Tu ima nekoliko stari. Jedna stvar je da se to definiše podzakonskim aktom. Znači, ministarstvo bliže propisuje uslove za izdavanje, izmenu i oduzimanje saglasnosti za skladištenje i snabdevanje sopstvenih potreba, sadržinu zahteva i dokumentaciju koju prilaže uz zahtev za izdavanje, a pogledajte stav 2, svi dokazi su navedeni šta je neophodno da bi se ispunilo, a nadzor nad svim time vrši pokrajinski inspektori.
Znači, imate stav u članu 28, poslednji stav kaže da se to rešava podzakonskim aktom. Stav 2. navodi sve tehničke elemente o ispunjenosti, a kontrolu svega toga vrše pokrajinski inspektori u skladu sa svojim nadležnostima i dokaz o ispunjenju tih uslova je izveštaj pokrajinskih inspektora.

Na oba ova prethodna amandmana o kojima je gospodin Bradić govorio jednostavno jedini odgovor je da upravo jedan od ciljeva ovog zakona jeste transponovanje energetske direktive iz trećeg paketa i da je ovo deo tih obaveza koje su takve kakve jesu.
Objektivno, mi moramo da unesemo te direktive na način na koji su one predviđene i to predstavlja obavezu naše zemlje. To iz našeg odgovora potpuno jasno možete da vidite. Znači, bukvalno, direktive. Za svaki od ovih amandmana smo vam naveli koja je direktiva u pitanju, koji broj, koji član, koji stav. Znači, potpuno transparentno smo uradili obrazloženje svakog od ovih amandmana.

Gospodine Veselinoviću, tri stvari. Prva stvar, ja mislim da niko ne može da spori da je upravo ova Vlada dala ključni doprinos svim ovim dešavanjima koji su deo našeg evropskog puta, pre svega, realizacijom briselskog sporazuma i tu se sada nalazimo u veoma aktivnoj situaciji, i to ide u jako dobrom pravcu.
Druga stvar, pitanje transponovanja energetskih direktiva u našem zakonodavstvu nije deo našeg pregovaračkog procesa sa EU. Srbija je u tom segmentu otišla korak dalje. Mi imamo ugovor o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope koji je potpisan sa EU. To je naša ugovorna obaveza i kao takva ima više elemenata koji predstavljaju taj segment obaveznosti da te elemente sprovodimo, uključujući i do kaznenih mera.
Kaznene mere neki put znaju da budu i vrlo bolne. Imali smo sada situaciju da je na Ministarskom savetu energetske zajednice u Kijevu, pre nekoliko meseci na dnevnom redu bilo uvođenje sankcija BiH. Deo tih sankcija je bilo i obustavljanje i korišćenje sredstava iz svih pristupnih fondova, odnosno zamrzavanje IPA projekata. To je u BiH bilo nekih 18 projekata. Moram vam reći da ta odluka nije doneta jedino i isključivo zbog čvrstog stava srpske Vlade da ne dozvoli da BiH koja je bila žestoko pogođena u prolećnim poplavama, da bude još dodatno kažnjena, pošto je za donošenje odluka na nivou energetske zajednice neophodno da se glasa konsenzusom minus ta država o kojoj se radi. Pošto mi nismo hteli da glasamo zato BiH nije kažnjena. To je jedna naša ozbiljna ugovorna obaveza i moramo obavezu da ispunjavamo.
Treća stvar, vaše pitanje, smatramo da je to dobro, šira slika, da, izuzetno važno i izuzetno dobro za našu zemlju. Svaka pojedinačna direktiva može da se oceni sa plusom ili minusom, ali kada sve to sumiramo je izuzetno dobro i važno za našu zemlju. Zato na ovome radimo i insistiramo.

Oko mnogo stvari možemo da polemišemo, oko velikog broja stvari da se složimo, oko nekih da se ne složimo, ali jedna stvar oko koje nema polemike je da je upravo Vlada Republike Srbije, ova Vlada i da kažem prethodna Vlada napravila te ključne korake.
(Janko Veselinović, s mesta: Šta se posle toga desilo?)
Ponavljam, Briselski sporazum je bio prelomna tačka, naravno uz onaj segment borbe protiv korupcije i stvaranja jedne opšte klime u društvu, bili su ključni segment za početak pregovora. Tako da, oko toga nema dileme.
Ono što sam hteo da kažem i što mi je ključno, jer sam ovde došao da govorim o Zakonu o energetici …
(Marko Đurišić, s mesta: Jel ovo replika, amandman?)

Ja sam zaista kao ministar gost u ovom visokom domu i koristiću one mogućnosti na koje imam pravo. Ukoliko imam pravo ja ću da odgovorim kolegi Veselinoviću, a ukoliko ne, naravno da neću.
(Marko Đurišić, s mesta: Samo nastavite, nije to do vas. Vi imate pravo a mi nemamo.)

Maksimalno se trudim da ne ulazim u bilo kakve političke rasprave i polemike sa poslanicima i da govorim isključivo o ovom zakonu.
Hoću na samom kraju da kažem da deo toplotne energije nije direktiva i da kao takva ne može da se nađe u ovom zakonu i da ih ne primenjujemo. Kada je plaćanje energije po utrošku, to je nešto na čemu vrlo ozbiljno radimo i jedan ozbiljan proces koji je deo regulacije tržišta lokalnih samouprava. Pokušavamo da uvedemo dodatni red u tu celu materiju. Verujem da ćemo u celini uspeti u narednom periodu. Ove godine nismo uspeli da uđemo u značajniji broj toplana sa tim modelom. Verujem da će iduće grejne sezone to biti značajno povećano, pri čemu da vam odmah kažem ne znači da je to najbolji mehanizam za građane sve dok ne budemo imali onu opciju da svako može u svom stanu da reguliše da li hoće toplije ili hladnije. To su sva polukvazi rešenja, tako da ćemo raditi na onom generalnom kvalitetu rešenja.

Dobro, pre svega želim da se zahvalim svima koji su učestvovali u kreiranju ovog amandmana koji je posledica potrebe koju smo svi zajedno osetili tokom rasprave u načelu, da dođe do dodatnog usaglašavanja određenih odredbi Zakona o energetici sa Zakonom o planiranju i izgradnji u delu koji definiše priključak na distributivnu mrežu.
Kao što je javnosti poznato, ministarstvo zaduženo za poslove građevinarstva je u Zakonu o planiranju i izgradnji definisalo sistem objedinjene procedure prilikom izdavanja građevinske dozvole i tu definisalo i određene procedure koje ulaze u segment priključka na distributivnu mrežu.
Ministarstvo rudarstva i energetike kao resorno ministarstvo koje ovim zakonom daje okvir za sve te aktivnosti je bilo na stanovištu da je u poštovanju procedure i rokova neophodno uzeti u obzir i tehničke kriterijume koji moraju da se ostvare kako bi to priključenje na distributivnu mrežu se izvelo pored efikasnog, uzimajući u obzir efikasnost, da mora da uzme u obzir pre svega tehničke elemente koji garantuju pouzdanost, koji garantuju bezbednost i koji će u krajnjem slučaju, kada se sve to završi obezbediti jedno sigurno i bezbedno snabdevanje energentima.
Ovaj amandman de fakto, predstavlja jednu, da kažem, sublimaciju svega toga, daje procedure i rokove koji su u skladu sa tim elementima i Zakonom o prostornom planiranju i izgradnji koji prihvata model objedinjene procedure, ali sa druge strane zadržava one sve stroge tehničke principe koji nas vode do tačke koja se zaključno rešenje o pridruženju.

Pre svega, ono što je posledica Briselskog sporazuma je što je naravno segment svega  što je vezano za Poglavlje 35 se odražava na mnoge segmente, između ostalog naravno i na energetiku i ono što u ovom trenutku je činjenica da mi, preko kancelarije ostvarujemo određene korake koji  su vezani za taj segment energetike, da je potpisan određeni sporazum između EMS-a i njihove tamo agencije, odnosno kompanije „Kost“ i da je tim sporazumom definisan taj segment, vezano za prenos električne energije, odnosno segment odnosa dva operatora tog sistema.
Puna implementacija svega, to je nešto što je pred nama. Pred nama je i formiranje kompanije koja treba da bude pri zajednici srpskih opština, koja treba da se bavi snabdevanjem pre svega severa Kosova i to ide nekim svojim hodom i mislim da je dosta visok stepen usaglašenosti oko svega toga.
Moram da kažem da kada je energetika u pitanju, tu su stvari uvek na malo višem nivou u odnosu na ostale, da kažem, privredne delatnosti zato što energetika objektivno ne poznaje granice i nemoguće je tretirati sisteme izolovano i nemoguće je dozvoliti da…

… problem postoji na jednom mestu i ja bih vas podsetio da smo pre izvesnog vremena, to je čini mi se bilo letos, kada je eksplodirao jedan termo blok u termoelektrani Kosovo, Obilić, da smo mi tada otvorili naše prenosne sisteme i obezbedili snabdevanje električnom energijom građane Kosova i Metohije.

Mislim, kolega Veselinoviću, da sad zaista nije bilo korektno. Ja sam odgovarao na pitanje gospođe Čomić, a ne na elemente ovog amandmana, tako da vas molim da ili me slušate, ili da ne pokušavate da mi imputirate tako nešto.

Mada sam i ja sada u maloj dilemi, a najsrećniji bih bio kada bi mi pisalo 163. i 164. mada u članu 163. mi završavamo sa time da kažemo – i pravilima za raspodelu prekograničnih prenosnih kapaciteta.

Ako mi date samo 30 sekundi vremena, da se konsultujem sa svojim saradnicima.

 

Prihvatamo amandman.

Pre svega, moram da zamolim da čitamo sve stavove po redu. Postoje dva postupka. Jedan postupak je redovne, a drugi postupak je vanredne kontrole. Mi smo ovu meru pripisali za postupak redovne kontrole, koji je nešto što je minimum i posledica uređenja iz Zakona o meteorologiji, koji je definisao u kom periodu se moraju vršiti provere mernih mesta.
Sa stanovišta ušteda i kontrola vezano za neovlašćenu potrošnju električne energije, ajde srpski da se izrazim, za krađu električnu energije, za to postoje vanredne kontrole i to rade naše distribucije i moram reći da je tu u pojedinim distributivnim sistemima, došlo do velikog iskoraka.
Sada kada u ovom procesu reorganizacije EPS, definišemo jedinstveno ODS, i kada uspostavimo jedinstvene kriterijume za svih pet distributivnih centara, ja verujem da će te kontrole biti još efikasnije. Hvala.

Moram ovom prilikom da stanem u odbranu onoga što predsednik Vlade Republike Srbije radi i način na koji iznosi stavove Vlade, kao i da ponovim da je u poslednjih nekoliko nedelja predsednik Vlade i ja kao ministar energetike u više navrata izneo tu činjenicu da je održivost celog ovog paketa sa MMF vezan, u dobroj meri, i za plaćanje obaveza vezano za energente, odnosno za stabilnost dve kompanije, a to su EPS i „Srbijagas“.
Imamo određenih problema na pojedinim delovima Republike Srbije, pre svega na delu teritorije koji pokriva Elektrodistribucija Vranje. Tamo radimo različite kampanje i različite akcije za povećanje naplate. Taj poziv je bio usmeren u tom pravcu. Međutim, nije samo to. Imamo ozbiljne poruke koje smo usmerili ka lokalnim samoupravama, vezano za plaćanje obaveza za „Gasprom“ i Javno preduzeće „Srbijagas“, kao i čitav set mera koji radimo i prema preduzećima u restrukturiranju, a pre svega prema hemijskom kompleksu vezano za njihove obaveze plaćanja za energente.
Ono što hoću i danas da ponovim i ono što je čvrsta odluka i politika Vlade jeste da svi moraju da plaćaju energente i da u tom sistemu neće biti privilegovanih.
Želim još jednom da iskoristim priliku i da se zahvalim građanima Srbije, jer građani Srbije su najredovnije platiše obaveza i za gas i za struju. Moram da dodam da, pre svega, naše najstarije sugrađane treba najviše pohvaliti, bez obzira kolika su im primanja, bez obzira što nisu na tom nivou, koji bi svi želeli, jer oni prvi plate svoje račune i na tome im hvala.

Nisam nikada doživeo da se Vlada Republike Srbije, niti ja kao ministar, niti premijer, postavila diskriminatorski u pozivanju na plaćanje računa. Nemojte da sa jednu polemiku, koja je bila skupštinskog karaktera, dižemo na taj nivo, koji mu ne pripada. To je pod jedan.
Pod dva, ponavljam, lokalne samouprave u određenom segmentu imaju određene mere subvencija kod plaćanja komunalnih usluga među kojima, pod znacima navoda, se nalazi i toplotna energija.
Ponavljam da na razdelu Ministarstva rudarstva i energetike ima 680 miliona dinara za obaveze prema energetski zaštićenom kupcu, znači, one najugroženije socijalne kategorije imaju, ponavljam, od 120 do 240 kilovatčasova besplatne struje mesečno u odnosu na broj članova domaćinstva, naravno, isto malo gasa i toplotne energije.
Kad je u pitanju ovo što ste me pitali i što ste prokomentarisali vezano za dug za toplotnu energiju SPS, pre svega, moram da istaknem da je pitanje naplate toplotne energije pitanje lokalnih samouprava koje one treba da uređuju, pod jedan, a sad ću izaći iz konteksta toga što ovde odgovaram kao ministar i kao funkcioner SPS podsetiću vas da se radi o dva objekta, da su oba objekta velike kvadrature, da otprilike taj nivo dugovanja o kojima vi govorite ne može predstavljati neki dugogodišnji ili višemesečni akumulirani dug, nego je verovatno reč o nekom tekućem dugu koji može biti za jednu, dve ili eventualno tri mesečne rate. Ali, u svakom slučaju, ukoliko je to tačno, mi pored ovoga što je koleginica Vukomanović rekla, kao odgovorna partija dugujemo jedno izvinjenje građanima Novog Sada i obećanje da ćemo taj račun platiti u najkraćem vremenu.