Poštovani predsedniče, dame i gospodo, ovo je nastavak koncepcijske razrade načina profesionalne selekcije koja treba da se obavi u pravosuđu. Dakle, ne postoji spor između ljudi koji prate rad pravosuđa, da u pravosuđu stanje nije zadovoljavajuće, pre svega, zbog veoma dugog trajanja sporova i predmeta, koji imaju krivičnu konotaciju, ali je to višeslojni problem. Jedan je problem povezanosti pojedinih sudija sa pojedinim političkim ili finansijskim centrima moći, što je daleko manji problem od nestručnosti i neažurnosti sudova.
Dakle, u srpskom pravosuđu zaista radi veoma veliki broj korektnih i kvalitetnih sudija, ali je isto tako činjenica da ne postoji sistem po kome bi se sudije na pravi način profesionalno izgrađivale, od dolaska mladih ljudi kao pripravnika, od toga kako rade kao stručni saradnici, do izbora sudije koji bi bio mentor iz redova sudija višeg suda.
On bi pratio njegov rad, usmeravao ga ka stručnom i naučnom usavršavanju, pomagao mu u izradi naučnih radova, analizi predmeta i na taj način podizao efikasnost. Činjenica je da postoji veoma veliki broj predmeta koji čeka presuđenje, gde su rasprave okončane, a presude nema, ali isto tako je činjenica da postoji veoma veliki sistemski propust u izvršenju već dosuđenih predmeta, odnosno u izvršenju donetih presuda.
Da bi se sve to izbeglo moramo da izvršimo promenu načina praćenja kvaliteta rada sudija i načina praćenja napredovanja sudija kroz pravosuđe. Predlog je da Visoki savet pravosuđa pribavlja podatke prilikom izbora sudija na pravosudne funkcije, podatke za ocenu stručnosti i dostojnosti kandidata, od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci. Ako je kandidat obavljao pravne poslove kao samostalnu delatnost, potrebne podatke dostavlja sam kandidat, uz molbu. Visoki savet pravosuđa utvrđuje na osnovu kojih podataka se može ocenjivati stručnost i dostojnost kandidata za vršenje sudijske dužnosti. Pribavljene podatke za ocenu stručnosti i dostojnosti kandidata Visoki savet pravosuđa dostavlja sudu za koji se kandidat bira, a po pribavljenom mišljenju o stručnosti i dostojnosti kandidata, koje utvrđuje sednica svih sudija.
Predloženim amandmanom precizira se način pribavljanja podataka za ocenu stručnosti i dostojnosti kandidata za sudijsku dužnost. To se odnosi na napredovanje kandidata iz nižeg suda u viši sud. Obrazloženje koje je ponuđeno uz predlog Vlade je neprihvatljivo i odnosi se uglavnom na kandidate koji dolaze iz redova pravosuđa. Na taj način nema se uvid u rad, kvalitet i stručnost onih kandidata koji dolaze van pravosuđa. Složićemo se svi da svi kandidati moraju da imaju jednaku mogućnost ocene kvaliteta i stručnosti, i jednaku prohodnost na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma u pravosuđu.
Na ovakav način uz ocenu dosadašnjeg rada pre napredovanja, uz "evalvaciju" onoga što predstavlja dosadašnji rad kandidata, obezbediće se merila i kriterijumi za napredovanje i profesionalnu selekciju.
Profesionalna selekcija u pravosuđu je nužna. Podržavam je i mislim da je podržavaju i svi članovi srpskog Parlamenta. Zato mislim da su ponuđena rešenja i koncepcijski moguća i ustavno i zakonski potpuno prihvatljiva. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, predložio sam izmenu u članu 8. st. 2, 3. i 4. koji bi trebalo da glasi: "Sudiju bira Narodna skupština na obrazloženi predlog Visokog saveta pravosuđa, koji sadrži veći broj kandidata od broja sudija koji se biraju.
Ako se na objavljeni oglas za određeno sudijsko mesto prijavilo više od pet kandidata, Visoki savet pravosuđa predlaže najmanje tri kandidata za izbor sudije na određeno sudijsko mesto. U slučaju da se prijavi manji broj kandidata, Visoki savet pravosuđa predlaže najmanje dva kandidata na određeno sudijsko mesto, osim u slučaju kada se prijavi samo jedan kandidat.
Ako nijedan od predloženih kandidata ne bude izabran, Visoki savet pravosuđa ponovo utvrđuje predlog sa novim kandidatima."
Šta je suština ovog amandmana?
Prema Ustavu i zakonu Narodna skupština bira i razrešava sudije i po ovom zakonu predsednike sudova. Da bi Skupština zaista birala sudije i predsednike sudova, da bi to bio izbor, onda mora da postoje najmanje dva kandidata da bi smo se opredelili za jednog od najmanje dva kandidata.
Dosadašnja praksa je pokazala da je Visoki savet pravosuđa za svako sudijsko mesto dostavljao samo jedan predlog, koji inače nije bio ni obrazložen.
To znači da je Odbor za pravosuđe i upravu dobio predlog Visokog saveta pravosuđa bez obrazloženja zbog čega je upravo taj kandidat izabran, mislim na sve one koji su prijavljeni, odnosno između svih prijavljenih kandidata, po čemu je on to bolji, kvalitetniji i zbog čega zavređuje naše poverenje, da mu poverimo ovako značajnu funkciju, da u ime naroda donosi presude i odlučuje o tome.
Dakle, na ovaj način bi se poboljšao kvalitet prijema i izbora na sudijska mesta, jer bi Skupština imala obrazloženi predlog koji je poverljiv. Ukoliko se ne složimo, ukoliko se Skupština ne složi sa takvim izborom, u tom slučaju može da vrati Visokom savetu pravosuđa na drugačiju odluku.
Smatram da Skupština ima pravo da vrši uvid u kandidature, u biografije, u obrazloženje zašto je i na koji način i kojom metodologijom došlo do izbora, kako bi se opredeljivala.
Isto tako, smatram da je ponuđeno rešenje u ovom zakonu, da se na osnovu zakona menjaju predsednici sudova, upravo kontradiktorno sa ovim zakonskim predlogom, da Skupština bira i razrešava sudije i predsednike sudova na isti način. Ako se Vlada zalaže da Skupština bira i razrešava sudije poimenično na predlog Visokog saveta pravosuđa, nije jasno zašto istovremeno predlaže da se neodređeni broj sudija, predsednika sudova razreši samo iz razloga što je biran pred istom ovom Skupštinom u određenom periodu.
Postavlja se pitanje - kako bi te razrešene sudije, odnosno predsednici sudova ostvarili svoja radna prava. Ne može se na osnovu zakona direktno primeniti i ostvariti pravo i donositi odluke, jer to mora da bude na osnovu organa pravosuđa kako je to zakonom utvrđeno. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, po Poslovniku član 82. stav 2. potrebna je jedna trećina narodnih poslanika da bude u sali da bi mogla da se obavlja rasprava. Smatram da je nekorektno, ljudi su se trudili da pišu amandmane, da govore pred praznom salom. Molim vas, utvrdite kvorum!

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, smatram da ovakvo rešenje daje velika ovlašćenja ministru pravde koji može da pokreće postupak za razrešenje sudija, mada nije utvrđeno kako ministar pravde dolazi do podataka o tome prema kom sudiji treba da se pokrene postupak. Merila, kriterijumi i samo postupanje i informisanje ministra pravde nije definisano zakonskim propisima. Ovakva jedna norma ostavlja mogućnost za voluntarizam i ostavlja mogućnost da izvršna vlast pritiskom na sudije, i to pokretanje postupaka za razrešenje, ostvari kontrolu nad pravosuđem.
Sudije moraju da budu nezavisne i samostalne u svom radu, kako prema drugim granama vlasti ili prema drugim vlastima, tako i da imaju unutrašnju nezavisnost da sudije koje sude u sudovima nižeg ranga budu suštinski nezavisne od sudija i predsednika sudova višeg ranga. Da bi se ovo ostvarilo, morala bi se koncepcijski drugačije postaviti organizacija pravosuđa, organizacija sudske vlasti.
O tome će biti reči kada budemo raspravljali u pojedinostima o Zakonu o Visokom savetu pravosuđa, jer samo ukoliko se obezbedi suštinski legitimitet i poverenje u sudske organe, koji ocenjuju sudije prilikom njihovog izbora i razrešenja, moguće je dobiti suštinski nezavisno pravosuđe. Na ovaj način postoji mogućnost i opasnost od politizacije pravosuđa, a DS se protiv toga iskreno bori.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, u članu 66. stav 1. Predloga zakona, koji je ponudila Vlada Republike Srbije, stoji da se mandat predsednicima sudova skraćuje sa pet na četiri godine. To je de fakto razrešenje svih predsednika sudova u Srbiji. Dakle, skraćivanje mandata je razrešenje svih predsednika sudova, samo što je odloženo dejstvo ove norme. To znači da Vlada želi po svaku cenu da za svog mandata, ukoliko ostane na vlasti do kraja mandata, a u to sumnjam, po raspoloženju koje vlada u parlamentu, pre svega, radikali su napustili Skupštinu, napustio je i veći broj članova stranke G17 plus, koji se ne slažu sa Predlogom ovog zakona, a imali su veliki broj amandmana, ali su, verovatno pod političkim pritiskom, povukli te amandmane, kako bi očuvali koaliciju do predsedničkih izbora.
Nema nijednog suštinskog opravdanja za skraćenje mandata predsednicima sudova. Upravo je suština da predsednik suda ima duži mandat nego što ima izvršna vlast. Predsednik Vlade i ministri imaju mandat četiri godine, a predsednici suda treba da imaju pet, upravo iz razloga da ista vlast ne bi birala i razrešavala predsednike sudova, na taj način ih zastrašivala, stavljala u izgled nešto loše da bi ih politički potčinila.
Zalažem se da ostane mandat od pet godina za predsednike sudova, a podržavam amandman gospodina Milana Markovića, koji je obrazložio suštinu predloženih izmena i mogućnost da se putem profesionalne selekcije, mogućnost da za predsednike sudova dođu mladi ljudi, da dođe do promena, kako bi se u toj međusobnoj kompeticiji i takmičenju najbolji ljudi birali za najodgovornija mesta u pravosuđu.

Poštovana predsedavajuća, imam ovde i razlog za repliku i raspravu o amandmanu. To ću sažeti u tri minuta.
Pre svega, smatram da je smisao izmene Zakona o sudijama upravo ova odredba kojom predsednicima sudova izabranim po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, prestaje dužnost, odnosno razrešavaju ih po sili zakona.
Želim da podsetim javnost da se radi o predsednicima sudova koji su se uhvatili u koštac sa organizovanim kriminalom posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Čini mi se da je ova norma opstrukcija svega onoga što je učinjeno u borbi protiv organizovanog kriminala i protiv rezultata koji su u toj borbi ostvareni. To je pokušaj da se dezavuišu sudovi koji sada sude ubicama Zorana Đinđića i da se na jeda protivustavan način izvrši obračun sa ljudima koji su svoju funkciju radili depolitizovano.
Želja je da se umesto ovih ljudi u pravosuđe dovedu politički poslušnici, a da se preko nadzornog odbora dalje vrši obračun sa političkim neistomišljenicima u pravosuđu i to preko nadzornog odbora koji će biti birani iz redova sudija Vrhovnog suda, gde je ozbiljno primetan ostatak prethodnog režima. U prilog ovoj tvrdnji idu i diskusije koje su potpomogle Predlog zakona i članovi SPS-a u ovom parlamentu. Očigledno je da ovaj zakon treba da ostvari i političku koaliciju u Vrhovnom sudu Srbije između ostataka partija prethodnog režima i onih sudija koji su se privoleli sadašnjoj aktuelnoj vlasti.
Demokratska stranka javno obaveštava građane Srbije da će sutradan nakon eventualnog usvajanja ovakvog zakona, pokrenuti ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom Srbije, jer ova odredba je par ekselans protivustavna; ovo je odstupanje od demokratskog principa da samo sudije mogu birati sudije, da samo sudije mogu razrešavati sudije, a ovde se od toga odstupa. Ovde će na predlog izvršne vlasti doći do prestanka funkcije predsednicima sudova, što je direktni atak izvršne vlasti na pravosuđe. To govori da oni koji su se samo verbalno zalagali za ustavnost i zakonitost, krše tu ustavnost i zakonitost od prvog dana kako su formirali skupštinsku većinu. Hvala.

Kada je reč o politizaciji pravosuđa, nisam pomisao revanšizam. Trudili smo se da u prethodnom periodu na najbolji mogući način proverimo po objekivnim kriterijumima koji su to predlozi najbolji da određeni kandidat dođe na određenu funkciju. To se tako i radilo. Ova skupština je poštovala predloge koji su dolazili iz Visokog saveta pravosuđa. Ovakvim Predlogom zakona, kakav je dala Vlada Srbije, nije omogućeno predsednicima sudova, koji se razrešavaju, da o njihovom radu raspravlja Skupština.
Svaki sudija, svaki predsednik suda ima pravo da o njegovom radu raspravlja Skupština i ukoliko postoje zakonski razlozi da bude razrešen. Ovde se zakonski razlozi naknadno stvaraju bez mogućnosti da predsednici sudova kažu koju reč o svom radu, o svom poštenju, o svom odnosu prema pravosuđu, o reformama kako ih vide, nego se ovde upravo želi suprotno: da se predsednici sudova koji su dali ogroman doprinos reformi pravosuđa, sada ućutkaju i da nemaju priliku da pred licem javnosti kažu šta imaju u vezi sa viđenjem i ponašanjem izvršne vlasti.

Dame i gospodo, ja podržavam amandman kolege poslanika, a želim da kažem u odnosu na stav minsitra u pogledu sednice Upravnog veća Vrhovnog suda Srbije da u tom veću sede ljudi koji su prekrajali izbornu volju građana 1996. i 1997. godine, da je predsednik Upravnog sudskog veća takođe...

Objasniću koja su ovlašćenja predsednika suda i predsednika sudskih veća, ali moram da dam uvod. Dakle, radi se o ljudima koji su učestvovali u prekrajanju izborne volje građana. Ovaj zakon nije stvorio način da se oceni rad upravo tih sudija koje su učestvovale u prekrajanju izborne volje, falsifikovali rezultate glasanja. Naprotiv, iz njega se predlaže brisanje člana koji predviđa posebne uslove za razrešenje upravo tih sudija koji su učestvovali u politički montiranim procesima i u prekrajanju izborne volje građana.
Veliko personalno veće koje je sastavljeno iz reda sudija Vrhovnog suda i koje je više puta opstruiralo rad kada se radilo o razrešenju nekih sudija ili utvrđivanju postojanja zakonskih uslova za penzionisanje, već je kolektivno podnosilo ostavku i na taj način blokiralo reforme u pravosuđu i blokiralo rad pravosudnih organa.
Zato bih voleo da minsitar pravde i aktuelni premijer zauzmu određen stav u odnosu na to da li je bilo izborne krađe, da li je lex specialis sada poništen time što je odbijen predlog da se razreše sudije koje su učestvovale u izbornoj krađi, a gde su izvestioci po predmetu bile one sudije koje su odlučivale u drugom stepenu.
Sudije koje su prekrajale izbornu volju građana su predložene za razrešenje zbog nestručnosti i zbog nesavesnog rada, jer su u svojim predmetima konstatovale da su pribavile spise izborne komisije i da su izvršivši uvid konstatovali da zapisnici o većanju i glasanju nisu prepravljeni, iako su slagali to. Predmet nisu razduživali i uvid u njega nisu imali.
Zato molim ministra da kaže kojim to mehanizmima želi da ostvari selekciju u pravosuđu po osnovu stručnosti i savesnosti i da li se slaže sa tim da sudije koje su na ovakav način prekrajale izbornu volju građana treba da ostanu i dalje u sudu. Vidim da te sudije koje sada daju saopštenje za javnost, upravo, politizuju svoju funkciju, obraćaju se Parlamentu sa političkim zahtevima, a to je sve sa ciljem da se očuva to političko jezgro koje je ostalo iz Miloševićevog režima.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, podržavam amandman gospodina Milana Markovića. Smatram da je on ispravan, jer je ponuđeno rešenje, onako kako je predložila Vlada Srbije, protivustavno. Ne smatram da se radi o omaški. Vlada je pokušala da na još jedan način izvrši pritisak na nosioce javnotužilačke funkcije.  
Stalna pretnja, koja visi nad glavom kao mač, da neko može da izgubi prava po osnovu rada - pravo na penziju, samo zbog toga što je disciplinski kažnjen u tužilaštvu, predstavlja osnovu za uticaj i ostvarenje političkog uticaja na nosioca javnotužilačke funkcije.
Zato smatram da ovakvom rešenju apsolutno nema mesta u zakonu i smatram da tužioci moraju svoju funkciju da vrše u skladu sa zakonom. Ukoliko učine neko krivično delo oni će za to biti kažnjeni, izdržaće kaznu, ali nikako ne smeju da izgube prava po osnovu rada i prava na penziju.
Zato u celosti podržavam amandman Milana Markovića. Hvala vam.

 Poštovana predsedavajuća, pre nego što počnem sa obrazlaganjem amandmana, zamolio bih vas za nešto - da mi odobrite još par minuta posle 14,00 časova, jer ja bih se javio sada povodom svih amandmana.
Znači, predlažem da raspravu o amandmanima produžite za desetak minuta kako bismo okončali sve, jer ja ću se javiti samo jednom po svim svojim predloženim amandmanima, da ne bih zadržavao poslanike, pošto se radi o koncepcijskom predlogu.
Tokom rasprave u načelu i tokom rasprave u pojedinostima povodom načina izbora sudija, ja sam rekao da sam ponudio jedno rešenje za koje smatram da se njemu niko ne može objektivno protiviti. Zato pozivam sve pravnike koji su ujedno i poslanici u Skupštini da pažljivo razmotre ovo rešenje, jer se radi o ponudi garancija za suštinsku sudijsku samostalnost. Ukoliko je sudska vlast nezavisna od druge dve vlasti, naravno, postoji neki sistem međusobne kontrole na Ustavom propisan način, smatram da se sudska vlast najbolje ostvaruje kroz sudijsku samoupravu.
Šta to znači?
Znači da same sudije biraju najviši organ koji će predlagati izbor i razrešenje sudija. Dakle, da se ostvari u potpunosti princip i da sudije biraju i razrešavaju sudije, a ne da to neko radi sa strane, ponajmanje izvršna vlast. Ali naravno, Skupština će imati određenu kontrolnu ulogu funkcionisanja pravosuđa, na taj način, što će između više kandidata vršiti izbor za sudije i predsednike sudova.
Ja sam predložio da Visoki savet pravosuđa ima 15 članova, da predsednik Vrhovnog suda Srbije, državni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe, po položaju, da budu članovi Visokog saveta pravosuđa.
Narodna skupština bira tri člana Visokog saveta pravosuđa, među priznatim stručnjacima nauke i pravne prakse, a Advokatska komora bira jednog člana iz reda uglednih advokata. Zbog čega? Smatram da Narodna skupština treba da ima svoje predstavnike u Visokom savetu pravosuđa, pre svega zbog te određene kontrolne funkcije.
Visoki savet pravosuđa po pravilu radi na zatvorenim sednicama. Na taj način, druge grane vlasti ne bi imale uvid u ono šta se dešava u najvišem pravosudnom organu i zato je predviđeno da predsednik Vrhovnog suda, državni tužilac i ministar pravde budu po funkciji članovi Visokog saveta pravosuđa, kako bi izvršna vlast bila blagovremeno upoznata sa stanjem u pravosuđu, sa stanjem kretanja kadrova u pravosuđu, ali isto tako imali bi i određeni, ali ne presudan uticaj na donošenje odluka.
Smatram da ponuđeno rešenje u kome se Visoki savet pravosuđa sastoji od članova različite vrste, kako se to kaže u Predlogu izmene Zakona, a smatram da ne postoje članovi sudije i tužioci, da su to različite vrste, mislim da nije uputno stvarati Visoki savet pravosuđa kao najviši organ sudske vlasti, sastavljen tako da se odredi različit sastav za pojedina pitanja.
U mom predlogu bi Visokim savetom pravosuđa predsedavao predsednik Vrhovnog suda, odnosno državni tužilac, u skladu sa tim šta je tema o kojoj se na Visokom savetu pravosuđa odlučuje.
Ukoliko je tema izbor tužilaca ili razrešenje tužilaca, predsedavao bi državni tužilac. Ukoliko je tema izbor ili razrešenje sudija, predsedavao bi predsednik Vrhovnog suda. Naravno, ovi članovi koji su po položaju članovi Visokog saveta pravosuđa, izgubili bi funkciju onog momenta kada bi prestali da obavljaju funkciju na koju su birani.
Ostali predlozi su sistemska rešenja i oni se logično uklapaju u prvom predloženom rešenju. Član Visokog saveta pravosuđa koji neuredno, nesavesno ili pristrasno vrši dužnost, razrešava se dužnosti u Visokom savetu pravosuđa.
Naravno, podržavam Predlog da članovi Visokog saveta pravosuđa ne mogu napredovati kroz pravosuđe za vreme dok obavljaju funkciju u Visokom savetu pravosuđa. Predlog je, takođe, sada sam obrazložio sve amandmane na Zakon o Visokom savetu pravosuđa, da se članovi Visokog saveta pravosuđa biraju u skladu sa ovim zakonom koji se donosi u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Inače, Vlada je predložila 30 dana, što smatram da nije objektivno moguće.
Dakle, da podvučem, predlažem da sve sudije i svi tužioci biraju svoje članove Visokog saveta pravosuđa neposredno i tajnim izborom, a da se to obavi nakon kandidacione procedure koju bi utvrdio Vrhovni sud. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo poslanici, u skladu sa članom 90. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predlažem da se vreme za raspravu produži na dvostruko trajanje i predlažem da stavite to na glasanje.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je veoma važan set zakona u vezi sa pravosuđem i smatram potrebnim da upozorim Srbiju da pojedine političke strukture pokušavaju da pravosuđe, upravo podjarme i stave pod svoj direktni politički uticaj. Ove i ovakve promene, koje zagovara Vlada
kao predlagač i Ministarstvo pravde, direktno utiču na samostalnost i nezavisnost pravosuđa i sudija i obezbeđuje jednu političku kontrolu i montiranje političkih procesa protiv političkih neistomišljenika. Tačno je da pravosuđe kao grana vlasti i kao deo državnog sistema nije dobilo i da u njemu nisu zaživele promene koje smo mi očekivali i koje smo započeli. Tačno je da je deo promena započet. Počeo je obračun sa onim političkim delom nosilaca pravosudnih funkcija koji su svoju dužnost i funkciju obavljali u skladu sa političkim preporukama iz svojih političkih centrala.
Da bi se obezbedilo suštinski nezavisno pravosuđe i samostalnost sudija u odlučivanju, provođenju zakona, procesuiranju predmeta, nužno je da se obezbedi ustavna garancija nezavisnog položaja pravosuđa u Srbiji.
DS se zalagala da se u nov ustav Srbije, posebna glava Ustava odnosi upravo na samostalnost i nezavisnost sudova i sudija i da se utvrde kriterijumi i garancije te sudijske i sudske nezavisnosti, da se samo Ustavom mogu predvideti uslovi i razlozi za razrešenje sudija.
Takođe se zalažemo za nezavisan sudski organ koji će odlučivati o izboru i razrešenju sudija, s tim što će se u ovaj nezavisni sudski organ koji može da se zove Visoki savet pravosuđa i dalje, da se članovi tog organa biraju na neposrednim i tajnim izborima između sudija i tužilaca svih sudova, svih tužilaštava, kako bi se obezbedio legitimitet ovom nezavisnom sudskom organu. Na ovakav način bi se obezbedile i garancije u skladu sa preporukama koje daje EU za razvoj pravosuđa i garancije pravosudne nezavisnosti. Stoga se postavlja pitanje čemu hitnost i čemu žurba u promeni pravosudnih zakona, kada je na pomolu donošenje novog ustava. Ili je upravo gospodin Koštunica, kao premijer Vlade, izneverio svoja predizborna obećanja i ne veruje ni sam da će ustav biti donet do Vidovdana, kako je to građanima Srbije obećavao, jer čemu onda donositi one odredbe seta pravosudnih zakona, koje spadaju u čisto ustavno-pravnu materiju.
Posle 5. oktobra je došlo i do promene u pravosuđu. Pripremljene su osnove za njegovu reformu, ali je bilo neophodno da se unutar samog pravosuđa stvori taj embrion promena, da same sudije i tužioci pokrenu reformu pravosuđa iznutra.
Mi smo bili na tom putu, počeli smo te reforme, spremali smo novi ustav i kao što znate postoji dobar stepen konsenzusa i saglasnosti oko toga da Ustav da garancije za samostalnost i nezavisnost sudova i sudija.
Šta se sada dešava? Aktuelni ministar je predložio promenu upravo Zakona o sudijama, sve samo sa ciljem da dođe do promene predsednika sudova u Srbiji i to onih koji su posle ubistva premijera Đinđića prihvatili tu, veoma tešku, dužnost da se suprotstave organizovanom kriminalu i da na sebe preuzmu i rizik i, kao i na svoju porodicu, da se suprotstave kriminalnim aktima koji su doveli do ovog terorističkog čina.
Nigde u svetu se predsednici sudova ili sudije ne menjaju zakonom. Svuda u svetu, u razvijenim demokratijama, se predsednici sudova i sudije razrešavaju i menjaju u okviru nezavisnih pravosudnih saveta. Nemoguće je oktroisati na ovakav način, promeniti linearno sve predsednike sudova koji su u određenom periodu izabrani.
Nužnost promene Zakona o sudijama leži samo u jednom članu, a to je, da se i predsednici sudova biraju i razrešavaju na isti način i po istom postupku kao sudije. To je jedina odredba u Zakonu o sudijama koja ima opravdanje. To je jedina odredba zbog koje je ovaj zakon trebalo doneti po hitnom postupku. Sve ostalo predstavlja paravan za nezakonitu i protivustavnu smenu predsednika sudova.
To dalje pokazuje političku nameru da se pravosuđe stavi pod kapu političkih stranaka. Opravdanje i obrazloženje koje je potpuno u kontradiktornosti sa sadržinom predloženih rešenja da je Ustavni sud stavio van snage odredbu zakona, kojom je ustanovljeno Upravno-sudsko veće, koje je biralo određene predsednike sudova, pa da sve te predsednike sudova treba razrešiti zakonom, ne stoje. Samo u slučaju kada se na osnovu
primene zakonske odredbe, koja je kasnije postala protivustavna, može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje i to samo oni ljudi koji su pogođeni protivustavnim aktima koji su donošeni po odredbama zakona koje stavlja van snage. Ovde nema oštećenih.
Ovde se radi o retroaktivnosti, ovde se radi o obračunu sa onima koji su pokrenuli pitanje reforme u pravosuđu, jer političkoj grupaciji kojoj pripada ministar ne odgovara pravosuđe koje će biti zasnovano na sudijskoj samoupravi. Ovde je jasno da je aktuelna Vlada i da je aktuelni ministar napravio kompromis, pre svega sa onim političkim snagama, sa snagama JUL-a, jer su oni vodili kadrovsku politiku (kadrovirali) u prethodnom periodu od 2000. godine; postavili sudije i predsednike sudova, stvorili su jednu sudsku oligarhiju oličenu u jednom delu Vrhovnog suda koji i dalje predstavlja bastion koji se opire promenama i reformama u pravosuđu.
Predložena rešenja da se Visoki savet pravosuđa i nadzorni odbor popunjava isključivo iz reda sudija Vrhovnog suda bez mogućnosti da u ove organe uđu kao članovi sudije svih vrsta iz svakog ranga, pokazuje nameru i dogovor koji je aktuelna vlast napravila sa pojedinim političkim strukturama unutar samog Vrhovnog suda. Da bi došlo do reforme pravosuđa, nužno je pre svega reformisati Vrhovni sud, naći mogućnost da tamo dođu stručni, odgovorni, hrabri i pošteni ljudi, koji nisu učestvovali u izbornim krađama, koji nisu pokrivali izborne mahinacije i one koji nisu štitili sudije koji su u nižim sudovima pokrivali izborne mahinacije na lokalnom nivou.
Opet se postavlja pitanje – zbog čega Visoki savet pravosuđa ima različiti sastav? Imate članove prvog i drugog reda, one koji su u užem sastavu i one koji su u proširenom sastavu. Postavlja se pitanje - zbog čega će sudije birati i postavljati tužioce, a tužioci ne mogu postavljati, odnosno birati sudije?!
Svi članovi Visokog saveta pravosuđa moraju da imaju jednak ustavno-pravni i zakonski položaj. Zato smo mi ponudili rešenja gde će se Visoki savet pravosuđa sastojati iz redova sudija i tužilaca iz svih vrsta sudova i sudova različitih rangova, kao i različitih tužilaštava. Oni će se, po našem predlogu, birati neposredno i tajnim glasanjem između svih tužilaca i svih sudija.
To obezbeđuje legitimitet ovom organu i nudi mogućnost da sudije i tužioci imaju poverenje u organ koji treba da predlaže izbor ili razrešenje.
Način na koji je Vlada predložila da se uvede nadzorni organ predstavlja mogućnost podele sudija na podobne i nepodobne, da oni podobni ostanu, bez obzira na svoje rezultate rada, na kvalitet i poštenje koje iskazuju u svom radu, a da oni koji aktuelnoj vlasti nisu pogodni i podobni budu razrešeni.
Iz čega ovo proizilazi? Iz toga što se zakonom nisu definisali kriterijumi na osnovu kojih će se vršiti evalvacija rada sudija i tužilaca, da se proverava njihova profesionalna odgovornost, profesionalno poštenje i rezultati koje su pokazali u svom radu.
Bez kriterijuma, a na način kako je Ministarstvo predvidelo da se bira nadzorni odbor u pravosuđu, ostaje potpuna mogućnost da ministar predlaže razrešenje, pošto on sebi ovo pravo pribavlja po zakonu, a da nadzorni odbor, poštujući samo političke kriterijume i principne podobnosti, izlazi u susret željama političke oligarhije.
Inače, moram da kažem da su se juče sastali predsednici okružnih sudova u Srbiji zajedno sa predstavnicima Vrhovnog suda i da imaju jednu opštu primedbu – da ovaj set zakona nije izašao niti u javnu raspravu, niti da se stručna javnost ili bilo koja druga javnost upoznala sa sadržinom ovog seta zakona.

 Koristiću. Hvala.
Dakle, Ministarstvo pravde i aktuelna vlast nisu ponudili ova rešenja na proveru javnosti. Nisu napravili neki okrugli sto gde bi se pozvali pravni stručnjaci, predstavnici i nosioci najviših tužilačkih i pravosudnih funkcija, gde bi izneli svoje mišljenje o sadržini predloženih odredbi, ukazali, kao što su juče ukazali na mogućnost i pokušaj da se pravosuđe stavi pod "šapu politike".
Zato je juče, sa tog sastanka, medijima prosleđeno jedno saopštenje za javnost, gde sudije izražavaju nezadovoljstvo ovakvim postupanjem Ministarstva pravde i aktuelne vlasti. To odstupa od njihovih predizbornih obećanja, od obećanja gospodina Koštunice da će ova država biti legalna, da će se legalizam videti u faktima, u radnjama, a ne samo u pukom verbalizmu.
Ovo govori o tome da nećemo imati, u dogledno vremen, ni ustav, a da verovatno ustavna rešenja zavise od rezultata predsedničkih izbora, pošto će se verovatno ustavom definisati i način izbora predsednika tj. kako to odgovara aktuelnoj vlasti u Srbiji.
Predloženim rešenjima se ugrožava borba protiv organizovanog kriminala. Pravosuđe je strukturisano, naročito posle ubistva Đinđića, po načinu i kriterijumima za izbor predsednika sudova, prema oranizaciji državnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala, da se zaista uhvati u koštac sa organizovanim kriminalom.
Na ovaj način želi se da se dezavuiše i proces ubicama premijera Đinđića, da se svi oni koji su se uhvatili u koštac sa organizovanim kriminalom, sa tom aždajom, obeshrabre, zaplaše sudije i tužioci, da shvate da postoji politička poruka da mogu biti razrešeni ukoliko nisu poslušni.
Zato je Demokratska stranka ponudila veći broj amandmana, koji ukazuju na jedno drugačije sistemsko rešenje, koje garantuje suštinsku nezavisnost i samostalnost u okviru mogućih rešenja u aktuelnom setu zakona o pravosuđu.
Mi očekujemo da ćemo dobiti i podršku razvijene Evrope, Evropske unije, razvijenih, demokratskih evropskih država, upravo u nastojanju da očuvamo samostalnost i nezavisnost sudija i sudova, zašta ćemo se zalagati kroz ustavna rešenja.
Kasnije ću u diskusiji povodom predloženih amandmana obrazlagati detaljnije pojedina rešenja i shvatićete da smo ponudili jedan sistem koji je prihvatljiv za sve političke stranke, za sve one koji žele da ulažu u Srbiju, za sve one koji žele da u Srbiji mirno i spokojno žive.
Zato pozivam poslanike u ovom parlamentu da pažljivo isprate ponuđeno, koncepcijski različito rešenje od ovoga koje je ponudila Vlada, i da sprečimo mogućnost da jedna politička oligarhija, preko nadzornog odbora, preko novoformiranog visokog saveta pravosuđa, po kriterijumima koje je predložilo aktuelno Ministarstvo pravde, vrši političku distinkciju među sudovima u Srbiji i da razrešava one koji nisu po političkoj volji aktuelne vlasti. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, ja sam od ministra očekivao da će braniti svoje zakone, a ne napadati neka već istorijska rešenja. Moram da ukažem da osnov za sve ono što sam izneo u uvodnom izlaganju, smatram sada da je potvrđeno od strane samog ministra, koji je pokazao metode i načine koje će upotrebiti u stavljanju pravosuđa pod Vladinu kontrolu. On već zagovara budžetske provere, preti sa ove govornice predsednicima sudova, ko zna šta ćemo tamo naći, a ja bih zamolio ministra pravde da prvo izađe sa dokazima, argumentima i pokrene postpak na zakonu kako je to uređeno i kako je propisano.
Inače, da se dešava pakt između aktuelne vlasti i onog dela pravosuđa koje su postavili kadrovi JUL-a u vreme ministrovanja JUL-ovskih ministara, pokazuju i zakonska rešenja koja su ponuđena. Pre svega, ona su identična onim rešenjima koje je pisao gospodin Balinovac u ono vreme dok je bio član JUL-a, a sad je član DSS-a. On ideologiju nije promeio, samo je promenio partiju.
Prema tome, građani Srbije kao stranke u sudskim postupcima, nemaju pravo na jedno oktroisano suđenje od strane partijskih poslušnika.
Inače, ovo što je ministar odgovorio kao svoje viđenje i primedbe na predloge koje smo mi dali, apsolutno je neutemeljeno, niti na Ustavu, niti na preporukama koje je Evropska unija dala u organizaciji pravosuđa.
Mi se zalažemo da Visoki savet pravosuđa zaista ima legitimitet, zalažemo se za neposredne i tajne izbore članova Visokog saveta pravosuđa iz redova svih sudija i tužilaštava. Kada vidite konkreta rešenja koja ćemo analizirati tokom kasnije rasprave, videćete puno nelogičnosti, puno protivustavnih rešenja, puno nestručnih izraza,
naročito oko premeštanja sudija iz jednog suda u druge sudove.
Tamo se kaže - biće premešten u sudove istog stepena, a ne postoje sudovi istog stepena, postoje sudovi različitog ranga. Stepeni su u suđenju. Prema tome, možete da imate sudove različitog ranga, a istog stepena, prvostepene i drugostepene sudove, ali neko nije pravio razliku i sve je to bila samo maska da se razreše sudije koje su birane nakon ubistva premijera Đinđića, koje su bile spremne da se suoče i sukobe sa organizovanim kriminalom.
Niste uspeli da prikrijete tu činjenicu i svoju nameru ni za ovom govornicom. Vi ste upravo izrekli da to želite i da je to mali broj sudija. Hvala vam.