Imam pravo na repliku, s obzirom da sam pomenut više puta imenom i prezimenom, mislim da ima osnova da odgovorim.
Pre svega želim da kažem da ovakvom jednom prevaziđenom retorikom, politička opcija koja želi da raspravlja o ozbiljnim stvarima, unižava svoj položaj među građanima i među biračima. Svako procenjuje koliko je uputno da bira takav način i takav rečnik, da takvim neargumentovanim napadima pokušava da izgradi svoju poziciju u biračkom telu.
S obzirom da su ovde više puta pomenute činjenice koje su vrlo bitne za raspravu po ovom setu zakona i u odluci o predlogu za razrešenje člana VSS, gospodina prof. Predraga Dimitrijevića, želim da kažem da je to obilovalo sa puno neistine. Pre svega, oni koji su pravnici po vokaciji, a diskutuju o tome, treba da znaju da protiv svakog rešenja u ovoj zemlji, a to je demokratsko pravo, postoji i pravo žalbe. Niko nije pomenuo da protiv prvostepenog rešenja, Agencija za borbu protiv korupcije, lice ima pravo na žalbu. Ukoliko bi neko želeo da uskrati građanima pravo na žalbu, to je stvar njegovog političkog opredeljenja, ali mi se, kao demokratska opcija, zalažemo za dvostepenost u odlučivanju i da svaki građanin ima pravo da zaštiti svoje interese u sudskom postupku, zatim preko Ustavnog suda i ima pravo pristupa čak i pred Sudom za zaštitu ljudskih prava.
Gospođo Radeta, vi ste ovde izneli neistine o kretanju spisa predmeta u vezi sa predlogom za razrešenje gospodina Predraga Dimitrijevića, iako u samom propisu, u samoj odluci Agencije za borbu protiv korupcije, ima dosta kontroverzi. Pre svega, osnov koji je određen u toj odluci kaže da gospodin Predrag Dimitrijević dolazi u sukob interesa samo iz razloga što u roku od tri dana nije obavestio…
(Predsedavajući: Hvala, vreme za repliku je isteklo.)
Da li mogu da nastavim kao predsednik Odbora za pravosuđe?
(Predsedavajući: Ne.)
Hvala.

Pošto mi već ide vreme, moram da dodam sada dopunski odgovor na pitanje gospođe Vjerice Radete, jer od decembra prošle godine sad smo stigli do kraja juna ove godine, tako da smo šest meseci već opravdali zašto je taj predmet bio u proceduri.
Isto tako, kao što je sama koleginica rekla, postoji pravo učesnika u postupku da pokrenu upravni spor, za koji imaju rok od 30 dana od dana prijema rešenja po žalbi, tako da je u suštini taj rok za pokretanje upravnog spora od dana prijema gospodinu Predragu Dimitrijeviću tekao negde do kraja leta.
Tek kada smo dobili na osnovu korespondencije potvrdu da upravni spor nije pokrenut, onda smo stavili izveštaj agencije na Odbor za pravosuđe. Odbor za pravosuđe je razmatrao predlog agencije, sačinio izveštaj i dostavio Skupštini. Kroz skupštinske poslove za pripremu sednice je to imalo određenu proceduru i prva mogućnost da se to stavi na dnevni red je iskorišćena. To je što se toga tiče.
Inače, smatram i sam da ne postoji nikakav sukob interesa između funkcije dekana pravnog fakulteta i člana VSS, s obzirom da sam Ustav definiše da svi fakulteti, odnosno dekani pravnih fakulteta u Srbiji biraju, odnosno predlažu kandidata za člana VSS, a Skupština je dužna da kandidata sa najvećim brojem glasova izabere u VSS. Dakle, sukoba nema, ali akumulacije funkcije ima, ukoliko nemate saglasnost agencija da te funkcije obavljate.
Postoje pred agencijom u postupku i neke druge mere. Postoje nejavne i javne opomene za one koji prekrše proceduru. Prema tome, agencija je prema mom ličnom ubeđenju i shvatanju mogla da takav postupak pokrene i prema kandidatu, s obzirom da nije u roku od tri dana obavestio o stupanju na funkciju člana VSS.
Inače, podsetio bih i to da treba sagledati činjenicu da je univerzitet nezavisan i da niko nema pravo da se meša u izbor dekana fakulteta, tako da je i to činjenica i okolnost o kojoj treba razmišljati prilikom odlučivanja o zahtevu Agencije.

Hvala, gospodine predsedavajući. Ima dovoljno vremena da se odgovori na sporna pitanja i da se izjasnimo u vezi sa činjenicama koje su bitne za raspravu o ovoj stvari, tako da nije greda što sa malim zakašnjenjem razjašnjavao ovu našu procesnu situaciju.
Mogu da se složim sa gospodinom Martinovićem koji je malopre govorio i mislim da je on dao dobre argumente u primeni Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji u svom sadržaju ima i jednu kontradiktornost, protivrečnost, a to je da prema odredbi tog zakona stoji da onaj ko ne prijavi funkciju na koju stupa u roku od tri dana od stupanja na funkciju gubi pravo da tu funkciju obavlja, odnosno ta druga funkcija na koju je stupio prestaje po sili zakona.
Isto tako, to mora da konstatuje neki organ, pa da se donese rešenje, odnosno odluka, pa taj o kome se radi ima pravo žalbe, pa ima pravo upravnog spora. Na kraju agencija, kada sve to prođe, predlaže Skupštini da donese odluku o prestanku funkcije. Ako nešto prestaje po sili zakona, o tome nema rasprave, prosto zakon deluje odmah kada je nastupi slučaj predviđen zakonom.
Cela ova procedura govori o tome da smisao zakona nije da po stupanju na funkciju zbog ne obaveštavanja agencije ta druga funkcija prestane, već je to jedna obaveza da se zna red u državi i da se prati i evidentira svako javno ovlašćenje kako bi nadležni organ, državni organ, u ovom smislu Agencija za borbu protiv korupcije, mogao da ocenjuje da li su te funkcije koje nosilac istih obavlja u međusobnom sukobu i da li je neki građanin, odnosno nosilac javne funkcije podredio javni interes ličnom interesu?
Takvog obrazloženja u izveštaju agencije nema. Prema tome, mogu da se složim sa kolegom koji je o tome govorio, da je ovde pravno veoma značajan i interesantan slučaj i sigurno da će ova slučaj biti i podloga za uspostavljanje jedne prakse i izgradnji standardu u postupanju svih državnih organa.
Lično kao građanin, kao pravnik i kao poslanik u Narodnoj skupštini poštujem rad Agencije za borbu protiv korupcije i sam sam se zalagao za uspostavljanje takve institucije. Smatram da ona treba da izgrađuje svoje kapacitete i da je ona vrlo važna za funkcionisanje javnog sistema.
Isto tako stoji i činjenica da kao narodni poslanik i predstavnik građana imam pravo da raspravljam o svemu onome što je značajno za funkcionisanje države i njenih institucija. Ova naša rasprava nije urušavanje pozicije agencije kao institucije, ovo je prosto odnos dve institucije, odnos agencije koja je predlagač, koja podnosi izveštaj, koja ocenjuje rad državnih funkcionera i Narodne skupštine koja ih bira i razrešava. Tako da, uloga i jedne i druge institucije je veoma važna.
Ova javna rasprava pod budnom pažnjom građana je bitna za izgradnju demokratskog sistema u Srbiji i ja tako ovu raspravu i shvatam. To što mi imamo i neke političke razlike, pa želimo da kroz temu malo pozicioniramo sebe ili svoju partiju, svoj politički interes ili politički stav, to je legitimno u političkom životu jer je parlament i politička institucija.
Što se tiče navoda da je Visoki savet sudstva radio u nepotpunom sastavu i da nema kvorum za odlučivanje, to naprosto nije tačno. Visoki savet sudstva apsolutno donosi odluke u skladu sa svojim poslovnikom i u skladu sa zakonom i Ustavom. Svi članovi VSS su tamo na osnovu Ustava i zakona i birani su u proceduri koja ima sve demokratske standarde i to priznaju svi.
Sprovedena je reforma pravosuđa koja se vrlo često poistovećuje sa opštim izborom nosilaca pravosudnih funkcija, što je samo jedan segment reforme pravosuđa koja traje i koja će trajati u budućnosti.
Ono što kao pravnik i član VSS i kao građanin mogu da kažem, to je da su stvoreni preduslovi da sudstvo u Srbiji može da radi efikasno, zakonito, neopterećeno korupcijom i da sudi u zakonskom roku, u razumnom roku.
Mislim da izveštaj u toku prve dve godine rada pravosuđa nakon opšteg izbora i nakon uvođenja nove mreže sudova pokazuje da sa manjim brojem nosilaca pravosudnih funkcija možemo da radimo efikasnije.
Mogu da kažem i to da u mnogim sudovima u Srbiji suđenja teku sa veoma brzim i učestalim zakazivanjem ročišta i rasprava. To negde nije slučaj. To govori o tome da u nekim sudovima treba pojačati broj izvršilaca, izabrati još sudija i tužilaca. Ali, u svakom slučaju, sudije i tužioci sa manjim brojem izvršilaca daju bolje rezultate. Ranije se završavaju odluke, savladavanje priliva predmeta je mnogo bolje nego ranije i veoma veliki broj starih predmeta se rešava, tako da rasterećujemo pravosuđe od mnogih stvari.
Mnogi instituti koji su uvedeni u srpsko pravosuđe, odnosno u pravni sistem, obezbeđuju efikasniji rad. Novi instituti obezbeđuju da se brže dolazi do učinioca krivičnih dela koji se procesuiraju i koji sporazumom o krivici ili po načelu oportuniteta priznaju da su izvršili krivično delo i na alternativni način u okviru pravosudnog sistema rešavaju se postupci. To ujedno pokazuje da je Srbija spremna da preko svojih institucija obezbedi bolji pristup pravdi, efikasnije pravosuđe, pošteno pravosuđe i stručne ljude koji će se time baviti.
Mislim da je svima jasno, pa i onima koji koriste govornicu u Skupštini da napadaju ono što radi VSS, Državno veće tužilaca, nadležni odbor Skupštine, Ministarstvo pravde i Vlada u celini, a u vezi sa reformom pravosuđa, pokušavaju da umanje značaj dostignutih rezultata, ali je nesporan stav onih koji su stručni da ocene rad pravosudnih institucija u Srbiji da je postignut napredak.
O tome govori i izveštaj Evropske komisije koja kaže da je postignut zavidan uspeh u reformi pravosuđa u Srbiji i da je stvoren kredibilni sistem koji garantuje da će se na pravi i demokratski način otkloniti nedostaci koji su uočeni u toj reformi.
Mi ne bežimo od činjenice da ima nedostataka i da mogu da se poprave, ali isto tako vas podsećam da postoji jedan zakonski okvir koji je nametnuo određena rešenja u određenoj fazi reforme pravosuđa. Naknadno, uz konsultacije, uz dogovor, uz dijalog sa strukovnim udruženjima, stvorili smo pravilnike i pravni osnov da možemo da otklonimo neke greške i da stvorimo mogućnost da pojedine nosioce pravosudnih funkcija vratimo u sistem. To se čini.
Moram da podvučem i to, istine radi, a to je bitno i zbog onih koji su učesnici u postupku revizije po odlukama o opštem izboru, da u komisijama isključivo sede sudije. VSS i dan-danas čini većina sudija u odnosu na one druge.
Nije tačno da postoji bilo kakav pritisak, sa bilo čije strane, na odlučivanje u VSS. Voleo bih da čujem jedan primer pritiska na člana VSS u vezi sa načinom glasanja povodom pritužbi, prigovora ili ustavnih žalbi bivših nosilaca pravosudnih funkcija, odnosno nosilaca pravosudnih funkcija koji su u postupku opšteg izbora, a sada u postupku odlučivanja po prigovoru. Nisam čuo ni za jedan primer. Naravno, oni koji su nezadovoljni, oni imaju pravo da traže razloge za svoj status. Najbolje je uporediti na objektivan način rezultate rada pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija.
I vi znate dobro, u lokalnim sredinama, čujete i od građana, čujete od advokata, čujete od stranaka u postupku, da su oni koji su najbolji i izabrani. Oni u čiji rad je bilo neke sumnje, tamo gde je bilo puno pritužbi koje su bile opravdana, a sami nosioci pravosudnih funkcija bili uključeni u postupak po pritužbi, gde je utvrđeno da je to opravdano, oni su bili u prilici da njihovi prigovori ne budu prihvaćeni.
Dvadesetak posto obrađenih prigovora je uvaženo, tako da su ti ljudi, bez odlaganja, vraćeni u pravosudni sistem i oni sada rade zajedno sa kolegama koji su birani prilikom prvog dela odlučivanja o opštem izboru i nisu izgubili bilo koje svoje pravo koje su imali kao nosioci pravosudnih funkcija.
Istine radi, želim da kažem da VSS radi u sastavu i na način kako je to propisano Ustavom i zakonom, donosi odluke u skladu sa Poslovnikom. Netačno je to da gospođa Nata Mesarović, kao predsednica VSS i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, gospođa Snežana Malović, ministarka pravde i ja, kao predsednik Odbora za pravosuđe, ne učestvujemo u radu. Mi učestvujemo u radu, ali koristimo pravo da se ne izjašnjavamo u onim slučajevima gde smo odlučivali u prvom stepenu. Prema tome, na taj način obezbeđujemo dvostepenost u radu na specifičan način, jer se radi o jednoj i neponovljivoj situaciji opšteg izbora, koja, kada se okonča na pravi i demokratski način, uz poštovanje procedure, Ustava i svih standarda koji su deo našeg pravosudnog sistema, nadam se da ćemo, na opšte zadovoljstvo, svi zajedno unapređivati taj pravosudni sistem.
Ovu priliku koristim da pozovem i vas, kolege, koji kritikujete, ali vrlo često imate i konstruktivne predloge, da se uključite i da zajedno izgrađujemo taj pravosudni sistem. Često vas pozivamo, ali vaša je politička odluka da ne učestvujete i ne sarađujete sa organima vlasti, bar na javan način. To poštujem, ali isto tako znamo da van ovih sednica koje se javno prenose, dobijamo sugestije koje vrlo često uvažimo, kada nam ukažete na dobre kolege čiji status treba preispitati i mi to iznesemo na VSS. Verujte, svaku sugestiju koju sam dobio sa vaše strane, iznesem pred VSS. Isto tako sam izneo i primedbe na pojedine nosioce pravosudnih funkcija koje sam dobio iz vaših redova, iz vaše lokalne sredine, da se pojedini nosioci pravosudnih funkcija ne ponašaju na doličan način, da imaju neprimerene kontakte sa strankama u postupku. Sve te činjenice sam izneo pred VSS i izneo sam izvore. Neću ovde pominjati imena, ali kolege koje su sa mnom razgovarale o pojedinim nosiocima pravosudnih funkcija znaju o čemu pričam i nije korektno da to iznosim javno, ukoliko je politički stav da vi ne učestvujete i ne sarađujete sa državnim organima, ali privatno sarađujemo i te sugestije se iznose VSS. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovana predsednice Visokog saveta i Kasacionog suda, poštovani narodni poslanici, mi smo došli u fazu tranzicije društva u kojoj pokušavamo da izgradimo kapacitet institucija koje treba da obezbede i društvene stubove integriteta koji bi garantovali zaštitu prava građana, odnosno vladavinu prava.

Visoki savet sudstva je Ustavom utvrđen državni organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. To je veoma značajan organ u jednom demokratskom društvu koje se trudi da obezbedi vladavinu prava. Trenutno smo u izbornoj proceduri za izbor šest članova Visokog saveta sudstva, izbornih članova, u skladu sa zakonom, koji u suštini predstavljaju većinu članova Visokog saveta sudstva i koji obezbeđuju princip da sudije biraju svoje kolege za pravosudne funkcije i da sudije odlučuju o tome da li se neko od nosilaca pravosudnih funkcija ogrešio o zakon ili etički kodeks.

Isto tako, veoma značajna uloga Visokog saveta je i u tome što obezbeđuje reformu pravosuđa u celini. Vrlo često se u javnosti čuje da je reforma pravosuđa ocenjena samo na osnovu jednog jedinog segmenta, a to je opšti izbor sudija. Prilika je sada da dobijemo Visoki savet sudstva u stalnom sazivu, gde su članovi iz reda sudija birani na neposrednim i tajnim izborima.

Želim da ukažem javnosti da je na ove izbore izašlo preko 90% sudija koji su imali aktivno biračko pravo. Samo pasivno biračko pravo, dakle, da neko bude predložen za kandidata za Visoki savet sudstva, bilo je potpuno olakšano, tako da je demokratska procedura prilikom predlaganja kandidata bila takva da je gotovo svaki sudija mogao da obezbedi podršku za sopstvenu kandidaturu.

Pitanje javnosti i transparentnosti ovog procesa takođe pokazuje visoke vrednosti u organizaciji samog procesa. Kandidature su bile objavljivane na sajtu Visokog saveta sudstva, obezbeđena je dostupnost svačije biografije svakom zainteresovanom licu, i onima koji imaju aktivno i pasivno biračko pravo u ovom procesu, ali isto tako i građanima Srbije koji su zainteresovani da prate ovaj proces u celosti.

Izbornu komisiju sačinjavaju članovi iz reda sudija. To takođe garantuje da su nosioci pravosudnih funkcija u celosti pratili ovaj proces. Želim da podvučem i to da nije bilo nijednog prigovora na sam proces izbora. To sve govori o tome da je sam proces bio demokratski. Ovaj proces je bio organizovan po ugledu na opšte državne izbore. Glasalo se u kutijama, neposredno i tajno, iza paravana. Svako je mogao da izabere vreme, u određenom periodu, kada želi da izađe i da glasa, tako da ne stoje primedbe da je bilo ko mogao direktno da utiče na nečiji stav prilikom glasanja. Dakle izbori su, podvlačim, bili slobodni.

Ceo proces je bio transparentan i u smislu da su ga pratile međunarodne institucije i organizacije. Nakon okončanog izbornog procesa dobili smo veoma visoku ocenu Evropske komisije, koja kaže da su svi evropski standardi o izboru nosilaca pravosudnih funkcija bili ispoštovani.

Sigurno da u javnosti ima i polemike. Bilo je i poziva strukovnih udruženja da nosioci pravosudnih funkcija, sudije, izađu na glasanje kako se ne bi ofirali pred nekim navodnim autoritetom da bojkotuju izbore i glasanje, već da izbor sprovedu tako što bi precrtali svoj glasački listić. Želim i na to da ukažem kao na posebnu činjenicu, veoma značajnu za legitimitet i legalitet ovog procesa, da je veoma mali broj glasačkih listića bio poništen na ovakav način. Najveći broj glasačkih listića je bio ispravan. Prema broju kandidata koji su učestvovali u ovom postupku vidi se da je postupak bio u potpunosti slobodan i otvoren.

Ovo jesu pretpostavke za izgradnju integriteta pravosuđa kao institucije, da će sudovi zaista biti samostalni, a sudije nezavisne u svom sudovanju, radu i donošenju odluka. U maksimalnoj mogućoj meri je obezbeđena depolitizacija pravosuđa kao institucije i obezbeđena je depolitizacija procesa koji se vode pred tako depolitizovanim institucijama. Za takvu nameru, za takvo postupanje dobijamo podršku i međunarodnih institucija, ali isto tako dobijamo ocenu da su dosadašnji rezultati zavidni u odnosu na zemlje u okruženju, kako one koje su mlade članice EU, tako i one koje žele da budu kandidati u tom procesu.

Evidentan je veoma dobar rezultat reformisanog pravosuđa u borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala, u procesuiranju ratnih zločina. To pokazuje da smo mi kao društvo spremni da se suočimo sa prošlošću, da se suočimo sa odgovornošću onih pojedinaca koji su delovali samostalno ili kroz organizovane grupe, da oni budu procesuirani kako bi žrtve krivičnih dela dobile adekvatnu satisfakciju. Svi su jednaki pred zakonom.

Naši sudovi dobijaju garanciju samostalnosti tako što će imati sudsku vlast koja će biti kontrolisana većinom članova iz reda sudija. Doneti su planovi integriteta ove institucije, što znači planovi rada, strategija koja obuhvata plan rada Visokog saveta sudstva sa gotovo svakodnevnim planom aktivnosti do 2013. godine. Ovu strategiju predlaže Visoki savet sudstva u prvom sastavu, ali će tu strategiju potvrditi i Visoki savet sudstva u stalnom sazivu.

Postupak preispitivanja odluka Visokog saveta sudstva u prvom sastavu biće sproveden od strane Visokog saveta sudstva u punom sastavu.

Doneta je odluka da članovi Visokog saveta sudstva po položaju, a to su ministar pravde, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, ne učestvuju u postupku razgovora sa kandidatima, tako da će se članovi Visokog saveta sudstva po funkciji uzdržati od odlučivanja u procesu izbora, odnosno u procesu revizije odluka u opštem izboru.

To govori u prilog činjenici da želimo da stvorimo instituciju koja će biti snažnog kapaciteta i koja će moći brzo i efikasno u narednom periodu, do oktobra meseca, da preispita sve odluke i sve kandidate, kako one izabrane, tako i one koji nisu imali priliku da budu birani.

Želim da kažem i to da Visoki savet sudstva procenjuje ne samo kvalitet pojedinaca, on procenjuje i potrebnu mrežu sudova. Utvrdio je potreban broj nosilaca pravosudnih funkcija koji bi najefikasnije i najkvalitetnije mogli da procesuiraju i savladaju priliv predmeta koji dolaze u sudove. Izveštaj o godišnjem radu sudova u Srbiji za prošlu godinu govori o tome da je Visoki savet sudstva dobro procenio potreban broj izvršilaca imajući u vidu i to da će jedan broj izvršilaca biti naknadno biran od strane Visokog saveta sudstva u stalnom sazivu.

Donet je i kodeks po kome će se vladati sudije, uspostavljen je i disciplinski sud, tako da će građani imati prilike da se pored pritužbi predsednicima sudova obrate i Visokom savetu sudstva, odnosno disciplinskom sudu, sa prijavama protiv onih nosilaca pravosudnih funkcija za koje posumnjaju ili za koje imaju dokaze, bolje bi se reklo, i argumente da sudijsku funkciju ne obavljaju na pravi način.

Postoji i proces utvrđivanja težine predmeta, koja će se izražavati u numeričkom iznosu, tako da će svaki sudija u Srbiji imati jednak broj predmeta, po težini, koje će morati da reši u odgovarajućem periodu. Neće biti moguće da jedan sudija radi duplo više ili tri puta više u nekom većem sudu u odnosu na neke male sudove, kako je to bila praksa u ranijoj mreži sudova. Sudije će biti ravnomerno opterećene. Isto tako, pratiće se i njihov rad.

Sve ovo što radimo danas, a to je rasprava o kandidatima koje su nam predložile same sudije, jeste korak napred u demokratizaciji institucija. Mi smo po zakonu u obavezi da razmotrimo predlog kandidata, i to prema broju glasova koje su dobili od svojih kolega. Samo oni koji su dobili najveći broj glasova su predloženi od strane Visokog saveta sudstva Skupštini za razmatranje njihove kandidature.

Lično smatram da su sudije znale da predlože kandidate i da su odgovorno zaokruživale one kandidate za koje veruju da će se boriti za samostalnost i nezavisnost njihove profesije, da će umeti da zaštite njihove interese u toj sudskoj vlasti, da će umeti da se izbore za nezavisni pravosudni, sudski budžet, kojim će upravljati Visoki savet sudstva, nezavisno od izvršnih organa vlasti, da će samostalno utvrđivati i prioritete i strategiju rada Visokog saveta sudstva i pravosuđa u celini, da će umeti da ta sredstva utroše i za edukaciju nosilaca pravosudnih funkcija, ali isto tako i za izgradnju mladih kadrova koji tek pretenduju da budu nosioci pravosudnih funkcija.

Želim da ceo ovaj proces stavim u kontekst još jedne činjenice, a to je da postoji institucija Pravosudna akademija, koja je takođe garant depolitizacije pravosuđa, jer će najbolji polaznici Pravosudne akademije biti primani u pravosuđe i imati prioritet. To obezbeđuje da će građani Srbije imati otvoren pristup pravdi i da će nosioci pravosudnih funkcija biti odgovorni, savesni i stručni u vršenju svoje funkcije, da će obezbediti vladavinu prava i jednak tretman svih lica u procesu pred srpskim pravosuđem.

Duboko verujem da smo na pragu da dobijemo potpuno nezavisno i samostalno sudstvo, nezavisno od izvršne vlasti, pod budnom pažnjom parlamenta, koji je dužan da prati rad svih institucija pa i pravosuđa. Želimo otvoreno da kritikujemo nedostatke, ali nikako nemamo prava da se mešamo u predmete. O predmetima odlučuju samo sudije na osnovu svog znanja, na osnovu zakona, na osnovu dokaza i niko nema pravo da im sugeriše kako će se o nekom predmetu odlučivati.

Zato želim još jednom lično da podržim ovaj proces. Tu ste vi da kontrolišete i rad predsednika Odbora za pravosuđe, kao člana Visokog saveta sudstva po funkciji, da tražite češće sednice i kontakte sa predstavnicima sudske vlasti, ali i sa Ministarstvom pravde i sa tužiocima, tako da ćemo na taj način svi zajedno podneti odgovornost vršenja javne funkcije, u cilju zaštite interesa građana i ostvarenja principa vladavine prava. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka i ostali pozvani na našu sednicu, želim da kažem da predlog izmene ZKP nije represivna mera, ona je pre svega celishodna mera. Eskalacija nasilja na ulicama Srbije i izvoz tog nasilja u druge zemlje pokazuje obavezu države da reaguje kako bi se iskorenili uzroci ovakvih pojava i da pokaže da želi da štiti ljudska prava. Ne slažem se sa tim da niko nije jači od države i da iz tog razloga treba reagovati u smislu represivnih mera i procesuiranja ovakvog ponašanja, već smatram da su ljudska prava iznad svakog nasilja i svake potrebe za destrukcijom. Država je tu da štiti ljudska prava. Građanin je, sa svojim pravima, iznad države. Država je instrument, država je način da se reaguje protiv ovakvih destruktivnih pojava koje urušavaju društvo u njegovim temeljima.
Mi smo ovde čuli danas različite stavove povodom ovog zakona. Mnogi su ovaj Predlog zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku iskoristili za političku raspravu. Mnogi su koristili navodnu kritiku ovih izmena ZKP da bi dali političku podršku onima koji vrše nasilje. Ovde imamo suočavanje sa različitim vrednostima, sa različitim vrednosnim sistemima.
Pojedini poslanici su, nažalost, pokušali da objasne razloge i potrebu nekih lica da vrše nasilje, što je apsolutno nedopustivo. To nije politički metod borbe i to nije politički dopustivo. Svaki poslanik, kao nosilac javnih ovlašćenja i javne funkcije, dužan je da odgovorno tu funkciju vrši, u ime onih građana koji su mu svojim glasovima i podrškom omogućili da u ovaj predstavnički dom dođe. Nisam siguran da građani Srbije žele da ih poslanici zastupaju na takav način da podstrekavaju druge na vršenje nasilja ili da opravdavaju nečiju potrebu da se nasiljem bave.
Ovde su vršene različite analize, kako je do nasilja došlo, da li je došlo od strane navijačke grupe koja vrši nasilje nezadovoljna svojim statusom ili se radi o organizovanom napadu na demokratske vrednosti i na temelje demokratskog društva.
Srbija, kao razvijeno demokratsko društvo koje teži da ovlada vrednostima na kojima se zasniva i EU, želi da zaštiti svakog pojedinca i njegova prava tako da može da uživa u mirnom i bezbednom životu, da njegova porodica može bezbedno da se kreće ulicama širom Srbije.
Desetog oktobra se to nije desilo, zato što postoji manjak tolerancije, zato što su neki spremni da nasiljem reaguju na tuđu različitost i na tuđe pravo da iskaže svoju različitost. Niko ovde nije želeo da prisili ostale građane, ili većinu, da budu drugačiji od onoga kako se osećaju, ali isto tako imaju pravo da javno iskažu da se drugačije osećaju od većine. To je njihovo ustavno pravo i demokratsko pravo svakog građanina, pa i većine – da zaštiti pravo manjine na iskazivanje prava na različitost.
Da se vratim na predlog izmene Zakonika o krivičnom postupku. Izmene su predložene samo u smeru da je moguće pod istim uslovima produžiti trajanje pritvora u skraćenom postupku sa sadašnjih osam do predviđenih trideset dana. Pogrešno je shvatanje da je to obavezan pritvor. Pogrešno je shvatanje da će pritvor uvek trajati trideset dana, jer sama norma ima ograničenje da će pritvor trajati koliko je to potrebno. Moguće je držati određeno lice u pritvoru do trideset dana u cilju prikupljanja dokaza, ali to ne znači da će pritvor uvek trajati trideset dana.
Isto tako, nije dozvoljeno vršiti pritisak na rad sudova. Ovde čujemo komentare o sudskim odlukama, što je zaista nedopustivo. Tri grane vlasti su nezavisne, posebne, podeljene. Postoje organi koji garantuju i obezbeđuju nezavisnost sudske vlasti, tako da su organi gonjenja i sudska vlast nezavisni u primeni zakona, vezani su samo za činjenice i za zakon koji je važeći i koji je u konkretnom slučaju primenljiv.
Što se tiče druge izmene, a to je da će se u naročito teškim slučajevima vršenja krivičnih dela određivati pritvor i za ona krivična dela gde je propisana kazna preko pet godina zatvora, za razliku od sadašnjeg propisa gde je to bilo predviđeno samo za krivična dela za koja je zaprećena kazna preko deset godina zatvora, pokazuje se da je to apsolutno celishodno.
Država je morala brzo, energično i odgovorno da reaguje na pojave koje se tiču primene nasilja na ulicama, napada na imovinu i pokušaja da se uruše sistem vrednosti i sistem institucija koje te vrednosti treba da štite na Ustavom i zakonom garantovan i propisan način. Država mora da obezbedi instrumente, u smislu zakona, da pravosuđe svoju ulogu, društvenu i javnu ulogu, može da vrši na način koji je celishodan i društveno opravdan.
Isto tako, i svi ostali segmenti društva, sve ostale institucije treba da rade svoj posao u skladu sa ovlašćenjima i delokrugom svoje propisane delatnosti. Obrazovni sistem treba da edukuje decu, đake i studente da je pravo na različitost Ustavom zaštićeno pravo i da svaki građanin treba da usvoji to pravo na različitost i pravo na iskazivanje sopstvenog stava kao nešto što je civilizacijsko dostignuće.
Ljudska prava su izvedena iz prirodnih prava, a prirodno pravo je tako nazvano iz razloga što se stvara samim rođenjem. Ono se dobija samim rođenjem. Jedinke, građani su jednaki i po tom ljudskom i prirodnom pravu, ni po čemu se ne razlikuju. To što su druge boje kože, drugačije veroispovesti ili što imaju drugačija shvatanja i ubeđenja ne znači da su neki drugačiji od većine samo zato što nemaju dovoljan broj pristalica da bi mogli da pariraju većini na adekvatan način. Zato je društvo tu da obezbedi uslove i mehanizme i da većina štiti prava manjine uvek i na svakom mestu, bez ostatka.
Nadam se da je ova rasprava o ovakvom zakonu pokazala naše političke razlike. A pokazalo se da oni koji se deklarativno zalažu za vrednosti na kojima je zasnovana Evropska unija pokazuju ovde u konkretnoj situaciji da nisu spremni da se suoče sa anomalijama u društvenom ponašanju pojedinaca, organizovanih grupa i onih grupa koje su podstrekavane od strane političkih ili ekonomskih centara moći, sa protivustavnim ili nezakonitim ciljevima. Nadam se da će efikasna istraga pokazati ko stoji iza ovih grupa koje oni koji žele da umanje njihovu odgovornost nazivaju nezadovoljnim socijalnim grupama koje su preterale u svom iskazivanju podrške klubovima ili grupama pojedinaca koje su zavedene i u zabludi su što se tiče posledica sopstvenog destruktivnog i nasilnog ponašanja.
Smatram da to minimiziranje posledica ničemu ne vodi. Smatram da moramo da se suočimo sa uzrocima i posledicama, a oni koji su nosioci ovakvih kriminalnih delatnosti moraju da se suoče sa procesuiranjem, da u skladu sa zakonom budu procesuirani i da im budu izrečene adekvatne kazne.
Ja ne pozivam sudove da izriču maksimalne i najveće kazne. Kazna mora da bude individualna. Oni koji su najviše ovome doprineli treba da odgovaraju, sa najtežim kaznama. Oni koji su prvi put uvučeni u ovakvo nasilničko ponašanje sigurno će imati mogućnost da traže neke olakšavajuće okolnosti u sopstvenom ponašanju. Nismo mi tu da sudimo. Sudovi su nezavisni u suđenju i moramo da naučimo da javnost treba da ukazuje na društvene pojave, na anomalije, a da organi gonjenja treba da to otkrivaju, procesuiraju počinioce, a da sudovi donose odluke u skladu sa zakonom, štiteći Ustavom garantovana prava drugih građana.
Očekujem da će Skupština usvojiti ove izmene, ali moram da kažem da smo na Odboru za pravosuđe razmatrali i mogućnost usvajanja amandmana ili preciziranja ovih odredaba, koje su u načelu dobre; njihov cilj je opravdan i mi taj cilj podržavamo. Da li ćemo se usredsrediti na pojedina krivična dela za koja je moguće određivati pritvor pod propisanim uslovima, a koja se tiču elemenata nasilja, da li su to seksualni delikti ili neke slične radnje, to ostaje još uvek da se vidi, i sadržina amandmana koji su podneti, ali isto tako i Odbor može do određenog momenta da sačini sopstveni amandman.
Mi ćemo predočiti neka shvatanja i stavove ministarki pravde, koja je uvek bila za saradnju. Smatramo da će ona na celishodan način razmotriti naše predloge i da ćemo tako zajednički doći do rešenja koje neće predstavljati represivnu meru, pritvor kao kaznu ili izrečenu kaznenu meru, već će to biti mera koja će biti mera odvraćanja, jer će oni koji će biti potencijalni izvršioci ovakvih krivičnih dela to raditi sa saznanjem da mogu sedeti u pritvoru.
Niko nema pravo da kaže da je predviđanje pritvora za određeni način ponašanja represivna mera i da je to anticivilizacijski ili protivno standardima koji važe u EU. Mislim da je paušalno upoređivanje pravnih sistema neodgovorno i da ono ne dovodi do konačnog, korektnog i celishodnog cilja kome teži društvo u celini.
Upoređivanje sa nekim zakonskim rešenjima u zemljama EU, da se ne određuje pritvor za krivična dela gde je zaprećena kazna ispod deset godina zatvora, pre svega je netačno. Kazneni sistemi su apsolutno drugačiji. Tamo su za blaža dela zaprećene mnogo teže kazne, koje se u postupku izvršenja krivičnih sankcija otpisuju automatski za 30%. To su drugačiji sistemi od srpskog tradicionalnog krivičnopravnog sistema i neuporedive su te dve pravne situacije.
Zato podržavam predlog Ministarstva pravde i poslanički klub DS i ZES će podržati ovakav predlog izmene Zakonika o krivičnom postupku, jer smatramo da su izmene celishodne, adekvatne i blagovremene. Nikada država nije blagovremeno na ovakav način reagovala kao u ovoj situaciji. Zato želim da iskažem svaku pohvalu ministarki pravde, koja je brzo, efikasno i na pravi način, sa merom, reagovala u konkretnoj situaciji. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da nemamo raspravu o temi, a to je izbor kandidata koji se prvi put biraju za nosioce pravosudnih funkcija.
Očigledno je da u raspravi nema argumenta koji bi osporili kvalitetne predloge ovlašćenih predlagača, jer nismo čuli osporavanje ni za jednog kandidata. To znači da su i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca kvalitetno uradili svoj posao i predložili kandidate koji će biti dobra kadrovska osnova i dobar kadrovski potencijal za jačanje same strukture pravosuđa.
Reforma pravosuđa nije započela opštim izborom sudija i tužilaca, niti će biti okončana ovim personalnim predlozima. Mislim da se ovde zlonamerno upotrebljava izraz ''reizbor'', koji dolazi iz određenih struktura koje žele da izvrše opstrukciju u reformi pravosuđa.
O reformi pravosuđa govore diplomirani pravnici, ljudi sa iskustvom, tako da oni znaju da se ovde radi o opštem izboru, na koji su se prijavili kandidati i iz redova tužilaca i sudija, ali i iz redova onih diplomiranih pravnika koji ispunjavaju zakonske uslove, a dolaze van redova pravosuđa. Mislim da je to zlonamerna upotreba reči, koja ne označava pravo stanje stvari.
Inače, bilo je ovde pitanje i o tome zašto Ministarstvo pravde sada dozvoljava produžetak materijalne naknade za one koji su podneli žalbe Ustavnom sudu.
S obzirom da zakonski okvir ne predviđa dvostepenost kod tog prvog ili opšteg izbora, a prema pilot odluci Ustavnog suda Republike Srbije, koju poštuju i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, izvršna vlast je našla mogućnost da se taj postupak ne smatra okončanim za one kandidate koji su izjavili to pravno sredstvo do okončanja pravne sudbine tog pravnog sredstva.
Mislim da su nedopustive i primedbe da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nisu legitimni zato što nisu u potpunosti popunjeni u svom sastavu. Argument je vrlo razuman, a to je da popunu tog mesta vrši Narodna skupština, na predlog ovlašćenog predlagača.
Član Visokog saveta sudstva iz redova profesure nije biran zato što tri puta predloženi kandidat nije prošao kroz ovu skupštinu. Za to ne može da bude kriv i odgovoran Visoki savet sudstva. To je svim pravnicima, a i građanima, sigurno jasno. Isto tako, iz redova advokature nema kandidata za Državno veće tužilaca zato što kandidat iz redova advokature nije prošao Skupštinu u dva navrata. Sada advokatura ne predlaže ponovo kandidata, tako da Državno veće tužilaca ne može da snosi posledice neizbora onoga što nije u njegovoj nadležnosti i njegovoj moći.
(Predsedavajuća: Tri minuta. Zahvaljujem.)
Završiću s još jednom rečenicom. Ustavni sud je u svojoj pilot odluci zauzeo stav da je sastav Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva takav da obezbeđuje legalnost donetih odluka, a da legitimnost nije dovedena u pitanje nedostatkom jednog člana, ali da bi bilo poželjno da i taj član bude izabran.

Kao predsednik Odbora za pravosuđe i član Visokog saveta po funkciji, pošto sam sada tako prozvan, želim da kažem da koleginica nije u pravu, zato što zakonski okvir ne dopušta mogućnost izjavljivanja pravnog leka protiv konstitutivne odluke kojom se samo konstatuje prestanak sudijske dužnosti onima koji nisu izabrani tokom opšteg izbora jer sam zakon kaže da 31. decembra prestaje svim dotadašnjim nosiocima pravosudnih funkcija ta funkcija, kada 1. januara stupaju na dužnost oni koji su izabrani da stupaju na funkciju.
Tu se pravi jedna razlika. Ako pogledate zakonsko rešenje, videćete da zakon ne obavezuje ni Visoki savet sudstva ni Državno veće tužilaca da daju razloge za odluku o neizboru.
Ali, isto tako, poštujući odluke Ustavnog suda, koji daje sugestiju i jednom i drugom nezavisnom državnom organu da prilikom novog izbora izvrši takođe uvid i da preispita i ranije kandidature kandidata koji su se prijavili za opšti izbor, mi smo pristupili upravo realizaciji te sugestije Ustavnog suda Srbije i na taj način postupamo da se obezbede svi standardi, transparentnost, pa i razgovor sa kandidatima koji nisu prošli opšti izbor.
Mislim da su i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca uradili svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonom. To što zakonski okvir nije dorečen, to ne može da ide na teret ova dva nezavisna državna organa i inače i jeste primedba Evropske komisije da problem leži u nepotpunom pravnom okviru. Ova dva državna organa imaju obavezu da primenjuju zakon i Ustav, oni su to i činili. I dan-danas u odlukama koje donose ovi državni organi nema pouke o pravnom leku zato što se ovde ne radi o razrešenju.
Oni nosioci pravosudnih funkcija koji su birani od 1. januara 2010. godine u postupku kada se utvrđuje njihova disciplinska ili neka druga odgovornost, ukoliko ostanu bez te funkcije, dobiće pravo i na žalbu i na drugostepeni postupak i na obrazložene razloge za pokretanje postupka ili za odluku o prestanku te funkcije.
Prema tome, ovde se radi o jednom diskontinuitetu, koji je potvrdio i Ustavni sud u svojoj odluci od pre tačno godinu dana, gde je konstatovao da opšti izbor ima osnova u novom Ustavu, da je novi Ustav dovoljna pravna osnova da se pristupi opštem izboru. Tek nakon odluke Ustavnog suda je Visoki savet sudstva krenuo sa postupkom opšteg izbora i on je taj postupak i sproveo do kraja, u skladu sa Ustavom i zakonom. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ova sednica jeste zakazana povodom veoma značajnog pitanja koje će opredeliti verovatno karakter budućih poteza i vlasti i opozicije i svih nosilaca javnih funkcija koji imaju odgovornost za vršenje tih javnih funkcija pred građanima koji su ih birali.
Ovde smo tokom rasprave čuli različitu argumentaciju povodom Predloga odluke koja se nalazi na razmatranju u raspravi pred Skupštinom. Raspravu su okarakterisali različiti stavovi, od podrške tome da se ovakva odluka sa ovakvom sadržinom donese i usvoji, do njenog potpunog osporavanja.
Motiv za takvo postupanje pojedinih poslanika u parlamentu ima pre svega ili različite političke stavove, različite političke programe, želju za političkim pozicioniranjem u dnevno-političkim okolnostima ili, sa druge strane, ima i takvih motiva da poslanici žele da se stvore temelji jedne racionalne politike koja će se voditi u kontekstu ukupnih odnosa u kojima se Srbija nalazi i u međunarodnoj zajednici, ali i u kontekstu političkih odnosa koji vladaju u samoj Srbiji.
Predstavnici stranaka koje su politički mandat od građana dobili na osnovu politike koja podrazumeva i evropske integracije i očuvanje suvereniteta i integriteta na Kosovu i Metohiji smatraju da racionalnim pristupom i analizom postojećeg stanja, argumentacijom koja može da obezbedio podršku naših političkih prijatelja u međunarodnoj zajednici, vodimo dalju borbu za očuvanje suvereniteta i integriteta na Kosovu i Metohiji.
Demokratska stranka će glasati za ovu odluku jer je njena politika takva da je dobila podršku građana na poslednjim izborima za politički program očuvanja Kosova i Metohije u sklopu Republike Srbije, ali isto tako za politiku evropskih integracija, regionalne saradnje, očuvanja mira i stabilnosti, očuvanja rešenja putem diplomatskih, političkih i pravnih instrumenata.
Tokom rasprave smo čuli olako date pravne savete da je Srbija i srpska diplomatija mogla raznim pravnim sredstvima da ostvari svoje političke ciljeve. Lično smatram kao građanin, kao pravnik i kao političar da olako dati pravni saveti mogu samo da navedu Srbiju da srlja u povlačenju političkih poteza.
Isto tako, kada govorimo o jedinstvu, o državnom i o političkom, smatram da treba ostvariti državno i političko jedinstvo u vezi sa vrednostima koje su osnova i garant izgradnje jednog demokratskog društva.
Ne smemo posegnuti za instrumentima zaštite naših interesa koji bi išli na štetu demokratizacije društva i koji bi ugrozili mir i bezbednost i u Srbiji, i u regionu i uopšte u međunarodnoj zajednici.
Stranke koje žele da, koristeći pitanje Kosova, iznude prevremene izbore, ne shvataju ili ne žele da kažu da to predstavlja iznuđeni potez za koji bi ceh plaćali građani Srbije.
Kosovo i Metohija jesu značajno i važno pitanje. Kosovo i Metohija jeste ustavna obaveza svih nosilaca javnih funkcija i svih institucija. Obaveza da se borimo za integritet Srbije i za Kosovo i Metohiju kao integralni deo Srbije jeste na nama, ali metod političke borbe i izbor politike mora da bude takav da se racionalnim pristupom obezbedi napredak u ostvarenju interesa Republike Srbije u pregovorima sa svim zainteresovanim stranama.
Pre svega mislim na građane na Kosovu i Metohiji, ali isto tako sa akterima međunarodne politike, od kojih u dobroj meri zavisi dalji proces priznavanja jednostrane nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, ali isto tako i zaštite interesa Republike Srbije.
Smatram da politička aktivnost Srbije treba da bude isto razmatrana u kontekstu dalje demokratizacije društva, zaštite svih vitalnih interesa Srbije na bazi mira, dobrosusedstva, ali isto tako zaštite ljudskih prava na celoj teritoriji Republike Srbije.
S obzirom da je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde neobavezujuće, ali isto tako, prema mnogim komentarima i štetno po interes Republike Srbije, smatram da treba istovremeno čitati razloge kojima se rukovodio Međunarodni sud pravde prilikom zauzimanja ovakvog stava.
Mislim da je suočavanje sa posledicama dugogodišnje politike na Kosovu i Metohiji veoma korisno za dalje vođenje politike Republike Srbije u međunarodnim odnosima, ali i na unutrašnjem političkom planu. Time ne želim da odgovornost za određene političke posledice svalim na pojedine partije, zato što su partije koje su bile akteri političkog života devedesetih godina doživele unutrašnju transformaciju. To pokazuju njihovi programi i njihove političke aktivnosti u današnjem vremenu.
Ono što je najteže za naše srpsko društvo, to je da su posledice nekog nedemokratskog postupanja pogodile demokratsko društvo kakva je Srbija danas. Mislim da je apsolutno nekorektno da se srpsko društvo i politika koju vodi vladajuća koalicija, pa i ova vlada, karakteriše pogrdnim nazivima, da se karakteriše na pogrešan način, zato što je evidentno i u samoj Srbiji i u međunarodnoj zajednici da institucije Srbije jačaju svoje kapacitete u zaštiti ljudskih prava, u stvaranju mehanizama koji tu zaštitu ljudskih prava garantuju.
S tim u vezi, želim da zaključim da Vlada Republike Srbije, narodni poslanici, sve institucije Republike Srbije koje se bave politikom i koje treba da se bave u budućnosti zaštitom integriteta i suvereniteta Republike Srbije treba da vode računa o političkom kontekstu u kome se Srbija nalazi, o putu i statusu evropskih integracija u kojima se Srbija nalazi.
Ali isto tako da svojom retorikom i argumentacijom koja se vrlo često ovde čuje, a koja je protivna demokratskim principima i vrednostima na kojima se zasniva jedno demokratsko društvo, možemo da stvorimo osnov za dalja priznanja Kosova i Metohije i od onih država koje nisu obavezane ovakvim stavom Međunarodnog suda pravde, ali zbog retorike i povlačenja nekorektnih i nedemokratskih političkih poteza mogu da stvore reakciju koja bi išla na štetu interesa Republike Srbije.
Zato ne smemo tvrdoglavom i iracionalnom politikom da izazovemo novi lanac priznanja, već u Skupštini Ujedinih nacija treba da se zalažemo da se na demokratskim vrednostima, demokratskim principima, u mirnim pregovorima svih zainteresovanih strana dođe do ciljeva koji treba da budu u interesu pre svega građana Republike Srbije.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Skupština u skladu sa svojim ovlašćenjima po Ustavu i prema Zakonu o Narodnoj skupštini donosi poslovnik o svom radu. S obzirom da je usvojen Ustav koji je sada na snazi i Zakon o Narodnoj skupštini, Narodna skupština ima obavezu da uskladi ovaj akt sa Ustavom i sa Zakonom o Narodnoj skupštini.
Narodna skupština je preko Administrativnog odbora formirala Radnu grupu koja je više od godinu dana radila na tekstu Poslovnika Narodne skupštine. Svoj rad je Radna grupa okončala i obavestila Administrativni odbor i predsednika Narodne skupštine o rezultatu svog rada. Sada je taj predlog kao rezultat rada Radne grupe predložilo 122 poslanika da uđe u proceduru i da se o njemu raspravlja.
Ono što je elementarno predloženo kao drugačije rešenje u Predlogu Poslovnika pre svega predstavljaju ona rešenja koja usklađuju sadržinu pojedinih normi Poslovnika sa Ustavom i zakonom, a u smislu potpunog ostvarivanja funkcija Skupštine, a to su predstavnička, zakonodavna, kontrolna i izborna. Takođe, ovaj poslovnik predlaže procedure koje omogućavaju poslanicima da ostvaruju svoja prava i ustavom i zakonom garantovani položaj.
U smislu političke podele vlasti između zakonodavne, izvršne i sudske, Poslovnik garantuje takve procedure gde će se kapacitet Skupštine izgrađivati ne na štetu drugih organa vlasti, ali će se kontrolna uloga parlamenta sve više pojačavati. Ono što je predloženo kao promena u ovom Poslovniku jeste i osnov za racionalizaciju i efikasniji rad u parlamentu. Umesto dosadašnjeg broja odbora kao radnih tela parlamenta predviđen je manji broj radnih tela koja će imati po 17 članova, izuzev odbora koji će se baviti kontrolom rada službi bezbednosti, a koji će imati devet članova.
Ovo radno telo koje će se baviti kontrolom rada službi bezbednosti ima manji broj članova od drugih radnih tela iz razloga efikasnosti, a i zbog specifičnosti materijala sa kojima dolazi u kontakt, pre svega tu mislim na tajne podatke, gde se članovi odbora obavezuju da će tajne podatke čuvati od javnosti i da ih neće saopštavati neovlašćenim licima koja nemaju pravo sa njima da rukuju.
Ideja Radne grupe je bila da bude i manji broj radnih tela, kako bi konačno jedan poslanik bio član samo jednog radnog tela i da on u svom radu ima i zamenika koji bi ga zamenjivao u slučaju opravdane sprečenosti da učestvuje u radu radnog tela.
Ovaj poslovnik ima za cilj da pojača odgovornost nosilaca javnih funkcija za vršenje te javne funkcije. Želimo da uvedemo novu parlamentarnu praksu, a to su češći razgovori i dogovaranje između vladajuće većine i opozicije.
Želimo da opozicija postane u pravom smislu reči institucija koja je takođe odgovorna za utvrđivanje i vođenje politike u nacionalnom i društvenom interesu. Ovaj poslovnik definiše i tok sednice. Posebno do sada nije bilo regulisano kako se postupa u radu radnih tela. Poslovnik koji je sada na snazi nije definisao tok sednice u radu radnih tela, odnosno odbora Skupštine. Vrlo često smo se koristili analogijom u nedostatku propisa, tako da smo pravne praznine popunjavali analogijom iz normi koje definišu rad Skupštine u plenumu.
Ono što je takođe novina, to je i planiranje rada Narodne skupštine. Predsednik parlamenta će imati obavezu da jednom godišnje utvrđuje plan rada parlamenta, i to imajući u vidu plan rada Vlade i uz pribavljeno mišljenje kolegijuma da donese načelni plan rad koga bi trebalo da se pridržavamo.
Zašto je važan ovaj plan rada? Zato što bismo na taj način, uz planiranje vremena, mogli da obezbedimo efikasan rad parlamenta i njegovih radnih tela, a isto tako da obezbedimo i predstavničku ulogu i organa ili ovlašćenih predlagača akata, kako bismo planiranjem mogli da obezbedimo najkompetentnije zastupnike i predstavnike predlagača koji predlažu akte o kojima se Skupština izjašnjava. Isto tako, plan rada može da obezbedi i raspodelu radnog vremena između rada u plenumu i rada radnih tela koji je, po našem shvatanju, do sada bio neopravdano zanemaren.
Želeli smo da po pravilu uredimo da Skupština radi tri dana u nedelji i da dva dana u nedelji budu rezervisani po pravilu za rad radnih tela, odnosno za komunikaciju poslanika sa izbornom bazom. Na taj način bi se sve ove funkcije propisane Ustavom i Zakonom o radu Narodne skupštine ostvarile i Poslovnik treba da obezbedi što potpunije ostvarenje ovih funkcija. Komunikacija sa građanima i javnost u radu takođe je obezbeđena odredbama ovog poslovnika.
Kontrolna uloga Narodne skupštine je obezbeđena na taj način što će Skupština moći da poziva Vladu na odgovornost, moći ćemo da postavljamo pitanje i Vladi i ministrima. Postoji obaveza ministara da jednom tromesečno izveštavaju nadležne matične odbore o svom radu.
Skupština takođe uvodi i nove procedure. Sam Zakon o Narodnoj skupštini predviđa 15 različitih procedura. One su sada razrađene ovim poslovnikom. Posebno predstavlja novinu to da Skupština razmatra izveštaje nezavisnih regulatornih tela i ima određena ovlašćenja u smislu kontrole nad radom nezavisnih tela. Time se nezavisna tela neće dovesti u neravnopravan položaj pred samom Skupštinom, gde ćemo ostvariti svoju kontrolnu ulogu na način koji neće ugroziti samostalnost i nezavisnost regulatornih tela.
Do sada ova oblast nije bila regulisana, tako da mnogi izveštaji regulatornih tela nisu nikada došli na dnevni red Skupštine kako bi se o njima poslanici izjašnjavali.
Prvi put je definisan pojam amandmana kao pravnog akta koji će omogućiti lakše postupanje nadležnih odbora, pre svega Zakonodavnog odbora i matičnih odbora, sa amandmanima. Na taj način će se lakše otkloniti nejasnoća kada imamo više predlagača amandmana koji su u istovetnom sadržaju ili koji su isti, kako će se sa njima postupati i na koji način će se određivati ko je podnosilac amandmana, ukoliko postoji veći broj predlagača istovetnog teksta.
Uspostavili smo i nezavisne kontrolne mehanizme. Pre svega mislim na kontrolu stanja u zatvorima i u zatvorskim uslovima, ali isto tako druge mehanizme koji obezbeđuju zaštitu onih kategorija stanovništva koje treba da budu pod posebnom pažnjom.
Tako je formirana i komisija koja se bavi pravima deteta koja je, po svojoj sadržini, radno telo Skupštine i to stalno, ali je po sastavu ono izuzetno jer njime predsedava predsednik Skupštine. Sastav je drugačiji od drugih radnih tela i predstavlja jedan nezavisni mehanizam za zaštitu interesa najmlađe populacije.
Kao što sam rekao, javnost u radu je višestruko obezbeđena i zagarantovana, tako da će biti potpuna komunikacija parlamenta sa građanima i sa predstavnicima medija.
Definisano je i postupanje Skupštine u postupku davanja saglasnosti na Statut Vojvodine, što do sada nije bio slučaj, pa smo prilikom davanja saglasnosti na Statut Vojvodine prilikom poslednjeg izjašnjavanja Narodne skupštine imali problema oko formulisanja odluke na osnovu koje ta saglasnost treba da bude data. Nije bilo jasno ko treba da formuliše predlog odluke kojom se predlaže davanje saglasnosti na Statut Vojvodine.
Za mene poseban bitan deo Poslovnika je procedura promene Ustava, jer smatramo da sam Ustav nije definisao do kraja proceduru promene, s tim što želim da podvučem da radna grupa nije želela na sebe da uzme ovlašćenja ili odgovornost za potpunije rešavanje ove materije, kako ne bismo zašli u materijalno-pravne norme, već smo samo sagledavali postupak i proceduru u kojoj će se naći Skupština i poslanici i ovlašćeni predlagači prilikom iniciranja promene Ustava.
Smatramo da je ta procedura definisana na korektan način, koji će otkloniti sve sumnje i nedorečenosti koje smo imali u dosadašnjem radu.
Želim da podvučem i to da je detaljnije regulisano konstituisanje Narodne skupštine u skladu sa Ustavom i zakonom. Otklonili smo neke nejasnoće i pravne praznine s kojima smo se susretali prilikom konstituisanja svakog saziva parlamenta.
Za ovaj poslovnik nisu potrebna posebna sredstva. Radi se o usklađivanju. To je i naša zakonska obaveza. Predložen je hitan postupak zato što usklađivanje sa Ustavom i zakonom ne bi trebalo da trpi odlaganje.
Eto, to su otprilike zapažanja predstavnika radne grupe u odnosu na ono što je promenjeno u postojećem Poslovniku, ono što je ponuđeno kao novo rešenje. Svi ste dobili predlog Poslovnika, pa ćemo u toku rasprave imati prilike da se izjašnjavamo o konkretnim primedbama i predlozima.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine hoću da izvestim da je Odbor razmotrio Predlog zakona u načelu i konstatovao da je potrebno intervenisati amandmanima u tri člana ovog zakona, s obzirom da je nužno uskladiti pravno-tehničku redakciju i obezbediti doslednost u formulisanju pojedinih termina i instituta vezanih za Predlog zakona.
Ono što želim da kažem, to je da je nužno doneti zakon o Narodnoj skupštini, s obzirom da je ustavno-pravni sistem nedovršen u ovom smislu, jer nisu sve tri grane vlasti u Srbiji definisane zakonskom regulativom, tako da je jedino Narodna skupština ostala bez svog zakona, kojim bi se definisao njen položaj, njena uloga i odnos prema drugim granama vlasti.
Ono što je bitno za ovaj predlog zakona, to je da se njime dovršava ustavno-pravna regulativa i da se usavršava pravni sistem RS. Isto tako, ovo ima i političke posledice, s obzirom da se usvajanjem ovakvog zakona upravo i razrađuje politički sistem RS.
Uvažavajući sve što je rekla predsednica kluba ZES, gospođa Nada Kolundžija, i moj uvaženi prethodnik, neću ponavljati ono što su oni izneli u svojim izlaganjima, ali želim da podvučem dve stvari. Veoma su značajne dve uloge parlamenta, to su predstavnička i kontrolna uloga parlamenta.
Kada govorimo o predstavničkoj ulozi, to je odnos poslanika prema građanima, koji su slobodni i koji su u slobodnom procesu birali svoje predstavnike za ovo najznačajnije telo, zakonodavno telo RS.
S obzirom da po Ustavu suverenitet RS proističe od građana, to znači da mora da se obezbedi zakonom direktna veza između predstavnika građana u parlamentu kao najvišeg predstavničkog doma i samih građana. To se obezbeđuje ustavnim ovlašćenjima da poslanik može raspolagati svojim mandatom u skladu sa zakonom.
To ujedno daje puno puno ovlašćenje poslanicima da mogu samostalno zastupati svoj stav u parlamentu i da ih niko ne može pozvati na odgovornost. To znači da se slabi posrednička uloga partija između građana i poslanika. To obezbeđuje potpuniju vezu poslanika prema građanima, što znači da će građani ubuduće, nakon usvajanja ovog zakona, moći slobodno da zastupaju interese građana iz svih delova Srbije, u skladu sa svim specifičnostima i u skladu sa specifičnim interesima građana pojedinih delova Srbije u parlamentu.
To isto tako znači da će predstavnici građana učestvovati u kreiranju državne politike, u formiranju budžeta, budžetiranju, trošenju i kontroli trošenja javnih sredstava, ali pre svega vodeći računa o specifičnim interesima građana Srbije.
Neke stranke smatraju da je ovo protivustavno određenje u Predlogu zakona. Verovatno se plaše zbog toga što će izgubiti kontrolnu ulogu partija nad poslanicima u parlamentu. Na ovakav način se, pre svega, jača odgovornost poslanika za vršenje javne funkcije, što i jeste demokratsko načelo kome treba svi da stremimo i ta odgovornost poslanika pred građanima mora stalno da se jača.
Mogu da izrazim žaljenje što taj mehanizam kontrole građana prema poslanicima nije i jače izražen. Ne postoji kontrolna funkcija građana nad poslanicima i ne postoji mehanizam kojim bi građani mogli da utiču na poziciju svog poslanika za koga su glasali u parlamentu i da traže od njega odgovornost u skladu sa postupanjem u parlamentu, mereći ponašanje tog poslanika u predizbornoj kampanji u odnosu na ono što je, kao politički cilj, postalo podržano od građana pre samih izbora, ono na osnovu čega su građani ušli u parlament, što su sa građanima dogovorili što će biti predmet njihovog predstavljanja u Parlamentu.
Smatram da će se nadogradnja pravnog i političkog sistema nastaviti u budućnosti. Očekujem da će se ovaj predlog zakona usvojiti, to jeste dobar korak. Prvi korak u definisanju pozicije parlamenta u odnosu na ostale grane vlasti i pozicioniranje poslanika u odnosu na građane Srbije.
Smatram da je i kontrolna uloga parlamenta trebalo da bude još podrobnije definisana, ali smatram, isto tako, da predložena rešenja daju dovoljnu osnovu za destinkciju, odnosno za razlikovanje pozicije sve tri grane vlasti u ustavnim okvirima i definišu da Skupština Srbije nadzire rad Vlade.
Neko je na Odboru komentarisao da je trebalo upotrebiti drugi izraz, a to je da Skupština kontroliše rad Vlade, mada Ustav sam kaže da Skupština nadzire rad Vlade.
Vlada je politički odgovorna parlamentu, parlament nije nikakva inspekcija nad radom Vlade, ali on kontroliše Vladu u skladu sa programom i politikom za koju je ta Vlada birala, ima pravo ustavne kontrole ponašanja Vlade i ima mogućnost da kontroliše da li se Vlada ponaša u skladu sa Zakonom o Vladi i sa Zakonom o ministarstvima.
Dakle, uloga parlamenta je podrobnije definisana i sprečena je mogućnost da vlada kontroliše parlament na jedan neprirodan i protivustavan način i da politička dominacija izvršne vlasti nad parlamentom bude nastavljena, kao što je to bila tradicija u modernoj istoriji Republike Srbije.
Parlament dobija svoj zakonski okvir na ustavnim osnovama. Parlament jača svoju ulogu. Jača se uloga parlamenta. Ali, moram da kažem i to da su svi poslanici u parlamentu odgovorni za izgled parlamenta u javnosti. Ne smemo dopustiti da poslanici zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja.
Moramo da vodimo računa o javnoj odgovornosti za ponašanje u parlamentu, ali isto tako moramo da cenimo i to da ne samo vladajuća većina, već i da sama opozicija predstavlja instituciju sui generis, tako i da opozicija ima odgovornost za kreiranje državne politike, ima odgovornost za nadzornu ulogu parlamenta nad izvršnim organima vlasti i ima odgovornost da zajedno sa svim ostalim poslanicima i većinom jedinstveno i sinergijski deluje prema drugim granama vlasti u skladu sa ustavnim okvirima.

Želim da kažem samo da je uvaženi kolega loše i zlonamerno protumačio moje izlaganje, jer Predlog zakona kaže da parlament ima kontrolnu funkciju, a da u ostvarivanju svoje kontrolne funkcije vrši nadzor nad radom Vlade.
Prema tome, ta dva izraza nisu u koliziji. Postojala je intencija da se "nadzor" zameni izrazom "kontrola", da Skupština kontroliše rad Vlade, što nije moguće u smislu političke podele vlasti i u smislu ustavnih određenja.
Moram da kažem i to da se apsolutno zalažem za slobodni mandat i da svi oni koji smatraju da partija treba da vrši diktat nad poslanicima žive u jednom retrogradnom svetu i da žive u nekim istorijskim okolnostima ili žale za istorijskim okolnostima gde partija može da bude filter između građanina i parlamenta.
S obzirom da imamo otvoreno i slobodno društvo, gde su građani slobodni, smatram da poslanički mandat treba da bude potpuno slobodan i da svaki poslanik može da koristi svoje ustavno pravo da u skladu sa zakonom raspolaže mandatom tako što će sam odlučivati, bez uticaja partije, ili će sa partijom napraviti ugovor i raspolagati tako da partija direktno utiče na njegov način razmišljanja i ponašanja.
S tim što smatram da su demokratske vrednosti razvijenih društava u svetu takve da su parlamentarci slobodni i da odgovaraju direktno građanima koji su nosioci suvereniteta. To je moderno određenje i moderan način uređivanja svakog demokratskog društva i ja se za to zalažem.
Smatram da je sve ostalo, da je svaki suprotni predlog od ovoga retrogradan i da je na štetu interesa građana Srbije, koji imaju potrebu da njihov predstavnik u parlamentu direktno izražava njihove interese, da se bori za državnu politiku koja odgovara interesima građana, da se bori za kreiranje zakona koji će biti okvir za ponašanje Vlade, ali isto tako i vršiti nadzor nad radom Vlade, koja će trošiti javna sredstva u interesu građana ravnomerno, kako bi se cela Srbija ravnomerno razvijala. To je interes svih nas, kao i poslanika da tako postupaju u interesu građana Srbije.

Poštovana predsednice, poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, samo želim da kažem kao predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, da na Odboru nije osporen nijedan kandidat i da nijedan član Odbora, ni poslanik na Odboru nije tražio da izdvoji mišljenje, kako bi se o nekom kandidatu posebno glasalo. Hvala.

Poštovana predsednice, predstavnici predlagača, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na pravo na repliku, s obzirom da sam imenom i prezimenom prozvan od strane gospodina Aligrudića, ali izrečene su i od drugih poslanika neke neistine na koje želim da se osvrnem. Pre svega želim da kažem da je Visoki savet sudstva nezavisno državno telo koje garantuje samostalnost i nezavisnost sudija u vršenju sudijske dužnosti i da ono samo radi u skladu sa Ustavom i zakonom, potpuno nezavisno od bilo kakvih uticaja.
Netačno je da je telo nelegitimno i netačno je izrečena činjenica da je gospodin Dejan Ćirić, predstavnik advokature, moj kum. To je gruba neistina, da ne kažem neku drugu srpsku reč i zamolio bih da gospodin Aligrudić proveri svoje navode i očekujem izvinjenje u vreme i na način kako to gospodin Aligrudić bude smatrao za shodno.
Pre svega, ovde radimo jednu veoma važnu stvar i očigledno je da se ne povlače argumenti u vezi sa kvalitetom kandidata koji su ovde predloženi, već se pokušava da se tema skrene na neki drugi teren koji nije predmet ove rasprave.
Netačno je da članovi odbora nisu pozvani na sednicu na kojoj se raspravljalo o predlogu kandidata, jer ste vi, gospođo predsednice, u toku dana za glasanje rekli da će se odmah nakon završetka glasanja u sali 2 održati sednica Odbora za pravosuđe i upravu i o tome postoji televizijski snimak.
Ukoliko oni koji nisu želeli da učestvuju na glasanju, pa su bili na nekom drugom mestu, van Skupštine, to nisu pratili, to je njihova lična stvar, ali vi ste na jedan od dozvoljenih i predviđenih načina obavestili sve članove odbora da mogu da prisustvuju i učestvuju punopravno na sednici Odbora za pravosuđe i upravu.
Dakle, i to je neistina. Neistina je da je taj odbor održao sednicu bez kvoruma, o čemu postoji stenografska beleška, postoji fono zapis i postoji zapisnik koji se usvaja na narednoj sednici Odbora za pravosuđe i upravu. Česta je i najčešća pojava da pojedini članovi pojedinih partija ne žele da uzmu učešće u radu Odbora za pravosuđe i upravu i onda to svoje pravo da ne učestvuju zloupotrebljavaju ovakvim diskusijama na plenumu.
Još jednu stvar želim da kažem, ovoga puta kao poslanik i predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, a istovremeno po funkciji član Visokog saveta sudstva, a to je da Visoki savet sudstva radi sve po Poslovniku, koji je usvojen i objavljen na sajtu i u "Službenom glasniku RS", i u tom Poslovniku se kaže da nijedan član Visokog saveta sudstva ne može da učestvuje u glasanju ukoliko je u sukobu interesa.
U svakom slučaju, kada god se radi o pojedincu koji na ma kakav način može da se dovede u vezu sa članom Visokog saveta, taj član Visokog saveta tokom glasanja napušta sednicu Visokog saveta, o čemu postoje zapisnici sa sednice Visokog saveta i svako može da traži preko nadležne institucije koja obezbeđuje dostupnost informacija od javnog značaja da dobije i takvu informaciju.
Apelujem da se bavimo temom i kvalitetom kandidata, a ne neistinama.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici predlagača, dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim da konstatujem da reformu u pravosuđu upravo žele građani Srbije, zbog toga što najbolje znaju kakvo je stanje u pravosuđu kada se kao stranke nađu u sudskim postupcima, znaju i opšte je mišljenje da pravosuđe nije efikasno.
Znaju da pristup pravdi nije jednak za sve, da postoje privilegovani i da naš pravni sistem ima nedostatke koji onemogućuju pravnu državu i funkcionisanje institucija sa punim kapacitetom, kako bi se štitila garantovana prava i slobode građana Srbije.
Ono što želim da kažem, to je da je ova reforma sprovedena na osnovu Ustava, u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonom i da ovu reformu sprovode legitimni i legalno izabrani organi Republike Srbije.
Netačna je činjenica da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca jesu nelegalni i nelegitimni organi, pre svega zbog toga što su oni stvoreni i izabrani u skladu sa zakonom i u skladu sa demokratskom procedurom koja je Ustavom utemeljena.
Želim da podsetim sve ovde prisutne i građane Srbije da je Ustav Republike Srbije potvrđen na referendumu, da je većina stranaka u ovom parlamentu glasala za taj Ustav i za Zakon o njegovom sprovođenju. Tu je definisano šta je uloga i kakva je pozicija, ustavna i zakonska, i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ustavom je definisan njegov sastav. Tu je utemeljen princip da će većinu u Visokom savetu sudstva predstavljati upravo sudije, a da će u Državnom veću tužilaca većinu predstavljati tužioci.
Nedostatak po jednog člana u svakom od ovih državnih organa upravo pojačava ulogu struke. Po Ustavu i zakonu, odnos predstavnika struke je 7:4 u korist struke. Sada faktički imamo 7:3. Nije moguće da neko ko dolazi sa strane u Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca preglasa struku prilikom donošenja odluke. To je bitan kvalitet u garanciji statusa nosilaca pravosudnih funkcija.
Ono što je isto tako bitno reći, da je minimiziran uticaj politike na rad ovih državnih organa. Ovi državni organi po Ustavu i zakonu moraju da garantuju nezavisnost i samostalnost sudija i tužilaca prilikom vršenja javne funkcije. Samostalnost sudija i tužilaca se odnosi, pre svega u tome kada odlučuju u konkretnim predmetima, niko u ovoj Srbiji nema pravo da pozove sudije i tužioce i da kaže kako će odlučiti u konkretnom predmetu.
Isto tako, želim da se obratim i kandidatima, ovim kandidatima koji se prvi put biraju na funkcije u pravosuđu. Ovo su biografije ljudi koji se prvi put biraju na pravosudne funkcije. Ovo su ljudi koji nisu opterećeni hipotekom prošlosti. To su ljudi, pre svega, mladi, sposobni, dostojni, obučeni, koji dobijaju šansu da dele pravdu svima podjednako, bez obzira kakvog su staleža, kojoj rasi pripadaju, kakvoj nacionalnoj strukturi pripadaju i kakve su veroispovesti.
Pozivam sve buduće nosioce pravosudnih funkcija da se ponašaju isključivo u skladu sa Ustavom i zakonom i da primenjuju sve potvrđene međunarodne ugovore koji nisu osporeni pred Ustavnim sudom. To je njihova obaveza i to je jedina odgovornost zbog koje u budućnosti mogu biti pozvani i biti razrešavani ukoliko to ne rade.
Isto tako, slažem se sa pojedinim predstavnicima poslaničkih grupa koje smo danas čuli, da će svako loše proći od nosilaca pravosudnih funkcija ko se povinuje zahtevima izvršnih organa vlasti. Kao političar, predsednika Odbora za pravosuđe i upravu, koji po Ustavu i zakonu ima mesto u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, apelujem i tražim od izabranih nosilaca pravosudnih funkcija da se ponašaju isključivo po Ustavu i zakonu.
Niko nema pravo da vrši uticaj na njih prilikom odlučivanja. Tačno je da će i oni koji sada budu birani biti pozvani na odgovornost ukoliko se ne drže Ustava i zakona, nego se drže pritisaka moćnika, bilo iz politike, bilo iz finansijskih centara moći.
Upravo stanje u društvu i kandidatura za članstvo u EU opredeljuje Srbiju većinski za vrednosti koje želimo da štitimo. Lično sam ubeđen, a mogu da podelim i shvatanje i stav svih članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, da su svi opredeljeni za demokratske vrednosti koje obezbeđuju razvoj i prosperitet srpskog društva kao demokratskog i otvorenog društva, u zaštitu svega onoga što je Srbija kroz istoriju, tekovinama stekla, a što u te vrednosti može da se udene.
Isto tako, smatram da ova Skupština ima dodatnu odgovornost zato što su predloženi kandidati dati njima na procenu i izbor. Isto tako, podsećam da oni koji se prvi put biraju na ove sudske i tužilačke funkcije biće birani za period od tri godine. To jeste standard u razvijenim demokratskim zemljama, kako bi se procenilo ne dostojnost, nego da li će suditi u razumnom roku i da li će u skladu sa procenjenom obučenosti vršiti svoju funkciju u korist građana Srbije i svih onih koji budu stranke pred sudovima u Srbiji.
Ovi ljudi treba da garantuju da će institucije poput sudova i tužilaštava bez ikakve diskriminacije pružati pravnu zaštitu svima koji se nađu u postupku pred tužilaštvima i pred sudovima. To znači da ćemo pružiti pravnu zaštitu i strancima. Neće stranac imati manja prava samo zato što je stranac, što dolazi iz druge zemlje, i neće imati manju zaštitu onaj ko pred domaćim sudovima traži zaštitu stranog kapitala.
Neće manju zaštitu imati u Srbiji onaj ko je nosilac prava intelektualne svojine i Srbija neće biti mesto gde će se švercovati tuđe znanje i preprodavati kao sopstveno. To jesu pretpostavke modernizacije Srbije, to su pretpostavke uspostavljanja jednog slobodnog tržišta i garantovanja svih stečenih prava koja možete da ostvarite u sudskom postupku pred domaćim organima.
To ujedno jača kredibilitet domaćih institucija i to svrstava Srbiju u red demokratskih i razvijenih zemalja koje shvataju da je zaštita dostignutih vrednosti na nivou država EU uspostavljena u Srbiji, ne samo zato što želimo u Evropu, nego zato što smatramo da građani Srbije i svi oni koji veruju u srpske institucije imaju pravo na zaštitu u skladu sa standardima koje mi proklamujemo i štitimo u pravo ovakvim institucijama.
Sigurno je da je neophodno obezbediti i određeni pravni mehanizam, instrumente koji predstavljaju demokratski strukturisane postupke u kojima stranke imaju jednaka prava koja su zaštićena Ustavom i tim zakonom. Državni organi su na svim nivoima dužni da ih poštuju.
Opredelili smo se da stručnost, dostojnost i obučenost predstavljaju temeljne vrednosti prilikom izbora kandidata. Zaista nisam čuo u javnosti da se polemiše oko uticaja politike prilikom izbora kandidata koji su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca izabrali, a sada predložili i Skupštini na izbor.
O tome govori činjenica da poslanici koji sede u ovoj skupštini, članovi partija koji imaju zaista bliski kontakt sa članovima Odbora za pravosuđe i koji sa predsednikom koji i po funkciji ima mesto u ovim državnim telima nisu imali informaciju o tome koje su sudije i tužioci na listi predloženih kandidata, dok to nije bilo objavljeno na sajtu.
Svi ste vi iz ovog parlamenta otrčali u svoje poslaničke klubove da vidite ko će se naći na listi izabranih sudija i tužilaca. Niko od vas nije znao ko se nalazi na listi izabranih sudija i tužilaca. Neka se neko javi ko je to znao unapred, neka kaže javnosti. Stavio bih tačku na tu polemiku. Želim da u konkretnim slučajevima kažete ko su te ličnosti koje su na osnovu političkih veza došle na mesto da vrše javno sudijsku ili tužilačku funkciju.
Ima među kandidatima ljudi koji su bliski pojedinim predstavnicima nekih partija i nekorektno je govoriti imenom i prezimenom, ali je tačno da ima onih koji su bili bliski ili članovi partija, ali smo mi bili uverenja da oni svojim ponašanjem jesu dostojni, stručni i obučeni da dele pravdu i da oni vršioci pravosudnih funkcija koji jesu nekada bili i partijski funkcioneri u svom radu su imali poštovanje i lokalne sredine i struke i nisu se ogrešili o Ustav i zakon i zato su isključivo predloženi da budu nosioci sudijske i tužilačke funkcije. To nije bio diskriminatorski element.
Lično znam i sudije i tužioce koji su bili članovi svih partija ovde u parlamentu i to im nije bila smetnja, zato što sam ja u vlasti a neko opozicija, da budu birani na visoka mesta u sudovima višeg ranga. To nikome ne smeta. Kao pripadnik jedne partije ne bih imao nikakvu smetnju da budem stranka u postupku pred sudijom koji je nekada bio pripadnik neke druge partije i znam intimno da podržava takvu političku opciju, ali u svom postupanju ne postupa tako da favorizuje bilo koju političku opciju i nije ostrašćen prilikom primene Ustava i zakona.
To su bili razlozi za naše opredeljenje. Među ovim kandidatima imate mlade kandidate, kažem, neopterećeni hipotekom ni svojih roditelja ni partije kojima su nekada pripadali, ali isto tako je tačno da nemate kandidate koji su trenutno članovi partija. Ako su nekada bili, oni su se iščlanili.
Voleo bih da čujem konkretne slučajeve gde je Visoki savet pogrešio ili Državno veće tužilaca. Ne želim da opravdam odluke ova dva državna organa, želim da kažem da će Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva reagovati na svaku primedbu. Mi ćemo pokretati postupke i protiv onih koje danas biramo ukoliko imamo dokaze da se nečasno i nedostojno ponašaju ili da svoju funkciju ne obavljaju na način da građani dobiju pravdu u razumnom roku.
One sudije koje su dobile presude Ustavnog suda da sude u roku koji se ne smatra razumnim, pa država mora da plaća štetu, ne mogu da očekuju da budu birani. Oni nisu razrešeni zato što ovo nije razrešenje, jer izbor pojedinih kandidata ne znači da oni koji nisu izabrani trpe posledice razrešenja.
U konkretnim slučajevima nismo vodili postupak razrešenja da bismo dokazivali nedostojnost, po kriterijumima koje je koristio Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, dostojnost, stručnost i obučenost se pretpostavlja, a samo u konkretnim slučajevima da imate dokaze da se neko nije ponašao u skladu sa tim kriterijumima, taj nije predložen kao bolji kandidat među ostalim kandidatima koji su konkurisali za isto mesto.
Desilo se isto tako da su pojedini dobri kandidati loše procenili aplikaciju za određenu vrstu ili stepen sudova ili tužilaštava. Neki dobri kandidati nisu birani isključivo zato što su aplicirali za sudove najvišeg ranga a nisu imali, prema proceni ova dva državna nezavisna organa, dovoljni stepen obučenosti da nastave sa sudijskom funkcijom u tim sudovima.
Zato očekujem da će ova mesta koja nisu ispunjena u sudovima i u tužilaštvima biti naknadno popunjena iz redova sudija i tužilaca koja nisu izabrana prilikom ovog konkursa.
Očekujem da će pojedine sudije koje sada nisu prošle, aplicirajući za nivo sudova i tužilaštava za koje imaju potrebne kvalifikacije prema već usvojenim kriterijumima, dobiti šansu da nastave sa radom u novoj mreži sudova prema novom uređenju sudova i tužilaštava.
Primetili ste da određeni broj sudijskih i tužilačkih mesta nije popunjen. Zašto? Upravo zato što nismo želeli da popunjavamo pošto-poto sva mesta ukoliko nismo imali dovoljan kvalitet u pojedinim sredinama.
Nije ista situacija u svim tužilaštvima i u svim sudovima na teritoriji Srbije. U nekim sudovima i tužilaštvima smo imali jednu negativnu selekciju u dužem vremenskom periodu. Veliki broj povezanih lica koji su dolazili mimo kriterijuma nisu garantovali da su najkvalitetnije sudije i tužioci bili birani u proteklom periodu.
Takvim sudijama i takvim tužiocima nije data šansa prilikom ovog izbora iz razloga što su imali ličnosti i kandidate čija je biografija, ponašanje i odnos lokalne javnosti i stručne javnosti i rezultati rada koje smo utvrđivali na osnovu ličnih listova, upućivali da će biti bolji kandidati koji će u narednom periodu, od 1. januara, garantovati da će mreža sudova funkcionisati na najbolji način, u korist građana.
Želim da ukažem i na još jednu činjenicu, da postoji veliki broj predmeta koji traje nedopustivo dugo. Pravda, kažu, jeste dostižna, bez obzira na vreme, nije važno kada stiže. To je jedna floskula sa kojom moramo da se izborimo jednom zauvek. Građani traže pravdu u razumnom roku. Onaj ko pokrene spor želi da parnicu reši za dve godine, u razumnom roku. Da li će to eventualno biti za dve i po ili tri i to nije strašno, ali nikako parnica ne sme da traje po 10, 15, 20 i 30 godina.
U javnosti sam govorio o predmetima, danas to neću učiniti, to sam već rekao, koji traju i 20 godina. Čovek koji je sa 40 godina pokrenuo radni spor još uvek se nije vratio na posao, iako je pre sedam godina dobio pravosnažnu i izvršnu presudu. Sedam godina traje izvršenje.
Da li je izvršni postupak način opstrukcije ostvarenja prava? Da li naši nosioci pravosudnih funkcija žele da se suoče sa primenjivanjem međunarodnih standarda koje smo usvojili potvrđivanjem međunarodnih ugovora u ovom parlamentu? Da li možemo na osnovu dvojnog morala da sudimo i da delimo stranke na patriote i na izdajnike? Da li patriotsko suđenje znači da favorizujemo pojedine ljude na štetu drugih?
Mi želimo da sudstvo bude nezavisno i samostalno i da sudi na osnovu Ustava i zakona, poštujući međunarodne standarde koje smo usvojili u ovom najvišem domu kao predstavnici građana, jer to je volja građana. Volja građana je da idemo u Evropu, da prihvatimo te standarde, ali da obezbedimo institucije i predstavnike u njima koji će se najkvalitetnije boriti za uspostavljanje vladavine prava.
Ubeđen sam da su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca predložili najbolje kandidate. Ima tu i kandidata koja su deca onih koje nismo birali prilikom daljeg izbora. Ima onih sudija i tužilaca koji nisu dobili šansu upravo zbog toga što nisu ispunjavali jedan od onih kriterijuma na osnovu argumenata i dokaza koje smo utvrdili tokom postupka izbora.
Isto tako, posledice ne treba da trpe oni mladi ljudi koji nisu imali prilike da sedam, osam i deset godina budu birani zbog odnosa u samom parlamentu i sada će dobiti šansu upravo oni koji se nalaze na ovim spiskovima.
Njihove biografije imate, imate kvalitet njihovog studiranja, imate ocenu sudova kako su radili, imate ocenu njihovih mentora kod kojih su radili i pomagali prilikom izrade odluka i imate vreme koliko su čekali da dođu u poziciju da ostvare svoj san za koji su se školovali, diplomirali i kasnije položili pravosudni ispit.
Srpsko pravosuđe će biti depolitizovano. Ovo je prvi korak. Sledeći korak je i uspostavljanje pravosudne akademije koja će garantovati jedno depolitizovano obrazovanje i dopunsko obrazovanje pravnika za najviše pravosudne funkcije. Isto tako, garantovaće se najboljim studentima i polaznicima pravosudne akademije da imaju prednost prilikom izbora na pravosudne funkcije. Dakle, to je prvi korak i želja i politička volja da se pravosuđe depolitizuje.
Isto tako, kao što vladajuća većina ima odgovornost za trenutno kretanje u društvu, da pruži političke garancije da će se demokratski razvijati, i opozicija je svojevrsna institucija. Opozicija mora da svoj rad zasniva na usvojenim vrednostima i da podrži sve pozitivne procese, jer smo mi svi korisnici usluga tog javnog servisa koji čini država i institucije kao što je sud ili tužilaštvo koje treba da garantuju ustavnost i zakonitost u postupanju i garanciju ostvarivanja prava u razumnom roku.
Ovim ću završiti. Zaista imam ubeđenje da svi mi intimno verujemo u to da je proces reforme pravosuđa u toku na pravi način, u pravom smeru. Ne bežim od toga da kao član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, a kao predstavnik ovog parlamenta, preispitamo sve one odluke koje smo doneli u pogledu pojedinih lica ukoliko su ona nedostojna, jer niko ne želi da zabetonira svoje odluke i da se zafarba u ćošak i da ne vidi istinu pred sobom. Mi nećemo kroz maglu i mrak da donosimo odluke. Želimo uz saradnju s vama kolegama da dođemo do najboljih rešenja u interesu države Srbije i njenih građana.

Želim da kažem da ljudi kada diskutuju i iznose argumentaciju o ovako važnoj temi ne smeju da budu dvolični. Ne možemo da kažemo da u sudovima ima problema, da izvršni postupci traju predugo, a onda da sve one odluke koje je doneo Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nipodaštavamo.
Upravo je namera bila da se stvori efikasnije sudstvo i da tužilaštvo može bolje da se uhvati u koštac sa organizovanim kriminalom i korupcijom, kako bismo procesuirali i blagovremeno dobili presude, a kriminalce poslali u zatvor.
Kada govorite o tome da li postoji sukob interesa u mojoj ličnosti, kao predsednika Odbora za pravosuđe, s obzirom na profesiju kojom se bavim, moram da vas podsetim da je u suprotnosti sa tim što tvrdite da se vi zalažete da bude isključivo profesionalni sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca zato što se i vaša stranka izjasnila za Ustav kojim je definisan sastav i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Upravo Ustav kaže da predsednik skupštinskog odbora nadležnog za pravosuđe će biti po funkciji član ova dva državna organa. Morao bih to da konstatujem, da su svi članovi Odbora za pravosuđe i upravu jednoglasno mene izabrali za predsednika Odbora. Znači, niko tada nije iskazao sumnju u konflikt interesa.
Dalje, podneta je već inicijativa da se to oceni da li sam u sukobu interesa, prema komisiji koja se bavi sukobom interesa i dobio sam rešenje da vršenje funkcije poslanika i advokatura nisu u sukobu interesa, pa tako svaki poslanik može da bude predsednik nadležnog odbora čiji je predsednik i član Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva.
Isto tako osporavam i vaš stav da učešće advokature u Visokom savetu sudstva može da utiče negativno na donošenje odluka, jer upravo Ustav kaže da će se iz reda advokature birati najugledniji pravnici koji imaju najmanje 15 godina iskustva, koji će učestvovati u donošenju ovakvih odluka.
Ali, upravo samostalnost i nezavisnost profesije garantuje većina članova iz struke. Upravo činjenica da sedam sudija sedi u tom Visokom savetu sudstva i donosi odluke samostalno i nezavisno, to daje garanciju da su odluke u skladu sa interesima struke.
Mi predstavljamo eksterne članove koji nose svoje podatke upravo odavde iz parlamenta, ovo što vi govorite, dosledno sam prenosio Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca sve ono što sam od kolega poslanika dobio kao primedbu ili pohvalu za nečiji rad, jer smatram da svi članovi ova dva državna organa treba da znaju sve činjenice i okolnosti koje će im biti od uticaja na donošenje odluke.
Netačno je da je ovde vladajuća većina onemogućila izbor preostalog člana i u jednom i u drugom državnom organu, jer je predloženi član koga vi pominjete, on je moj uvaženi kolega, s njim se dobro znam, dobio samo četiri glasa ovde u Skupštini. To znači da je veoma mali broj poslanika za njega glasao, nezavisno od toga da li pripadaju (Predsedavajuća: Tri minuta.).većini ili opoziciji.
Prema tome, kada diskutujemo o ovoj temi, treba da budemo dosledni i argumenti treba da budu međusobno saglasni.