Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, počeću od zadnjih reči mog prethodnika koji kaže da je poznavao pokojnog Ivana Stambolića. Na moju sreću, ujedno i nesreću, odlično znam gospodina Stambolića, jer je to moj ujak.
Nije mi jasna doza bezobrazluka i cinizma sa kojom se žrtve jednog režima pominju kao argumentacija da se pokuša dokazati da ne postoji motivacija iskazana od strane Miloševića i njegove porodice prema svojim političkim neistomišljenicima, a da budu uklonjeni na svaki mogući, pa i najbrutalniji način, sa lica ove zemlje.
Čudno je, dragi prijatelji, dragi građani Srbije, da su mnogi ljudi iz okruženja te porodice nestali likvidacijom. Badža, Kundak, Tref, Stambolić, Ćuruvija, sve što ih povezuje zajedno jeste poznanstvo sa porodicom Milošević. Ne želim da dajem nikakve insinuacije, ali to su činjenice.
Da bi se utvrdila istina, neminovno je voditi sudske postupke, sudske procese. Nije nimalo čudna koincidencija da se sada u pravosuđe vraćaju ljudi koji su bili poltroni te porodice i određene političke opcije, da se Miloševiću poništava presuda kojom mu se oduzima vila koju je kupio dva dana pre bombardovanja, koja predstavlja rezidenciju, a koja je inače nacionalizovana od jedne stare beogradske porodice.
Očekujem da se i "Bambilend" vrati Marku Miloševiću, koji je građen u vreme dok je Srbija bila bombardovana. To je tema, to je motivacija sa kojom izlazite za ovu govornicu da branite Slobodana Miloševića, Miru Marković i njegovog sina.
Ne želim da generalizujem odgovornost. Svako ko je pozvan na odgovornost i za koga postoje dokazi da je činio nešto kriminalno dužan je da prođe kroz sudsku proceduru. Mi imamo optužnice koje pokazuju dovoljan stepen izvesnosti da su se oni kriminalno ponašali.
To što su se oni kriminalno ponašali i pripadali jednoj porodici nije osnova za njihovu amnestiju.
Ova rezolucija je nezakonita, protivustavna, jer niko nema pravo da se meša u sudske postupka. Čudno je i to da je Milošević jedino procesuiran u postupku za ubistvo Ivana Stambolića i baš sada kada taj postupak dolazi u jednu interesantnu fazu za utvrđivanje odgovornosti, kada treba da se sprovode dokazi, da se izvodi dokazni postupak, sada dolazi ova rezolucija na videlo dana da bi se obustavio takav postupak. To nije ustavno, to nije zakonito.
Samo pojedinačnim aktom predsednika države može da se pokrene postupak protiv pojedinog lica. Samo zakonom o amnestiji može da se pokrene postupak dekriminalizacije ponašanja unapred određenog kruga ljudi za izvršenje određenog krivičnog dela. Ovo bi bio izvanredno loš presedan za pravosuđe u Srbiji. Sada kada Srbija pokušava da se suoči sa svim svojim problemima iz prošlosti, sa svojim greškama, da prođe kroz proces demokratizacije, imamo pokušaj restauracije režima Miloševića i njegove glorifikacije.
Zamena teze je da Milošević brani srpski narod u Hagu. Milošević iznosi ličnu odbranu zato što je optužen po pravilima Međunarodnog prava, i Srbija je dužna da poštuje pravila Međunarodnog prava, i dužni smo da se utvrdi istina o zločinima koje su svi činili, Muslimani, Hrvati, Albanci, ali i neki od nas, pripadnika srpskog naroda.
Neću da se solidarišem ni sa jednim zločincem koji je činio ma kakve zločine, ma prema kome. Zato insistiram da se postupci za utvrđivanje odgovornosti za počinjene zločine i krivična dela doteraju do kraja, i dosledno ću se boriti da ovaj parlament ne utiče na sudske procese političkim pritiscima i da ne šaljemo poruku nezavisnim sudijama, da ovaj postupak dovedu do kraja.
Time ću završiti, ali koristim priliku da stavim jednu primedbu po Poslovniku.

Biću kratak i jednostavno ću reći da ste prekršili Poslovnik, i to član 156. stav 3, gde se govori o načinu izglasavanja zakona, odluka, rešenja, rezolucija u ovoj skupštini. Nužno je da se svi predlozi akata ustupe Zakonodavnom odboru na prethodnu ocenu ustavnosti i zakonitosti, što vi niste učinili. Time ste prekršili član 46. stav 1. Poslovnika, koji uređuje ovlašćenja Zakonodavnog odbora da ocenjuje pravnu mogućnost predloženih akata u Skupštini. Zato predlažem da prekinete ovu skupštinu i raspravu o rezoluciji i da Predlog ove rezolucije dostavite Zakonodavnom odboru na izjašnjenje. Ukoliko to ne odlučite, onda zahtevam da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika na ovako flagrantan način.

Dame i gospodo poslanici, nikako ne mogu da budem zadovoljan ovakvim obrazloženjem, jer je u suštini predsednik priznao da je prekršio Poslovnik. Nikakvi dogovori sa šefovima poslaničkih grupa ne oslobađaju predsednika od obaveze da svaki akt dostavi Zakonodavnom odboru na izjašnjenje da li je pravno moguć, jer na taj način se onemogućava rad Zakonodavnog odbora koji ima obavezu, u skladu sa članom 46, da se stara o izgradnji pravnog sistema u Srbiji.
Ovakva jedna rezolucija, ukoliko bi bila usvojena, narušila bi pravni sistem, temeljne ustavne vrednosti, nezavisnost pravosuđa, i ustanovila bi praksu koja se ponavlja u zadnjih nedelju dana da iz ovog doma izlaze akti koji su protivustavni, nezakoniti, i koji ne odražavaju volju članova parlamenta.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, javljam se po Poslovniku, ali mi je žao što predsednik Skupštine nije na svom mestu.
Prigovorio sam da je povređen član 46, i to u stavu 1, gde su navedene odgovornosti Zakonodavnog odbora u pogledu ocene usklađenosti podnetih predloga zakona, rezolucija, odluka, i to je prethodno ispitivanje pravne mogućnosti da nešto uopšte dođe na sednicu Skupštine.
Meni je žao što je gospodin Marković dezavuisao javnost, znači slagao pred svim medijima, gledajući u oči javnosti, i moje reči iskrivio. Dakle, Zakonodavni odbor se stara o usklađenosti predloga zakona, rezolucija, rešenja sa Ustavom Srbije. On to nije učinio. Kaže - Zakonodavni odbor je mogao da se sastane sam. To niti je praksa, niti je pravna mogućnost.
Predsednik Skupštine je taj koji se stara o proceduri u Skupštini, u skladu sa članom 28. Poslovnika. Dakle, on je dužan svaki predlog odluke koji dobije da prosledi nadležnom odboru. A, da li će se nadležni odbori izjasniti ili ne, to je pravo tog odbora.
To je samo deo onoga da se utvrdi ponašanje predsednika Skupštine pred licem javnosti, a javnost će ceniti da li je to u skladu sa zakonom i da li je on dosledan onome što priča za ovom govornicom.
U ostalom delu samo želim da kažem da se delimično slažem sa izlaganjem gospodina Vučića, pre svega u oceni da ne treba praviti razlike među ubijenima, stradalima, umrlima, i da ničiji život nije vredniji od života druge osobe. I, prihvatam zalaganje svakog poslanika da se u sudskom postupku, u nadležnim institucijama, utvrdi ko je izvršio, pod kojim okolnostima, koje krivično delo, ko su nalogodavci i kakva je motivacija. Tek tada će Srbija biti na putu pune i prave demokratizacije.
Naravno, nisam u poziciji da se izjasnim i da pomenem sva imena ubijenih lica u ovoj napaćenoj zemlji, ali je jasno da se moj govor odnosio na sve žrtve takvog ponašanja i upućeno je saučešće svim porodicama takvih žrtava.
Onaj deo govora koji je upućen nekima u Srbiji, da su iznosili lične i porodične prilike bez argumenata, o pojedinim poslanicima ili o pojedinim javnim ličnostima, zasigurno ne spadam u takve poslanike koji lične prilike drugih poslanika iznose za ovom govornicom.
Ukoliko neko ima argumenata da me demantuje u ovom stavu i tvrdnji, molio bih konkretno da to za govornicom iznese. Ali, uvek ću se boriti i zalagati da svako bude pozvan na odgovornost za ono što je činio, da to bude pred licem javnosti. To sam činio kao poslanik. To sam činio i kao predsednik nekih skupštinskih odbora, iako sam kritikovan za neke političke odluke tih odbora, ali su sve odluke, da podsetim, donete javno, transparentno. Svaka sednica odbora kojima sam predsedavao bila je unapred zakazana, pozvani su mediji, pozvani su svi zainteresovani o čijim pravima se odlučivalo, i to mogu i oni sami da potvrde.
Neke sednice skupštinskih odbora se zakazuju tajno, ne pozivaju se svi članovi, a posebno ne oni o čijim se pravima odlučuje. Ti koji su tako radili, njima takav posao služi na čast.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, ovde je bilo primedbi na kršenje Poslovnika i odgovor od strane predsednika da će naložiti Administrativnom odboru da izvrši redakciju teksta Poslovnika, što je nemoguće.
Nemoguće je da Administrativni odbor ove Skupštine inkorporira odluku Ustavnog suda u važeći Poslovnik. Znači, na to nema ovlašćenja po odredbi člana Poslovnika koji je predsednik citirao. Dakle, to je nemoguća stvar.
Inače, odluke Ustavnog suda su vrlo često čudne i vrlo često nisu donete u vreme kada je to potrebno, kako bi regulisale neke društvene odnose.
Posebno je pitanje zašto Ustavni sud još uvek nije rešio pitanje mandata koji je Administrativni odbor oduzeo poslaniku ovog saziva parlamenta bez njegove saglasnosti i bez njegove podnete pisane ostavke.
Prosto zato što se pominju "odluke Ustavnog suda" i Poslovnik o radu po kome mi postupamo, smatram da je to bila dobra prilika da podsetimo na ponašanje Ustavnog suda, ali isto tako i da Administrativnom odboru, kakva je nekada bila praksa, nalažemo da radi nešto što nije u njegovom domenu.
Dakle, Administrativni odbor ne može da inkorporira "Odluku Ustavnog suda" kojom se određeni deo Poslovnika stavlja van snage. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zaista nisam imao nameru ni da prozovem bilo kog poslanika a ni da izazovem repliku, niti ijednu poslaničku grupu.
S obzirom na to da je tumačeno upravo ono o čemu sam ja govorio za ovom govornicom, smatram da je zaista na flagrantno kriminalan način oduzet mandat gospodinu Đokoviću, bez njegove volje... (glasovi - auuu, auuu) da je prekršen zakon i "Odluka Ustavnog suda" i to od strane onih koji se na legalizam veoma često i uporno pozivaju.
Zaista pozivam sa ove govornice Ustavni sud da što pre odluči o ovom mandatu i ovoj zloupotrebi!! Vi znate da je podneta i krivična prijava protiv pojedinih lica koja su organizovano učestvovala u predavanju ove izjave o navodnoj "ostavci", koja je imala za posledicu i prestanak radnog odnosa gospodina Đokovića, koji je sada bukvalno na ulici.
Prema tome, ponašajte se dosledno. I vi koji ste se pozivali na primenu Ustava i zakona to poštujte. Na ovakav način, a i uz činjenicu da je i jednom predsedniku Trgovinskog suda iz Prištine na isti način prestala sudijska funkcija, jer je neko lažno podneo navodno lični zahtev za prestanak sudijske funkcije, se pokazuje da ove institucije, na koje sada ukazujemo, ne rade svoj posao na pravi način.
U ovoj državi moguće je da neko na "lični zahtev" izgubi poslanički mandat, ili da mu prestane sudijska funkcija.
Mi smo zvanično, preko Odbora za pravosuđe dobili izveštaj Velikog personalnog veća da je čoveku prestala sudijska funkcija na lični zahtev, da je to konstatovano u ovoj skupštini, a da se čovek uopšte Velikom personalnom veću nije ni obratio. Radi se o gospodinu Todiću, inače predsedniku Trgovinskog suda u Prištini.
To je paralela između poslaničkih mandata, sudijskih funkcija i načina na koji se vladajuća većina obračunava sa svojim političkim neistomišljenicima. Hvala.

Poštovani predsedniče, vi ste u vašem izlaganju rekli da demantujem ukoliko nisam zadovoljan nekim činjenicama koje ste izneli.
Pomenuli ste da je u vreme prošlog saziva Administrativni odbor omogućio da u Skupštini, u Parlamentu sedi 308 poslanika. Tom logikom ja sam izneo karticu jedne poslanice koja nosi broj 304. Moja kartica nosi 306, ali sam je ostavio da bih imao pravo da izađem za govornicu.
Dakle, tom logikom i sada ima preko 300 poslanika, pa bih voleo da znam i broj kartice koju nosi poslanik koji je zamenio gospodina Đokovića u Parlamentu, koji nije podneo ostavku na svoj mandat, već je jednim kriminalnim činom neko organizovano predao njegovu ostavku na administraciji Skupštine i onda je na sednici na koju nije pozvan, njemu konstatovan prestanak mandata.
To je razlika između onoga što je radio Administrativni odbor u prethodnom sazivu. On je pozivao svakog poslanika o čijem se mandatu odlučivalo. Da vas podsetim, tačno je, i bio je prisutan veoma veliki broj poslanika, pa evo tu su prisutni i poslanici koji su polemisali o tome da li postoji pravo po koalicionom ugovoru DOS-a, koji su ovlašćeni predlagači, da traže prestanak mandata u skladu sa tada važećim članom 88. Zakona o izboru narodnih poslanika.
Ovde je razlika, sada taj član zakona više nije na snazi i zato ja pitam i premijera, gospodina Koštunicu, koji je bio najglasniji za vraćanje mandata, zašto ne zaštiti člana svoje stranke kome je ista ta stranka i takvo lice oduzela mandat mimo njegove volje?! To je legalizam!!
Legalizam je da se borite za svakog čoveka, za svačije pravo, a ne da dozvolite da se na takav način oduzimaju mandati i prekraja izborna volja građana. Gde je tu sloboda mandata, gde je tu sloboda političkog ubeđenja?

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, javio sam se za repliku posle bujice uvreda, kleveta, laži, a očekivao sam da će šef poslaničke grupe DSS barem javnim izvinjenjem da se distancira od onoga što su poslanici pre njega govorili i da na taj način pokaže da se ne slaže sa govorom mržnje koji smo čuli sa ove govornice.
Međutim, neću da se spuštam na nivo i način govora kako su o tome govorila dva moja prethodnika, pre šefa poslaničke grupe DSS, odlučno odbijem sve te klevete kao neistine, ali pre svega te klevete i neistine govore o onima koji ih izriču.
Ljudi, ličnosti koje su neostvarene u svojim ambicijama, koje se na ovakav način i ovakvom vrstom govora obraćaju svojim kolegama poslanicima, govore o svom stanju svesti, a ne o ličnostima o kojima su izneli tolike neistine. To govori o velikoj količini mržnje koja se sa ove govornice prosipa, upravo, na političke protivnike. To govori o nervozi jedne političke grupacije koja je izgubila nepovratno legitimitet i podršku građana Srbije.
Građani Srbije to odlično vide. Građani Srbije više ne daju podršku takvoj politici.
Svi oni koji se iskreno zalažu za reforme, evropsku Srbiju, za Srbiju u Evropi, za standarde za koje se deklarativno zalaže i vladajuća koalicija, znaju da ta politička grupacija ne može Srbiju da odvede ka Evropi.
Ta nervoza, pobuna građana na svim nivoima, nezadovoljstvo koje se izražava, energija koja raste, zaista stvara nervozu kod te političke grupacije i zato dolazi do situacije kada jedan poslanik za čitavu poslaničku grupu, u konkretnom slučaju poslanik iz DSS, kaže za poslanike iz DS koji su ujedno i članovi Glavnog odbora DS, da su oni uličari, a da je Glavni odbor DS ulica.
Ovo je već poznati manir "targetiranja" političkih protivnika. Mi smo to u prošlosti imali. Nažalost, 2003. godine je kao posledica takvog "targetiranja" političkih protivnika došlo i do jednog incidenta, kada smo izgubili svog predsednika, izgubili premijera i jasno je ...
(Predsednik: Molim vas, gospodine Ristiću, da ne omalovažavate užasan čin koji se dogodio u Srbiji. To nije nikakav incident. Ubijen je premijer ove zemlje i molim vas da o tome vodite računa i molim sve poslanike da pažljivo biraju reči kako se o tome izražavaju. Istovremeno vas opominjem da je vreme za repliku isteklo.)
Drago mi je, predsedniče, da vi vodite računa o tome, ali niste iskoristili svoje pravo i da prekinete ovo zasedanje u momentu kada je bujica uvreda išla upravo prema mojoj stranci, prema njenim najvišim organima, nego ste to uradili onda kada je ta bujica kleveta i laži izrečena. To ste dva puta uradili u momentu kada je trebalo da dobijem pravo na repliku.
U svakom slučaju, mene te laži neće sprečiti da iznosim istinu za ovom govornicom, neće me sprečiti da pravim pravne analize akata i činjenja koji ova vladajuća koalicija radi, jer to je i obaveza opozicije.
Opozicija jeste kontrola vlasti, a kontrola opozicije je diktatura. Nemojte da se ponašate tako osiono kada ste na vlasti, jer to građani Srbije vide.
Drago mi je da je nekoliko članova DSS, ovde kolega poslanika, prišlo nakon onih uvreda i izvinilo mi se lično.
Očekivao sam da će i šef poslaničke grupe da se distancira od takvog izlaganja, da pokaže da poslanička grupa nema takve manire i da se ne zalaže za govor mržnje za ovom govornicom. Hvala.

Poštovani predsedavajući, nadam se da me nećete ometati i prekidati u mom izlaganju, a trudiću se da budem koncizan i da jasno odgovorim onima koji su pominjali moje ime u prethodnim diskusijama.
Ovde se pominjao način oduzimanja mandata u prethodnom periodu. Želim samo da podsetim one koji su bili u prethodnom sazivu i da upoznam one koji nisu bili u prethodnom sazivu da je prvo rešenje, "odluka o oduzimanju mandata" potpisao gospodin Jočić.
Prvu odluku Administrativnog odbora je potpisao gospodin Jočić. Tada je mandat oduzet gospodinu Ljubivoju Slavkoviću i to na zahtev predsedništva DOS-a, kao što je to bilo u potonjem periodu, gde je učestvovao i gospodin Koštunica, koji se javno izjasnio tada da mandati pripadaju koaliciji u skladu sa koalicionim sporazumom. Prema tome, ako se neko poziva na legalizam, na istinu, na činjenice, ne sme da beži od svojih političkih stavova.
Dakle, na isti takav način dosledno je trebalo da štitite mandate onih kojima su po zakonu tada pripadali. Sada nakon Odluke Ustavnog suda mandati pripadaju poslanicima. Ti isti koji su se zalagali za takvu odluku Ustavnog suda, lobirali, vršili političke pritiske, sada ignorišu isti taj Ustavni sud.
Prema tome, u sadašnjoj vladajućoj koaliciji postoje stranke koje su istovremeno tražile oduzimanje mandata i one koje su tražile da se mandat vrati. Vašu sadašnju koaliciju, koaliciju na vlasti čine stranke koje su aktivno tražile oduzimanje postojećih mandata u prethodnom periodu. Da li to nije tačno, da li članovi sadašnjeg SDP-a koji su tada pripadali Socijaldemokratiji nisu tražili oduzimanje mandata, da li sada Karaičić ne sedi u stranci čiji je predsednik tražio da se oduzme mandat Ljubivoju Slavkoviću?
Pa, molim vas o čemu pričamo? Moramo jednom da stavimo tačku. "Tačka" je primena zakona i primena odluke Ustavnog suda. Ako se ponašamo po zakonu, po Ustavu, tako ćemo staviti tačku na naše međusobne rasprave po tom pitanju. Neproduktivno je vraćati se u prošlost. Mi ovde imamo političke snage koje nas vuku u prošlost uz stalno preispitivanje istorije, imamo one političke snage koje imaju političku viziju. Ja smatram da DS spada u političke snage koje imaju političku viziju.
Mi se za to zalažemo, zalažemo se za reformu Srbije, pre svega, za tranziciju svesti da, oni ljudi koji su navikli da razmišljaju na način u dogmama, oni ljudi koji razmišljaju ideološki, a slepi su i žmure pred činjenicama i pred istinom, nemaju pravo da vode ovu Srbiju. Zato su one političke snage koje vide DS stranku sa vizijom ... za reformu Srbije i za tranziciju svesti.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo poslanici, pred nama jeste jedan važan zakon, primedba je da on kasni. Kasni i na taj način se vređa Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora, jer neće biti dovoljno vremena od njegovog usvajanja do dana raspisivanja izbora, kako je to Ustavnom poveljom predviđeno, da se ostavi dovoljan rok predsedniku državne zajednice radi pripreme celog izbornog postupka.

DS poštujući Ustavnu povelju, poštujući političku odluku i politiku volju ovog parlamenta i parlamenta Crne Gore glasaće za zakon o izboru narodnih poslanika za parlament državne zajednice, jer smatramo da je to i dokazivanje težnje za očuvanjem jedne zajednice kojom će i Srbija, i građani Srbije i građani Crne Gore naći svoj interes ka putu u Evropu.

DS se još pre usvajanja Ustavne povelje i još u toku njene izrade zalagala za državnu zajednicu i za takav formalno-pravni okvir koji daje mogućnost i Srbiji i Crnoj Gori da usaglase svoje interese, nađu zajednički cilj i taj cilj je proklamovan upravo kroz težnju da Srbija i Crna Gora uđu u Evropsku uniju, prihvatajući njene standarde i vrednosti oko kojih su države članice Evropske unije i okupljene.

Ustavna povelja je veoma značajan dokument, pre svega, zbog toga što garantuje i celovitost države članice Srbije, pa i preambula Ustavne povelje garantuje da je Srbija, sa Kosovom i Metohijom i Vojvodinom u svom sastavu, činilac koji stvara državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.

Sa ovako usvojenom preambulom i Ustavnom poveljom i Zakonom o njenom sprovođenju, državna zajednica Srbija i Crna Gora je primljena u Savet Evrope i na taj način i politički prihvaćena definicija državne zajednice i Srbije, kao države članice u njenom sastavu. To je za nas veoma značajno.

Kosovo jeste garantovano kao deo Srbije u okviru državne zajednice Srbija i Crna Gora i samo za slučaj da Srbija, kao država članica, ne skrivi raspad državne zajednice u roku koji je kraći od tri godine od dana usvajanja Ustavne povelje, ta garancija ostaje od strane međunarodne zajednice.

Zato je veoma politički odgovorno, od strane Srbije i stranaka koje čine ovaj parlament i koje definišu volju građana, da se ispoštuje Ustavna povelja u celosti i usvoji zakon o neposrednom izboru poslanika za parlament državne zajednice.

Sam zakon je u celini prihvatljiv, međutim neka njegova rešenja nisu u skladu sa Ustavnom poveljom. Recimo, predviđeno je članom 4. izborno pravo za poslanike u parlamentu državne zajednice Srbija i Crna Gora, gde se kaže da pravo da bira poslanika i da bude biran za poslanika ima svaki građanin Republike Srbije koji ima pravo da bira narodne poslanike i da bude biran za narodnog poslanika u Republici Srbiji.

Ovo je u suprotnosti sa članom 7. Ustavne povelje, koji kaže da državljani država članica imaju sva prava, državljani iz jedne države članice u drugoj državi članici, osim izbornog prava. To je u suprotnosti sa članom koji predviđa prestanak mandata poslaniku državne zajednice, a to je kada poslanik u parlamentu državne zajednice promeni prebivalište i kada mu se ugasi prebivalište na teritoriji Srbije.

Ove dve odredbe su u koliziji, jer pitanje prebivališta nije uvek korespondentno, odnosno odgovarajuće državljanstvu države članice. Moram da vas podsetim da je državljanstvo državne zajednice izvedeno iz državljanstva države članice. Prema tome, primarno i dominantno je državljanstvo države članice. Samo oni koji imaju izvorno državljanstvo u Srbiji, po Ustavnom povelji, imali bi aktivno i pasivno biračko pravo. Ovaj zakon na drugačiji način definiše izborno pravo, a to je prema prebivalištu građanina na teritoriji države članice - Srbije.

U zakonu o neposrednom izboru poslanika za državnu zajednicu se kaže da će se vršiti shodna primena Zakonu o izboru narodnih poslanika za republički parlament. Mi smo imali izbore na taj način da su građani Srbije koji žive van teritorije Srbije imali izborno pravo za parlament Srbije, a sada se postavlja pitanje da li će građani Srbije koji imaju prebivalište van Srbije, a imaju državljanstvo Srbije, imati mogućnost da biraju van granica Srbije u momentu kada se izbori budu održavali.

Naravno da ovaj zakon, ovakvim nejasnim rešenjima i nedorečenim stavovima, otvara mnoge probleme. Osnovni problem će biti kod sačinjavanja izbornog spiska. Nije jasno po kojim kriterijumima će biti sačinjen izborni spisak, da li će se u izbornom spisku naći građani koji žive van teritorije Srbije u momentu održavanja izbora.

Kako će izgledati izborni spisak, da li će oni koji su glasali na biračkim mestima van teritorije Srbije, u inostranstvu, dijaspori, imati pravo da glasaju za poslanike parlamenta državne zajednice? Ako imaju, onda će se postaviti pitanje koji su to građani Srbije koji imaju pravo da glasaju za poslanike u parlamentu državne zajednice.

Da li će to biti samo oni koji imaju pravo prebivališta ili će to biti svi oni koji imaju državljanstvo Republike Srbije, kao države članice? Ovo pitanje nije definisano ovim zakonom i otvoriće nove probleme, što može da ima takve posledice da će biti ugrožen legitimitet budućih raspisanih izbora.

Ono što ovaj zakon čini nejasnim i u suprotnosti sa Ustavnom poveljom državne zajednice je i to da se njime nameću obaveze za predsednika državne zajednice, pa se ovim republičkim zakonom kaže da će predsednik državne zajednice imati obavezu da u određenom roku i pod određenim uslovima raspiše izbore za parlament državne zajednice.

Obaveze predsednika državne zajednice su propisane zakonima državne zajednice i ne može država članica pojedinačno, bez istog takvog zakona u drugoj članici državne zajednice, propisivati obaveze za predsednika državne zajednice. Zato smatram da je ovde Vlada, kao predlagač, prekoračila ovlašćenja koja proizilaze iz logičnosti pravnog poretka koji vlada u odnosima između države članice i državne zajednice.

Inače, politički gledano, izbori za državnu zajednicu na neposredan način jesu značajni za naš parlament i za sve građane Srbije, pre svega zbog toga što ova vlada nema potreban legitimitet za upravljanje javnim poslovima, jer ga je izgubila na svim izborima koji su održavani od decembra prošle godine do današnjeg dana. Rezultat budućih izbora za parlament državne zajednice će pokazati pravu volju građana i pokazaće odnose u snazi pojedinih političkih stranaka i u političkoj volji kojom će građani dati poverenje pojedinim partijama da vode i Srbiju i državnu zajednicu u budućnosti.

Naravno, otvoren je spor u zadnje vreme o načinu izbora poslanika u obe države članice. Neki zagovaraju da se može produžiti mandat aktuelnim poslanicima u parlamentu državne zajednice, dok se pojedine političke partije u Crnoj Gori zalažu za i dalje posredan izbor poslanika za parlament državne zajednice. DS se zalaže za neposredne izbore. Ona je za te izbore spremna, jer želimo da pokažemo kako i koliko poverenje uživamo među građanima Srbije.

Mi očekujemo da ćemo u parlamentu državne zajednice, posle narednih parlamentarnih izbora, biti zastupljeni u većem broju u delegaciji koju čine građani Srbije u parlamentu državne zajednice. Dakle, DS očekuje izborni uspeh.

Očekujem da i stranke koje čine vladajuću većinu u ovom parlamentu, bar formalno, i koje podržavaju Vladu, takođe pozovu svoje biračko telo, svoje birače da izađu i glasaju za parlament državne zajednice.

Međutim, tu je već pokazan veoma jasan raskol između pojedinih stranaka, onih koje se bore za to da Srbija bude samostalna država i da rasture državnu zajednicu, bez obzira na postojanje Ustavne povelje i izražene političke volje u ovom parlamentu tokom usvajanja Ustavne povelje i Zakona o njenom sprovođenju. To govori o nedoslednosti političke grupacije, o svim suprotnostima te političke grupacije koja podržava aktuelnu vladu u Srbiji.

Zato očekujem i smatram da je najveća politička odgovornost na premijeru i na aktuelnoj vladi da izvede što veći broj birača i obezbedi što veći legitimitet budućem parlamentu državne zajednice, kako bi i međunarodna zajednica imala što veći respekt prema predstavnicima Srbije i Crne Gore u međunarodno-pravnim i političkim poslovima i odnosima.

I pored toga što postoji nedoslednost u nekim rešenjima ovog predloga zakona, DS će glasati za ovaj zakon u celini, ali nećemo se složiti, recimo, sa ponuđenim rešenjima da se žrebanjem i na sreću određuje koja će politička partija, u slučaju jednakog indeksa u broju mandata, dobiti pravo da učestvuje i participira u parlamentu državne zajednice. Smatramo da sreća i žreb, kao način rešavanja prava u jednoj pravnoj državi, nije moguć i nije prihvatljiv.

Nemoguće je da neko sa manje sreće ne participira u vlasti i pored podrške koju su mu građani dali na izborima. Dakle, mi očekujemo da Vlada upotrebi svu svoju političku moć i poziciju, preuzme odgovornost za raspisivanje izbora na neposredan način za parlament državne zajednice, na kojima će DS apsolutno učestvovati i očekuje dobar rezultat. I očekujemo da Vlada neće reterirati u svom stavu.

Isto tako očekujemo da će Vlada i sve stranke vladajuće većine koje podržavaju Vladu Srbije učiniti sve da na te izbore izađe što veći broj građana, kako ne bi odvukli građane u apstinenciju svojim stavom da ne priznaju ili ne prihvataju državnu zajednicu. Tu pre svega mislim na stranku G17 plus, koja već godinu i po dana ima aktivnu ulogu u politici izolacije Srbije u odnosima sa Crnom Gorom.

I prilikom ocene programa Vlade koju je dao premijer gospodin Vojislav Koštunica prilikom ekspozea u ovom parlamentu govorio sam o nedoslednostima političkih grupacija koje su činile tadašnju vladajuću većinu, jer se upravo na pitanju očuvanja i unapređenja odnosa u državnoj zajednici ogledaju veliki raskoli unutar te političke grupacije.

To se vidi i u načinu finansiranja. Skoro usvojeni budžet za narednu godinu je pokazao odnos ove vlade, odnosno onih stranaka koje kontrolišu finansijske tokove u Srbiji upravo prema državnoj zajednici, pre svega prema njenim institucijama. Za sud državne zajednice nisu odvojene gotovo nikakve pare.

Dakle, ova vlada samo demagoški priča da priznaje i poštuje državnu zajednicu, ali taj sud državne zajednice još uvek ne postoji.

Nepostojanje ni sudova, kao instrumenata koji kontrolišu i štite prava građana u odnosima i pravima koja se ostvaruju na nivou državne zajednice, govori o suštinskoj nespremnosti da se poštuje državna zajednica. Nesposobnost ili nespremnost da se napravi plan usaglašavanja ekonomskih odnosa između dve države članice i potpuna pasivnost ove vlade u pogledu usaglašavanja ekonomskog sistema dve države članice takođe govori o tome da ova vlada nije spremna da unapređuje odnos između država članica.

To je primetila i međunarodna zajednica. Zato su učestali pozivi međunarodne zajednice i obraćanje aktuelnoj Vladi i njenom premijeru o ovom pitanju očuvanja državne zajednice kao najpovoljnijem i najprihvatljivijem okviru za ostvarenje interesa i Srbije i Crne Gore radi učlanjenja u krug zemalja EU.

DS ostaje dosledna državnoj zajednici kao celini, poštovanju političke volje druge države članice da odredi način i metod za izbor poslanika u parlament državne zajednice, ali isto tako ostaćemo i dosledni kritičar protiv onih koji se demagoški zalažu za primenu Ustavne povelje, ali kasne sa donošenjem i predlaganjem zakona za njeno ostvarenje, i isto tako kasne ili uskraćuju sredstva za uspostavljanje institucija koje treba da garantuju funkcionisanje državne zajednice i zaštitu ljudskih prava na nivou državne zajednice.

Zahvaljujem se na razumevanju gospodinu predsedavajućem, ali smatram da imam pravo na repliku sve dok traje ova sednica, jer Poslovnik ne ograničava vremenski momenat kada to pravo mogu da iskoristim. U svakom slučaju se zahvaljujem na razumevanju svima vama.

Da čujete o čemu se radi. Juče je gospodin ministar Dinkić u obrazlaganju svojih stavova i zakona pomenuo mene imenom i prezimenom i zatražio da povučem amandman koji sam podneo na zakon o fiskalnim kasama, kojim tražim da se oslobode slobodni prodavci na robnim pijacama od fiskalizacije za određeni period. Tom prilikom je gospodin Dinkić rekao da je moj amandman u suprotnosti sa stavom poslaničke grupe DS, koja se zalaže za fiskalizaciju i za jednak tretman svih poreskih obveznika pred zakonom i pred državnim organima.

Ostajem kod podnetog amandmana i želim da kažem da je gospodin Dinkić izrekao jednu neistinu, da je postignut sporazum sa sindikatima slobodnih prodavaca na robnim pijacama i da su oni odustali od zahteva da budu izuzeti od fiskalizacije. Dobio sam dopis od sindikata nezavisnosti, u koji su uključeni slobodni prodavci na robnim pijacama koji demantuju gospodina Dinkića, jer smatraju da su oni ovakvim jednim rešenjem stavljeni u nejednak položaj sa ostalim poreskim obveznicima, iz razloga što su uglavnom to lica koja su bez svoje volje ostala bez zaposlenja, a ne postoji državni Vladin program za rešenje njihovog statusa.

Obrazloženje svog amandmana daću u raspravi o pojedinostima, ali sam smatrao potrebnim da obavestim javnost da je gospodin Dinkić izrekao neistinu i obmanuo veliki deo javnosti da je postignut sporazum sa sindikatima po ovom pitanju. Postoji reakcija ovih sindikata i ja ću podeliti medijima, koji su danas njegovu izjavu uzeli zdravo za gotovo i na taj način obrazložili jučerašnji tok sednice.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, mnogo je primedbi izneto u vezi sa sadržinom ovog Predloga zakona. Jedna od najkrupnijih jeste i činjenica da ovaj predlog zakona predviđa da protiv rešenja u individualnom sporu nije dozvoljena žalba.
Ovo je direktno protivustavno, jer Ustav garantuje dvostepenost u odlučivanju i garantuje pravo stranki na delotvoran i blagovremeni pravni lek. S obzirom da ovde Predlog zakona isključuje mogućnost izjavljivanja žalbe, na ovaj način se stranke u ovom postupku stavljaju u jedan protivustavan položaj.
S druge strane, arbitraža, odnosno arbitar se stavljaju iznad pravosudnih organa, koji imaju dvostepenost u odlučivanju, sa pravom na žalbu, koja ima suspenzivno i devolutivno dejstvo. To znači da se odlaže rok izvršenja i da neposredno viši organ ima pravo da, po zahtevu stranke, preispita pravilnost primene zakona u konkretnom slučaju.
Još jedna stvar nije ovde dobro regulisana, a to je pitanje pravosnažnosti, odnosno izvršnosti rešenja, odnosno odluke koja je doneta povodom mirnog rešenja individualnog spora. Ovde se pravnosnažnost i izvršnost vezuju za neke momente koji su u suprotnosti sa principima u drugim procesnim pravima, posebno u Zakonu o parničnom postupku, što takođe predstavlja probijanje pravnog sistema i uvođenje u pravni sistem Srbije jednog zakona koji je u koliziji sa osnovnim pravilima procedure u kojima se rešavaju građanski sporovi, u koje spadaju i sporovi iz radnog prava.
Zato smatram da je ovo još jedan od razloga zbog čega bi ministar trebalo da povuče ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, član 38. predviđa izbor miritelja i arbitra. Za miritelja, odnosno arbitra može da bude izabrano lice za koje je prethodno raspisan oglas koji raspisuje agencija. Uslovi koje mora da ispuni su da ima najmanje pet godina radnog iskustva iz oblasti radnih odnosa. Ovo je jedan pravni standard koji nije definisan zakonom i ostavlja mogućnost za velike zloupotrebe. Da li se iskustvom iz oblasti radnih odnosa može smatrati i to što neko lice ima potpisan ugovor o radu duže od pet godina, i to je iskustvo iz radnih odnosa, jer je kao strana u ugovoru o radu imao iskustva iz radnih odnosa.
Ovakvo preciziranje uslova i nepostojanje kriterijuma ostavlja mogućnost da se za arbitra, odnosno miritelja biraju lica koja apsolutno nemaju nikakve kompetencije da rešavaju sporove po osnovu radnog odnosa.
Ono što je posebna besmislica jeste da lice ne sme da bude kažnjeno zbog krivičnog dela koje ga čini nepodobnim. Pitanje podobnosti nije regulisano nijednim pravom.
Do sada postoji iskustvo u vezi sa propisivanjem ovog uslova koji su utvrđivale osnovne advokatske komore i Republička advokatska komora, pa su Vrhovni sud Srbije i Ustavni sud u više navrata stavljali van snage opšte akte Republičke komore upravo u delu gde se predviđala podobnost, odnosno dostojnost za vršenje određene funkcije. Pitanje podobnosti upućuje na političku podobnost. Podobnost u drugom smislu može da znači dopadljivost, da lice koje se dopada vlasti može da bude miritelj ili arbitar u postupku za mirno rešavanje radnih sporova.
Dakle, ovako postavljena norma, ovako postavljena odredba člana 38. zakona o mirnom rešavanju radnih sporova je nedorečena i protivustavna. Ovom odredbom potencijalni kandidati, koji bi bili birani za miritelje ili arbitre, bili bi stavljeni u neravnopravan položaj jer se ne vidi ko bi odlučivao ko je podoban, odnosno dostojan za vršenje ove funkcije.
Zato smatram da je ovo još jedan od razloga zbog čega se predloženim zakonom probija pravni sistem Republike Srbije. Ovaj predlog zakona je protivustavan, a kandidati za miritelje odnosno arbitre stavljaju se u nejednak položaj pred Ustavom i ostavlja se na potpunu samovolju agenciji za mirenje, odnosno za mirno rešavanje radnih sporova, koja predstavlja jednu produženu birokratsku ruku Vlade, da odlučuje o tome ko je podoban, odnosno pogodan da učestvuje u mirnom rešavanju sporova između poslodavaca i zaposlenih.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, članom 30. se u potpunosti probija pravni sistem Republike Srbije i degradira srpsko pravosuđe. Ovde se arbitri i laici stavljaju iznad sudova i sudija. Zašto se probija pravni sistem? Zato što smo imali raspravu o Zakonu o parničnom postupku, gde je isključen institut mirovanja u parničnom postupku.
Moram da kažem onima koji nisu pravnici da je razlika između instituta mirovanja i instituta zastajanja u parničnom postupku po pravnim posledicama. Do mirovanja dolazi kada jedna od stranaka u postupku ne dođe na ročište, a radi se o tužiocu. Postupak na predlog tuženog počinje da miruje, a po isteku roka, ukoliko tužilac ne pokrene postupak iz mirovanja, tužba se smatra povučenom.
Ovo je u suprotnosti sa tako predviđenim institutom parničnog postupka. U toku rasprave je ministar uočio da je probio pravni sistem Republike Srbije, da je njegov predlog zakona u koliziji sa Zakonom o parničnom postupku koji je predložio ministar pravde i to očigledno govori o nesinhronizovanosti rada u samoj Vladi. To govori o tome da Sekretarijat za zakonodavstvo Republike Srbije ne radi svoj posao, ne obezbeđuje celovitost pravnog sistema u Republici Srbiji.
Ovakvim predlogom zakona se arbitri, koji mogu biti pravni laici, stavljaju iznad sudija i sudova zato što se na zahtev stranaka izuzima rešavanje jednog spora iz sudske nadležnosti i prebacuje u jedan potpuno birokratizovani aparat.
Juče sam od ministra čuo veoma loše kvalifikacije o radu srpskog pravosuđa. Ministar je izrazio sumnju da sudije namerno ili iz grube nepažnje razvlače postupke u vezi sa radnim sporovima, a da će ovi instituti koje predviđa zakon o mirnom rešavanju radnih sporova obezbediti mirno rešavanje i efikasnost u zaštiti prava građana.
Apsolutno smatram da se radi o potpuno improvizovanoj oceni, jer iako srpsko pravosuđe boluje od mnogih dečijih bolesti, ima mnoge mane koje možemo vrlo objektivno da mu pripišemo, ipak sam sklon da verujem u samostalnost i nezavisnost sudskog pravosuđa.
Na ovaj način, ovim zakonom, ministar gazi srpsko pravosuđe i smatra da je veće poverenje u agenciju za mirno rešavanje sporova, gde se direktor imenuje od strane Vlade i gde će miritelji i arbitri biti laici, vrlo često pravni laici, ali neki prekaljeni sindikalci koji su radili godinama i primali platu u sindikalnim organizacijama ne rešavajući radnicima ama baš ništa.
Bojim se da se ovde stvara jedna birokratska struktura podobna za uhlebljenje mnogih sindikalaca koji ne znaju šta će u ovom tranzicionom periodu. S druge strane, upozoravam sindikate da će se ovim zakonom Vlada osloboditi obaveze i odgovornosti za rešavanje socijalnih problema, a da će sindikati biti uvučeni, na osnovu ovog zakona i zakona o socijalno-ekonomskom savetu, i preuzeti odgovornost za nastale socijalne tenzije.
Imate situaciju da će premijer i Vlada otkloniti od sebe te pritiske, pa će čak otkloniti i od resornog ministarstva nadležnog za poslove rada, ali će zato o tome odlučivati neki na šestom nivou ispod Vlade i premijera. To će biti arbitri, vrlo često imenovani i određeni od direktora agencije za mirno rešavanje sporova.
Kad god se stranke ne dogovore oko ličnosti arbitra ili miritelja, pre svega u sporovima gde su strane u sporu zaposleni u javnim i komunalnim preduzećima, a druga strana u sporu osnivač, a to je Republika, grad ili autonomna pokrajina, u tom slučaju njega imenuje direktor agencije koji je opet produžena ruka Vlade, jer ga je Vlada postavila na to mesto.
To sve govori o političkim namerama, govori o besmislenosti ovog pravnog rešenja, o probijanju pravnog sistema Srbije i gaženju samostalnosti i nezavisnosti pravosuđa u Srbiji, jer se sudije laici, arbitri laici, nestručnjaci stavljaju iznad sudova i sudija.

Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedavajući, prošlo je vreme lokalnih šerifa koji su gazili pravosuđe i pravni sistem. Najveću zaslugu da je to vreme prošlo ima DS, koja se borila za reforme u Srbiji.
Ovde nam čitaju lekcije o pravu na socijalnu zaštitu i socijalni položaj građana sa najvećim zakonom propisanim mogućnostima oni koji im godinama plate nisu isplaćivali. Ovi koji sada kucaju na vrata Vlade, i prethodne i sadašnje, to su žrtve posledica vladanja SPS-a u proteklih 10 godina. Ako pričamo ovde o pljačkama, zaista se zalažem da naš pravosudni sistem, da tužilaštva razjasne svaki primisao i svaku pojavu, ili svaku prijavu da je neko vršio pljačku. Kao predsednik Administrativnog odbora u proteklom sazivu imao sam malo bolji uvid u dosijea poslanika na osnovu zahteva ovlašćenih tužilaca.
Veliki broj poslanika iz prethodnog saziva iz SPS-a je bio pod prijavama za zloupotrebe u prethodnom periodu. Zamolio bih pravosuđe da bude ažurnije i da sve te slučajeve razjasni na pravi način.
Ovde smo čuli demagogiju od predstavnika SPS-a da je ovde potrebno promeniti Zakon o radu, a da ovaj zakon možda u ovom momentu nije dobar jer Zakon o radu nije promenjen. Kako ćete glasati za ove zakone koji probijaju pravni sistem, koji su na štetu radnika, koji imaju cilj da zavade sindikalne organizacije, da uvuku na volšeban način sindikalne organizacije, koje treba da preuzmu odgovornost za rešavanje socijalno-ekonomskog statusa građana Srbije i zaposlenih, koji su pritisnuti nemaštinom, pre svega u velikim sistemima, gde ništa nije urađeno, a velike su obaveze preuzeli ministri i aktuelna Vlada.
Da li ćete i dalje podržavati tu nespremnost da se reši situacija u velikim sistemima? Da li ćete i dalje da se bavite demagogijom, a da ne pružate rešenja? Da li ćete i dalje sedeti tu, ne javljajući se protiv onoga što je pravno nemoguće, logično da se pravno nemoguća rešenja osporavaju, a da glasanjem date podršku takvim rešenjima? Ako ste dosledni, pokažite to ličnim primerom. Ono za šta se zalažete svojim ličnim primerom možete da pokažete. Datum je dan za glasanje, a po svojoj prilici i noć za glasanje, pošto ovaj parlament ima nameru da radi i u subotu, i u nedelju.