosektor, jeste ozbiljan kreditor, ali nije najznačajniji. Na primer, kada je EPS u pitanju, danas povlačimo 45 miliona od KFW, a poslednji ozbiljan kredit koji smo radili, investicioni, je bio od kineske „Eksim“ banke 608 miliona dolara. Znači, to su potpuno različite dimenzije. Ovih 15 miliona, kada je u pitanju EMS, je zaista mali iznos u odnosu na kvalitet firme. To je firma koja zaista funkcioniše u skladu sa najboljom poslovnom praksom. Ima najniži mogući nivo, onaj dug prema EBD i to je zaista smešno da tako posmatramo. Molim vas da ne pravimo te teorije zavere. Niko ne planira privatizaciju ni dela energetskog sistema.
Kada smo kod teorija zavere, hoću da dopunim jednu vašu, čisto da bi vam bilo interesantnije, napravili ste tu paralelu, gospodin Grčić, za koga mislim da zaista veliku energiju je posvetio radu EPS, gospodin Grčić, direktor EPS, pre toga je bio direktor „Kolubare“. Imam za vas i treći momenat, da upotpunim teoriju zavere. Rodom je iz Obrenovca. Onda ste zaokružili ceo sistem. Hvala.

Zahvaljujem.
Koleginica Ana Brnabić će imati puno prilika da iskomentariše sve ove amandmane koji su otprilike slični – briše se, tako da ću dati samo dva komentara na diskusije prethodnika, koje su vezane za moj sektor.
Pre svega kada su „Elektromreže Srbije“ u pitanju, reč je o jednom od najboljih preduzeća koje je u protekle četiri godine po raznim osnovama – dividende, porezi, doprinosi, u budžet Republike Srbije uplatilo oko 197 miliona evra.
Javno preduzeće, odnosno sada Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbije“ je i ove godine poslovalo izuzetno dobro. Svoje je dividende uplatilo u budžet Srbije, pet miliona dinara koji su uplaćeni za lečenje bolesne dece su samo jedan od, da kažem, znakova ili signala da je reč o jednoj društveno odgovornoj firmi i mislim da to treba pozdraviti, a ne izvrgavati bilo kakvoj ironiji.
Kada je u pitanju „Elektroprivreda Srbije“, EPS obezbeđuje neophodnu količinu električne energije za građane Srbije. Kolega Đurišić to vrlo dobro zna. Postoji jedan ogroman broj dana u godini u kojima EPS izvozi struju, postoji jedan broj dana kada je i uvozi.
Ono što je ključno je da je neto efekat ove godine plus 55 miliona evra, a to je 85% iznad plana i reč je o jednoj od boljih godina. Ove godine proizvodnja električne energije je 1,4% preko plana i 2,47% preko ostvarenja u 2015. godini.
Mi uglja imamo dovoljno. U ovom trenutku na deponijama imamo milion i 550.000 tona uglja.