Replika je po članu 97.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ova rasprava upravo pokazuje motiv zbog koga su predloženi zakoni. To je čist politički obračun sa svojim neistomišljenicima, a koji je ispoljila pre svega DSS i njeni predstavnici ovde u parlamentu, kao i njihov aktuelni ministar pravde.
Pominjanje gospodina Đinđića u ovako negativnom kontekstu, i njegovo ubistvo od strane ekstremista i organizovanog kriminala, uz evidentnu podršku određenih političkih krugova, koji su bili portparoli ove kriminalne organizacije, pokazuju nameru da se upravo stopira proces ubicama Zorana Đinđića, smenom predsednika sudova, za koje se kaže da su – samo pet, i to najznačajnijih sudova u zemlji, prema svojoj nadležnosti i teritoriji koju pokrivaju, uz obrazloženje da je to minimalistički pristup u čistkama u pravosuđu, zaista su takvi da izazivaju zgražavanje kod poštenog sveta.
Sve ono što se dešavalo kod uvođenja vanarednog stanja i aktiviranje akcije "Sablja" naišlo je na potpunu podršku građana Srbije - 87% građana Srbije se izjasnilo u istraživanjima da podržava mere raščišćavanja sa kriminalom u Srbiji. To su procenjivali kao najbezbedniji period života otkako pamte ove društveno-političke promene u zemlji.
Ne mogu da shvatim da se predsednik DSS-a, na ovakav način, izražava, upotrebljava fašisoidne ideje u argumentaciji svog ponašanja.

Moram da kažem još nešto – dela pokazuju motive.
To što je na čelo Informativne agencije postavljen gospodin koji je najčešće prozivan od strane zaštićenih svedoka poruka je prema onima koji treba protiv njega da svedoče. To je poruka protiv onih koji treba da pokažu političku motivisanost ovog događaja.
Pokušava se zastrašivanje zaštićenih svedoka na taj način što se o njihovoj bezbednosti stara osoba koja je najviše prozivana u ovom krivičnom postupku. To pokazuje i povlačenje optužnica upravo u ovim političkim promenama koje su nastale na vrhu izvršne vlasti. Povučene su optužnice upravo protiv onih koji su najviše prozivani i najviše umešani u ovaj atentat. Hvala.

Član 97.

Član 100. Poslanici su dužni da čuvaju dostojansvo ovog doma a to podrazumeva da govore istinu.
Prema tome, istine radi, želim da kažem da je predsednik Vrhovnog suda, gospođa Lepa Karamarković na veliko insistiranje DSS-a izabrana za predsednika, iako nije bila sudija tog suda.
Prema tome, ako govorimo o isitni, treba da se zna da je političko motivisanje predlaganja za predsednike sudova upravo iz te političke opcije i tako je došlo u ovaj parlament.
Što se tiče predsednice Okružnog suda u Nišu, mogu da kažem da se radi o osobi koja je izuzetno aktivna bila u reformi pravosuđa i da je podigla rezultate u suđenjima i rezultate u Okružnom sudu u Nišu sa opštinskim sudovima koje taj sud pokriva na najviši mogući nivo.
Prema tome, ne stoji nijedna kritička ocena na pogodnost da ova predsednica suda vrši svoju dužnost.
Što se tiče godina na koje ukazuje gospodin iz klupe, želim da kažem da je Odbor za pravosuđe razmatrao razrešenje svih sudija i predsednika sudova, pa i gospođe Verice Stamenković, koja je zatražila pred Ustavnim sudom Srbije ocenu Odluke kojom se utvrđuje da je navršila uslove za odlazak u penziju i pre navršetka godina starosti.
Jer se na taj način sudije stavljaju u neravnopravan ustavnopravni položaj, zbog toga što, prema Zakonu o radu, svi ostali zaposleni imaju pravo da rade do 65-te godine.
O njihovom radu odlučuje poslodavac. Poslodavac je sudijama država.
Moram da kažem da je u Vrhovnom sudu Srbije, u periodu dok je bila gospođa Karamarković predsednik, veliki broj sudija radio do 67 godina, to je bio gospodin Ivošević, još par sudija koji su zbog podrške predsednice Vrhovnog suda bili tamo neophodno potrebni, izvini kako bi se sudije iz nižih sudova stavili u potpunu potčinjenost. Nije bilo unutrašnje nezavisnosti sudija u odnosu na više sudove. Hvala vam.

Član 97.

Zato što je pominjana poslanička grupa i stranka po kojoj poslanička grupa nosi ime i rukovodstvo moje stranke i vrh moje stranke.

Ja sam predstavnik poslaničke grupe čija je stranka pomenuta.

Ako je na repliku, repliku neću, a ako je po Poslovniku, smatram da imam pravo.

Poštovana predsedavajuća.

Član 82.

Reklamiram povredu Poslovnika član 82. stav 2. da je za raspravu potreban jedna trećina poslanika prisutnih u sali, a s obzirom na to da se radi o veoma važnoj temi, a to je pitanje samostalnosti i nezavisnosti pravosuđa, očekujem da utvrdite kvorum.

 Tada sam se javljao po prigovoru na Poslovnik, a pošto je kolega izneto te primedbe, javljam se sada po pravu na repliku koju je izazvao gospodin ministar. Pošto je u svom izlaganju izneo niz ocena, jedna je neistinita, a to je da osporava činjenice koje sam izneo za ovom govornicom, da je gospođa Lepa Karamarković izabrana za predsednika Vrhovnog suda Srbije iako nije bila sudija Vrhovnog suda Srbije. Moram da podsetim sve prisutne da je gospođa Lepa Karamarković vraćena u sud poništajem Odluke o prestanku njene sudijske funkcije, koja je inače protivustavna, kao što je bio i poništaj Odluke o izboru Kori Udovički za guvernera NBS. To su činjenice. Gospođa Lepa Karamarković, u vreme kada je izabrna za predsednika Vrhovnog suda, nije bila u Vrhovnom sudu.
S druge strane, bilo je primedbi da su na sastanku koji je organizovala predsednica Vrhovnog suda, zajedno sa predsednicima okružnih sudova, učestvovala i lica kojima je po zakonu prestala sudijska funkcija. "Tek je danas prestala sudijska funkcija onima koji su bili na spisku i po predlogu Velikog personalnog veća i Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije."
Netačno je i to da se veoma mali broj predsednika sudova odazvao povodom ocena ustavnosti i štetnih posledica koje imaju predložene izmene pravosudnih zakona.
Samo tri predsednika okružnih sudova se nisu javila na taj sastanak, a svi ostali predsednici okružnih sudova su bili prisutni i jednoglasni u oceni da se radi o kršenju sudijske samostalnosti i nezavisnosti.
Da se ovde radi o potpuno politički motivisanoj akciji da se podjarmi srpsko pravosuđe, govori i izlaganje gospodina ministra za ovom govornicom, gde on maše potpisima pojedinih sudija koji njemu daju podršku za ovakav akt. Vi ste pokazivali ovde spisak sudija, ako sam dobro razumeo. Dozvoljavam da sam to prečuo i da nisam na najbolji način shvatio izlaganje ministra u tom delu, ali sam shvatio da on ima spisak određenih sudija koji podržavaju ovakve promene u pravosuđu. Ukoliko sam izrekao nešto netačno ili neistinito, unapred se izvinjavam. Nisam siguran i moram da ostavim tu otvorenu stvar.
Međutim, izlaganje gospodina ministra u delu gde se on poziva na izjave pokojnog premijera Đinđića, koje su izvađene iz konteksta, gde se izjave pokojnog premijera ovde tumače na jedan negativan način, mislim da su neprimerene kada govorimo o gospodinu Đinđiću, koji je izgubio život i dao život za demokratizaciju Srbije. Mislim da tome nema mesta za ovom govornicom!
(Predsednik: Gospodine Ristiću, vreme.)
Apelovao bih na sve prisutne da smanjimo politizaciju ove teme, jer se radi o zaista stručnoj osnovi koja znači promenu u pravosudnom sistemu. Mislim da je to naše životno pitanje i da građane Srbije suštinski interesuje kakvi će sudovi biti, da li će procesi biti završavani blagovremeno i da li će pravda biti blagovremena i dostižna. Zato pozivam sve da se vratimo temi. Biće tu i amandmana. Očekujem da posle pažljive analize amandmana, možda Vlada i uvaži neke od tih amandmana i poboljša svoj zakonski predlog.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja reklamiram član 97. Poslovnika i član 99. Poslovnika, jer član 99. kaže da govorik ne može da govori o onome što nije na dnevnom redu. Znači samo o pitanju koje je na dnevnom redu može da govori. Pozivam se na pravo na repliku po članu 97. pa bih zamolio da objedinim tri minuta i da to bude jedno izlaganje. Govorilo se o razrešenjima pojedinih predsednika sudova.

Dakle, tokom rasprave više puta je pomenuto da je gospođa Verica Stamenković kao predsednik okružnog suda radila nezakonito dve godine...

Želim ponovo da kažem da su moje reči iz diskusije pogrešno protumačene, jer sam obavestio Narodnu skupštinu da je gospođa Verica Stamenković tražila ocenu ustavnosti, upravo Odluke Velikog personalnog veća, jer smatra da je povređeno pravo na rad. Pošto svi drugi zaposleni imaju pravo da rade do 65 godina starosti, ona 22. aprila, znači za dva dana navršava, odnosno puni godine starosti za odlazak u penziju i smatra da je time što je razrešena dva dana pre 65 godina starosti, da je povređeno njeno ustavno pravo.
Isto tako želim da kažem da povodom prozivke da je taj predmet stajao na volšeban način u Odboru za pravosuđe, da treba da budu isti aršini za sve. Predmet gospođe Lepe Karamarković koja je podnela ostavku u martu mesecu prošle godine, razrešena je takođe tek danas. Postavlja se pitanje šta je ta gospođa radila u Vrhovnom sudu kada je ostavku dala u martu mesecu prošle godine i više nije dolazila na posao ni jedan jedini dan, niti je uzela bilo koji predmet da rešava.
Inače, za ovom govornicom bi trebalo da se govori istina, posebno kada se radi o ministru pravde. On je izrekao jednu notornu neistinu da je na jučerašnjem sastanku bilo petnaestak predsednika sudova i da više od polovine nije došlo. Ja sam dobio reakciju predsednice Vrhovnog suda, gospođe Sonje Brkić, koja kaže da na jučerašnjem sastanku, bili su prisutni svi predsednici okružnih sudova, sem tri predsednika i da su jednoglasno usvojili saopštenje za javnost koje su prosledili Vladi Srbije i medijima i OEBS-u i skupštinskim odborima sa zahtevom i molbom da se ovi zakoni povuku iz procedure.
Inače, u vezi sa predlogom da se član 79a briše iz postojećeg Zakona o sudijama, govoriću u pojedinostima, a mislim da je to interesantna stvar, pošto se briše osnov za razrešenje, učešće u politički montiranim procesima i u procesima gde se prekrajala izborna volja građana. Mislim da je ministar pravde ovde na Frojdovski način hteo da opere svoju biografiju.