Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, 10 godina je naša država trpela destrukciju države i naroda zbog neodgovorne vlasti koja je izmešala ove tri grane vlasti o kojima su govorili prethodni diskutanti.
Nije se znalo šta je izvršna, šta je zakonodavna, a šta sudska vlast. Sve u svemu, glavne odluke, sudske, ekonomske, svake druge prirode, donošene su u centrima moći, a nikako u organima i institucijama koje su po Ustavu i zakonu za to bile nadležne.
S obzirom na ovakvu situaciju, ni stanje u sudstvu nije moglo da bude drugačije nego što je bila opšta situacija i opšte stanje u društvu. Pravosuđe nije bilo nezavisno, u njega su dolazili nosioci pravosudnih funkcija po osnovu svoje partijske pripadnosti, na osnovu bliskosti sa partijskim funkcionerima, a ono što je vredelo, što je bilo stručno, što je težilo ka nezavisnosti, efikasnosti u radu, oni ljudi koji su sudili po osnovu zakona, bili su prinuđeni da napuste pravosudnu funkciju i da traže za sebe egzistenciju na nekom drugom mestu.
Pre svega, advokatura je bila utočište za sudije koje nisu mogle da nađu mesto i svoj prosperitet i da nastave svoju karijeru, kao sudije od karijere, u ustanovama pravosuđa. Mi smo, kao DOS, obećali građanima da ćemo izvršiti korenitu promenu u društvu, i ekonomsku, i pravnu, i političku, i duhovnu.
Jedna od osnova za takvu promenu je i vladavina prava i jednakost građana pred zakonom. Da bismo to imali, moramo da imamo nezavisno pravosuđe, nezavisne nosioce pravosudnih funkcija, nezavisne pre svega od političkih centara moći.
Ovde se neki govornici zalažu za to da se izvrši depolitizacija pravosuđa i imputiraju novoj vlasti, demokratskoj, da želi da ostvari potpunu političku kontrolu nad nosiocima pravosudne funkcije i nad pravosuđem u celini.
Međutim, ako pitate građane koji su učesnici u postupcima koji se vode pred sudovima, oni će vam reći da su promene u pravosuđu izuzetno spore. Oni su očekivali, posle demokratskih promena u društvu, da se što pre pormene oni nosioci pravosudnih funkcija koji su po svoje mišljenje išli u partijske komitete i koji su pravosuđe u potpunosti stavili u funkciju svojih političkih programa.
Mi se sećamo i 1996. godine, kada je najveći broj nosilaca pravosudnih funkcija, u funkciji predsednika izbornih komisija, vršilo flagrantno prekrajanje izborne volje građana. Zahvaljujući njima je milion građana izašlo na ulice Srbije, osvojilo trgove i tražilo pravdu putem pritisaka, putem građanske neposlušnosti i putem pokretanja mnogobrojnih krivičnih postupaka, podnošenjem krivičnih prijava, upravo protiv tih nosilaca pravosudne funkcije.
Moram da kažem da je iskustvo Nišlija isto tako, da su predsednici izbornih komisija bili predsednik Okružnog suda, okružni tužilac, tadašnji nosioci drugih funkcija u gradu, koji su beskrupulozno vršili prekrajanje izborne volje građana, vršili falsifikovanje izbornih zapisnika i protiv njih su podnete krivične prijave, a određen je kao nadležni Opštinski sud u Leskovcu.
Od tih prijava ništa nije bilo, prošlo je četiri godine, ti ljudi i dalje obavljaju svoje najviše pravosudne funckije. Građani Niša se pitaju - da li smo se za to borili, da li je to demokratska revolucija, kako je neki nazivaju, da li su to demokratske promene i da li ovi ljudi zaslužuju da budu čelnici ovih pravosudnih institucija?
Kad govorimo o depolitizaciji pravosuđa i pravosudnih funkcija, moramo da imamo u vidu pre svega tu činjenicu da su nosioci pravosudnih funckija zavisni od stranaka prethodnog režima. Ovde su se javljali ljudi koji napadaju predloge kandidata za nosioce pravosudnih funkcija i kažu da su to predlozi političkih stranaka koje sada čine vlast u Srbiji.
Moram da kažem da su se isti ti zalagali za partijske kvote u pravosuđu. Poznato je da su pojedine partije, koje su činile prethodni režim, delile partijske kvote, pa su po partijskim kvotama postavljali i tužioce i sudije.
U Nišu se dešava da je predsednik Okružnog odbora jedne stranke postao sudija Okružnog suda, a da nije imao ni jedan dan iskustva u pravosuđu. Vama je to potpuno jasno. Neću da kažem partiju, da ne bih izazvao repliku, ali vama je to jasno i vi znate ko je to.
Što se tiče drugog procesa depolitizacije, prvo, stranke koje su pripadale prethodnom režimu treba da izvrše depolitizaciju pravosudnih funkcija. One treba da izađu sa spiskovima sudija i tužilaca koji su članovi, još uvek aktuelni, njihovih stranaka.
Tek kada oni izvrše depolitizaciju, mogu da se pozivaju na depolitizaciju ubuduće, jer niko nije naivan da se odrekne uticaja na najvažnije institucije sistema, uz činjenicu da postoji još uvek uticaj pojedinih političkih centara moći. Mi se zalažemo za apsolutnu depolitizaciju, a to znači zalažemo se da se depolitizuju i funkcija od onih prethodnih, odnosno, od ostataka prethodnog režima.
Kada govorimo o stanju u pravosuđu, ono je izuzetno loše. Pre svega, sudije nisu bile nezavisne, nisu bile samostalne, u pravosuđe su ušle ličnosti koje ne zaslužuju svojim ličnim odnosom prema zakonu, prema Ustavu, prema najvažnijim institucijama države i sistema, da nose tu pravosudnu funkciju.
S jedne strane, veliki broj mladih i stručnih ljudi nije imao priliku da se afirmiše na ovim funkcijama, iz razloga što nisu hteli da se učlane u partije prethodnog režima. Bilo je često pritisaka, gde se uslovljavao izbor za pojedine pravosudne funkcije učlanjivanjem u stranke režima ili napredovanjem po vertikali u pravosudnim institucijama na osnovu toga da li je neko član stranke na vlasti ili ne.
Ovog puta, bar što se tiče Niša, predloženi kandidat predstavlja oličenje stručnosti, kvaliteta i poštenja, i takva ličnost garantuje da će obavljanje funkcije vršiti nezavisno od političkih struktura.
Prema saznanjima koja imamo, predloženi kandidat za predsednika Opštnskog suda u Nišu Ljiljana Mišević nije pripadnik ni jedne stranke i nije zavisna ni od jednog političkog centra moći. Inače, gospođa Ljiljana Mišević je 1996. godine pokazala veliku hrabrost, kada se otrgla od pritisaka moći tadašnjeg režima i dosudila 22 odbornika tadašnjoj Koaliciji "Zajedno", nezavisno od pritisaka koje je imala od čelnika niškog pravosuđa.
Verujemo da je to garancija da će i u budućem radu biti nezavisna od svih političkih centara moći, jer je to pokazala i u vreme najžešćih pritisaka na pravosuđe.
Što se tiče položaja pravosuđa, smatram da je materijalni status sudija izuzetno loš, kadrovska struktura nije dobrog kvaliteta i potrebno je omogućiti mladim i stručnim ljudima, željnim da budu zavisni samo od primene zakona, koji imaju svoj lični integritet i koji će garantovati jednakost građana pred zakonom, da budu izabrani za vodeće pravosudne funkcije.
Inače, pravosuđe nije bilo imuno od političkih pritisaka poslednjih deset godina, a i u ranijem periodu, i zbog toga što je sudijama osporavano pravo da se udružuju i da stvaraju svoja strukovna udruženja, kao što je Nezavisno udruženje sudija, gde bi oni raspravljali upravo o kvalitetu sudija, razgovarali upravo o tome šta je to što garantuje, koji su to kvaliteti sudije koji garantuju i njegovo kvalitetno obavljanje funkcije?
Nadam se da su iza nas vremena kada su pojedini ministri pravde govorili da će sudije morati da sude na osnovu patriotskog opredeljenja, u vreme kad je patriotizam značio pripadnost jednoj političkoj opciji i kad je pretio sudijama da će kamionima iz unutrašnjosti dovoditi sudije na određena mesta i u određene sudove.
Isto tako su pojedini ministri pravde, na savetovanjima sudija, odgovarali na primedbe sudija da se teško živi, da su male plate, sledeće - pa nije valjda da vi živite samo od vaših sudijskih plata, valjda imate i neke druge prihode?
Nadam se da su ta vremena iza nas i da ćemo stvoriti pravosudni sistem koji će biti nezavisan od političkih centara moći, da će nam na vodeće pravosudne funkcije doći ljudi od integriteta, koji će poštovati samo zakon i čija će struka biti garant da će se zakoni primenjivati prema svima podjednako i da će u našoj državi nastupiti vladavina prava.