Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8750">Boško Ristić</a>

Boško Ristić

Demokratska stranka

Govori

Javljam se po pravu na repliku pošto je moje ime spomenuto u jednom izlaganju. Gospođica Nataša Jovanović je pomenula moje ime.
Samo želim da kažem da se ovde čulo u toku izlaganja da novi Ustav ne poznaje razliku između sednice i zasedanja. To nije tačno. Upravo ispred člana 4. u nadnaslovu stoji - Prva sednica novoizabranog sastava Narodne skupštine.
Dakle, sam taj naslov pokazuje da Ustav, odnosno Ustavni zakon poznaje razliku između sednice i zasedanja.
Inače, ovde smo čuli različita tumačenja člana 5. o radu Narodne skupštine nakon izbora Vlade. Logičnim tumačenjem, koje neko želi da ospori, ali logika je neumitna, ovde se pominje prvo zasedanje nakon izbora Vlade, u 1. stavu člana 5. U drugom stavu člana 5. pominje se drugo zasedanje nakon izbora Vlade. Znači, ako imate drugo, logično je da pre toga imate prvo nakon izbora Vlade.
Inače bih podsetio sve poslanike u Narodnoj skupštini i građane da Ustav služi da se utemelji pravni sistem, da se stvori osnov za izgradnju institucija i želim da podsetim sve da smo mi u jednom tranzicionom periodu, u vremenu usaglašavanja pravnog sistema od stupanja novog Ustava na snagu.
Istovremeno uz primenu rokova koji su propisani Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava, mi primenjujemo paralelno i Poslovnik o radu Narodne skupštine, koji je neophodno usaglasiti sa novim Ustavom.
Međutim, nije moguće postojanje pravnih praznina, tako da se svi zakoni primenjuju dok ne budu stavljeni van snage. Ne primenjuju se samo oni delovi zakona, odnosno one odredbe koje su u direktnoj suprotnosti sa Ustavom, a ukoliko postoji sumnja u nesaglasnost nekog opšteg akta sa Ustavom, on se primenjuje do njegovog stavljanja van snage.
Konkretnom odlukom Ustavnog suda otklanjaju se posledice nesaglasnosti u primeni pojedinih opštih pravnih akata sa Ustavom i tu se pojavljuje retroaktivnost. Mi nismo u takvoj situaciji, ali smo sigurno u prilici da izgrađujemo svoje institucije i nužno je, i po Ustavu i po pravu, da se ova sednica održi onako kako je i zakazana.
Samo bih podsetio na još jednu činjenicu, a to je da član 5. ovog ustavnog zakona propisuje da će se vršiti izbor nekih nosilaca javnih funkcija, ali po prethodno usvojenim zakonima. Nije bilo moguće da Vlada, koja je izabrana tek pre neki dan, da ovoj skupštini predloge zakona koje bismo ovde trebalo da usvojimo, kako bi se utvrdila procedura i ustanovila tela koja bi predlagala nosioce javnih funkcija u skladu sa Zakonom o sprovođenju Ustava.
Prema tome, gospodine predsedniče, vi ste u skladu sa Ustavom i zakonom zakazali ovu sednicu i očekujem da će svi dobronamerni prihvatiti da postupaju po vašem pozivu za održavanje ovog vanrednog zasedanja.
 Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre pravde, dame i gospodo poslanici, Demokratska stranka će podržati ove predloge zakona prosto zbog toga što se DS zalaže za vladavinu prava, za postojanje i uvažavanje institucija, i zbog toga što ne želimo da Srbiju i građane Srbije dovedemo u poziciju da oni koji treba da odgovaraju pred zakonom budu u prilici da nemaju institucije koje će odlučivati o njihovom privremenom ograničavanju slobode.
Moram da kažem i građanima, a i vama poslanicima, da je u centru pažnje ovog zakona ne učesnik u postupku, nego građanin sa svim svojim pravima, koja su vrlo često ugrožavana od onih koji se ponašaju protivzakonito, koji atakuju na njihov život, telo i imovinu, i da je sigurno da država mora da sprovede uvek postupak prema onima koji se ponašaju protivzakonito, čine krivična dela i to najčešće teža krivična dela sa elementima nasilja, sa elementima prinude i vrlo često u takvim najtežim krivičnim delima dolazi do stradanja poštenih ljudi i građana.
Ono o čemu želim da ukažem ovom prilikom je, da bi se 1. juna desilo to da država ne bi imala organe koji su sposobni i spremni da vode krivični postupak prema učiniocima krivičnih dela, na štetu svih građana Srbije. Prvog juna bi tužilaštvo došlo u priliku da mora da preuzme sprovođenje istrage, dakle, hitne radnje koje se preduzimaju odmah nakon izvršenja krivičnih dela, i to teških krivičnih dela za koje je predviđeno obično pritvaranje, odnosno kada nastupi ustavom utvrđen uslov za privremeno ograničavanje kretanja i slobode.
Moram da konstatujem i to da kao građanin, kao poslanik podržavam sve oblike generalne prevencije za borbu protiv kriminala. Sigurno je da svaki građanin, svaki pošteni građanin Srbije smatra da država mora da upotrebi sve svoje instrumente koje ima u skladu sa ustavnim zakonom jer se bori protiv kriminala.
Mi smo tokom ove rasprave čuli različite stavove u vezi sa tim da li treba izglasati ovaj zakon. Različiti su razlozi za i protiv. Osnovni pravni razlozi za usvajanje ovih zakona su ti da tužilaštvo nije spremno da preuzme odgovornost za sprovođenje Zakona o krivičnom postupku i vođenje istrage. Zato postoji više objektivnih, ali isto tako i razloga koji mogu da se pripišu nedovoljnoj sposobnosti u vršenju javnih ovlašćenja.
Tačno je da nema dovoljno tužilaca i da, prema nekoj proceni, za sprovođenje ovog zakona treba u Srbiji još dodatnih 400 nosilaca javnotužilačkih funkcija. Da bi se sprovela reforma pravosuđa, posebno u krivično-pravnom smislu, nužno je i tužilaštvo izdvojiti iz zgrada gde se obično nalaze, a to su zgrade sudova, jer prema standardima koji vladaju u zemljama razvijene demokratije, učesnici u postupku treba da budu posebni i nezavisni.
To znači da bi sud bio nezavisan mora da bude van uticaja i branilaca advokature ili nekih branilaca po službenoj dužnosti, ali isto tako i van uticaja javnih tužilaštava, koji vrlo često u nekim zemljama imaju i jasan uticaj izvršne vlasti na svoj rad. Ono što se dešava u Srbiji pokazuje da je nužno reformisati srpsko pravosuđe. Sigurno je da stoji osnovano kritika da u radu mnogih sudija postoji uticaj van institucija, da postoji uticaj određenih centara moći, bilo da je to politički uticaj ili da je to uticaj određenih finansijskih oligarhija.
DS se zalaže za reformu pravosuđa u Srbiji. Ustav koji je donet predstavlja i novu okolnost i predstavlja vrhunski pravni osnov da se krene u istinsku reformu pravosuđa u Srbiji. Ustav predviđa i opšti reizbor nosilaca pravosudnih funkcija, ali sigurno je da za taj prvi korak treba da postoji dovoljan stepen konsenzusa. Pre svega, svih onih koji utiču na političke i druge društvene tokove u ovoj zemlji.
Taj posao nije samo na Vladi, taj posao leži i na nama poslanicima. Posebno kada se ima u vidu da je Ustav definisao da predsednik Odbora za pravosuđe i upravu iz ovog parlamenta, po svojoj funkciji, učestvuje u predlaganju kandidata za izbor nosilaca funkcija u tužilaštvu i sudovima.
Ono što će DS učiniti, to je sigurno nastavak reformi u ovim oblastima. Mi smo ovde čuli kritiku i nekih koji su u ranijim mandatima glasali za odlaganje važenja zakona o uređenju sudova. Mi smo definisali zakonom da ćemo uspostaviti apelacione sudove. Dva puta samo samo u ovom parlamentu, od usvajanja zakona, glasali o pomeranju rokova za primenu tih zakona u pravosuđu. Hoću da kažem da smo čak u jednom... Da li to mene neko pita s mesta? Samo bih zamolio da se omogući rad po Poslovniku, nemam nameru da polemišem ni sa poslanicima niti sa predsedavajućim.
Dakle, što se tiče apelacionih sudova, jednom prilikom je odloženo njihovo formiranje i uspostavljanje te pravosudne hijerarhije nakon isteka roka u kome je zakon trebalo da stupi na snagu. Mi smo došli u poziciju da se postavilo pitanje već utvrđenih pritvora, već određenih pritvora i nemogućnosti izjavljivanja redovnih pravnih lekova zbog nepostojanja institucija koje su tim zakonom utvrđene.
Naravno, s obzirom da je pravni poredak i vladavina prava vrhovni princip na kojima počiva svako uređeno demokratsko društvo, nije došlo do haosa koji su neki priželjkivali. Moram da vam kažem da je do odlaganja zakona u tim slučajevima dolazilo upravo u ključnim, rizičnim i političkim situacijama kada su se zagovarale neke vaninstitucionalne promene u državi, kada se stvarao politički ambijent i targetiranje političkih protivnika za osvetu.
Dešavalo se da se daje politička podrška teroristima koji su pokušavali da putem ubistava javnih ličnosti i političkih delatnika dođe do neustavne i protivustavne promene vlasti. I dan-danas postoje takve diskusije, i dan-danas se veličaju vrednosti koje svaki normalan građanin ove zemlje mora da osudi.
Mi ovde imamo pokušaj zamene teza, više od toga, mi ovde imamo pokušaj zamene vrednosti. Znaju se vrhovne demokratske vrednosti koje svaka uređena država mora da štiti. To su život i zdravlje građana Srbije, a potom i njihova imovina. Zato je neprimereno u ovom domu, u ovom parlamentu, zamenjivati dželate i žrtve. Dželati moraju da zaslužuju svoju zakonom propisanu kaznu.
Mi ne tražimo ni manje, ali ni više od toga. Zato su kazne koje su izrečene u postupku za ubistvo premijera Đinđića po zakonu i mi ne tražimo ništa više od zakonom propisanog maksimuma. Jasno je da se ovde stvara politika i politička atmosfera podrške izvršiocima najtežih krivičnih dela i mi to odlučno osuđujemo. Borićemo se protiv toga, borićemo se protiv svake vrste terorizma.
Nećemo ustuknuti pod pritiscima, nećemo se složiti i nećemo dozvoliti da se stvara atmosfera podrške kriminalcima, nećemo dozvoliti da se političke partije stavljaju u funkciju kriminala, organizovanog i terorizma, to nećemo. Ali, isto tako, očekujemo od svih poslanika, i od onih sa ove strane, i od onih sa one strane, da poštuju i unapređuju sve one vrednosti koje su demokratske i koje su uspostavljene u svim demokratskim društvima.
Ono što će se dešavati u budućem periodu sigurno je na ustavan i zakonit način promena uslova rada nosilaca funkcija u javnim tužilaštvima i sudovima. Ali, isto tako nećemo zaboraviti sve one ljude koji svojim radom doprinose efikasnosti i funkcionalnosti sudova. To znači da ljudi koji su zaposleni u pravosuđu imaju pravo na adekvatnu nadoknadu, imaju pravo na materijalni položaj koji je dostojan čoveka i koji će biti izjednačen sa radom svih ostalih radnika u državnim organima.
Dakle, za efikasnost sudova sigurno je da treba da imamo i kvalifikovane, obrazovane kadrove i treba stalno insistirati na kontinuiranom obrazovanju kadrova koji već vrše određene javne funkcije.
Zato je za mene neprimerena primedba i kritika da neće niko obrazovati poslanike, da neće niko obrazovati dalje tužioce i sudije koji već vrše neku funkciju.
Prošlo je to vreme kada su neki smatrali da sa dobitkom diplome treba da prestaju da uče i da se usavršavaju. Ovo društvo očekuje inicijativu, ovo društvo očekuje kvalitetne ljude na najodgovornijim mestima u državi.
Ono što još želim da kažem, to je da ćemo se mi zalagati za princip da se bez uticaja politike najkvalitetniji kadrovi nađu na najodgovornijim funkcijama, a posebno u pravosuđu. Neće biti smetnja to što će pritvor biti kontrolisan na drugačiji način, neće biti smetnja to što se ukidaju odredbe Zakona o krivičnom postupku, jer postoji čak i međunarodnopravna kontrola nad efikasnošću rada sudova.
I nije kršenje prava građana samo po sebi to što nema ograničenog trajanja pritvora nakon stupanja optužnice na pravnu snagu. Posebno ako postoji balans i ako se ukloni uticaj izvršne ili zakonodavne vlasti na rad nezavisnih sudova.
Prema tome, u konkretnim situacijama se procenjuje efikasnost pravnog sistema prema svakom pojedincu koji je procesuiran pred pravosuđem u Srbiji. Svaki predmet se ocenjuje i od Međunarodnog suda koji štiti ljudska prava, svaki predmet može biti ocenjen u skladu i sa ponašanjem subjekta koji procesuira.
Svako onaj ko želi da procesnom zloupotrebom odugovlači, posebno da bi izbegao krivičnu sankciju, neće biti povlašćen ni od strane domaćeg pravosudnog sistema, a ni od strane međunarodnog pravnog sistema, koji smo mi ratifikacijom i učešćem u Savetu Evrope prihvatili.
Ono za šta se dalje zalažem, to je da želim da ukažem da je dvostepenost u odlučivanju o pritvoru obezbeđena. Vanpretresno sudsko veće jeste drugi stepen odlučivanja. Postoji redovna kontrola osnovanosti uslova za određivanje i produženje pritvora. Ali, ovom prilikom želim da podvučem na kraju još jednu stvar.
Želim da reagujem, i kao advokat vrlo često sam u prilici da branim ljude koji su procesuirani, vrlo često se država osiono obruši na pojedince koji su nezaštićeni, vrlo često pojedinac se nađe između čekića i nakovnja, to su zakon i osiona vlast, vrlo često se uticaji partijskih oligarhija prelamaju preko interesa i prava pojedinih građana u Srbiji.
Zato apelujem na ministra pravde da obećane reforme iz predizborne kampanje sprovede u delo. On će imati zdušnu podršku poslanika u ovom parlamentu. Očekujem da će ta podršku, ukoliko su zahtevi pravični i pravedni, doći od strane svih poslanika u ovom parlamentu.
Moram da kažem da smo vrlo često u odborima imali konsenzus oko pojedinih predloženih kandidata, da smo vrlo često imali konsenzus oko predloženih mera za unapređenje našeg pravnog sistema i sistema državne vlasti i očekujem da će ministar pravde ubuduće, znači, sa kvalitetnim predlozima, obezbediti podršku ne samo skupštinske većine, nego svih dobronamernih poslanika i građana Srbije, ali isto tako i medija, koji treba da obezbede atmosferu za uspostavljanje vladavine prava.
Hvala.
Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, poštovani ministri, zatražio bih i zamolio predsednika parlamenta da se striktno drži Poslovnika i da ne dozvoljava dalju zloupotrebu. Ne predlažem glasanje, očekujem da će predsednik prepoznati zloupotrebu u Poslovniku, te da uskrati govor kada to nije poslovnikom dozvoljeno.
Pozivam se na član 101. Poslovnika. Ukazujem da gospođa Vjerica Radeta nije imala pravo na repliku zato što se poziva na neki njen govor pre nego što je ova sednica zakazana, pre dva dana.
Ono zbog čega sam se javio, pre svega, jeste replika na izlaganje poslanice Nataše Jovanović, pošto me je prozvala, a i ona nije imala osnov da govori o tome, zbog toga što se radi o potpunom neznanju. Gospođica Jovanović traži od ministra da joj obeća da će joj dovesti apelacioni sud u Kragujevac. Ona smatra da time što je izgrađena zgrada apelacionog suda, ili neko ima zahtev da se ta zgrada odredi za sedište apelacionog suda, da su time uspostavljene institucije sistema.
Moram da podsetim sve koji diskutuju da se ovde radi o zakonu o izmenama Zakonika o krivičnom postupku. Ovo nije zakon o gradnji, niti je zakon o imovini Republike Srbije. Kada rešavamo objekte u Srbiji, onda se javite sa takvim komentarom.
Moram da kažem da po članu 105. Ustava Republike Srbije poslanik ima pravo, to je njegovo Ustavom utvrđeno pravo, da glasa za članove Vlade.
Poslanici koji su sada već ministri u Vladi Republike Srbije su kao poslanici mogli da glasaju za predlog za izbor Vlade.
Ono što ne razumeju ovde neki koji sebe smatraju vrsnim i iskusnim pravnicima, mada smatram da se radi o lažnom prikazivanju činjenica, a ne o neznanju, koriste činjenicu da u pisarnici službenici određuju vreme na osnovu vremena na kompjuteru, da ne postoji službeni sat i da zato postoji razlika između ovog sata u parlamentu i onog tamo na prijavnoj pisarnici.
Danas je Administrativni odbor doneo zaključak, na moj predlog, da se uspostavi službeni sat za merenje i računanje vremena u Skupštini, prema kome će se određivati i usklađivati satovi u svim prostorijama u ovom parlamentu, kako ne bi došli u priliku da pojedini nesavesni poslanici zloupotrebljavaju neistine i na taj način prodaju maglu građanima Srbije. Hvala.

PRVA SEDNICA

09-05-2007

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je nastavak konstituisanja Narodne skupštine i njenih organa. Jasno je da, i prema demokratskoj praksi koja vlada u ovom parlamentu, i prema onome što nalaže zdrava politička pamet, partije koje su dobile podršku građana na proteklim izborima, prema svojoj snazi i veličini te podrške, imaju pravo da učestvuju u radu skupštinskih organa. Zato ne sporim pravo nijednoj političkoj stranci da predloži svog predstavnika za jednu od funkcija koje su trenutno upražnjene, a na koje treba da izaberemo nekog od narodnih poslanika.
Ne mogu da se otmem utisku da ovaj parlament klizi u autokratiju, u samovolju, da se od početka u ovom sazivu krši Poslovnik, pravila ponašanja, i bojim se da idemo ka tome da ovaj parlament počne da liči na neku partijsku tribinu. Ovde se javljaju partijski istomišljenici, flagrantno se krši Poslovnik, time što se partijskim drugovima daje trostruko veće vreme prilikom replika. Znači, na jedan suptilan način se ovde favorizuju pripadnici jedne partije, sa ciljem da se stvori podloga za predizbornu kampanju.
Ono što stoji kao pozadina i motivacija ovakvog popunjavanja veoma značajnih državnih funkcija jeste to da su naši, do sada, partneri u pregovorima oko formiranja vlade, vodili dvostruku politiku, jednu javnu, a jednu tajnu. Ta tajna politika je prisutna u ovom parlamentu još od prethodnog saziva.
Više puta sam ukazivao na kojim odlukama možemo tačno da utvrdimo da je ta politička većina postojala unazad nekoliko godina, a da su pregovori sa Demokratskom strankom bili samo alibi da ta stranka pripada demokratskom bloku i da se pred svetom i pred građanima koji su se zakleli u demokratske vrednosti 5. oktobra prikažu kako prihvataju opciju za neke eventualne izbore za Parlament.
Ono što želim posebno da istaknem to je da je Demokratska stranka predložila svog kandidata za predsednika Parlamenta - gospođu Milenu Milošević.
U vreme kada je trebalo formirati ovaj parlament, obrazloženje je bilo da nema izbora predsednika Parlamenta dok se ne napravi većina za izbor buduće vlade. Čistom analogijom, koristeći se logikom, zaključujemo da su se sada stekli uslovi za izbor predsednika Parlamenta, upravo iz razloga što postoji dogovor oko formiranja Republičke vlade.
Molim vas, građani Srbije, nije prihvatljiv izgovor da Srbija mora da ima instituciju. Institucije Srbija ima, ali karakter tih institucija, kako se one ponašaju, kakvu poruku šalju građanima Srbije i međunarodne zajednice, veoma su značajni za poziciju i za nacionalne i državne interese.
Svedoci smo, unazad par dana, da je vrednost firmi koje se kotiraju na berzi drastično pala, da je obezvređivanje srpske privrede počelo, samo zbog toga što smo poslali poruku nesigurnosti, samo zato što se ovde neki obraćaju govorom mržnje, zato što je primitivizam i zastrašivanje metod u političkoj borbi, a politička ideologija koja koristi tu metodologiju je nacionalsocijalistička.
Molim vas, građani Srbije, nije opravdanje za svakojako ponašanje to kada kažete - ja sam Srbin, ovo je Srbija i Kosovo će biti srpsko. Ne može se iza takvih reči podvaljivati građanima Srbije i gurati svoja nazadna politička ideologija.
Građani Srbije su se, da vas podsetim, na poslednjim izborima izjasnili za demokratsku ideju. Oni su glasali za one koji tu demokratsku ideju promovišu unazad petnaest godina, za sve one koji su se borili 5. oktobra. Moram da kažem da ta demokratska ideja živi i da pokušaji da se ta demokratska ideja zaustavi, da se procesi demokratizacije u Srbiji zaustave ubistvom premijera Đinđića, nisu uspeli. Prema tome, demokratska ideja će živeti.
Dobijam ovih dana puno poziva od građana širom Srbije, posebno sa juga i istoka Srbije. Moram da vam kažem da su građani veoma zabrinuti zbog političkih zbivanja u Parlamentu i pitaju se koji će politički kurs zauzeti upravo te najznačajnije državne institucije i partije koje imaju značajnu ulogu u radu tih institucija.
Oni su zabrinuti zbog ovakvog razvoja događaja, zabrinuti su i za svoju budućnost, za budućnost svoje dece.
Govor mržnje, prozivanje ljudi, etiketiranje na najgori mogući način, građani to osuđuju. Meni su poslali poruku da ne smemo da ličimo na one koji sa ove govornice na takav način govore. Bojim se da razvoj događaja i put kojim ide ovaj parlament upravo ide naruku onima koji primitivizam imaju kao metod svoje političke borbe, onima kojima je ekstremizam sredstvo i cilj političke borbe, kojima je ekstremizam sam po sebi cilj, jer time mogu da podvaljuju građanima, i to, pre svega, onima koji su manje obavešteni i koji su možda slabije obrazovani.
Upravo je društvena uloga političara da one koji su najmanje obrazovani, koji su najmanje informisani, obaveste o najznačajnijim činiocima koji treba da budu podloga za kreiranje državne i nacionalne politike.
Mi se borimo za otvoreno društvo. Očekujem da ovaj parlament govori o tome kako će se uravnotežiti razvoj svih delova Srbije, građani očekuju zakone koji će privredu Srbije podići i koji će omogućiti povećanu ekonomsku inicijativu, otvaranje novih radnih mesta, jednu potpuniju, pravilniju, pravičniju zaštitu svih prava građana pred državnim institucijama.
Ne mogu da se složim sa nekim stvarima, ali neću govoriti imena. Ukoliko izazovem repliku, smatraću da se neko sam prepoznao.
Smatram da nije dopustivo da se za predsednika i potpredsednike Skupštine biraju lica, bez obzira na to iz kojih partija dolaze, koja su ovde pravila najveći nered, zloupotrebljavala poziciju poslanika, polivala vodom nekadašnjeg predsednika Parlamenta, oni koji su zbog psovanja, vređanja i tuče bili kažnjavani od strane nadležnih organa u Parlamentu, oni koji su čupali mikrofone i koji su vređali i neistinama etiketirali poslanike, protivno svim pravilima koja propisuju proceduru rada u Parlamentu.
Ne mogu da shvatim da su neki koji se smatraju predstavnicima demokratske ideje, svojim glasom, podržali upravo ovakav istorijski tok u kretanju naših institucija i naše države, ali, ipak, smatram da je demokratska ideja ta koja će nadjačati sve te procese. Očekujem da će građani upravo sada prepoznati poziciju pojedinih političkih partija u odnosu na vrednosti za koje se zalažu.
Mi se ovde ne zalažemo za funkcije, nego za vrednosti. Funkcije su prolazne, poslanici su prolazna stvar, neki će biti, neki će otići odavde, neki će biti tu više mandata, ali će ostati upamćeni po tome koje su ideje promovisali u ovom parlamentu. Bojim da će se neki stideti zbog razlike između onoga što govore, onoga za šta se predstavljaju u izborima i onoga što čine u ovom parlamentu.
Bojim se da su građani Srbije prevareni od pojedinih političkih partija na prethodnim izborima, zbog toga što su se predstavljali za predstavnike demokratskog bloka.
Demokratski blok je sada vrlo pojednostavljen. Građani Srbije to prepoznaju. Mnogi se stide svojih partijskih čelnika koji daju podršku onim idejama protiv kojih su se borili i zbog kojih su žrtvovali i zdravlje i život 5. oktobra, kada je moglo da dođe do krvoprolića, ali, na sreću, do toga nije došlo.
Smatrao sam i ubeđen sam da su demokratski procesi neminovni i da će se reforma nastaviti, da ćemo reformisati sistem državne vlasti, da ćemo sprovesti decentralizaciju, da ćemo vlast približiti građanima, tako što ćemo se odreći svi zajedno, u svim institucijama, dela ovlašćenja i spustiti ih na niže organe vlasti, kako bi se jasnije i transparentnije kontrolisalo ponašanje svakog od nas, kako bi funkcioneri bili dostupniji građanima Srbije za kritiku, za opoziv ili za naknadne izbore.
Zalažem se za te vrednosti i poručujem građanima Srbije da će se DS tako ubuduće ponašati. U ovom parlamentu ćemo se uzdržavati od teških reči, argumentovanom kritikom ćemo se zalagati za svoju ideju, za vrednosne principe koje smo utemeljili u svoj program i za koje se zalažemo na svakom mestu.
Nema brige, nema straha, iako postoji pretnja, po partijskom nalogu širom Srbije, da se ističu partijske zastave, gde neki pripadnici partija kažu da je došlo njihovih pet minuta. Ja im kažem - u pravu su, u istorijskom smislu, to je samo pet minuta. Inače, ideja demokratije nema vremenskog ograničenja.

PRVA SEDNICA

09-05-2007

Poštovani predsedniče, mogu da prihvatim obrazloženje da niste videli moje javljanje, ali više puta pokušavam da se javim, jer je gospodin Todorović dobio pravo na repliku iako nisam pomenuo nijednu partiju, nijednog poslanika poimence.
U svakom slučaju, ne sporim da se deo mog izlaganja odnosio i na Srpsku radikalnu stranku u pogledu ideološke orijentacije i načina vođenja ovog parlamenta.
Zaista smatram da vi povlađujete pripadnicima svoje stranke i da manipulacijom davanja reči upravo određujete tok, intenzitet i akcenat izlaganja pojedinih poslanika, kako bi se pomoglo poslanicima Srpske radikalne stranke da kontinuirano, uz međusobnu stranačku podršku, iznose svoje stavove. Na tu međusobnu podršku nemam primedaba, ali želim da kažem nešto drugo.
Deo mog izlaganja se potvrdio upravo izlaganjem gospodina Todorovića. Zamislite, on kaže: ''Možeš da govoriš za ovom govornicom, nemaš nikakve probleme''.
Da li se podrazumeva da treba da imam neke probleme zato što iznosim svoje stavove za ovom govornicom?
Nijedan poslanik ne sme i ne može imati probleme zbog onoga što ovde kaže, osim ukoliko nije, po Poslovniku, uvredio nekog ili se na drugi nedozvoljen način ponaša prema drugim poslanicima i institucijama države.
Mi smo ovde čuli toliko uvredljivih reči na račun predsednika države kao institucije. Ne govorim o gospodinu Borisu Tadiću, govorim o predsedniku države. Omalovažavanjem institucije predsednika države, omalovažavate sve srpske i državne interese.
Smatram da je to nedopustivo. Ne omalovažavam predsednika Skupštine. O gospodinu Tomislavu Nikoliću nisam rekao nijednu lošu reč, ali sam se izjašnjavao o načinu na koji on predsedava ovoj skupštini. S tim se ne slažem.
Prema tome, u ovoj skupštini se dešavaju zaista ružne stvari. Ovde su se neki valjali po podu, primenjivana je sila da bi se nastavilo zasedanje, ali nikada nije rečeno da će jedna partija ili jedan čovek nekoga izbaciti, kažnjavati, a vi ste upravo to rekli. Rekli ste - nećemo mi vas, neki mi, neke vas, kažnjavati za to kako se izražavate o našim predstavnicima, o našoj politici.
Dakle, ovo nije privatna institucija. Ovo je institucija građana Srbije, koje mi predstavljamo. Mi smo odgovorni u vršenju te funkcije za koju su nas građani birali, i pred građanima i pred partijama.
Na izborima se merimo u vezi sa tim kako smo se ovde ponašali i kakve smo ideje zastupali.
Molim vas da se uzdržite ubuduće od bilo kakvih uvijenih pretnji bilo kome od poslanika. Neće se niko uplašiti, svako će iznositi otvoreno svoje stavove i mi ćemo se snagom argumenata ovde takmičiti za naklonost građana u poveravanju javnih ovlašćenja u upravljanju državnim institucijama. Ovo sam dobronamerno rnjkao, a spreman sam da argumentovano raspravljamo o svim razlikama koje postoje između nas.
Hvala.

PRVA SEDNICA

09-05-2007

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, smatram da gospodin Todorović nije imao pravo na ponovnu repliku u odnosu na moje izlaganje, jer sam se javio za repliku povodom njegovog izlaganja, ali, nebitno je.        Da se opet radi o manipulaciji činjenicama, vidi se iz njegovog izlaganja.
Kaže da je u Parlamentu bilo 308 poslanika u 2003. godini. To, apsolutno, nije tačno, jer ovaj parlament ima 250 mesta, dakle, ne bismo imali gde da sednemo. Da se nešto tako, objasniću istim rečima i na isti način kao i moj prethodnik, desilo u prethodnom parlamentu govori i knjižica, poslanička, koju imam, sa mojom slikom. Broj na ovoj knjižici je 306.
Dakle, i u prošlom mandatu je bilo 306 poslanika, ali ne u isto vreme. I sada imate na platnom spisku preko 250 poslanika, imate više, imate sve one iz prethodnog mandata. Imate preko 500 poslanika na platnom spisku. To se tako dešava.
Inače, ono što je istovetno na početku rada Parlamenta, i u prethodnom sazivu i u ovom, to su privremeni predsednici. U prošlom mandatu smo imali za predsednika gospodina Maršićanina, koga je DSS birao nama iz inata, uz podršku radikala. I on je bio 15 dana predsednik Parlamenta.
Dobro, tu su bili birani i predsednici vrhovnih sudova, birali su okružnog tužioca, i oni su stalno u koaliciji. Od tolikog broja glasanja ne mogu uvek da se opredelim kada su u koaliciji i kojim su činom to pokazali. Najbolje je da se kaže - uvek kada je to bilo potrebno, i oni su bili tu.
Dakle, DSS je i u prošlom mandatu izabrao predsednika iz inata Demokratskoj stranci, gospodina Maršićanina, i to na 15 dana, da bi ga vratili zbog veoma razložnog razrešenja sa te funkcije, a sada biraju predsednika na pet dana .
Mene sada čudi da, ima više prozivanja iz Demokratske stranke, niste u sali zajedno sa svojim koalicionim partnerima, da im čuvate bok i leđa, odnosno tek sada se pojavljujete. Zato očekujem da će DS sada, kada je napokon ušla u salu, zdušno braniti vrednosti o kojima smo malopre raspravljali, ovako polarizovani, ovi sa leve i ovi sa desne strane u odnosu na govornicu, i to su političke opcije koje će, verovatno, i predvoditi političke kolone na predstojećim izborima, a građani Srbije će sigurno svojim glasovima ojačati ovu stranu.
Hvala.

PRVA SEDNICA

09-05-2007

Dame i gospodo poslanici, ovde zaista već duže vreme postoji spor oko toga kakav je način izbora poslanika i kome pripada mandat.
Sve do donošenja ovog ustava, koji su većinom podržali stranke i građani, partije u Parlamentu koje su ga podržale i učestvovale u izglasavanju Ustava to znaju, bio je Zakon o izboru narodnih poslanika i neki famozni član 88, po kome su mandati pripadali partijama, odnosno podnosiocima izbornih lista.
Po takvom zakonu je i Koalicija Demokratska opozicija Srbije podnela svoju izbornu listu, a na osnovu ugovora ugovornih članica, odlukom predsedništva, odlučivano je kome će pripadati mandati.
Moram da vas podsetim da je u to vreme, za vreme važenja tog zakona, Administrativni odbor ispoštovao odredbu člana 88.
Želim, gospodine Todoroviću, da vas podsetim da je i zvanični stav predstavnika SRS u Administrativnom odboru bio da mandati treba da pripadnu partijama i da pripadaju partijama u okolnostima kada se parlament bira na proporcionalnim izborima.
Smatram da je to apsolutno logično. Taj sam zakonom propisani stav štitio, a bio je to i moj lični stav u vezi s tim veoma značajnim demokratskim pitanjem.
Ustavni sud je, nakon konstatovanja prestanka mandata, rekao da se Parlament ponašao zakonito, u skladu sa članom 88, a i u skladu sa dogovorom i odlukama Koalicije «Zajedno», tj. Koalicije DOS-a.
Podsećam vas i ovde prisutne da je za prvo oduzimanje mandata po tom zakonu i sporazumu glasao i gospodin Koštunica. Ljubivoje Slavković, tada poslanik Socijaldemokratske partije, ili Socijaldemokratije, u ovom parlamentu, izgubio je mandat odlukom za koju je glasao i gospodin Koštunica. Odluku Administrativnog odbora o oduzimanju mandata potpisao je aktuelni ministar policije gospodin Jočić, tada zamenik predsednika Administrativnog odbora.
Ne zameram vama, jer niste bili u Parlamentu tada, iznosim samo činjenice.
Podsetio bih još na jednu stvar, da su isti ti koji su se bunili zašto mandat pripada partijama sada kršili zakon i odluku Ustavnog suda. Sada je Demokratska stranka Srbije uzimala mandate onima koji su želeli da pređu u drugi poslanički klub. Isto se dešavalo i sa strankom G17 plus, kada dva poslanika nisu htela da glasaju za budžet, pa je, prema tome, ova vlada pala odavno i nije mogla da bude ni tehnička vlada. Odavno je trebalo da se ide na izbore, zato što nije imala podršku u Parlamentu.
Želim da zaključim svoje izlaganje još jednim stavom. To za šta sam se zalagao kao predsednik Administrativnog odbora, to je ponašanje koje je ozakonjeno Ustavom, sada je to ustavno rešenje, jer su to demokratski principi oko kojih je postignut konsenzus svih relevantnih političkih činilaca u Srbiji. Zbog toga smatram da jednom treba da stavimo tačku na to pitanje. Zakon se menjao, ponašanja su bila različita. Ispoštovali smo odluku Ustavnog suda, vratili su nam mandate na osnovu njegove odluke i nikada u Parlamentu nije bilo više od 250 poslanika. To je istina i to su činjenice.
Hvala.

PRVA SEDNICA

09-05-2007

Dame i gospodo, poštovani predsedniče Skupštine, javljam se zbog izlaganja gospodina Obradovića, koji je izneo neistine. Pre svega, neistina je način davanja ostavki i način pokušaja da SPS oduzme mandate poslanicima te partije. Pre svega, poslanici nisu lično podneli ostavke, nego je to uradilo neko treće lice u njihovo ime.
Da se Administrativni odbor u proteklom mandatu ponašao na isti način, ne bi ni gospodin Đoković, na osnovu falsifikovane izjave, ostao bez mandata, ne bi ni gospoda iz G17 plus ostala bez mandata, jer je jasno da je neko u službeni protokol zaveo nepostojeće i falsifikovane izjave, radi oduzimanja mandata.
Podsetiću vas kako je održana fantomska sednica u prošlom sazivu, na kojoj su učestvovali neki akteri ovde svima vidljivi i svima znani.
Sednica je zakazana telefonom, za jedan minut od momenta kada su, navodno, podnete ostavke u skupštinskoj službi. Dakle, članovi Administrativnog odbora iz Demokratske stranke, gospodin Đidić je tu prisutan, nisu obavešteni o tome da postoji sednica Administrativnog odbora. Lice o čijoj se ostavci raspravljalo tamo nije pozvano i nije obavešteno.
Osnovni demokratski princip je da svako ima pravo da se brani od napada pravne prirode, pa i svake druge, a vi niste pozvali one o čijim ste mandatima odlučivali.
Poslanici SPS-a su svi odreda bili na sednici Administrativnog odbora, ako se sećam, i vi ste baš bili prisutni tada. Oni su se izjasnili da nisu lično podneli ostavku i da je to u njihovo ime uradilo neko treće lice.
Niko nema pravo da tako podnese ostavku, jer je ostavka lični čin. Da su se svi tako ponašali, onda bi u ovoj skupštini bilo reda.
Međutim, ponašali su se tako pojedinci, od slučaja do slučaja, pa je gospodinu Tomi Nikoliću bilo nezgodno i neprijatno da predsedava takvoj sednici. Prepustio je predsedavanje gospodinu Cvetkoviću iz DSS-a, da bi on oduzeo mandate i održao sednicu jedan minut posle njenog sazivanja.
To su činjenice, to je istina i o tome znaju svi mediji. Međutim, zbog navike da se ovde stalno krši Poslovnik, to nije dobilo takav odjek, zato što je predsednik Koštunica tada bio miljenik pojedinih medija. Sada činjenice, upravo vašim zalaganjima, isplivavaju na površinu. Tu se vidi nedoslednost.
Što se tiče rasprave koja je bila unutar samog SPS-a, vi ste bili pred Ministarstvom pravde povodom legitimiteta, povodom toga koja struja će nositi legitimitet u toj partiji i ko ima pravo da traži povratak mandata.
Vi ste bili u sporu i Administrativni odbor nije bio nadležan da taj spor rešava. Vi to znate, dovoljno ste obrazovani. Vi ste kao ideologija prisutni ovde 50 godina. Mi smo tu ideologiju porazili 5. oktobra. Pokušaj povampirenja neće uspeti.

PRVA SEDNICA

09-05-2007

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da nije moguće dva puta glasati o istom, jer je ova tačka, glasanjem, iscrpena i mi smo završili posao.
Tehničke greške se ne ispravljaju naknadnim glasanjem, već mora da se podnese novi predlog.
Dakle, o ovoj tački, možda, na nekoj novoj sednici, po novom predlogu, o kome će poslanici blagovremeno biti obavešteni. Ukoliko smatrate drugačije, onda morate da predmet ili predlog spora iznesete na Administrativni odbor, koji o tome mora da donese odluku i predloži Skupštini rešenje. Hvala.

PRVA SEDNICA

09-05-2007

S obzirom na to da su poslanici, nakon završetka ove tačke dnevnog reda, odbacili ove predloge u usmenoj formi i više nemaju ispred sebe pisane predloge, kako ste i dužni da komunicirate sa poslanicima, ja bih vas zamolio da taj vaš predlog stavite na papir i dostavite ga poslanicima. Tako bi se obavile potrebne konsultacije u poslaničkim klubovima, u onim strankama koje žele da daju svoje predloge. Možda će i oni koji do sada nisu imali predloge dobiti priliku da to sada učine.
Ne govorim o Demokratskoj stranci, koja neće učestvovati u tome, ali, u svakom slučaju, vi ste dužni da poštujete Poslovnik, jer ovo pokazuje prvi korak ka gaženju pravila po kojima postupa ova skupština. Ukoliko tako nastavite - crno nam se piše.

PRVA SEDNICA

09-05-2007

Evo, i ja podnosim ostavku. (Aplauz) Samo se nadam da je jasno, jer meni nije jasno ko je podneo ostavku, na osnovu čega je podneo ostavku, zbog čega su podneli ostavku. Mi nismo dobili izveštaj ostalih članova radnih tela Skupštine.
Da bi se prešlo na dalje glasanje o izboru članova radnih tela Skupštine moraće da se sastane Administrativni odbor, da kaže ko je izabran a ko je podneo ostavku, i da Skupština dobije izveštaj o tome, kako bi mogla da raspravlja o novim predlozima, da stavimo primedbe i vidimo da li su se stekli uslovi za nastavak rada u smislu odredaba ovog poslovnika. Ovaj poslovnik je "sveto pismo", pre svega za predsednika, a tek onda za poslanike.
Još jednom bih iskazao kritiku predsedniku, koji se stalno oglašava iza leđa poslanika - on treba da bude bliže zvonu nego mikrofonu.

PRVA SEDNICA

09-05-2007

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, član 25. Poslovnika kaže, odnosi se na odeljak o izboru članova odbora: "O predloženoj listi za izbor članova odbora odlučuje se u celini, javnim glasanjem."
Dakle, neophodno je da se dobije lista. Prvo se obave konsultacije sa šefovima poslaničkih klubova, oni zajednički sačine listu, predlože listu u Parlamentu i on glasa o listi u celini. Prema tome, vi ste dužni da obavestite poslanike o tome kako izgleda lista o kojoj treba da se izjasne. Sve ostalo je lov u magli, lov u mutnom.
Nadam se da će ova lekcija iz demokratije i poštovanja Poslovnika biti za nauk svima onima koji sede za ovim stolom.

PRVA SEDNICA

09-05-2007

Javio sam se za prethodnu tačku.

PRVA SEDNICA

09-05-2007

O predlozima se glasa u danu za glasanje, koji mora prethodno da bude najavljen, kako bi se dala prilika svim poslanicima da obezbede svoje prisustvo i daju glas za, protiv, ili iskoriste pravo da budu uzdržani.
Na ovakav način nije moguće voditi Skupštinu, jer se na taj način uvodi praksa da se glasa onda kada vi hoćete i isključuje se mogućnost da svako od poslanika kaže svoj stav u pogledu spornog pitanja.
Hvala.

PRVA SEDNICA

09-05-2007

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, veoma sam zadovoljan vašim obrazloženjem. Zamolio bih da mi date još jedno objašnjenje. Zašto na početku ove konstitutivne sednice nije glasano o svim primedbama na povrede Poslovnika, u proceduri kada ste vi birani za predsednika. Tada sam izrazio bar desetak sumnji u povredu Poslovnika. Nisam dobio ni mogućnost da se o tome glasa, niti sam dobio obrazloženje zašto to nije zakazano.
Želim da vas pitam - da li je ovo ista sednica? Tada smo dobili objašnjenje da je to predsedavajuća, koja ne može da pruža objašnjenja.
Sada mi imamo, kako vi kažete, legalno izabranog predsednika, pa vas molim da mi objasnite ovu razliku u ponašanju na početku, sredini i pri kraju ove sednice.
Hvala.