Pre svega, impresioniran sam jednom činjenicom, možda nisam bio neko vreme u Skupštini i očigledno se neke stvari u Srbiji menjaju. Ja sam danas, ljudi, u Srbiji siguran da će Srbija biti uspešna zemlja, kada je gospodin Šarović počeo da se bavi ekonomijom, jer upravo ekonomija jeste ključ svega i treba da izađemo iz suve politike koja je, nažalost, Srbiju uvek vukla unazad i da se bavimo ekonomijom i da se bavimo budućnošću. To je za mene jedna velika stvar. Da sam poslanik, ja bih aplaudirao, zato što je gospodin Šarović počeo da se bavi ekonomijom i veliki pozdrav za to.
Međutim, upravo ovo o čemu je govorio najbolje ide u prilog svemu ovome što država radi. Naravno, pa cela Srbija zna, svako zna u Srbiji da naš BDP danas nije na nivou 1989. godine. A zašto je manji? Pa zato što smo od 1989. godine kao država i društvo prošli kroz jednu opštu katastrofu, raspad Jugoslavije, rat u okruženju, sankcije, bombardovanje, sve te strahote koje su pogodile Srbiju i srpski narod su nas dovele u ovu poziciju.
Zato danas treba da se okrenemo ka ekonomiji i da probamo svi zajedno da učinimo maksimum da Srbija u narednom periodu napreduje i da napreduje više, a da bi napredovala više Srbija treba da bude pre svega politički stabilna i politički usmerena u pravcu napretka, razvoja i budućnosti. Nas je, nažalost, neka politika, da li delom naša, ali uglavnom šira politika prema prostoru bivše Jugoslavije dovela u ovaj debakl i mi danas ne smemo da dozvolimo kao društva, kao političari, kao ljudi da nam se to ponovi. Zato treba da se okrenemo Srbiji, da se okrenemo sebi i da svako od nas u svom domenu uradi maksimum toga da Srbija napreduje.
Za mene je danas dobro kad slušam i od vas da mislite da bi Srbija trebalo da ide i brže od 4%. Naravno, i to kad kažemo, treba da razumemo o čemu pričamo. Danas i najveće ekonomije u razvoju, poput Kine, ne idu u tim procentima o kojima vi pričate, 8, 12, 16%, idu u nekom nivou 6-7%. Zamislite, jedna Kina koja se razvija ide do 6-7%. Dobro je i što se Srbija razvija sa 4%, u odnosu na onu katastrofu koju smo proživeli i dajte da se manemo politike koja može da nas vrati unazad, nego da se okrenemo ka budućnosti i da svi zajedno uradimo i to da svake godine imamo 4%, jer je to jako teško i treba puno raditi.
Mnogo ovi ljudi ovde, ne govorim o sebi, nego mnogo ljudi rade pre svega u ministarstvima ekonomije, poljoprivrede, privrede, energetike i rudarstva da bi taj procenat od 4% bio ostvariv. Mnogo i predsednik i čitava Vlada ulažu napora da bi to bio deo realnog budućeg života u Srbiji i drago mi je što parlament to razume i drago mi je što i opozicioni poslanici razumeju te naše prioritete i što ih na kraju dana ipak, koliko vidim, i podržavaju.

Hteo sam kolegu Šarovića da pohvalim, on kaže da ga omalovažavam, tako da povlačim bilo kakav kompliment vama, vezano za vaše bavljenje ekonomijom, zato što ste vi to sada i degradirali, jer ipak na kraju dana mene prvi osećaj ne vara, ipak je to uvek samo politika i ništa drugo i to nažalost netačna po mnogim osnovama.
Prvo, 1989. godine je bila pre 30 godina, nije pre 40, tako da za dobru ekonomiju treba malo matematike. Znači, 30 godina. Drugo, zaista kada mi neko priča, rast treba da bude 8%, 10%, 12%, 16%, shvatam da tu postoji elementarno nerazumevanje i ekonomije i bilo kakvih ekonomskih trendova, u Evropi, u svetu, bilo gde.
Dakle, u trenutku kada je čitav svet bio u jednom snažnom ekonomskom razvoju, zemlje koje su imale najbrži ekonomski rast i razvoj, u tom trenutku su imali na nivou 6% – 7%, u kontinuitetu. Znači, zato pominjem Kinu, zato što je Kina u tom bila lider i ona imala 6% – 7% i ja kažem, upravo to što mi vi spočitavate, pa ne može Kina i Srbija da se mere, po tom ekonomskom rastu i razvoju. Kina koja ima ekonomiju sa najvećim rastom i razvojem, sa 6% – 7% i zato kažem dobro je kada Srbija, pod ovim okolnostima, ima 4%.
To pogotovo pričati danas, kada je ukupna svetska ekonomija u usporavanju, kad zemlje EU imaju rast od 1% do 2%, kao posledica, ponavljam jednog snažnog ekonomskog usporavanja, koji je deo globalnih tendencija, koji je deo trgovinskog rata između SAD i Kine, koji se čak odražava sada i na snažno usporavanje kineske
11/2 JJ/VZ
ekonomije, pričati o tome da Srbija treba da ima 10%, 12%, 16%. Pa, to je pričanje bajki i ja sam samo protiv toga da pričamo bajke, zato što uglavnom te bajke koje su se pričale iz usta političara u Srbiji su se završavala tragedijama i zato vas pozivam da se bavimo malo ozbiljnije ekonomijom i da u tome budemo realni i da budemo ozbiljni, ako je moguće.

Zaista, ponavljam, vrlo pažljivo slušam ovo i ne želim da polemišem baš u svakom mikrosegmentu, ali samo da kažem da Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru ističe krajem ove godine i u programu nije njegovo produžavanje, tako da će ta pitanja u 2020. godini biti, da kažem, u jednom drugom režimu, gde ćemo se mi truditi da ne dođe do nekog prekomernog zapošljavanja u javnom sektoru, ali same te zakonske zabrane neće više biti.

Produžili smo rad komisije koja treba da spreči da u 2020. godini imamo prekomerno zapošljavanje, da nemamo, da kažem, „eksploziju“ zapošljavanja u javnom sektoru, već da to bude deo jednog sistema u kome će svi budžetski korisnici moći da imaju ispunjena ona radna mesta i one poslove koje su im u ovom trenutku nužni.
Nekoliko godina smo imali, da kažem, određene zabrane, odnosno usporavanja u zapošljavanju u javnom sektoru. Ne želimo da to sada po ukidanju tog zakonskog ograničenja bude jedan nekontrolisan proces u kome ćemo imati sve ono što ne želimo ni vi, ni ja.
Znači, preveliko zapošljavanje u javnom sektoru, prevelike troškove javnog sektora, ne daj bože partijsko zapošljavanje itd, itd, tako da Komisija mora o tome da vodi računa.

Nekoliko stari samo taksativno.
Pre svega ja apsolutno nisam govorio sa bilo kakvim gađenjem o politici. Prvo, sve u životu je politika i ova naša današnja rasprava je politika i mi živimo u sistemu u kome politika ima apsolutno značajno mesto i kod nas i u čitavom svetu i ovom vremenu. Tako da, ja politiku apsolutno poštujem, razumem, ali sam govoreći o ekonomiji i ekonomskim tragedijama koje je Srbija doživela, ja mislim, sa velikim pravom rekao da je politika odigrala snažnu ulogu u svemu tome i naša i u okruženju i globalno.
Zato kažem da izuzetno poštujem da u ovom trenutku ako zaista želimo da Srbija napreduje, ekonomiju stavimo u pravi plan, a kad je politika u pitanju uspostavimo sistem političke tolerancije i političke stabilnosti i toliko o tome.
Kada su u pitanju zaposleni, nije stvar u poverenju, nepoverenju, nego je stvar u tome što postoji potreba da se neke stvari konsoliduju. Znate, nije dobro kada ministri izlaze i žale se da im fale izvršioci, inspektori ili zaposleni i ne bi bilo dobro da ta činjenica što svakome od nas zasigurno nedostaje jedan broj izvršilaca se posle rešava na način ko je politički jači, ko je brži, ko može da izvrši snažniji pritisak.
Upravo iz takvih razloga je potrebno da imamo i neko telo koje će sve te naše zahteve konsolidovati i prioretizovati u odnosu na realne potrebe i finansijske mogućnosti.
Naprosto mi nećemo biti u mogućnosti od januara da krenemo da svako reši sve svoje probleme, već ćemo morati u odnosu na finansijske mogućnosti i to što nam bude budžetski okvir za zarade, da svako po malo i postepeno rešava pitanja nedostajućih zaposlenih u svojim sistema.

Pre svega, ako se porez na dodatu vrednost sa 18% povećanja na 20%, znači, on se, kada to pretvorite u matematičku formulu, povećao za nekih 10 koma nešto malo procenata. Nemoguće je, gospodine Šaroviću, u bilo kojoj matematici, pa čak i vašoj, da kad se nešto poveća za 10% da to izazove povećanje prihoda od 72%. Naprosto nemoguće. Ako ste imali 18 pa ste podigli na 20, to je 10% povećanje i to ne može da izazove povećanje od 70%.
Da bi došlo do povećanja od 70%, mora da se poveća ukupna ekonomija i sve u ovoj državi. Tako da ste vi vašim iznošenjem podataka koje možda niste najbolje razumeli, ali ste lepo pročitali, dokazali upravo ono o čemu mi pričamo, da je Srbija u ovih nekoliko godina imala veliki rast u svim segmentima, pa kao posledica toga, naravno, i rast PDV-a. Naravno, kada imate rast, onda vi taj rast delite i sa budžetskim korisnicima, pa zato imamo i ovoliko povećanje rashoda.
Podsetio bih vas da mi ovim rebalansom, koji smo razmatrali pod tačkom jedan, smo imali povećanje prihoda od 3,7%, a povećanje rashoda od 4%. Dakle, sav taj novi prihod u budžetu mi delimo sa građanima Srbije i upravo dolazimo na ono zašto smo sve ovo i radili. Znači, mi smo uspeli jednom odgovornom ekonomskom politikom, rastom i razvojem Srbije, u kome je čitava Srbija dala doprinos, od svakog građanina, parlamenta, Vlade, svih učesnika u ekonomskom životu Srbije, da damo doprinos tom rastu Srbije i to se nama odrazilo u budžetu i mi onda taj rast delimo sa građanima Srbije.
Znači, nije niko uzeo građanima Srbije 72%, kao što ste vi rekli, više nego što je to bilo neke referentne godine. Ne, PDV je doneo samo 10%, ostalo je rast i razvoj Srbije i svi treba da budemo toga svesni, nadam se i ponosni - i ovaj parlament koji je svojom zakonodavnom aktivnošću dao ogroman doprinos svemu tome, opozicija svojim konstruktivnim predlozima koje mi uvek saslušamo i dobro razmotrimo i dobro razumemo.

Naravno, gospodin Šarović je ovde probao da me vređa, ali to je uvek kod njega bilo posledica nedostatka argumenta. Pošto mi, ponavljam, sarađujemo i dobro se slažemo ili ne već dugi niz godina, ali to je bilo uvek kod njega vrlo jasno naznačeno, za razliku od uvaženih koleginica koje su uvek apsolutno spremne i uvek na visini zadatka. On i kada nije spreman, on voli, te čips, te grickate nešto što vam ne prija, ali, dobro, to sigurno nije naučio u Prvoj beogradskoj gimnaziji, pošto mi koji smo završili Petu beogradsku gimnaziju znamo one iz Prve i oni su uvek bili pristojni i fini.
Gospodine Šaroviću, čuli ste od Siniše Malog više puta da se pregovara sa MMF-om da se poveća neoporezovani deo zarade sa 15 na 16 hiljada, tako da znate da se to radi.
Vrlo ste jasno rekli da smo zbog povećanja PDV-a ostvarili veći prihod budžeta, odnosno rekli ste - uzeli ste građanima 72% više. Uzmite stenogram pa ga pogledajte, pošto sam ja vrlo precizno zapisao šta ste vi rekli, a znamo i vi i ja, kada uđete u element da ponekad to zaboravite, zato sam ja to zabeležio, a vi ako mi ne verujete, uzmite pa pročitajte.

Pre svega želim da se zahvalim svim narodnim poslanicima na diskusiji po amandmanima. Mislim da smo imali jedan dijalog koji je pokušao da baci jednu dobru sliku na sve ovo što radimo.
Naravno, nije posao opozicije da hvali vlast i to nije bilo, niti je igde bilo, niti će biti ovde kod vas i sa tog stanovništva, zaista sa jednom filozofskom mirnoćom, razumem i određene kritičke tonove koji nisu uvek apsolutno realni i znamo i sami da bez obzira što niko u Srbiji pa ni mi koji smo deo Vlade ne možemo da kažemo da smo apsolutno zadovoljni životom u svim segmentima. Teško je ne reći da Srbija zaista napreduje u onim ključnim, pre svega ekonomskim performansama.
Znate šta, mi možemo da se sporimo sada oko toga, da li je 30.022 dinara kao minimalna zarada nešto što iz svakog od naših pojedinačnih uglova je dovoljno. Naravno uglavnom ćemo se složiti, svako od nas misli da to treba da bude više, ali oko jedne stvari ne možemo da se sporimo.
Minimalna zarada je u Srbiji u poslednjih sedam godina porasla je za 54,37%, sa 19.000 dinara na preko 30.000 dinara. To je ponavljam uspeh. Taj uspeh mi ne tražimo samo za sebe, to je uspeh za Srbiju, to je uspeh Vlade, to je uspeh parlamenta, ali to je uspeh i svih građana koji su uzeli aktivno učešće u svim merama finansijske konsolidacije koje su Srbiju izvele na zelenu granu. Srbija je bila pred bankrotom.
Ljudi, ja znam da svako od nas voli da sve ono što je ružno i za nas spakuje negde u mali mozak i da relativizuje, ali naprosto moramo da se setimo da je Srbija bila pred bankrotom i da su donete teške mere finansijske konsolidacije koje su se iz toga izvukle. Ne kažem, niti ukazujem prstom na bilo koga da je kriv što smo bili u takvom stanju, niti ja to politizujem, ali je to činjenica. To je bilo i to je činjenica oko koje ne možemo da sporimo, Srbija je bila pred bankrotom. Srbija je danas stabilna. Srbija je imala javni dug koji je bio u fazi da ozbiljno ugrozi tekuću likvidnost i sve ostale naše ekonomske, da kažem tokove, danas je na 51% i tako dalje i tako dalje u svim elementima.
Nekada su se ljudi radili rebalansi da se kroz te rebalanse krajcuju određena davanja, zato što su manji prihodi. Ovo je prvi put da ova Vlada radi rebalans budžeta i to ga radi zato što ima veće prihode i zato što hoće te rezultate da podeli sa građanima i zbog toga rastu i plate, zbog toga ide i podrška penzionerima i to je nešto što mislim da svi treba da ocenimo kao pozitivno, jer ponavljam to je zemlja u kojoj mi živimo.
Dali smo zadovoljni? Verujte, pa nismo, ni vi, ni ja. Da li može više, da li može bolje? Apsolutno, da. Da li treba svi zajedno da radimo? Apsolutno verujem u to da ćemo svi zajedno raditi na tome da Srbija bude bolje mesto za život i u toj borbi naravno svi treba da daju svoj doprinos. Vlada će raditi vredno, predsednik će biti lokomotiva, parlament mora da bude jedna od ključnih mesta gde ćemo stvarati i politički i ekonomski ambijent da Srbija napreduje.
Zahvaljujem se još jednom pre svega poslanicima vladajuće većine na velikom strpljenju i velikoj podršci koju daje Vladi, ali se zahvaljujem i opoziciji na kritici koja u dobroj meri je zaista, da kažem, vrlo kvalitetna i produktivna. Naravno, po nekad je politizovana, ali to jeste deo našeg političkog života.
Nemojte Vjerice da krivimo medije zato što poneki put loše prenesu raspravu iz parlamenta. Pa, neki put se mi međusobno ne razumemo, najčešće je teško da neko razume i oko čega se mi ne razumemo, pa onda mogu pogrešno i da prenesu.

Pre svega, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, predsednica Vlade je u odgovoru na pitanje vezano za male hidroelektrane dala jedan široki osvrt. Ja ne bih sada dužio dalje u tom odgovoru. Ono na čemu ja želim samo da insistiram kako bi imali jedno ozbiljno razumevanje mesta i uloge Vlade Republike Srbije u izgradnji malih hidroelektrana kao energetskog objekta.
Pre svega, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo energetike na čijem se čelu nalazim, ne utiče na to gde će se izgraditi mini hidroelektrana. Pre svega, da bi se bilo gde izgradila mini hidroelektrana taj objekat mora da bude deo plana regulacije koji usvaja lokalna samouprava nakon sprovedenog postupka javne rasprave i javnog uvida. Za taj objekat su potrebne neophodne saglasnosti, vodni uslovi, određeni elementi koji tangiraju uticaj na prirodu koje daje nadležni zavod i na kraju konačnu građevinsku dozvolu za izgradnju takvog objekta opet izdaje jedinica lokalne samouprave.
Mi u ovom trenutku imamo 60 i nekoliko megavata instalisane strane iz malih hidroelektrana. Ja ne bih sada dimenzionirao uticaj toga na ukupan energetski sistem. Mogu da se složim da on nije ključni, ali u svakom slučaju on ima određeno mesto u našem energetskom bilansu i to nije neka novotarija koju smo mi u Srbiji izmislili. Moderne evropske države, vrlo razvijene i one koje vrlo vode računa o uticaju na životnu sredinu, poput Austrije, Švajcarske, Francuske, imaju veliki broj malih hidroelektrana. I one same po sebi nisu bauk ukoliko se čvrsto držimo zakona i vodimo računa o svim ključnim segmentima, pre svega vezano za zaštitu prirode.
Ono za šta se ja zalažem i mislim da je to opšta politika i Vlade je pre svega da se takvi objekti ne grade u zonama zaštite, jer ako se ne grade u zonama zaštite mi ključni problem rešavamo, a u svim drugim segmentnima, naravno, to mora biti procedura koja će striktno voditi računa o zaštiti prirode i ugrožavanju životne sredine i to je ono na čemu ćemo mi insistirati u narednom periodu i mislim da u nekoj budućnosti sa nekim novim dozvolama koje ćemo mi izdavati mi ovu vrstu problema nećemo imati. Meni ponekad imamo određenu neprincipijalnu kampanju.
Na primer, slučaj reke Grze i male hidroelektrane na teritoriji opštine Paraćin je za mene savršen primer. Dakle, Paraćin je taj objekat predvideo svojim Planom detaljne regulacije, izdao građevinsku dozvolu da bi se danas maltene oni nalazili na čelu kolone koja se tobože bori protiv te mini hidroelektrane zato što im to deluje da je popularno u ovom trenutku i da je deo nekog dobrog trenda.
Zalažem se da svi državni organi radeći striktno i kvalitetno svoj posao obezbede da iznađemo upravo takve uslove koji će obezbediti da se naš energetski sistem razvija, ali da se to realizuje na jedan održiv način i uz puno poštovanje svih onih ključnih faktora vezano za zaštitu životne sredine.

Ja ću da bi i najveća poslanička grupa imala vremena, samo najkraće da kažem.
Mi smo do sada kroz budžetski Fond za energetsku efikasnost uradili 53 projekta i rezultati su zaista izuzetni. Merama energetske efikasnosti i rehabilitacije tih objekata u lokalnim samoupravama koji su u javnoj svojini, ostvarene su uštede od oko 40%. Ovim poslednjim pozivom smo uradili i sklopili ugovore za 24 nova objekta u jedinicama lokalne samouprave i očekujemo da se taj trend nastavi.
Sredstva iz budžetskog fonda su predviđena samo za javne objekte, znači objekte u vlasništvu lokalnih samouprava, ali mi imamo ozbiljne ambicije da otvorimo mogućnosti za građane, pre svega, naravno i za privredu, ali pre svega, za građane i to ćemo raditi preko novog fonda za energetsku efikasnost koji ćemo formirati do kraja ove godine.
Kao što znate, mi smo prošle godine Zakonom o naknadama predvideli jednu novu naknadu koja je simbolična za energetsku efikasnost i koja treba da nam bude ta inicijalna kapisla za formiranje fonda, kome će pristupiti i EU svojim grantom i mi očekujemo da ćemo do kraja godine imati taj fond koji će imati na svom računu više od 20 miliona evra i da ćemo tim sredstvima omogućiti građanima, što vrlo povoljne kredite sa jedne strane, što sa druge strane određene grantove za projekte energetske efikasnosti i za nabavku energetske efikasne opreme.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, drage kolege, gospodin Petrović je izneo nekoliko komentara na račun energetskog sektora i postavio određeno pitanje, ja želim, pre svega, da istaknem da naš energetski sektor zaista prolazi kroz jednu ozbiljnu tranziciju, da ono što je za ovu Vladu bilo ključno da u tom periodu tranzicije našeg energetskog sektora, sadržimo punu stabilnost i sigurnost snabdevanja svim ključnim energentima, kako u privredi, tako građana.
Mislim da smo u prethodnom periodu u tome bili vrlo uspešni. Bili smo uspešni u trenucima kada smo se suočavali zaista sa neverovatnim problemima. Podsetio bih vas na poplave, kada smo imali popravljanje kolubarske kopove, a znamo i sami da 50% naše energije se generiše iz uglja koji se proizvede u „Kolubari“, a struja proizvede u Obrenovcu. Uspeli smo da tu brzo reagujemo. Uspeli smo uvek da obezbedimo da naš ukupan elektroenergetski, kao i ukupan energetski sistem, budu stabilni. Sve je to posledica jednog dobrog rada u našim energetskim kompanijama, jednog stručnog rada.
Ja sam izuzetno ponosan i verujem i ova Vlada, što u proteklih nekoliko godina sve energetske kompanije u Srbiji, čini mi se, po prvi put sve energetske kompanije u Srbiji posluju pozitivno. Godinama su neke od njih bile prepoznatljive po generisanju velikih gubitaka, koje je budžet Republike Srbije hendlovao u kasnijem periodu. Od 2015. godine sve energetske kompanije u Srbiji, ponavljam, posluju pozitivno i mislim da je to značajno i da se to odrazilo na sve ukupne ekonomske parametre u Srbiji i da je bilo deo uspeha finansijskih reformi kroz koje je Vlada, na čelu sa tadašnjim predsednikom gospodinom Vučićem, sprovela ovaj brod ka jednoj uspešnijoj ekonomiji.
Mi u ovom trenutku imamo jedan ozbiljan investicioni ciklus u seriji energetike. Želim još jedanput da vas podsetim da nažalost zbog svega onoga kroz šta je naša država i društvo prošla negde tamo kraja osamdesetih, početka devedesetih, pa dvehiljaditih, da smo imali jedan ozbiljan nedostatak investicija u energetskom sektoru. Kao najbolji dokaz za to treba da posluži činjenica da je poslednji veliki elektroenergetski proizvodni objekat pušten na mrežu 1991. godine i od tada se nije ništa dešavalo decenijama. Evo, sada gotovo tri decenije nakon toga, mi imamo velike projekte, imamo velike investicije i vrlo ambiciozne planove da taj jedan gep koji smo imali brzo stignemo i da u energetskom smislu budemo dugoročno energetski bezbedni. Upravo iz tog razloga ponavljam, imam veliku podršku čitave Vlade, predsednice, predsednika Republike, da brzo i efikasno razvijamo energetske projekte, jer su oni ključ stabilnosti ukupne naše ekonomije.
Mi u ovom trenutku radimo veliki blok u Kostolcu, snage 350 megavata, investicija više od 700 miliona dolara. On bi trebao krajem 2020. godine da bude na mreži. Radimo postrojenje za odsumporavanje u Obrenovcu, koji će obezbediti dugoročnu stabilnost i proizvodnju tih blokova. Radimo modernizaciju Đerdapa, Zvornika, spremamo modernizaciju TENT-a A1, A2 i Đerdapa. Gradi se termoelektrana toplana u Pančevu, snage 200 megavata, koja bi trebala da bude gotova negde u trećem kvartalu 2020. godine. Radi se Transbalkanski prenosni koridor, radi se modernizacija rafinerije, postrojenje za duboku preradu, investicija 300 miliona evra i čitav drugi niz projekata koji, ponavljam, energetiku u tom investicionom smislu stavljaju sa infrastrukturom na prvo, drugo mesto, da kažem, u oblasti tih investicija.
Kada je gas u pitanju, to pitanje je posebno osetljivo za našu ukupnu energetsku bezbednost. Vi znate da smo mi država koja otprilike 80% svojih potreba za gasom rešava iz uvoza. Objektivno, tome treba dodati i činjenicu da nama konzum i potrošnja gasa raste kao posledica, pre svega industrijskog rasta i razvoja, želim tu da napravim jednu malu digresiju. Svaki od investitora koji dođe u Republiku Srbiju, ima samo nekoliko pitanja za nas u donošenju svojih investicionih odluka. Naravno, pore političke stabilnosti i podsticaja koje država daje, on se interesuje kakva je infrastruktura, da li je dobro snabdevanje električnom energijom i da li ima gas. Ukoliko nema gasa, ta lokacija i ta destinacija gubi atraktivnost i ti investitori traže neka druga mesta.
Mi upravo iz tog razloga imamo veliki rast potrošnje gasa. Na primer, 2016. godine je ta potrošnja bila milijardu i 750 miliona, 2017. godine dve milijarde i 2018. godine dve milijarde i 150 miliona.
Znači, mi smo za nekih 20-25% u poslednjih nekoliko godina povećali potrošnju gasa u Srbiji. Kada sada vratim na činjenicu da mi taj gas uvozimo, a sa druge strane da jedini pravac snabdevanja gasom koji imamo je taj pravac iz Rusije kroz Ukrajinu, preko Mađarske ka Srbiji, dovodi nas u poziciju da sa dosta pažnje, dosta opreza pratimo sva ta globalna dešavanja i pre svega moguće poremećaje u tranzitu gasa kroz Ukrajinu i da iz tog razloga ubrzano razvijamo nove gasne projekte koji će Srbiju činiti energetski bezbednom.
Mi u tom smislu imamo nekoliko projekata koji su prioritet. Jedan je interkonekcija Niš-Dimitrovgrad, drugo je interkonekcija sa Rumunijom, uzimajući u obzir da Rumunija vrlo brzo, zbog dobrih rezultata u Crnom moru, kada je proizvodnja gasa u pitanju, može postati ozbiljan izvoznik gasa i onaj ključni, to je ovaj veliki gasovod koji ste vi nazvali „Južni tok“, međutim, to više nije „Južni tok“. „Južni tok“ je bio projekat koji je razvijan do 2014. godine, on je u decembru 2014. godine zaustavljen i kao takav projekat više ne postoji.
Rusija je sa Turskom nakon toga, negde 2017. godine, krenula da razvija projekat „Turski tok“. „Turski tok“ je projekat koji je pre svega vezan za snabdevanje turskog gasa i on spaja Rusiju i Tursku podvodnim gasovodom ispod Crnog mora, odnosno po dnu Crnog mora i to je projekat koji je kapaciteta dve cevi po 15,75 milijardi, od kojih je jedna za potrebe turskog tržišta, a druga za potrebu evropskog tržišta. To je vratilo razmišljanje i vratilo fokus interesovanja i ovde u Srbiji, u Bugarskoj, Mađarskoj, mogućnost da se deo tog gasa tranzitira preko Bugarske, Srbije, prema Mađarskoj i prema centralnoevropskim gasnim skladištima, negde otprilike po ruti nekadašnjeg „Južnog toka“, ali u određenoj meri manjeg kapaciteta.
Mi smo u proteklom periodu dosta intenzivno radili po tom pitanju. Moram da kažem da sam ponosan na to što smo mnogo više radili nego što smo o tome pričali i čini mi se da smo danas u vrlo dobroj poziciji, kada je taj projekat u toku. Mi smo određene ozbiljne aktivnosti realizovali po pitanju tog projekta, sproveli sve faze zakupa kapaciteta, kao i u Bugarskoj, i komercijalno je taj projekat dokazan kroz potrebe koje su iskazale kompanije koje su zakupile kapacitet na tom novom tranzitnom pravcu. Realizovali smo čitav drugi niz mera vezano za pribavljanje dozvola. Taj projekat razvija kompanija „Gastrans“, koja je u fazi sada pribavljanja svih neophodnih dozvola za gradnju tog gasovoda, od pripremnih radova, preko polaganja cevi, izgradnje linijske infrastrukture i svih ostalih neophodnih kompresorskih objekata. Prošli su kroz taj regulatorni deo.
Podsetio bih vas, uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija član Energetske zajednice i da je na evropskom putu, da smo mi definisali kao važan faktor da se taj projekat razvija u Srbiji kroz poštovanje Trećeg energetskog paketa. Upravo iz tog razloga kompanija „Gastrans“ je dobila izuzeće za taj projekat od određenih odredbi Trećeg energetskog paketa, ali uz poštovanje, da kažem, čitavog niza drugih mera koje Treći energetski paket definiše, to smo radili kroz izuzeće kod našeg regulatora i uz pribavljanje mišljenja kod sekretara Energetske zajednice.
Ako se setite, sekretarijat je dao uslovno pozitivno mišljenje za taj projekat i taj projekat je nakon toga dobio konačno rešenje od naše agencije. Postoje još određena dodatna usaglašavanja koja ćemo mi raditi sa Energetskom zajednicom, kako bi taj projekat bio u potpunosti u skladu sa evropskom regulativom, pre svega je vezan za likvidnost domaćeg tržišta i razdvajanje „Srbijagasa“ po energetskim delatnostima i to su neki prioriteti koje ćemo mi rešavati tokom 2019. godine.
Ono što je u ovom trenutku ključno, komercijalni razlozi i ekonomski razlozi za taj projekat postoje. Kada su u pitanju regulatorni uslovi, mi smo dali sve te ključne regulatorne elemente. Kada su u pitanju dozvole za izvođenje radova, one su u fazi pribavljanja. Kada je finansiranje tog projekta u pitanju, ono je obezbeđeno. Tako da mogu sa puno optimizma da vam kažem da se taj projekat dobro razvija. Mi očekujemo da prvi radovi na tom projektu budu otpočeti u aprilu ove godine i očekujemo da najveći deo linijskog dela tog gasovoda, kada kažem linijskog, mislim bez kompresorskih stanica, i u Bugarskoj i u Srbiji te kompresorske stanice će biti postavljene 2020. i 2021. godine, znači da taj linijski deo gasovoda u najvećoj meri bude realizovan do kraja 2019. godine. To je vrlo ambiciozan plan, ali uzimajući u obzir da postoji veliko iskustvo kompanija koje će učestvovati u realizaciji tog gasovoda, taj plan je realističan i mi ćemo vrlo intenzivno raditi na tome i naravno ovaj parlament će biti uvek adekvatno informisan o svim aktivnostima na tom projektu. Taj projekat je za Srbiju važan, on će obezbediti, ponavljam, punu energetsku bezbednost Srbije, imaćemo sigurno snabdevanje gasom, a sa druge strane Srbija će na toj mapi gasnog biznisa doći na jednu daleko bolju poziciju, kao država kroz koju će se odvijati tranzit i kao država koja će od tranzita gasa imati i određene koristi.
Još jedanput, hvala, gospodine Petroviću, na pitanju. Ponavljam, ovaj parlament će uvek biti blagovremeno i apsolutno informisan, kao što to radimo na nadležnom odboru koji je mesto na kome o svim planovima u oblasti energetike potpuno otvoreno i potpuno argumentovano govorimo. Hvala.

Želeo bih pre svega da se zahvalim poslaniku iz Smederevske Palanke na ukazivanju na ovu situaciju i okolnost koja očigledno predstavlja problem jednom broju građana Smederevske Palanke ukoliko su ovi podaci koje ste vi izneli, a ne sumnjam u to, apsolutno tačni, oni i meni ne deluju logično i kao takvi biće preispitani.
Ja se nadam do kraja rasprave u parlamentu, vezano za ovaj set budžetskih zakona, da ću moći da vas izvestim o tome kakav je stav i ministarstva i EDB Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez želje da ulazim u polemike sa narodnim poslanicima, radi vas pre svega u ovom visokom domu, ali i javnosti, potrebno je reći nekoliko stvari.

Pre svega, cena goriva u Srbiji je od 1. novembra u padu. Cena bezolovnog motornog benzina od 1. novembra do danas je pala za 7,6 dinara, dok je cena evro dizela pala za šest dinara i, kao što smo najavili, taj trend se nastavlja i mi očekujemo već u narednim danima, tačnije tokom sledeće nedelje, dalji pad cena goriva koji je posledica, pre svega, dve stvari: pada cene sirove nafte na svetskom tržištu i pada cene transportnih troškova koji su posledica činjenice da se transport na Dunavu, usled povećanog vodostaja na Dunavu, ponovo kreće odvijati u normalnim okvirima.

Ti razlozi koji su sada doveli do pada cena su bili jedini i isključivi razlozi koji su u periodu od kraja septembra i početkom oktobra doveli do rasta cene goriva u Srbiji i oni apsolutno potvrđuju ono što mi uporno pričamo – da je u jednom trenutku, ponavljam, početkom oktobra, došlo do rasta isključivo kao posledica rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu, rasta dolara i teških logističkih uslova i poskupljenja transportnih troškova.

Dakle, još jedanput, zbog građana Srbije, od 1. novembra cena goriva u Srbiji je u konstantnom padu, bezolovni benzin je niži za 7,6 dinara, evro dizel je niži za 6 dinara, očekujemo tokom sledeće nedelje nastavak pada cena goriva na benzinskim stanicama.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, ministre.)

I još jedan momenat, izvinjavam se, molim vas.

U trenutku kada je cena bila u piku, ona je bila niža nego što je bila cena 2011. godine, tako da politizovati to pitanje nije korektno.

(Boško Obradović: Replika.)

Pre sve, javno preduzeće za posebnu eksploataciju uglja „Resavica“, kao što je svima poznato, već duži niz godina, odnosno od trenutka kada su izašli iz „Elektroprivrede Srbije“ imaju podršku i imaju subvencije. Četiri milijarde i 470 miliona dinara idu za subvencije za nedostajuća sredstva za isplatu ličnih dohodaka, a otprilike oko 600 miliona dinara se nalaze u programu za zatvaranje onih jama koje nemaju perspektivu i nemaju bilansno potrebne količine za nastavak proizvodnje, jer je ta proizvodnja toliko neefikasna da naprosto nema više uslova.
Vi znate da „Resavica“ ima oko četiri hiljade zaposlenih. Ja ne bih želeo sada, pretpostavljam da svi znate da je reč mahom o nerazvijenim rubnim opštinama u kojima je ta rudarska delatnost gotovo jedina privredna aktivnost, znači, pričamo o opštinama Despotovac, Zaječar, Žagubica, Raška, Sjenica, to su sve rubne opštine, kao što sam rekao, i tu su ti rudnici gotovo jedina aktivnost i mi zato održavamo tih četiri hiljade radnih mesta i održavamo proizvodnju u tim rudnicima dok ne rešimo trajno pitanje kroz programe konsolidacije, odnosno programe zatvaranja pojedinih od tih jama.
Izveštaj vam je potpuno jasan. Ta sredstva se svake godine troše za tu svrhu i mi upravo završavamo određeni plan koji radimo sa Svetskom bankom i nadamo se da će 2019. godina doneti određena poboljšanja. Ali, dok ta pitanja suštinski ne rešimo, mi moramo tih četiri hiljade ljudi da pomognemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega uvažavajući raspravu koja se vodi u ovom parlamentu, želim da prokomentarišem nekoliko ključnih pitanja koja ruku na srce, nisu deo rasprave o zakonu koji se nalazi pred narodnim poslanicima, niti rasprave o amandmanu o kome je trenutno rasprava u toku, ali naravno, ponavljam daću nekoliko odgovora.
Kada je u pitanju aerodrom Beograd, dakle, u ovom trenutku se vrlo intenzivno radi na završetku te transakcije, odnosno na finansijskom klozingu i odmah po klozingu mi očekujemo uplatu koncesione takse. Sasvim je moguće, ne volim da licitiram datumima, vrlo je moguće da se tak koncesiona taksa uplati i do kraja godine.
Kada je u pitanju „Telekom Srbija“, pa pre svega „Telekom Srbija“ je akcionarsko društvo koje vodi jednu zaista oštru borbu na tržištu Srbije. Dakle, on obavlja svoju delatnost u potpuno tržišnim uslovima, okružen velikim kompanijama, pre svega mislim na provajdere u oblasti mobilne telefonije, mislim na „Telenor“, mislim na VIP ali i jednu oštru borbu i u ostalim svojim osnovnim delatnostima, pre svega mislim tu na provajdere kada je u pitanju TV, internet i ostala sredstva komunikacije. U tom smislu oni u toj tržišnoj borbi, u tim tržišnim uslovima svoga rada donose svoje procene vezano za poziciju na tržištu i njihove prioritete i njihove planove. U tom smislu oni samostalno, ponavljam, na osnovu svojih poslovnih procena, donose odluke o transakcijama.
Ono što mislim da je za građane Srbije i za nas kao Republiku Srbiju kao akcionara većinskom u „Telekomu Srbija“ najznačajnije, je da oni u toj borbi imaju jednu vrlo aktivnu ulogu i da zauzmu taj ključni deo prostora kako bi ostvarili profit i prihod. Tako da njihove poslovne odluke su njihove poslovne odluke. Očekujem da će oni kao i do sada na osnovu toga ostvarivati profit i benefite i za Republiku Srbiju. Podsećam da je „Telekom Srbija“ zaista kompanija koja u kontinuitetu godinama u nazad ostvaruje dobit i deo dobiti, veći deo dobiti uplaćuje u budžet Republike Srbije.
Moram da prokomentarišem i ovih nekoliko drugih pitanja. Pre svega kad je „Beograd na vodi“ u pitanju, zaista mi zvuči neozbiljno pitanje koliko je Republika Srbija ostvarila profit u projektu koji je u toku i koji se razvija. Potpuno je besmisleno očekivati profit u projektu koji se gradi. To bi bilo kao da očekujete putarinu na auto-putu koji se gradi. Potpuno besmisleno.
Na kraju, zaista, uvažavajući gospodina Ćirića za koga znam da je patriota i znam gde je bio 1999. godine sam šokiran ili sam u čudu da se sada postavlja pitanje koliki je bio BDP 2000. godine.
LJudi, BDP u Srbiji 1999. i 2000. godine, tokom bombardovanja ili posle bombardovanja, to je nemoguće analizirati, to je potpuno neprirodno i politički apsolutno nekorektno… (Isključen mikrofon.)