Zahvaljujem, predsednice.
Pre svega ja moram da kažem da na sve one ključne elemente o kojima ste razgovarali da sam dao, duboko verujem vrlo korektne odgovore. I vezano za BDP i za „Telekom“, „Beograd na vodi“. Još jednom ponavljam, „Beograd na vodi“ je u fazi investiranja. U fazi investiranja ne može da se očekuje dobit. Moram da iskomentarišem ne zbog parlamenta, parlament je naravno svestan te činjenice, nego zbog šire javnosti i molim za tu dozu korektnosti prema kolegi Siniši Malom. Siniša Mali juče tokom čitavog dana, danas od 10.00 časova je u parlamentu i deo ove rasprave, 57 minuta nije tu zato što kao ministar finansija ima neodložnu obavezu i ja ga tu menjam.
Mislim da treba Narodna skupština da bude korektna prema kolegi Malom koji je zaista ovde u parlamentu poštujući, ovu visoku instituciju, provodi vreme u raspravi sa poslanicima, dajući argumente vezano za zakonske projekte.
Zaista ne doživljavam, niti me tangiraju prozivke tipa koje dovode u pitanje moju sposobnost ili kao što neko reče, kapacitet da odgovaram na pitanja poslanika i na sve to imam samo jedan komentar. Kada budete počeli da se bavite pitanjima koja su na dnevnom redu, videćete moj kapacitet.

Zahvaljujem.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ja bih pokušao u najkraćem da kratko iskomentarišem neke elemente vezano za dva zakona – Predlog zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima Rudarsko-topioničarskog basena RTB Bor i drugi zakon o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok".
Pre svega, uvaženi narodni poslanici, vi ste ove zakonske predloge dobili. Deo tih zakona su i obrazloženja zakona, tako da ja ne bih u svom izlaganju citirao obrazloženje ili, da kažem, čitao obrazloženje, uvažavajući moju procenu da ste vi to već učinili. Tako da bih ja u najkraćem govorio o kontekstu ovih projekata i, pre svega, o razlozima kojima se Vlada i vodila da bi ovakve zakone usvojila i da bi predložila.
Pre svega, počeo bih od samog RTB-a. Znate da rudarenje u borskom, majdanpečkom basenu traje već duže od sto godina, da je to tako odigralo kapitalnu ulogu u razvoju čitave istočne Srbije, imalo značajan uticaj na razvoj ukupne srpske ekonomije, kao jedan od stubova najznačajnijih sistema, koji je zaista uslovio i dao veliki doprinos ukupnoj industrijalizaciji Srbije.
Nažalost, sticajem raznih okolnosti kroz koje je naša država i društvo prolazila u različitim periodima, krajem devedesetih godina, posebno nakon 2000. godine, RTB je zapadao u ozbiljnu krizu. Rezultat te krize nas je doveo do toga da je RTB od 2004. godine u procesu restrukturiranja. Kad kažem u procesu restrukturiranja, čitajte srpski da je u tom trenutku on već bio, da kažem, zreo za bankrot, a da je merom države bio zaštićen od plaćanja bilo kakvih obaveza i kao takav mogao da nastavi da radi, nažalost, i da generiše nove gubitke, tako da su ti gubici već 2008. godine izašli na 1,3 milijarde i otprilike se držali na tom nivou i u periodu od 2010. godine i na tom nivou dugovanja ih je dočekala i ova Vlada, koja je, pre svega, u prvi plan stavila potrebu da se učini niz mera kako bi se taj gigant stavio na noge.
Pre svega, ja bih podsetio na nekoliko kapitalnih stvari koje smo mi u toj fazi učinili. Prvo, završili smo Topionicu 2014. godine, čime smo rešili pitanje efikasnosti same Topionice, povećali tu efikasnost, ali i rešili onaj jedan od ključnih problema sa kojima se Bor suočavao, a to je pitanje ekologije.
S druge strane, uložili smo značajna sredstva u modernizaciju i povećanje efikasnosti fluktacija, nabavku dodatne rudarske opreme, kojom smo podigli proizvodnju bakra, pre svega iz sopstvenog koncentrata.
Konačno, ona ključna stvar koju smo realizovali je vezana za regulisanje tih istorijskih obaveza, od kojih neke vuku korene još iz 1950. godine, kroz UPPR kojim smo, ponavljam, uredili ta finansijska potraživanja, definisali način otplate tih potraživanja i defakto omogućili RTB da, konačno, nakon dugog perioda promoli nos iznad površine vode i počne da funkcioniše efikasno i da ostvaruje određenu dobit, da vraća obaveze prema UPPR i da vraća obaveze iz tekućeg poslovanja. U takvom ambijentu RTB je bez ikakve sumnje postao daleko atraktivniji za ozbiljne rudarske kompanije.
Moram da napravim tu malu digresiju. U periodu od 2006. do 2009. godine bila su četiri neuspešna pokušaja privatizacije, odnosno strateškog partnerstva za RTB. Uglavnom, u tim javnim pozivima, koje su tadašnje Vlade, odnosno Agencija za privatizaciju upućivala, gotovo se niko nije javljao, do poslednjeg poziva za strateško partnerstvo, gde je nuđeno 67% RTB, u februaru 2009. godine, za 194 miliona dolara, odnosno 40% za 116 miliona dolara, a za koje nije stigla ni jedna adekvatna ponuda.
Ceneći ta iskustva i te neuspešne pokušaje kroz koje su prethodne Vlade prošle, mi smo pokušali, pre svega, da napravimo jednu dobru atmosferu oko RTB, da napravimo jedan zaista prihvatljiv okvir za velike strane kompanije, da uđemo u neke razmene informacija sa njima, da uđemo u određene vrste dijaloga radi razumevanja RTB, ali i kako bi mi razumeli možda u kom pravcu tržište razmišlja da RTB treba da se razvija.
Želim da podsetim da smo u periodu od dve godine imali potpisane ugovore, odnosno RTB je imao potpisan NDA sa 11 velikih svetskih rudarskih kompanija i kada smo procenili da se napravila adekvatna atmosfera, potrebna atmosfera koja može da nas dovede do uspešnih ponuda i utakmica velikih svetskih rudarskih kompanija, mi smo ušli u proces izbora strateškog partnera za RTB, jer smo se opredelili za taj model privatizacije, ceneći pre svega potrebu da izborom strateškog partnera obezbedimo rudarsku kompaniju koja će prepoznati našu viziju da se RTB razvija i da se pre svega ulažu značajna sredstva u nastavak rudarske proizvodnje. Imali smo jedan potpuno transparentan, otvoren postupak.
Želim još jedanput da podsetim i poslanike i širu javnost da smo strateškog partnera tražili na međunarodnom javnom pozivu, da smo taj međunarodni javni poziv objavili i u „Finenšal tajmsu“ i, da kažem, u domaćoj javnosti, da smo dobili solidno interesovanje, ja bih rekao značajno interesovanje. Više kompanija je otkupilo dokumentaciju. Na kraju su tri kompanije podnele dokumentaciju, dve kompanije imale potpuno ispravnu dokumentaciju i izabrali smo kao najbolju ponudu kompaniju „Ziđin“, kao jednu od najsnažnijih svetskih rudarskih kompanija u razvoju, koja je dala, duboko verujem, za Republiku Srbiju izuzetnu dobru ponudu. Oni su za 350 miliona dolara dokapitalizacije tražili 63% vlasništva, uz garanciju izmirivanja dugova prema UPPR, odnosno svih onih obaveza sa kojima se RTB, finansijskih, još uvek suočava. Zatim, očuvanje minimum postojećih 5.000 radnih mesta, uz obezbeđivanje obavezujućeg biznis i investicionog plana u iznosu od 1.260.000.000 dolara u periodu od šest godina sa ciljevima iz biznis plana koji su nakon tri godine proizvodnje, od 80 hiljada tona bakra iz sopstvenog koncentrata, podsećam danas je to oko 40 hiljada, odnosno nakon šeste godine, od 120 do 150 hiljada tona bakra iz sopstvenog koncentrata.
Znači, u periodu od šest godina investicioni ciklus 1.260.000.000 dolara i tri do četiri puta povećanje proizvodnje koje će dramatično pozitivno uticati na našu ukupnu privredu, na rast našeg BDP, ali i na vrednost same kompanije, tako da sve procene govore da će naših 37% tada vredeti značajno ili daleko više nego 100% kojih imamo sada.
U tom smislu pred vama se nalazi Predlog zakona o sticanju prava svojine na zemljištu. Ciljevi ovog zakona su uređenje višedecenijskog problema u vezi statusa objekata i zemljišta, omogućavanje državnim organima i institucijama lakše i brže donošenje odluke u vezi sa rešavanjem neuređenog statusa nepokretnosti RTB Bor. Ključna rešenja: uspostavlja se pravo svojine u korist RTB na građevinskog zemljištu obuhvaćeno katastarskim parcelama u svojini Republike Srbije na kojima je RTB upisan kao korisnik; uspostavlja se pravo svojine u korist RTB na zemljištu u svojini Republike Srbije na kojima je RTB upisan kao držalac; društvena svojina upisana na nepokretnostima u RTB pretvara se u svojinu RTB kroz jednu efikasnu proceduru koja će državnim organima omogućiti dobar, brz i efikasan rad.
Kada je u pitanju zakon o izmenama Zakona o Južnom toku, pre svega, vi znate da je Narodna skupština Republike Srbije sam zakon donela još 2013. godine, da je krajem 2014. godine projekat Južni tok obustavljen. U međuvremenu došlo je do povećanja potrošnje gasa u Evropi, došlo je do čitavog niza novih projekata koji treba da obezbede i dodatne količine gasa i nove rute za snabdevanje gasom čitave Evrope, između ostalog, i jugoistočne Evrope i zapadnog Balkana.
Mi smo, kao što je javnost upoznata, u junu prošle godine potpisali mapu puta sa „Gaspromom“, vezano za analizu mogućnosti izgradnje gasno-transportnog sistema od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom. Takve mape puta potpisali su i susedne države – Mađarska, Bugarska, Turska. Krenulo je polaganje cevi ispod Crnog Mora. Taj projekat koji se zvanično zove Turski tok je dobrim delom realizovan. Projekat Turski tok defakto predstavlja projekat između Rusije i Turske, ispod Crnog Mora, vezano za isporuke gasa i za tursko tržište i za evropsko tržište. Taj projekat obuhvata dve cevi kapaciteta po 15,75 milijardi metara kubnih gasa koji su izašli dobrim delom, finalizacija druge cevke je u toku, na tursku obalu. Odatle se gradi, jedan deo tog kapaciteta za potrebe Istanbula. Drugi deo slobodnog kapaciteta koji je negde oko 15 milijardi metara kubnih će ići prema evropskom tržištu, već je potpisan ugovor između „Gasproma“ i turske kompanije „Botas“ za izgradnju deonice do granice sa Bugarskom. Bugarska je već krenula u ugovaranje deonica od granice sa Turskom do svog gasno-transportnog sistema. Srbija sa svoje strane radi čitav niz pripremnih aktivnosti, kako bi na svojoj teritoriji izgradila deonicu gasovoda.
Molim ukupnu javnost da taj projekat ne zovemo Južni tog, niti Turski tok. Reč je o magistralnom gasovodu od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom, kao deo srpskog gasno-transportnog sistema koji gradi i realizuje kompanija „Gastrans“, u skladu sa Zakonom o energetici Republike Srbije, za šta je podnela zahtev Agenciji za energetiku Republike Srbije, kao nezavisnom regulatornom telu za dobijanje određenih izuzeća u skladu sa trećim energetskim paketom.
Mi se nalazimo u ovom trenutku u ozbiljnoj fazi aktivnosti, u pripremi za realizaciju tog gasovoda – projektovanje, izbor eventualnog izvođača, glavnog izvođača radova za slučaj da se odobri proces, izuzeće i gasovod kao takav razvija. U ovom trenutku se mobilišu da kažem razne logistike koje su neophodne za realizaciju tog zakona.
Kao što ste videli, i u budžetu za 2018. godinu su bila predviđena sredstva u iznosu od 70 miliona evra za razvoj tog projekta, koja su ovim zakonom koji je danas u proceduri u poziciji da budu aktivirana. U budžetu za 2019. godinu takođe je predviđeno 70 miliona evra za dalje, domaće, srpsko učešće, odnosno učešće „Srbijagasa“ u razvoju tog projekta, tako da u ovom trenutku sve stvari deluju i ostavljaju utisak da idu u dobrom pravcu razvoja tog gasovoda koji Republici Srbiji treba da obezbedi zaista onaj izuzetno značajan stav vezano i za energetsku bezbednost, i za sigurno snabdevanje gasom, i za dalju gasifikaciju Srbije i, konačno, za profit koji joj donosi i sama tranzitna taksa.
Mi ovim izmenama i dopunama Zakona pre svega rešavamo nekoliko ključnih pitanja. Na prvom mestu, pošto smo se opredelili za izmene i dopune ovog zakona, omogućavamo „Gastransu“ da koristi sve benefite onih eksproprijacija i onih rešenja koja su bila iz Zakona o Južnom toku, reč je o gotovo identičnom pravnom licu koje je promenilo naziv, reč je o gotovo identičnoj trasi i reč je o takoreći identičnim tehničkim parametrima vezano za razvoj projekta. Tako da se mogu koristiti mnogi od onih elemenata koji su bili definisani Zakonom o Južnom toku i mi hoćemo da koristimo te benefite, posebno u Deonici 3, za koju gotovo postoji čitava dokumentacija i da nastavimo, naravno, sa svim onim mogućnostima vezano za eksproprijaciju i ubrzanje procesa eksproprijacije, koji ovakav zakon može da donese.
Pre svega, želim da istaknem da ćemo, duboko verujem, ovim zakonom dati vetar u leđa ovom projektu, omogućiti brzo i efikasno rešavanje svih nadležnih državnih organa, ali ne na štetu građana kao korisnika eksproprijacije. Sa tog stanovišta, ljudska prava, odredbe ovog zakona, dopune ovog zakona, ne utiču na prava vlasnika nepokretnosti zagarantovane Ustavom, obzirom da će se visina naknade za eksproprisane nepokretnosti i postupak za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti voditi u skladu sa važećim Zakonom o eksproprijaciji.
Molim narodne poslanike da, uzimajući u obzir značaj projekata i strateškog partnerstva vezano za RTB i za izgradnju magistralnog gasnog transportnog sistema od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom, podrže ova dva predloga zakona koji su zaista nužni preduslovi da bi se ovi projekti realizovali u potrebnom i traženom roku. Zahvaljujem.

Pre svega, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, bilo je dosta stvari koje bi naprosto bilo dobro prokomentarisati. Ovo o čemu je kolega Vulin govorio je činjenica koju ne treba dodatno obrazlagati.
I, sva sreća, ova Vlada apsolutno ne radi po bilo kojim zakonima koji su usvojeni u periodu od 2001. godine. To bi bilo samo nastavak katastrofe kroz koju je prošla srpska ekonomija, čitava naša industrija koje su uništene strahovitim privatizacijama koje su, da kažem, de fakto od Srbije napravile ekološku državu, jer u Srbiji posle vas nije bilo industrije.
Nekad su postojale neke radničke Rakovice. I dalje su kao posledica tih zakona to ekološke Rakovice, jer tamo ni jedan dimnjak ne radi i to je rezultat tih mera i tih zakona i o privatizaciji i Zakona o radu, koji su ostavili gotovo pola miliona ljudi bez posla.
Molim vas, nemojte da uopšte tražite bilo kakve paralele i dodirne tačke između vaših zakona i ovoga što mi danas radimo.
Javna preduzeća, naravno, su uvek problem i uvek treba uložiti dodatnu energiju kako bi se njihov rad učinio efikasnijim, transparentnijim, profesionalnijim i slično. Ali, ono što ja moram da istaknem, tu su i kolege, kad se javna preduzeća iz energetskog sektora u pitanju, sva ta preduzeća posluju po prvi put pozitivno.
Znači, nikada se nije desilo da u godinama u kontinuitetu i „Elektro privreda Srbije“, i „Srbija Gas“ i „Trans nafta“ i „Elektro mreža Srbije“ posluju pozitivno i ostvaruju profit, što su javni podaci koji se daju proveriti. Ja vas pozivam da ih proverite sami. Ukoliko ne, daću vam rezultate toga.
Nije to posledica toga što sam ja genijalni ministar, niti što su na čelu tih kompanija genijalni generalni direktori, već zato što prolaze kroz ozbiljan proces konsolidacije i finansijskog restrukturiranja i finansijske konsolidacije koju radimo zajedno sa Svetskom bankom.
Uspesi koje postižemo i u „Elektroprivredi Srbije“ i u „Srbija gasu“ su, pre svega, rezultat jednog ozbiljnog sistema koji je sad u tim kompanijama uspostavljen i koji će tek davati rezultate.
Da nije sve sjajno, i opet ću iz svog resora, to je pre svega Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“ koje tradicionalno loše posluje i sebi na teret stavljam kao ministru što za ovih nekoliko godina nisam možda uložio više energije kako bi taj sistem unapredili, ali i kad je ta kompanija u pitanju radimo sa ekspertskim rudarskim timom Svetske banke jedan dodatni projekat.
Nadam se da će rezultat svega toga biti da i u „Resavici“ napravimo neku stazu kojom ćemo uspeti da tu kompaniju provučemo ili makar da sačuvamo one delove te kompanije koji bez ikakve sumnje imaju rezerve uglja, perspektivu poput rudnika „Štavalj“, rudnika „Soko“, delova rudnika „Rembas“, delova ibarskih rudnika, itd.
Postavljaju pitanje, međudržavnog sporazuma privatizacije „NIS“- a i „Gasovoda“. Pre svega, ja moram da podsetim još jednom da su svi ti projekti realizovani u skladu sa međudržavnim sporazumom koji je usvojila ova Skupština još 2008. godine i zaista ne mogu da vidim u ovom parlamentu političke snage koje su glasale protiv tog sporazuma.
Čini mi se, nemojte da mi uzmete za zlo, ako se dobro sećam Liga socijaldemokrata Vojvodine, gospodin Čanak, oni su bili javno eksponirani protiv tog projekta i, naravno, možda, ne znam ko je bio tada još u parlamentu, gospođa Mićić, tu sam gotovo uvek siguran, tako da opšti konsenzus u društvu je postojao oko tog međudržavnog sporazuma.
Rezultat tog međudržavnog sporazuma je i privatizacija „NIS“ i izgradnja Banatskog dvora i Projekat gasovoda. Taj Projekat gasovoda je 2014. godine zaustavljen sticajem različitih okolnosti, pre svega zbog problema u Bugarskoj.
Ja još uvek nisam apsolutni optimista, relativni sam optimista, biću optimista kada vidim masivne radove u Bugarskoj, Srbiji i Mađarskoj na realizaciji tog gasovoda. Nadam se da će do tog gasovoda doći, jer je to zaista u vrhunskom interesu Republike Srbije i sa stanovišta energetske bezbednosti i sigurnosti snabdevanja i dalje gasifikacije i industrijalizacije Srbije, ali konačno i sa stanovišta profita.
Odnosi vlasništva u kompaniji koju razvija taj gasovod su u skladu sa ranijim dogovorima i 51:49 „Gasprom Srbije“ – GAS, verujte mi, uopšte nije loše za Srbiju, čak šta više rizik ključni tog procesa i projekta, pre svega leži u zakupu kapaciteta tog gasovoda.
Čitav projekat i prihodi koji se očekuju od tog projekta u iznosu od 108 miliona dolara godišnje su, pre svega, vezani za zakup kapaciteta.
Normalno je onda da ona strana koja garantuje zakup kapaciteta svojim gasom i preuzimanjem tog rizika ima tu sitnu nijansu razlike u vlasništvu.
Ne bih komentarisao, mislim da ste na jako tankom ledu da pričamo sada o „Azotari“ i pogotovu sa stanovišta toga šta je prouzrokovalo u finalu odlazak „Azotare“ u stečaj.
Ja moram tu da kažem da je katastrofa „Azotare“ počela 2006. godine i katastrofalne privatizacije kojom je kompanija prodata bud zašto da bi odmah nakon privatizacije ključna proizvodna linija bila od strane novog vlasnika izneta iz „Azotare“, iz Srbije, odneta u inostranstvo, prodata za daleko veće pare nego što je kupljena.
(Čedomir Jovanović: To nije tačno.)
Ma kako nije tačno, nemojte gospodine Jovanoviću, da nije izneta linija za karbamide i da nije razorena tada proizvodnja u „Azotari“, mi bi danas imali uspešnu „Azotaru“, tako da je debakl „Azotare“ opet posledica vašeg katastrofalnog Zakona o privatizaciji i katastrofalnih privatizacija koje su rađene u tom periodu.
Mi danas imamo neverovatno kompleksan zadatak da u jednom strahovito teškom, geostrateškom momentu i razvijamo Srbiju, ali i peglamo sve probleme koji su, pre svega, proizvod katastrofalnih privatizacija koje su realizovane u Srbiji, nakon 2000. godine, a pre svega u periodu 2003, 2004, 2005. godina, kada su i bili „najveći privatizacioni prihodi u budžetu Srbije“. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Jovanović se javio za, pretpostavljam, repliku da bi mi replicirao na temu „Azotare“ i o svemu govorio, osim o „Azotari“, gde su podaci i činjenice koje sam ja izneo apsolutno tačne i proverljive.
Godine 2006. „Azotara“ je, u skladu sa tim genijalnim zakonima, privatizovana za 11 miliona i nešto evra, da bi…
(Čedomir Jovanović: Čija Vlada?)
U skladu sa sjajnim Zakonom o privatizaciji… da bi nakon toga samo jedna od linija, gle, ona ključna – Karbamid 2, bila mimo saglasnosti i mimo bilo kakve ekonomske logike prodata za 32 miliona i nakon toga „Azotara“ devastirana, jer, defakto, uzeta joj je duša, uzeta je ključna linija i nakon toga je ona krenula u ponor.
Umesto da polemišemo na tu temu, mi sada polemišemo na neku drugu temu i sada se vrši jedna potpuna zamena teze. Ja zaista ne posmatram kroz ružičaste naočare period i sve vreme u kome je SPS bila na vlasti. To je vreme prepuno različitih izazova, dobrih odluka, nažalost i loših, uspona i padova. Nisam ja hvalio vreme u kome je SPS bila na vlasti kao idealno vreme i lupao se u grudi kako je u to vreme bilo sve sjajno, već naprotiv. Nama se nameće ovde teza da ovo što ova Vlada radi je kontinuitet nekih dobrih poteza koji su krenuli u periodu posle 2000. godine. Vezano je i za Zakon o privatizaciji, vezano je i za Zakon o radu.
Ja apsolutno odgovorno kažem i ponavljam još jedanput, apsolutno to ne stoji i najveća sreća za ovo društvo je što ova Vlada ima potpuni diskontinuitet sa tom jednom katastrofalnom politikom koja je razorila privredu i ekonomiju Srbije.

Uvaženi narodni poslanici, veoma kratko.
Gospođa Rašković Ivić je tokom svoje diskusije iskazala jedan stepen zabrinutosti da će zbog većeg broja tačaka koje se nalaze na dnevnom redu u ovoj raspravi jedan broj zakonskih projekata ostati u neku ruku ispod radara ukupne javnosti. Upravo iz tog razloga, prilikom uvodnog izlaganja sam dao jedan širi kontekst vezano za tačku koju ste među ostalima naveli, kao tačku za koju imate tu dozu zabrinutosti, a vezana je za sticanja prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima Rudarsko-topioničarskog basena RTB Bor.
Dakle, potpuno suprotno, ja sam tu tačku upravo istakao sa posebnim jednim akcentom da bi bila u punoj fokusu javnosti i da bi apsolutno svi narodni poslanici, ali i ukupna javnost razumeli da kao deo procesa u kome se nalazimo, a vezano za izbor strateškog partnera za RTB Bor, usvajamo i ovakav zakon.
Ovaj zakon, ja moram da kažem, on ma koliko ima elemente leks specijalis, on je pre svega zakon koji, da kažem, na tehnički način rešava višegodišnje i višedecenijske probleme koje mi imamo u našim knjigama, ne samo u Boru, nego u čitavoj Srbiji. Defakto, on daje odgovore na pitanja kako da se sada ta zajednička kompanija organizuje u svom nekom narednom periodu sa stanovišta vlasništva nad pojedinim objektima i jednim delom zemljišta na kojem postoje različiti osnovi po kojima je RTB Bor danas upisan. Nažalost, vi znate kakvo je stanje u našim knjigama. Znate gde sve ima pašnjaka, pa ima i u centru Beograda, ima pašnjaka i gde se obavlja rudarska delatnost. Takođe, RTB Bor je na pojedinim važnim segmentima, koji su neophodni za obavljanje njegove rudarske delatnosti držalac sa pravom korišćenja nad svojinom koja je državna, koja je društvena, koja je mešovita.
Znači, čitav jedan dijapazon različitih pravnih situacija nad zemljištem koje defakto koristi, koje suštinski jeste vlasništvo RTB Bora, samo se u knjigama vodi drugačiji i mi to ovim zakonom uređujemo, ali moram posebno da vam ukažem pažnju na ono što ste komentarisali da mi ovime nekome poklanjamo ili dajemo ili prepuštamo, koje god da je formulacija, naša prirodna bogatstva, obraćam vam pažnju na dva segmenta. Jedan se nalazi u članu 5. ovog zakona koji kaže - uspostavljanje prava svojine u korist RTB u smislu ovog zakona ne odnosi se na nepokretnosti koje su dobro od opšteg interesa i dobro u opštoj upotrebi i u javnoj svojini u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuje javna svojina.
Dakle, apsolutno ovaj zakon ne izlazi iz okvira Zakona o javnoj svojini i ono što ne može da bude u toj vrsti vlasništva apsolutno neće preći u to vlasništvo i član 5. to eksplicitno kaže. To je jedan segment, a onaj drugi segment za koji ja cenim iz vaše diskusije da je i vama, ali i svima nama daleko važnije su rudna bogatstva. Dakle, kompanija „Ziđin“ će negde sredinom decembra uplatom od 350 miliona dolara steći 63% vlasništva nad kompanijom RTB Bor. Kompanija RTB Bor nije, niti može biti, niti RTB, niti bilo koja druga rudarska kompanija u Srbiji, vlasnik naših mineralnih sirovina. Kompanija RTB ima licence i pravo za istraživanje i eksploataciju bakra i ostalih plemenitih metala kojima se bavi. Tako da „Ziđin“ apsolutno ne postaje vlasnik ni jednog miligrama našeg prirodnog bogatstva. Oni ne postaju vlasnici ni bakra, ni zlata.
U skladu sa Ustavom Republike Srbije apsolutni vlasnik svih prirodnih sirovina, svih mineralnih bogatstava Republike Srbije je Republika Srbija. Kompanije na tom nivou mogu imati samo prava na eksploataciju koju obavljaju u skladu sa Zakonom o rudarstvu u skladu, sa programima koji mi odobravamo plaćajući rudnu rentu Republici Srbiji u skladu sa zakonom.
Tako da, apsolutno vas uveravam, ne postoji ni jedan razlog za zabrinutost. Svi vitalni interesi Republike Srbije su u ovom procesu apsolutno sačuvani, sa jedne strane, i sa druge strane, ovaj proces predstavlja zaista, apsolutno sam uveren, jedan vrhunski interes za Republiku Srbiju, od čega će benefite osetiti i istočna Srbija, koja će ponovo da zaživi u punom kapacitetu, ali i čitava Srbija, jer će RTB sa novom energijom i novim investicijama sa milijardu i 260 miliona dolara investicija u rudarstvo i preradu postati jedan od najznačajnijih stubova našeg ukupnog privrednog razvoja, i tu bih završio.
Danas rudarstvo u Srbiji učestvuje u BDP sa oko 1%. Kada se završi ovaj investicioni ciklus u RTB i kada se zaokruži taj proces sa onim projektom „Čukari peki Timok“ samo proizvodnja bakra će učestvovati u našem BDP sa 5%. Tako da će rudarstvo postati bez ikakve sumnje najdinamičniji segment našeg ukupnog razvoja, duboko verujem na zadovoljstvo i veliki uspeh čitave Srbije.

Po dogovoru sa predsednicom Vlade, a s obzirom na pitanje uvaženog narodnog poslanika gospodina Komlenskog, vezano za strateške partnere i efekte koje očekujemo u RTB-u Bor, da, upravo kao što je i predsednica Vlade iznela, mi imamo izuzetno velika očekivanja kao Republika Srbija vezano za čitav taj projekat oko RTB-a i strateško partnerstvo.
Ja bih želeo čisto radi javnosti da podsetim u najkraćem da je iza RTB-a jedan vrlo težak period. U tom teškom periodu RTB, nažalost, nije mogao da se razvija, nije mogao da investira, niti u modernizaciju, niti u rudarstvu. Od 1990. godine, nažalost, ni period ni posle 2000. godine nije doneo ništa dobro za taj veliki privredni gigant, od koga zavisi život ne samo u Boru i Majdanpeku, već u čitavoj istočnoj Srbiji i zaista kapitalno utiče na ukupnu našu ekonomiju.
Podsećanja radi, u periodu od 2006. do 2009. godine bila su četiri pokušaja privatizacije RTB-a, dva puta prodajom, dva puta kroz strateško partnerstvo, sva četiri pokušaja su bila neuspešna, uzimajući u obzir da je RTB loše radio i da je imao izuzetno zastarelu tehnologiju i loš uticaj na životnu sredinu.
Upravo iz tog razloga, ova i prethodna Vlada su akcenat stavile bile pre svega na popravljanje stanja u RTB-u i njegovu pripremu da bi kao takav postao atraktivan za izbor budućih partnera od kojih se očekivalo ozbiljno da investiraju. U tom smislu, mi smo od 2012, 2013. i 2014. godine pre svega završili fabriku, odnosno postrojenje za odsumporavanje, odnosno fabriku sumporne kiseline i novu topionicu, čime smo rešili višedecenijske probleme vezano za zaštitu životne sredine, uložili smo u flotaciju, nove kamione, popravili efikasnost rada RTB-a i RTB je počeo da pokazuje znake života.
Uređenjem njihovih istorijskih dugova kroz UPPR, mi smo napravili jedan ukupan ambijent oko RTB-a, kako bi on postao interesantan za ozbiljne rudarske kompanije i tek tada smo pristupili procesu za izbor strateškog partnera. Taj proces smo vodili vrlo ozbiljno, vrlo temeljno. Moram da kažem da duboko verujem da smo jedan od najboljih, najznačajnijih ciljeva postigli da obezbedimo jednu transparentu međunarodno priznatu proceduru vezano za izbor strateškog partnera. Podsećanja radi, mi smo javni poziv za izbor strateškog partnera objavili u „Fajnenšel tajmsu“ i imali smo zaista pristojno interesovanje ozbiljnih rudarskih kompanija za RTB.
Na kraju, pobednik tog procesa je kineska kompanija „Ziđin majning“, koja je jedan od rudarskih giganata koji je u velikoj ekspanziji, koji posluje sada već u deset zemalja širom sveta i koji predstavlja jednog od najvećih kineskih, samim tim i svetskih, proizvođača i bakra i cinka i plemenitih metala. „Ziđin“ se kroz ponudu koju je dao, koja je i u finansijskom smislu bila najbolja, ali i u smislu poslovnog plana najbolja, obavezao za one stvari koje su za nas značajne, a to je razvoj RTB-a i pokazuje da deli viziju Vlade Srbije kada je RTB u pitanju, pre svega sa stanovišta investicione komponente i rezultata koji će kao posledica svega toga da se ostvare.
„Ziđin“ se obavezao, kao što je i predsednica rekla, na investicije od milijardu i 260 miliona dolara i te investicije pre svega će obezbediti otvaranje novih rudnika, mislim na Cerovo, i značajna unapređenja na postojećim rudnicima Krivelj, Majdanpek, Borska jama, kao i modernizaciju i povećanje efikasnosti svih proizvodnih procesa u okviru RTB-a, od flotacije do prerade. Oni su se obavezali da će unaprediti topionicu i njene kapacitete podići na dvostruki nivo u odnosu na postojeći. Kroz poslovni plan su se obavezali da će u periodu od tri godine obezbediti sve uslove i proizvodnju od 80.000 tona bakra iz sopstvene rude. Poređenja radi, danas RTB proizvodi 42 do 43 hiljade tona, a nakon šest godina 120 do 150 hiljada tona. To je tri do četiri puta više nego što se u RTB-u proizvodi danas.
Mi očekujemo da će sve to što će „Ziđin“ sa Vladom Srbije raditi kapitalno uticati i na život u istočnoj Srbiji, ali i na ukupnu ekonomiju. Ako se ostvare, a ja duboko verujem da postoje svi preduslovi da se to ostvari, da „Ziđin“ integriše i veliki projekat „Timok“, odnosno rudnik „Čukaru Peki“ i podigne ukupna proizvodnja na 200 do 250 hiljada tona bakra godišnje. Projekcije kažu da će samo proizvodnja bakra nakon te šeste godine učestvovati u našem BDP-u sa oko 5%. To je izuzetno snažan rezultat i zaista jedan dinamičan pokazatelj da će srpska ekonomija ozbiljno da se razvija u rudarskom sektoru.
Danas rudarstvo učestvuje sa oko 1%, ako samo bakar ode na 5%, a znamo koliko još drugih projekata imamo, uključujući i litijum i ono što „Rio Tinto“ radi u zapadnoj Srbiji, ja zaista sa puno optimizma i puno uverenja mogu pred ovim visokim domom da tvrdim da će rudarstvo biti jedan od najozbiljnijih zamajaca naše ukupne industrije i našeg budućeg ekonomskog razvoja, ako uzmemo u obzir da je rudarstvo kao industrijska i privredna grana jedna od onih koja upošljava najviše ljudi oko svoje delatnosti, onda će to zaista izuzetno kvalitetno da se odrazi i na mnoge druge industrijske grane i mi ćemo na tome vrlo posvećeno raditi.
Želim da se zahvalim kompletnoj Vladi koja je dala veliku podršku ovom procesu izbora strateškog partnera, naravno, predsednici Vlade i predsedniku Republike gospodinu Vučiću, koji je zaista u punom kapacitetu dao podršku da u ovom procesu imamo jedno veliko interesovanje ozbiljnih stranih kompanija. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pre svega, uvaženi narodni poslanici, želim da istaknem da je energetska situacija u Republici Srbiji apsolutno stabilna. Pred nama je jedna u potpunosti mirna zimska i grejna sezona u kojoj sve energetske kompanije ulaze potpuno spremne.
Kada je grejanje u pitanju, toplane su izvršile neophodne remonte. Više od 80% toplana u Srbiji koje koriste gas kao energent mogu da očekuju potpuno stabilno snabdevanje gasom, uzimajući u obzir da je situacija, kada je gas u pitanju, apsolutno redovna.
Imamo od strane „Gasproma“ potpuno snabdevanje gasom. „Gaspromu“ za isporučeni gas ne dugujemo ni jedan dinar, ni jedan dolar, niti evro. Podzemno skladište gasa Banatski Dvor je do vrha puno. Znači, 450 miliona metara kubnih gasa čekaju, pre svega, one trenutke tokom najhladnijih dana u kojima ćemo sa tim punim skladištem peglati pikove.
Kada su u pitanju ostali energenti neophodni za rad toplana, rezerve mazuta su na izuzetno visokom nivou.
Kada je u pitanju nekoliko toplana koje rade na ugalj, snabdevanje ugljem će biti redovno.
Kada je u pitanju EPS, EPS je realizovala sve nužne remonte. Elektroprivreda Srbije je apsolutno spremna da u zimskoj sezoni odgovori na povećane zahteve vezano za proizvodnju električne energije. Spremni smo na zimske pikove. U tom smislu, u ovom trenutku su rezerve uglja na deponijama na visokom nivou. Do onih najhladnijih dana one će biti podignute do maksimuma.
Apsolutno ne postoji ni jedan problem na koji bih mogao da ukažem sa stanovišta energetske stabilnosti, sigurnosti snabdevanja energentima i jedne potpuno redovne zime koja je pred nama. Naravno, u celom tom procesu uvek ima određenih poteškoća koje, da kažem, nas teraju da radimo više i da u pojedinim segmentima radimo daleko snažnije.
Kada smo imali prošle godine problema određenih sa ugljem, morali smo, naravno, u trenucima kada smo imali mogućnosti da pojačamo hidrosektor. Kada je slaba hidrologija, mi pojačavamo termosektor i naš energetski sektor je u potpunosti spreman da balansira te situacije kroz koje se tokom godina redovno prolazi.
Objektivno posmatrano, u ovom trenutku imamo niži nivo vodostaja na svim rekama u Srbiji. Ono što bih hteo da istaknem, poslednji zvanični podaci pokazuju da su vodostaji na svim rekama u Srbiji u domenu niskih za ovo doba godine. Tu je i koleginica Mihajlović. Nažalost, usled tih vodostaja, imamo ozbiljnih problema u održavanju plovidbenosti na Dunavu i Savi, odnosno čak u pojedinim deonicama ne mogu ni barže pod potpunim teretom da prođu i ta ograničenja objektivno postoje.
To se, naravno, odražava i na akumulacije. Tako da u akumulacijama imamo za desetak procenata niži nivo od onog koji je predviđen, po poslovnom planu EPS, podsetio bih, sve te akumulacije su veštačke akumulacije koje su izgrađene za potrebe Elektroprivrede Srbije. U tom smislu, dobio sam tokom jučerašnjeg dana ili prekjuče pitanja od narodnog poslanika mr Gorana Čabradija i narodnog poslanika Gorana Čirića, na koje ćemo odgovoriti u toku sutrašnjeg dana ili najkasnije u ponedeljak vezano za stanje akumulacija.
Sa ovim završavam, vodostaji, ponavljam, situacija energetska je potpuno stabilna. Ne očekujemo bilo kakve probleme, bez obzira što su vodostaji u Srbiji na izuzetno niskom nivou za ovo doba godine.
Na primer, srednji višegodišnji proticaj Dunava je oko 4.000 metara kubnih vode u sekundi, a trenutni srednji dnevni proticaj je 1.850 metara kubnih u sekundi. Znači, duplo manje vode protiče kroz Đerdap u odnosu na onaj prosek za godinu. Nažalost, ovaj oktobar će po svemu sudeći ostati zabeležen u istoriji Hidroelektrane Đerdap, kao oktobar u kome su proticaji vode na najnižem nivou. Do sada najniži zabeleženi proticaj vode na Đerdapu je bio 1986. godine i zabeležen je u iznosu od 2.237 metara kubnih u sekundi. Ove godine, na osnovu svih rezultata hidroloških kretanja, do kraja meseca se očekuje da bude oko 2.000, tako da je desetak posto niže od najnižeg.
Kad je Zavojsko jezero u pitanju, mislim da je to kolega Ćirić pitao, trenutna kota je 593 metara. To je 25 metara iznad neke minimalne kote koja predviđa rad hidroelektrane. Tokom eksploatacije hidroelektrane Pirot zabeležen je više puta daleko niži nivo akumulacija od trenutne. Na primer, poslednji put 2017. godine kada je 573, sada je 593. Znači, 10 metara iznad.
Apsolutno sve provere nadležnih državnih organa, pre svega, zaštite prirode, vodoprivrede, i apsolutno nema nikakvog negativnog uticaja na očuvanje životne sredine, floru i faunu, riblji fond, itd.
Kada je u pitanju Uvac, Uvac se u ovom trenutak nalazi na koti 970 metara, a imamo vodoprivrednu dozvolu da može eksploatacija da se vrši do 940 metara. Znači, trenutno je 30 metara iznad te kote. Na primer, 2012. godine je kota bila 950, 27. decembra 2000. godine je zabeležena najniža 943. Znači, danas je 27 metara iznad te kote.
Ista situacija je i na Vlasini. Kada je Vlasina u pitanju, nalazimo se daleko iznad one kote koja bi bila zabrinjavajuća i striktno EPS vodi računa o svim tim segmentima i predmet je najstrožih kontrola svih nadležnih državnih organa, pre svega, vezanih za vodoprivredu i zaštitu životne sredine.
Ponavljam, kolegi Ćiriću, koga vidim u sali, i kolegi Čabradiju, tokom sutrašnjeg dana dobićete apsolutno detaljne odgovore sa svim podacima vezano za svaku akumulaciju u Republici Srbiji.

Zahvaljujem.
Pre svega, potpuno se slažem i sa predsednicom Vlade i sa potpredsednikom Stefanovićem da mi imamo jednu potpunu zamenu teza ovde, kada koristimo terminologiju pljačkaška privatizacija. Prvo, pljačkaška privatizacija je izraz koji može i koji se koristio i može se povezati jedino sa vremenom u kome je realno privatizacija u Srbiji sprovedena. Ona je sprovedena u Srbiji od 2000. godine i tada je u Srbiji privatizovano sve što je vredelo, najveći prihodi od privatizacije su bili u periodu od 2003.-2004. godine. Nas je sačekala samo lista od preko 500 preduzeća u restrukturiranju, čitaj – preduzeća koja su prošla kroz bankrot.
Sva sada privatizacija pod znacima navoda koja se rešava, se rešava problem preduzeća koja su bila u restrukturiranju. Pa RTB je bilo preduzeće u restrukturiranju koje je de fakto bilo u bankrotu, jer je imao dugovanja od milijardu dolara. Tako da je zaista nemoguće sada pričati o privatizaciji, već jedino i isključivo o rešavanju višedecenijskih problema koji su duboko opterećivali Srbiju i naš budžet, jer su se svi problemi vezano za ta preduzeća plaćali iz budžeta Republike Srbije.
Sa druge strane, apsolutno je nemoguće govoriti da neko rasprodaje rudna bogatstva Republike Srbije zato što u procesu strateškog partnerstva sa RTB Borom predmet je bila vrednost kompanije, rudna bogatstva u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije su vlasništva Republike Srbije i ona nikome niti su prodata niti poklonjena. Oni su u vlasništvu Republike Srbije. Kompanija RTB Bor kao što je i do sada imala i buduće ostaje pravo eksploatacije na osnovu koga plaća naknadu Republici Srbiji i ništa drugo osim prava eksploatacije koje se odvija u skladu sa zakonom koji vrlo jasno definiše prava i obaveze kompanije koja vrši eksploataciju
Kada je cena goriva u pitanju, pre svega, potpuna je neistina da je cena goriva, niti benzina, niti dizela u Srbiji najskuplja, niti u Evropi, niti u regionu. Kada je region u pitanju, benzin je skuplji u Grčkoj, Albaniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji i Mađarskoj. Kada je dizel u pitanju, dizel je skuplji u Grčkoj, Albaniji, u Hrvatskoj i Srbija je negde u egalu. Kada je dizel u pitanju, dvadesetak evropskih država ima skuplju cenu i benzina i dizela od Republike Srbije.
Nažalost, svi smo svedoci toga da je u proteklom periodu došlo do određenog skoka cena derivata na pumpama u Republici Srbiji. Taj skok je isključivo i jedino posledica rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu i skoka dolara koji je obračunska valuta u čitavom svetu kada je nafta i kada su derivati nafte u pitanju.
Kao pokazatelj te činjenice, samo pre godinu dana cena sirove nafte na svetskom tržištu je bila 55 dolara za barel, u prvoj nedelji oktobra je bila 86,29. Mi sada trošimo tu cenu. Znači, vidite i sami, to je više od 40% došlo do rasta.
Taj rast je bio najdramatičniji u periodu od 15. avgusta kada je cena sirove nafte otišla za 22%. Ova kriva mislim da to najbolje pokazuje. To se odrazilo na sve cene, svuda u svetu, pa i u našem regionu koji je apsolutno uvozno zavisan kada je i sirova nafta, čak i jedan broj derivata dodatno uvozimo.
Ti pikovi u Srbiji su vrlo skromni i moram da kažem apsolutno nisu u korelaciji sa ostalim zemljama u regionu. Na primer, u Bosni i Hercegovini koja je dugo vremena imala najnižu cenu dizela u regionu, cena dizela je bila 1,7KM, a danas je 2,30, 2,40KM. Znači, značajno je porasla za razliku od nas, gde je taj rast bio, da kažem, u neku ruku ublažen.
Mi očekujemo da će doći do stabilizacije te cene, ona je već stabilizovana, i da će doći do laganog pada te cene koji je posledica pre svega, ponavljam, cene sirove nafte na svetskom tržištu. Ona proteklih dana beleži lagani pad i ja očekujem da će se to vrlo brzo preneti i na cenu derivata na benzinskim stanicama u Srbiji.
Ponavljam, ova cena i ovaj rast cene nije ni za promil uvećan bilo kakvom merom Vlade Republike Srbije, već jedino i isključivo rastom cene sirove nafte na svetskom tržištu i skokom dolara, koji je danas gotovo 104, a bio je do pre par meseci 99, znači i dolar je otišao za više od 4%.
I još jedanput, zbog javnosti u Srbiji, cena derivata u Srbiji apsolutno je neistina da je najviša u regionu. Grčka, Albanija, Hrvatska, Crna Gora, Slovenija, Mađarska imaju skuplji benzin. Grčka, Albanija i Hrvatska – skuplji dizel.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se na ovom nizu pitanja. Krenuo bih po redu.
Toplodalekovod Obrenovac-Beograd, po mom dubokom uverenju, jedan od najboljih energetskih projekata koji se u Srbiji u ovom trenutku razvija. Reč je o projektu izgradnje pre svega infrastrukture dugačke 26 km od Termoelektrane „Nikola Tesla A“ do novobeogradske Elektrane koja u ovom trenutku kao energent za grejanje ogromnog broja Beograđana velikih površina i stambenog i poslovnog prostora koristi gas koji ima za cilj da obezbedi da se deo energije koja se proizvodi u Termoelektrani „Nikola Tesla“ putem tog toplodalekovoda isporuči u elektranu na Novom Beogradu i da se ta energija koristi za zagrevanje novobeogradskih stanova, ali uzimajući u obzir da je iz Toplane Novi Beograd prešao magistralni toplovod i ispod Gazele i taj kapacitet će se koristiti za grejanje jednog dela stanova i poslovnih prostora na teritoriji da kažem centralnih gradskih opština.
Reč je o projektu vrednom 227 miliona dolara. Taj projekat i komercijalni ugovor za razvoj tog projekta je potpisan sa kineskom kompanijom Čajna Pauer. U ovom trenutku se radi na završetku finansijske konstrukcije za finansiranje tog projekta i ono što je ključni razlog zašto ga ja karakterišem kao jedan od najboljih projekata je pre svega jedan veoma brz period povraćaja te investicije uzimajući u obzir da on garantuje da će minimum, po sadašnjem nivou cena, 43 miliona evra biti ušteda na korišćenju gasa na godišnjem nivou, tako da je reč o projektu koji se vraća u nekoliko godina, četiri do šest godina i kao takav je dobio svu podršku i Vlade Republike Srbije i grada Beograda da se dalje razvija.
Naravno, pored te ekonomske zaista snažne performanse, ima još dva važna elementa. Utiče s jedne strane dodatno na energetsku bezbednost Srbije, jer mi sad energent gas, koji je uvozni energent, koji koristimo u ovom trenutku, supstituišemo domaćim energentom. Kolega Trivan neće biti srećan pošto je reč o uglju, ali objektivno taj ugalj se u TE „Nikola Tesla“ već sagoreva i sam po sebi neće stvarati dodatno zagađenje u Obrenovcu. Ali, s druge strane, građani Beograda, pa i kolega Trivan među njima, će biti srećni zato što će se u beogradskim elektranama, u novobeogradskoj elektrani smanjiti nivo zagađenja, tako da kumulativno posmatrano mi imamo značajan ekološki uticaj, imamo značajan finansijski efekat i imamo ono što se u Srbiji u ovom trenutku ne kalkuliše i ne pretvara u novac, ali u modernom svetu je to … ponavljam, možda je u pitanju broj jedan u energetici, a to je energetska sigurnost i bezbednost koja postaje daleko veća.
Ja sam srećan što se taj projekat razvija. Ja se za taj projekat sa mojim kolegama borim već više od dvadeset godina, uzimajući u obzir da je taj projekat počeo da se razvija još davne 1997. godine. Na žalost, usled nedostatka finansijskih sredstava on nije išao u dinamici koja je bila predviđena, ali još na veću žalost 2004. godine genijalnim odlukama tadašnje gradske vlasti taj projekat ne samo što je zaustavljen, nego su povađene cevi i zatrpani svi radovi, tako da mi sada moramo da krenemo ispočetka.
Kada su u pitanju obnovljivi izvori, ova Vlada je napravila zaista kapitalne rezultate i pomake na tom planu. Moram s ponosom da istaknem da je u poslednjih nekoliko godina za vreme ove i prethodnih vlada, a u periodu od npr. 2012/2013. godine do sada na mrežu postavljeno oko 150 megavata novih kapaciteta za proizvodnju električne energije u Srbiji i svi su iz obnovljivih izvora.
Mislim da je to nešto što zaslužuje podršku ovog parlamenta i nešto sa čime treba nastaviti. Ono što mogu da potvrdim i pred parlamentom i pred građanima Republike Srbije, da ćemo mi velike rezultate ostvariti i u ovoj godini i do kraja godine. Do kraja godine mi planiramo pored ovih 150 megavata, koji su već na mreži, dodatnih 200 megavata. Pre svega je reč o energiji vetra, pre svega je reč o Vojvodini, pre svega je reč o južnom Banatu i sa tim trendom nastavljamo i u 2019. godini, kada očekujemo dodatnih oko 200 megavata.
To nas dovodi, i ja očekujem 2016. godine da ćemo u Srbiji imati više od 600 megavata iz obnovljivih izvora, u šta ne računam velike hidroelektrane na Dunavu i Drini, koje su već u našem energetskom sistemu.
Slažem se sa kolegom Rističevićem da je biomasa jedan od najvećih razvojnih potencijala Srbije, uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija bogata i šumama, ali pre svega, poljoprivrednom proizvodnjom. Otprilike kada mi posmatramo ukupan potencijal Srbije, kada su obnovljivi izvori u pitanju, oko 60% tog potencijala predstavlja upravo biomasa.
Mi dajemo snažne podsticajne mere za razvijanje projekata i iz biogasa i iz biomase, mada je u suštini sve to biomasa samo različite tehnologije. I, na današnji dan, kolega Rističeviću, mi na mreži imamo 27,5 megavata proizvodnih kapaciteta iz biogasa i biomase i sa tim nastavljamo. Oni se ne nalaze na kvoti. Za to ne postoji ograničenje. To je nešto za šta mi želimo da nastavimo u kontinuitetu, da podižemo snagu tih instalisanih kapaciteta.
Želim da pozovem ljude u Srbiji, pre svega poljoprivredne proizvođače u Vojvodini, da taj jedan snažan potencijal iskoriste i da zaokruže svoj sistem zelene ekonomije, od proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, preko stočarstva i sve ono što im iz toga preostane da vrate u energiju, što, ja mislim, da će izuzetno dobro uticati i na njihove budžete. To je ono što je politika ove Vlade.
Zahvaljujem se i predsedniku Republike što imam snažnu podršku da razvijamo ove projekte i ovakvu politiku u oblasti energetike i mi ćemo sa tim, bez sumnje, nastaviti. Hvala.

Uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, gospodine Markoviću, pre svega, kada je cena nafte i naftnih derivata u Srbiji u pitanju, a ono što građani Republike treba da znaju i ovaj parlament Srbije, između 75% i 80% nafte uvozi. Srbija je duboko uvozno zavisna kada su i nafta i gas u pitanju i u tom smislu apsolutno je zavisna i od svih dešavanja na svetskim tržištima, pre svega sirove nafte, koja je vrlo osetljiva, i mislim da smo svi svedoci toga da u ukupnim geostrateškim odnosima te cene znaju da imaju element značajnih promena, ali i određenih, čak i političkih, kolebanja.
Upravo u ovom trenutku se čitav taj gasni sektor i naftni sektor suočavaju sa velikim rastom cena nafte na tržištu kao posledica onih dešavanja u Siriji od pre desetak dana. Ono što mislim da je dobra vest za sve nas je da je u jednom trenutku došlo do skoka cene nafte na svetskom tržištu, da se taj rast zaustavio, da je sada u laganom padu i kolebanju i ne očekujem da će ti trendovi koji su se desili uticati značajnije na naše tržište.
Kada je u pitanju cena nafte i naftnih derivata u Srbiji, ona cena o kojoj građani Republike Srbije pričaju, gospodin Marković je u potpunosti u pravu, ona je apsolutno u skladu sa cenama koje imamo u regionu. Uzimajući u obzir činjenicu da se kao takva i od strane Udruženja naftnih kompanija Srbije prate i ti rezultati objavljuju na nedeljnom nivou, imam jedan takav izveštaj. Igrom slučaja, gospodin Marković me je malo zatekao pitanjem, ali u mojoj sport Bili torbici sam našao te podatke i oni su kada je benzin u pitanju za nijansu ispod proseka na nivou regiona, kada je dizel u pitanju za nijansu iznad proseka u regionu. Učinićemo maksimum napora da u ovom periodu, pogotovo sada periodu kada idu poljoprivredni radovi, zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede iznađemo dodatna rešenja, kako bi, pre svega, nafta za selo i za poljoprivredne proizvođače u vreme intenzivnih poljoprivrednih radova bila još povoljnija.

Zahvaljujem.
Uvaženi narodni poslanici, hvala gospodinu Markoviću na pitanju. Duboko verujem da jedna od mera koju sprovodi Vlada Republike Srbije, naravno uz podršku ovog parlamenta, upravo taj segment pomoći i podrške ranjivim kategorijama ljudi u Srbiji, ljudima sa najnižim primanjima u Srbiji koju realizujemo kroz uredbu o energetskoj ugroženom kupcu. Jedan mehanizam kroz koji Vlada preko Ministarstva rudarstva i energetike, sa pozicije budžeta daje podršku za 73.000 porodica širom Srbije, 73.000 porodica koje ostvaruju pravo na dečji dodatak ili pravo na novčanu ili socijalnu pomoć ili porodica koje u zavisnosti od broja članova domaćinstva upadaju ili se uklapaju u limite koje smo postavili. Na osnovu svega toga ostvaruju pravo na 120 do 250 besplatnih kilovat časova električne energije mesečno ili u zimskoj sezoni do 75 metara kubnih gasa mesečno.
Znači, ponavljam, 73.000 porodica u Srbiji svakog meseca dobije od 120 do 250 kilovat časova električne energije ili do 75 metara kubnih gasa, besplatno kao jedan vid podrške građanima Srbije zbog njihovog lošijeg materijalnog statusa i problema sa kojima se te porodice suočavaju.
Duboko verujem da je reč o jednoj meri kroz koju mi kao društvo i država pokazujemo i humanost i solidarnost, meri koja pokazuje i da Vlada Republike Srbije, ali duboko verujem i parlament u celini, jer je parlament odobrio budžet Ministarstvu rudarstva i energetike i za 2018. godinu u iznosu od jedne milijarde dinara za te potrebe, znači da zaista sa velikom pažnjom prilazimo svim onim ranjivim kategorijama našeg društva, kojima je zaista naša podrška potrebna i kroz koju pokazujemo da kao ljudi, kao političari, ali i društvo u celini imamo taj jedan osećaj razumevanja za njihovu potrebu i da činimo napore da im život olakšamo i da budemo ta vrsta podrške koja im je neophodna.
Tome bih dodao još jedan segment na koji sam izuzetno ponosan i mislim da svi zajedno treba da budemo ponosni, a to je da smo tom uredbom predvideli tu klauzulu da EPS ne može da obustavi isporuke električne energije onim porodicama i domaćinstvima koje imaju u svom sastavu bolesno lice čije lečenje zavisi od isporuke električne energije.
Mislim da je čitav taj set mera koje smo uveli 2015. godine, dakle to je nova mera koju ova Vlada, odnosno prethodna Vlada uvela 2015. godine i koja nikad ranije postojala u Srbiji, izuzetno značajan, izuzetno kvalitetan. Želim da vas obavestim da ćemo i dalje raditi na njenom unapređenju da približimo tu meru građanima Srbije, jer imam osećaj da još uvek u nekim lokalnim samoupravama preko centara za socijalni rad, gde se aplicira za tu meru, ta informacija nije došla do kraja do građana i da su procedure u nekom segmentu komplikovane, tako da ćemo ove godine ići sa izmenama uredbe, kojima ćemo olakšati primenu te uredbe u skladu i sa e-upravom i svim onim segmentima koje činimo da unapredimo i rad republičkih organa, ali i lokalnih samouprava. Hvala.

Mislim da komentari pojedinih poslanika uvredljivim na račun ministara ne zaslužuju našu pažnji, i kao takvi uopšte, praviću se da ih nisam čuo.
Kada je u pitanju cena različitih energenata u Republici Srbiji, pre svega, ona je uglavnom u odnosu na region i na čitavu Evropu među najpovoljnijima kada je cena električne energije u pitanju, ona je bez ikakve dileme najniža u čitavoj Evropi, samim tim i u regionu.
Kada je cena goriva, odnosno nafte i derivata u pitanju, ona je negde na nivou proseka u regionu, a daleko iznad cena u većem delu Evropu. Mislim da je zaista besmisleno komentarisati navode kada neko od narodnih poslanika izabere jedine dve države u Evropi koje imaju nižu cenu goriva u odnosu na Srbiju, a to su Makedonija i Bosna i Hercegovina, u kojima, maltene, ne postoji akcizna politika, niti postoji sa druge strane ni socijalna politika, jer nemaju ta sredstva u budžetu, i iz toga izvlačiti bilo kakav zaključak.
Znači, apsolutno su netačni podaci da Srbija ima visoku cenu goriva. Ona je na nivou proseka u regionu, a ovaj region ima jednu od najnižih cenu goriva u odnosu na čitavu Evropu.

Ja zaista uvažavam sve narodne poslanike, ali zaista je nemoguće polemisati sa argumentima koji su, ponavljam, potpuno besmisleni.
Kakve veze sa time koja je cena nafte i naftnih derivata ima činjenica kolika je prosečna zarada u toj državi? Naprosto, reč je o berzanskim robama, reč je o proizvodima koji imaju svetsku cenu i sitnim razlikama koje su posledica određene akcizne politike, odnosno poreske politike u okviru svake države, uključujući i carinsku politiku.
Srbija, ponavljam, na nivou regiona ima prosečnu cenu naftinih derivata i to su vrlo jednostavni podaci. Možete da izađete na sajt Udruženja naftnih kompanija Srbije i da to vrlo precizno vidite.
Kada je u pitanju motorni benzin, ona je čak i ispod proseka. Kada je u pitanju dizel, on je tu negde malo iznad, ali znači, kada su svi derivati u pitanju, prosek je negde na nivou regiona.

Dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, želim da se zahvalim poslaniku Zukorliću što je pokrenuo pitanje gasovoda koji treba da obezbedi snabdevanje gasom za Rašku, Novi Pazar i Tutin. To je projekat koji mi zovemo službeno Aleksandrovac-Tutin.
Želim da vas informišem da je to jedan od najznačajnijih projekata koji se u ovom trenutku razvija u oblasti gasne infrastrukture. Mi smo prepoznali da je taj projekat od značaja za taj deo Srbije, uzimajući u obzir činjenicu da je zaista u prioritetu Vlade Republike Srbije da se privlače investitori u taj deo Srbije koji ima dosta mladih, potrebe za velikim zapošljavanjem.
Svesni smo činjenice da je maltene nemoguće razviti ozbiljnu industrijsku zonu ako se ne obezbedi neophodna infrastrukture i gotovo svi investitori koji planiraju svoj ulazak u Srbiju kao jedan od ključnih aspekata upravo tretiraju snabdevanjem gasom. Iz tog razloga ovaj projekat, kao što sam rekao, nalazi se u našem prioritetu.
Mi smo doneli odluku o izradi prostornog plana područja posebne namene. On se trenutno nalazi u takozvanom ranom javnom uvidu, koji će trajati 30 dana. Finansiranje za te neke početne aktivnosti je obezbeđeno. Nosilac projekta je „Srbijagas“. To više nema veze sa onim aranžmanom slovačkim, to je sada projekat koji u potpunosti razvija „Srbijagas“. U budžetu za 2017. godinu je bila predviđena cifra, odnosno iznos sredstava za garanciju. To će biti i u budžetu za 2018. godinu. Mi očekujemo da će početi građevinski radovi u julu ili avgustu 2018. godine. Znači, ugovori su već potpisani, projektovanje je u toku i prostorni plan se vrlo brzo završava.
Očekujem, tj. po nekoj dinamici taj projekat bi trebao da bude završen do kraja 2019. godine. Ja ne volim da licitiram rokovima i znam koliko je to vrlo nezahvalno, uzimajući u obzir vrlo kompleksan teren kroz koji taj gasovod prolazi. Pre bih rekao da će to biti početkom 2020. godine. Koliko je veliki projekat govori i vrednost projekata, a projekat vredi 48 miliona evra. Ponavljam, obezbediće snabdevanje gasom za Kopaonik, za Rašku, Novi Pazar i Tutin.
Tako da, ja mislim da je to lepa vest, dobra vest za građane tog dela Srbije i nadam se da ćemo svi zajedno prisustvovati početku izvođenja građevinskih radova koji se, kao što sam rekao, očekuju u julu 2018. godine. Hvala.

Pre svega, ja bih hteo da se zahvalim koleginici Brnabić koja me je na moju molbu menjala u trenucima kada sam ja imao drugih ministarskih obaveza. I zaista je juče rečeno – danas od deset do dvanaest. Molim za korektnost, iako je ne očekujem.
Preći ću preko toga, neću komentarisati to potcenjivanje koleginice Brnabić i mene koje sam čuo od strane pojedinih poslanika.
Moram da kažem da ovo pitanje na koje se traži odgovor, na to pitanje odgovor je dao kolega Vujović više puta. Da narodni poslanici učestvuju u radu parlamenta, u raspravi koja traje već četvrti dan, to bi sigurno znali.
Obzirom da sam čuo ono što je rečeno, onda predlažem kolegi koji je to govorio da, pošto potcenjuje mene i koleginicu Brnabić, a ne dolazi na sednice, ima makar toliko napora da uzme stenografsku belešku sa sednice u petak i nađe kolegu Vujovića koji je vrlo precizno, stavku po stavku izneo, koliko šta učestvuje u finansiranju od radova do konsultantskih usluga u dinar ili evro. Precizno je kolega Vujović to izneo, tako da pogledajte.
Što se tiče provizije 3%, pošto nisam u Vladi dugo, tražio sam neki kredit koji je bio do 2012. godine i, evo, moram vam reći poslednji koji sam našao je bio provizija 1%. Tako da, ne znam sada kako možete da kažete 0,7, 0,8 veliko, kad je to pre par godina bilo 1% na kredit od 344 miliona dolara. Hvala.