Hvala lepo.
Cilj amandmana je da se naprave tačne evidencije koje će se voditi u nadležnoj policijskoj upravi, u tužilaštvu, u centru za socijalni rad sa preciznim navođenjem šta sve treba da stoji u tim evidencijama, a sve da bi se napravio jedan katalog nasilnika, kao jedna preventivna mera da kad neko pomisli, sama mu se digne ruka, odnosno, naravno, ima nameru da nekom nanese bol, bilo da je to fizički ili verbalno, da pomisli da će biti deo jedne evidencije i da će za ceo život da mu stoji u toj evidenciji, da će svi znati i da nema šanse da se to popravi bilo kad, to se zove preventiva. Vrlo je ozbiljno pitanje nasilništva i mislim da moramo to da shvatimo najozbiljnije moguće.
Zamislite jednu prosečnu porodicu. Imate ženu koja se zove, evo, recimo, Srbijanka, imate nekog ludaka koji je svaki dan maltretira, preti, kaže – razbiću te k'o Savamalu, oboriću te k'o helikopter, uništiću te k'o penzije, rasturiću ti sve živo. Zamislite, četiri godine, ne pet godina, četiri godine da vam neko svaki dan tako nešto priča? A, to se dešava. Kaže - pa ja radim 25 sati dnevno a ti meni tako, pa kaže - ja propado' ovde, pa ja sam najpošteniji, ovi moji što me prate, pa, oni su najbolji mogući. Zamislite to da imate svaki dan četiri godine? Ja mislim da je… Pa kažu – ima da klekneš k'o novinarka, pa ima da dobacuješ kao Krasić. Zamislite da imate takvo stanje u svojoj kući…

Dobro je što je usvojen ovaj amandman.
Ali, ja mislim da smo uveli jedan loš običaj da se poslanici zahvaljuju Vladi što Vlada prihvata naše amandmane. Naprotiv, ja u očima ministarke vidim zahvalnost nama koji smo dali ovako dobar amandman koji je popravio zakon i Vlada je konstatovala to samim tim što je usvojila.
Mere koje su predviđene u ovom članu, po amandmanu koji je usvojen, pomoći će nam da zaštitimo onu jadnu Srbijanku od onog nasilnika koji je već četiri godine maltretira.

Hvala lepo.
Čuli smo malopre od ministarke da postoji disciplinska odgovornost za odgovorna lica koja ne vrše na valjan način svoj posao, ali u obrazloženju za odbijanje predloga amandmana, koji podrazumeva član 35a, a koji kaže – smatraće se da je učinio težu povredu radne obaveze ko ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona itd.
Obrazloženje je jako interesantno i mene jako interesuje ko je pisao, baš to obrazloženje. Liči mi da je to pisao onaj naslednik što maltretira onu jadnu Srbijanku. Kaže – amandman se ne prihvata najpre zato što državni organi nemaju pravilnike o radu. Tačka. Kakav argument? Onda drugo, potom, zarez, što je na primer nemoguće voditi postupak prema sudiji ili javnom tužiocu zbog povrede pravilnika o radu koji ne postoji. Pa, to je genije.
Znači, prvo nemoguće zato što ne postoji, a opet nemoguće zato što opet to ne postoji. Pa, idemo dalje. Da ne pričam o štamparskim greškama, ali poenta je, i zato nam dobro ide da nas boli glava i da nam je muka od toga, kaže – pozivanje na povredu zakona stvara pravnu nesigurnost i izlaže praksu u riziku od nepravilne
primene zakona, a pre toga piše da je za težu povredu radne obaveze bitno odličje, jeste načelo legaliteta, što znači da ona mora biti izričito predviđena određenim propisom, pa to predlažemo.
Šta je poenta? Poenta je da ovo nije pisao normalan čovek, ja se izvinjavam. Ako se dokaže suprotno, ja sam spreman da se izvinim.

Sa druge strane, objasnite mi zašto ne prihvatate mogućnost da neko ko ne radi svoj posao bude kažnjen?

Ovo objašnjenje koje je dala ministarka bilo prihvatljivo da osnovni cilj ovog zakona i ovog člana nije upravo to da se fizički iz kuće, stana odstrani neko ko vrši nasilje. Naravno da postoje drugi zakoni koji se bave kažnjavanjem tih maloletnika za ta krivična dela, ali je suština u tome da žrtva bude zaštićena. To što vi možda nemate u ovom trenutku rešenje gde bi oni bili smešteni, oni ne moraju da budu samo isterani, nego mogu da budu smešteni u neku instituciju.
Mislim da samo obrazloženje kaže da se ne prihvata zbog toga što je primena ovog zakona nespojiva sa krivičnim statusom maloletnika. Ne govorimo mi o maloletnicima uopšte, nego samo o onima koji vrše krivično delo. Ne mogu oni da budu zaštićeni zato što imaju tri meseca ispod 18 godina, pa onda mogu da vrše nasilje i prema mlađima i prema starijima u svom domu.
Kaže, pre svega, bilo bi neprimereno da se maloletniku izrekne hitna mera, jer bi to bilo u suprotnosti sa njegovim uzrastom. Zašto? Ako se napravi dom, ako se napravi u policijskoj stanici, ne znam gde neko mesto gde oni mogu da budu tih 48 sati, da se ohlade, da ostave žrtvu na miru, onda je to potpuno sprovodivo, a da bude poštovano to što su oni mladi i što imaju neke specifične i potrebe i specifičan status u krivično-pravnoj teoriji i praksi.
Mislim da treba da radite na tome da se nađe način i da se ta maloletna lica izbace, ako su vršila nasilje u porodici, da budu isterana sa mesta gde su vršili nasilje. Da li u ovom trenutku nemate rešenja za to? To mogu da prihvatim, ali onda obećajte da će to biti rešeno u nekoj sledećoj izmeni zakona. Hvala.

Tako je, i predlog tog amandmana je da se u članu 4, menja se i glasi – i uvodi se pojam seksualnog uznemiravanja umesto polnog, a to je usklađivanje sa članom 182a Krivičnog zakonika, a podneo sam amandman i na taj član. Tu je u stvari obrazloženje.
U obrazloženju za odbijanje kaže se – Vlada ne prihvata amandman, jer se prema Krivičnom zakoniku delo zove polno, a ne seksualno uznemiravanje itd. Zato je predložena izmena i u Krivičnom zakoniku. I kaže – ovaj član treba da nosi naziv seksualno, a ne polno uznemiravanje, jer reč polno ukazuje na to da delo čini pripadnik jednog pola u odnosu na osobu drugog pola, a naravno da znamo da to nije jedini način seksualnog uznemiravanja. Na ovaj način se to definiše samo u jednom delu mogućeg nasilja.
Kaže se da reč seksualno nije srpskog porekla. Imamo toliko reči koje nisu srpskog porekla, a koje koristimo. Naravno da ja volim srpski jezik i usvajanjem, ja mislim, pet amandmana gde ja popravljam tekstove ove grupe zakona, to se i dokazuje, ali reč seksualno je u upotrebi kod Srba i u Srbiji i u srpskom jeziku ja mislim sigurno sto godina. Naravno da je jasno koje je tumačenje tog izraza, a koje je tumačenje izraza polno uznemiravanje.
Još pet minuta koristim onih na koje imam pravo.
Prema tome, mislim da je to loš način da se odbije zakon.
Imamo tu mogućnost, recimo, da je taj izraz postojao u Krivičnom zakoniku od 2002. godine do 2005. godine, seksualno uznemiravanje. Šta se desilo 2005. godine? Koja je to promisao bila da se to promeni u polno? Ja ne bih da to tumačim, ali to što je postojalo od 2002. do 2005. godine očigledan je dokaz da ta reč ima svoje mesto u srpskom jeziku i da ona, kao što je jasno u predlogu ovog amandmana, detaljnije, da ne kažem ili da kažem, potpuno definiše pojam nasilja u ovoj oblasti.
Mislim da je dobra prilika, gospođo ministarka, ne pežorativno, nego samo pravilno upotreba, pošto ste vi dama, da prihvatite ovaj amandman, dDa time nastavimo sa poboljšanjem jezika koji se koristi u definisanju zakonskih propisa u ovom parlamentu, ali ne samo to, nego da u ovom slučaju damo i jednu preciznu, jasnu, sveobuhvatnu definiciju onoga što to krivično delo nosi sa sobom.
Mislim da bi skrivanje iza toga da li je to srpski ili nije, da li to podrazumeva ili ne podrazumeva nešto, dalo mogućnost izvršiocima krivičnih dela, ovog krivičnog dela, koje to krivično delo vrše prema pripadniku istog pola da budu zaštićeni od krivičnog gonjenja ili da ne budu bar gonjeni na isti način kao kad se to čini kad se delo vrši prema pripadniku suprotnog pola. Šta je čija seksualna orijentacija, šta je moderno, šta nije, to nije tema ovog zakona. Zaštita porodice, zaštita individue, zaštita prava, sve to ima veliku grupu zakona koja to definiše, ali mislim da u ovoj tački, u ovom članu ovog zakona mi moramo da damo mogućnost koja je potpuno definisana.
Da kažem, dao sam 31, pošto u tih pet minuta mogu da kažem nešto što nije baš direktno vezano za sam amandman ovaj, 31 amandman, od kojih je usvojeno šest, ako bude dobre volje evo ga i sedmi. Najveći deo njih se tiče onoga što je jezička popravka datog teksta. Žao mi je što nisu usvojeni amandmani kao što je ovaj, kao što je amandman sa udarnim grupama iz jednog drugog zakona udarne grupe. Moj predlog je bio da se to zove „operativne grupe“. Udarne grupe će verovatno više da liče svima na udarne rupe kojih ima naravno svuda po putevima, velike izgradnje po Srbiji.
Imamo još jedan dobar amandman, a to je da Zakon o sprovođenju u borbi protiv organizovanog kriminala, a to je da zakon o sprovođenju u borbi protiv organizovanog kriminala, rasprava, itd, tu se predviđa da taj zakon počinje da važi 1. marta 2018. godine, a taj predlog zakona je nama došao u proceduru po hitnom postupku zbog neophodnosti da ga što pre donesemo. Gde je tu logika? Kako može da nešto što treba da počne da važi kroz skoro dve godine, godinu i po dana, mora da nam dođe u proceduru po najhitnijem mogućem postupku?
Ja neću da cepidlačim. Mogu da prihvatim da neko pogreši. Možda tim hitnim postupkom želi da pokaže to da se specifično, posebno brine za tu oblast, ali hajde da, ako je to tako, da onda stvorimo uslove da taj zakon počne da važi što pre. Ja predlažem da on važi od 1. juna sledeće godine, a ne sumnjam u ministarku i njen tim i druge u Vladi koji bi mogli u tome da pomognu, da će Ministarstvo pravde i nadležne institucije biti spremne do 1. juna sledeće godine da primenjuju taj zakon. Ovako ćemo da zaboravimo da je zakon donet, ne bi bilo prvi put. Bilo je primera da se menjaju zakoni pre nego što stupe na snagu, tako što je davan rok od godinu, dve, tri dana, u nekom ranijem periodu. Mislim da nema nikakvog razloga da sebi dopuštamo da gubimo vreme i da dobra zakonska rešenja, odlažemo njihovu primenu u nedogled.
Da se vratim na amandman. Očekujem da razumete. Ne sumnjam u to šta je cilj ovog amandmana. Očekujem da on bude prihvaćen. Hvala.

Prethodni govornik je pomenuo mene i rekao je da zna šta govorim. To bi bilo jako dobro da je bar jedan deo toga tačan, ali bojim se da nije.
Onaj pokušaj predavanja o finansijskim hartijama od vrednosti i procvatu malih i srednjih preduzeća tako što će Komisija da stvori uslove da se na taj način obezbedi kapital za dalje poslovanje i razvoj tih firmi, a onda će investitorima da ostane više para, to pas s maslom ne može da pojede, a kamoli, ja sam se trudio jedno sedam minuta da shvatim o čemu se priča. Priznajem, nemam ja to obrazovanje koje ima verovatno Arsić. Ali, sto godina u politici, beneficirano, je otprilike dovoljno da se nauče bar neke osnovne postavke.
Drugo, prethodni govornik je rekao, pa mu vi prenesite, predsedavajući, da je to potpuno netačno, da je Aleksandar Vučić osvojio preko 50 glasova u Srbiji. Aleksandar Vučić se nikad nije kandidovao imenom i prezimenom ni za jednu funkciju. Ako je to možda bilo na nekim izborima kada se birao gradonačelnik Beograda direktno, tad je izgubio, ali se ne sećam da se kandidovao sam i da je pobedio. Toliko o formalnosti i o istini.
Da li ste vi sigurni da glasove koje je dobila vaša koalicija i vaša stranka, možda je to zasluga nekih drugih? Možda je to zasluga koalicionih partnera iz prvog reda ispred govornice. Možda je to zasluga onog poslanika koji je sam po sebi uvreda ugleda ovog parlamenta, koji danas nije tu i nadam se da neće više da se vrati, ako ima po od obraza, i neću ni ime da mu pomenem. Možda ste pomogli vi.
Zašto veličate Aleksandra Vučića? On sve čovek radi, sve najbolje zna, ali možda ste i vi malo doprineli velikom uspehu.

I ovaj izbor nove Komisije za hartije od vrednosti je metafora vlasti koja je ovde prisutna poslednje četiri godine.
Šta smo sve čuli na današnji dan o tome kako se došlo do kandidata, kada je istekao mandat prethodne komisije, možemo da vidimo da je to nastavak uništavanja institucija.
Bez institucija, kao što znate svi, nema razvoja nijedne zemlje i možemo da se busamo u grudi koliko god hoćemo i da se lažemo da smo prvi u nečemu u regionu, na svetu, u istoriji, bilo gde, ali to naprosto nije tačno.
Jedan govornik od prepodne reče mrtav hladan – naterao sam prethodnog predsednika komisije da podnese ostavku. Po kom to članu zakona naterati nekoga da podnese ostavku? Pa smo onda čuli da je mandat ove komisije istekao 14. jula ove godine, a onda se iznenađujemo jer eto nova Vlada je formirana tek posle toga. Prethodna Vlada je bila ista kao i ova, sa malim nekim personalnim razlikama, ali ista vlast je bila.
Kako ste dopustili da dođe do isteka mandata? Znali ste kada su izbori. Trebalo je da to bude rešeno pre nego što se upadne u taj vakum koji inače nije trebalo da postoji pošto je pobeda na izborima, kažete, bila briljantna. Mogla je da se formira posle 15 dana i da se ne upadne u kašnjenje sa mandatom.
Kandidat. Čovek je koliko vidim doktor nauka, profesor. Sve je to lepo, ali ne odgovara uslovima konkursa. Pokušaj da se to zamuti time što je on izučavao negde kanadski model trgovine hartijama od vrednosti, to je mnogo lepa stvar, ali to nema veze sa uslovima koje mora da ispunjava i koji pišu u samom obrazloženju.
Dobili smo još jedan pikantni detalj kako je čovek izabran – tako što je šefica Skupštinskog odbora za finansije došapnula šefu poslaničke grupe vladajuće partije da je ipak ovaj bolji od onog ko je do tada slovio da bude kandidat za predsednika. Tako se bira predsednik Komisije za promet hartije od vrednosti? Žao mi je, tako se ne bira ni predsednik odeljenskog odbora, niti udruženja svesrpskog semenkara i kokičara, a kamoli nešto ovako važno.
Bajka o tome da nam ide fenomenalno, boli nas, sramota nas je, onako, teško nam je koliko nam dobro ide je deo te iste metafore. Bajke o tome da je u Srbiji sve u redu.
Hajde da vidimo šta kaže statistika Beogradske berze koja ima neke veze verovatno sa hartijama od vrednosti i stanjem u srpskoj ekonomiji. Godine 2002. promet na toj berzi je bio milijarda i 700 miliona evra, 2003. godine je milijarda i 400 miliona evra. Prošle godine je 250 miliona. Prosek četiri godine, od kada je ova savršena, ljubi je majka, vlast je negde oko 230 miliona evra, što je šest do sedam puta manje nego što je to bilo 2002. i 2003. godine. To je stanje u našoj ekonomiji.
Još jedno malo podsećanje, u to vreme je evro koštao 66,2 dinara, a danas košta 123 zarez nešto. Tada je bilo zaposleno 150 hiljada radnika više nego danas i to je realno stanje ekonomije. Naravno da je važno da dobijemo izveštaj o radu komisije, a ne da naslućujemo šta se to dešavalo, zašto je smenjen prethodni predsednik komisije. Bila je neka priča da je voleo da putuje po Maldivima i drugim nama dalekim, ali prijateljskim zemljama pa da je to razlog. Da li je to razlog? Ako je to razlog, ako je nenamenski trošio novac, zašto je ponovo član?
Hajde da postanemo malo ozbiljniji i da vidimo da li možemo da uradimo jednom nešto sa tom ogromnom većinom koju vlast ima u ovom parlamentu, a to je da počnete da poštujete zakon, da poštujete institucije, da možete da dobacujete koliko god hoćete laži, ali to neće promeniti ono što vi suštinski radite, a to je da uništavate ovu zemlju svojim neistinama ili što bi neki, koji nemaju taj nivo tolerancije koju imam ja, rekli bezočnim lažima na najnapredniji način u modernoj srpskoj istoriji, a i na celom svetu. Hvala vam.

Hvala predsednice.
Zakon o Vladi treba da bude promenjen zajedno sa Zakonom o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, a ovaj deo koji se tiče samog Zakona o Vladi, govori da se iznad člana i član 11. menja i kaže – zdravstvena sposobnost, nespojivost i sukob interesa, pa kaže član 11. – pre izbora vlade, svaki predloženi član Vlade, mora Narodnoj skupštini da dostavi lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. Član vlade ne može biti ni na jednoj drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine, grada, grada Beograda, niti vršiti delatnosti koje po zakonu je nespojiva sa dužnošću člana vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa. Član vlade, dužan je da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija.
Ponavljao sam to već nekoliko puta, nekoliko napomena uvodnih. Ovo se ne odnosi ni na jednu vladu pojedinačno, ni na prošle, pošto zakon ne može da deluje retroaktivno, ni na aktuelnu, pošto je ona izabrana, tako kako jeste, nego za budućnost.
Da vam se ne desi ono što se dešava, a to je da dobijamo na visokim državnim funkcijama, ne samo u poslednje četiri godine, nego i nešto malo ranije, ljude za koje postoji sumnja opravdana, da li svojim psihofizičkim sposobnostima mogu da odgovore tim visokim izazovima koje donosi mesto člana vlade. To ne znači da su ljudi bolesni, to ne znači da su ludi ili nesposobni, nego je pitanje da li mogu da odgovore tim visokim potrebama koje nosi funkcija na koju će biti izabrani.
Mislim da je to jako dobro i to može da sačuva građane Srbije, državu Srbiju, institucije Srbije i ovaj parlament, ali pre svega Vladu, kao najoperativnije i najvažniju instituciju u ovoj državi od toga da se donose odluke ili bar daju izjave koje nikako ne mogu da budu na korist ni države ni naroda ni građana, nego stvaraju velike probleme svima nama.
Nadam se da ćete ovog puta uvažiti moj apel i glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.

Taj zakon koji sam već pomenuo, a on je vezan i za Zakon o izboru narodnih poslanika, a da bih skratio vreme, ja ću da govorim o oba, ako to ne pravi problem. Znači, Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Predlog zakona o dopuni zakona o izboru narodnih poslanika u suštini imaju zajednički cilj, a to je da se spreči trošenje narodnog novca, novca građana, poreskih obveznika Srbije na reklame, političke, koje ni na koji način ne mogu da budu na čast, veselje i zadovoljstvo u bilo kom smislu, estetskom, moralnom ili bilo kakvom, bilo kome u Srbiji.
Svedoci smo toga da u svim izbornim ciklusima dolazi do toga da vladajuća partija koja god da je u tom trenutku, ima tri, četiri, pet, 15 puta više novca nego bilo ko drugi i zatrpava i kontaminira srpski medijski prostor svojim reklama koje su katastrofa. To je jedan deo, to je taj estetski deo i ta politička nekorektnost i neravnopravnost političkih učesnika u izbornom procesu. Ali, postoji još nešto više od toga, što se negde preko ili blizu sto miliona evra godišnje, kada su izbori troši na te reklame. I to je katastrofa.
Mi istovremeno imamo tu situaciju da decu moramo da lečimo SMS porukama, a istovremeno se bacaju iste te narodne pare za masu reklama koje idu u neke televizije, da li su neke srećne ili su grčke, ili su ružičaste, ne znam kakve, ali u svakom slučaju to je bacanje para. Mi danas imamo situaciju da jedan naš kolega mora preko SMS poruka da leči svoje dete. To se ne bi desilo ni njemu, ni bilo kom građaninu Srbije da se usvoji ovaj zakon, da se sredstva koja su sada namenjena u budžetima i u budućim godinama budu usmerena za lečenje dece koja ne mogu da budu lečena u našoj zemlji iz bilo kog razloga.
Ako tu treba dokazivati humanost ideje i jasno opredeljenje da je to korisno za sve nas, ja ne znam šta onda treba drugo da se predloži da bi poslanici većine glasali za to.
Usput vas pozivam da pošaljete sms poruku na 5757. Hvala.

Ovo je stari predlog. Mislim da ima skoro dve godine. Vrlo je jednostavan. Taj predlog zakona, ako bude usvojen, će biti najbolji lek protiv krađe intelektualne svojine, odnosno to je zakon koji u svom prvom članu kaže – u Zakonu o visokom obrazovanju, Službeni Glasnik taj i taj, dodaje se tačka 1, a koja glasi – akademska čestitost. U članu 2. kaže – posle člana 5. dodaje se naziv člana i član 5a koji glasi – akademska čestitost. Akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.
Koji deo ove rečenice ne odgovara kolegama koji neće glasati za ovaj predlog zakona, da li deo koji kaže – akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, ili deo – kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava? Dakle, samostalna izrada pisanih radova nužno implicira i poštovanje tuđih autorskih prava. Tako da, ja mislim da je rečenica vrlo jednostavna, a ne znam ko bi osim plagijatora imao interes da se ne usvoji ovaj član zakona.
Dobio sam odgovor Vlade, što je retkost, na ovaj predlog zakona. Pa, kaže – s obzirom na činjenicu da u predlogu zakona principi akademske čestitosti su definisani samo u odnosu na pisane radove, uvođenje akademske čestitosti kao novog principa visokog obrazovanja ne može se prihvatiti na način kao što je dato u predlogu zakona.
Kako mislite da se zaštite u usmenom delu? Kako će, koji organ će da sluša permanentno šta ko govori i da ta zaštita bude u usmenom delu? Naravno da je pisani deo, a ne pismeni, važniji i da na predavanjima u izlaganjima ljudi mogu da citiraju čak bez navođenja, bez pozivanja na izvor neke tuđe misli, ali u pisanim radovima, bez kojih ne može da se dobije nijedna akademska titula, bilo da se radi o bilo kojoj diplomi ili doktoratu, to je vrlo jasno.
Ovde u drugom delu obrazloženja, odnosno mišljenja Vlade se kaže da se Vlada sprema da promeni sve to, i to je jako dugo, u potpisu je predsednik Vlade Aleksandar Vučić.
Mislim da treba da pomognemo predsedniku Vlade i Vladi time što ćemo mi da predložimo, ne dnevni red da stavimo ovaj predlog zakona koji će pomoći da se Vlada ne sekira i da ne gleda među sobom ko je tamo čestit, a ko nije akademski čestit, nego da to donesemo mi i da im pomognemo u tom procesu. Hvala.

Više puta ponovljen predlog Rezolucije. Mislim da sam već koliko puta ponovio argumente, da građani Srbije, srpski narod, ali i svi drugi koji žive u ovoj državi imaju svoj lični, kolektivni, državni, nacionalni interes da mi osudimo genocid koji je vršen nad Jermenima pre sto godina, da to nema nikakve veze sa turskom politikom u ovom trenutku. O njoj bi mogli da pričamo, ali to nije tema ove rezolucije. Da su genocidi, pokušaji genocida, izvršeni, uspešni, nažalost, genocidi, nešto što je obeležavalo i nadam se više neće obeležavati događaje na ovoj teritoriji, na ovom delu svetu gde mi živimo, da su ti genocidi bili i tamo gde je država Srbija nekad bila i gde je sada, ali i u okruženju, pa i u geografskom području koje se danas zove Kosovo, po nekim genijalcima i plagijatorima. Prema tome, učinimo to da solidarnost naša prema jermenskom narodu bude nešto što će nam sigurno biti uzvraćeno sa svih strana.
Da ponovim, tekst ovakve deklaracije, rezolucije ili izjave usvojilo je preko 50 parlamenata na svetu, sa svih strana, i Rusija i Kina, ali i Francuska i Nemačka i mnogi drugi. Ja mislim da je Srbiji mesto među tim časnim državama. Hvala.

Pa, omaškom je jedna reč ispuštena iz ovog mog amandmana tako da je amandmanom koleginice koju ste pomenuli Rakić, to stavljeno, a onda je Odbor praktično moj predlog amandmana stavio kao svoje rešenje, ja to prihvatam kao tehničku ispravku i odustajem od ovog amandmana.

Hvala lepo.
Šest amandmana sam podneo, pet se bave pooštravanjem kaznene politike koja je vezana za ovaj zakon, a jedan ima svoj leksički smisao. Jedan je prihvaćen praktično ovom izmenom preko odbora, a tri je prihvaćeno u izvornom tekstu i to lako dobro. Povećane su minimalne kazne za sve prekršaje koji su navedeni, ali to nažalost ne uspeva da popravi ovaj zakon.
Mi smo imali raspravu jako dugo, jako neobičnu sa svim i svačim, ali ono što se jasno videlo to je da je ovo zakon koji menja zakon koji je donet prema manje od dve godine. A ovaj tekst zakona treba da bude potpuno primenjen, ako se dobro sećam do kraja 2018. godine. To znači nije bila nikakva velika preša ili gužva da se to uradi tako brzo.
Izmene koje su date očigledno da imaju puno nedostataka, ne samo iz mojih amandmana, nego iz amandmana koje su mnoge kolege dale. I, to nam govori da je ovde praktično donet zakon, novi Predlog zakona o izmeni Zakona samo da bi se nešto radilo. Ja ne vidim da mi u proceduri imamo neke zakone koji nas čekaju, a istorijska istina je da je od marta meseca ove godine kada je bila poslednja sednica prošlog saziva do današnjeg dana usvojeno samo nekoliko zakona. Znači prošlo je …

O amandmanu, naravno to je jedan od …