Bili ste na ivici za povredu Poslovnika.
Nemojte da se plašite ministre, govorio sam kao što govorim jako dugo i nije bila upućena nikakva pretnja. To što ste vi bili sada kod vašeg političkog šefa iz Moskve, ako ste se tu nešto uplašili, taj transfer straha nema potrebe da prebacujete prema meni.
Mnogo neistina ste rekli. Nije Zoran Đinđić, koji je tada vodio DS, jeo nikakve volove na Palama, to je valjda služba mogla da utvrdi, nije ubeđivao nikoga da ne potpiše bilo kakav sporazum o prekidu rata, tu nema nikakve sumnje. Kosovo nije imalo hrabrosti da proglasi nezavisnost u vreme kada je Vladu Srbije vodio Zoran Đinđić, i kada sam je vodio ja. Tada je postojala i zajednica sa Crnom Gorom, tada je dug Srbije padao, tada je bilo zaposleno 400 hiljada ljudi više nego danas, tada je Srbija u pravom smislu reči bila zemlja koja je ponovo priznata od celog sveta i to su evidentne stvari.
To šta je bilo u 90-im, to kako ste branili i gde ste branili, neću to da ponavljam, to je istorijska činjenica, da se time ne bavim. Potpuno se slažem sa tim, ali nemojte vi ili bilo ko danas sedi u vlasti, a svi su navodno branili Srbe u nekom periodu svog političkog delovanja, nemojte da pričate o vremenu koje je Periklovo doba Srbije, a to je vreme od druge polovine 2000. godine do početka 2004. godine, i to je istorijska činjenica.
Svaki parametar, evo ga svedok, kao ekspert Svetske banke je ministar Vujović bio tu, pa neka nam kaže posle šta se tu sve dešavalo, a za ministra, samo da mu kažem da nisam dobio odgovor za zalogu, a 0,5% za posebne uloge vam je tačka tri prvog člana zajma.

Prvo, nikakve gazde nije imao pokret koji je promenio vlast u Srbiji, sredstvo za promenu vlasti i za sprečavanje daljeg posrtanja Srbije je bila smena tadašnje vlasti, a Milošević je bio predsednik i on je smenjen demokratski i to je i sam rekao, dan, dva kada mu je trebalo da se seti.
Da vas samo podsetim, nikakve pare naravno, kakve crne pare. Hajde, uhapsite prvo mene ili bilo koga ko je dobio jedan dinar, to je zabranjeno bilo i tad i sad, dinar, dolar, šta god hoćete. To su dve stvari.
Treća stvar, da vas podsetim, Madlen Olbrajt, Stejt department, SAD su nas ubeđivale da bojkotujemo izbore 2000. godine, jer su rekli da ne možemo da uhvatimo ponovo Miloševića u krađi, a da će ponovo da nas krade na izborima. I, ubedili su Mila Đukanovića da ne izađe na te izbore, ubeđivali su nas. Mi smo izašli na te izbore. Prema tome, daj da se malo držimo činjenica, to bi kao ministar inostranih poslova morali da znate.
Konačno, to odnos vlasti u vreme kada je vodio Zoran Đinđić i mi njegovi saradnici prema Kosovu je bilo potpuno jasno. Naravno, nije to bio sukob, to je bila jedna odlučna nota da se kaže – ne može da se tako Kosovo gura pod tepih i da se desi ono što se desilo. I, desilo se to, ne kad je Zoran vodio tu vladu, čak ni ja, nego malo kasnije, kad su došli oni koji su branili Srbe celu deceniju pre toga. Prema tome, hajde malo činjenice, ja isto mislim da treba da se bavimo dnevnim redom, ali mislim da ovakve stvari ne mogu da se trpe i da uvrede koje nam daje ministar i meni lično i kolegama poslanicima, bez obzira na izvinjenje, ne prihvatam izvinjenje.

Naravno, uvek kad tražim povredu Poslovnika, tražim da se glasa.
Član 27. stav 2. – da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni ovog Poslovnika. Govornik koga vi sada branite da govori narodnim jezikom, kao da mi ovde govorimo svahili ili ne znam koji jezik, je govorio, moglo bi da se zaključi, o ličnim stvarima drugog poslanika, što ne bi bio problem kad to ne bi bile laži. Vi ste mu dopustili da iznosi besramne laži koje nemaju nikakve veze sa onim što sam ja nekad radio, sa bilo kojim ugovorima gde, naravno, vidim odavde da nema nikakvog potpisa. Znači, to je mogao da napiše bilo ko pismen. Rističević to nije mogao da napiše sam, ali neko je mogao da mu pomogne.
Što se tiče poreskog duga firme koja je pomenuta, nisam direktor te firme od, kada sam prvi put bio poslanik u ovom prethodnom sazivu, 2014. godine, tako da to pošaljite, vratite onom ko vam je poslao to, pa nek dopuni taj deo.
Vi ste mu dopustili da sve vreme priča nešto što nema veze, pa ni na narodnom jeziku, a to je vaša obaveza da vodite raspravu u pravom smeru. Niste pokušali da ga prekinete, nego kad je rekao zadnju rečenicu, rekli ste mu da prekine.
Prema tome, ja mislim da na ovakav način ne može da se živi normalno i da se normalno radi u ovom parlamentu. Nije nikakav problem da se čuju hiljade laži. Naravno da ne može da me uvredi ništa slično, niko ko liči na tog govornika. Problem je što se time srozava ugled ove institucije.
Ponavljam, bez obzira na vaše prisustvo, ovo je i dalje hram demokratije i nemojte da ga pretvarate u nešto što sam rekao već.

Zakon o Vladi, ja sam spremio po redu predloženih zakona, ali ovaj mi je najdraži, koji predviđa da se iznad člana i član 11. menjaju i glase- zdravstvena sposobnost, nespojivost i sukob interesa, pa član 11 kaže: “pre izbora Vlade svaki predloženi član Vlade mora Narodnoj skupštini da dostavi lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima“. Naravno, član Vlade ne može biti na nekoj drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu AP itd, itd.
Imali ste priliku da sat vremena slušate dobre predloge mojih kolega za dobre zakone i bilo bi jako lepo da parlament počne da usvaja dobre zakone, a ne samo ono što mora.
Žao mi je što potpredsednica Vlade je ušla i pobegla, a nije našla vremena, volje i tolerancije da sasluša dobre predloge. Možda bi joj nešto dobro palo na pamet kao predlog da se podrži neki od ovih naših predloga.
Šta je suština ovog Predloga zakona? Da sprečimo da ljudi koji nemaju zdravstvenu sposobnost, bilo da se tu radi o fiziološkom zdravlju ili psihijatrijski aspekt, da ih sprečimo da dođu u Vladu.
Svi smo svedoci u poslednjih ne samo četiri godine, nego i nešto malo duže, ili mnogo duže, da je bilo primera da su ljudi, koji su apsolutno nesposobni za bilo kakav rad u državnim organima, došli do pozicija da budu ministri, neki i poslanici, ali u ovom Predlogu zakona se bavim samo Vladom.
Imamo puno takvih primera. Jedna Vlada 2001. godine kada je njen mandatar bio dr Zoran Đinđić je provela lekarski pregled kandidata i ta Vlada je, čak i u vreme kada sam je ja vodio donela puno dobra Srbiji. Mislim da je to primer kako jedan ovakav predlog provere sposobnosti kandidata može da donese dobro i državi i naciji.
Ovo nije nikakva uvreda ni za koga iz sadašnje Vlade, osim ako se on tako ne oseća, i ovaj zakon ne bi važio samo za vlade Aleksandra Vučića, nego bi važio i za vlade koje će jako brzo doći iza njega i koje će početi da se ponašaju kao normalne vlade u kojima normalni ljudi zdravstveno sposobni za vršenje funkcije u državnim organima mogu da budu sluge naroda, što jeste posao Vlade Srbije. Hvala.

Hvala lepo.
Prvi predlog ove konvencije, odnosno rezolucije je bio pred parlamentom pre aprila 2015. godine.
Dakle, 24. aprila je 2015. godine je bilo 100 godina od velikog genocida koji je izvršen nad Jermenima. Rezolucija kaže da Narodna skupština Republike Srbije priznaje i osuđuje genocid nad Jermeniima počinjen u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. – 1922. godina i poziva druge države i međunarodne organizacije da njegovim priznanjem i osudom doprinesu sprečavanju sličnih zločina u budućnosti.
Nema ili teško da ima naroda u Evropi pored nas Srba ili možda još nekoliko koji imaju toliko prava da budu osetljivi na pitanje zločina, na pitanje genocida.
Imamo potpuno pravo zato što je u našoj istoriji puno primera gde je naš narod bio žrtva genocidnih namera, ponekad i vrlo uspešnih raznih osvajača, kriminalaca, zločinaca, ili kako god to možemo da zovemo.
Tu nema nikakve sumnje, to znaju svi građani Srbije. To je nešto što ne sme da bude zaboravljeno. Ali, moramo da pokažemo svoju svest o tome da mi nismo bile jedine žrtve i da priznavanjem tuđih žrtava upravo možemo da učinimo da damo svoj mali doprinos ili svoj veliki doprinos, kako god to ko gleda, tome da se zločini genocida ne zaborave nikada, kao najbolja preventiva da se bilo šta slično tome ne ponovi nikada.
Ja se nadam da je 21. vek vek koji će biti rasterećen i takvih ciljeva i zamisli i njihove realizacije, ali ko zna.
Da se ne bi desilo u budućnosti nikome na teritoriji Evrope, na teritoriji cele naše planete, bilo šta slično što se desilo Jermenima pre 101 godine ili što se dešavalo Srbima jako dugo, i nekim drugim nacijama u našem okruženju, mislim da je ovaj parlament ovlašćen i da ima obavezu i da ima odgovornost da jednom ovakvom rezolucijom, koja je inače doneta i potvrđena u više od 30-ak zemalja sveta, čitao sam već nekoliko puta da su tu države i sa jedne i sa druge strane i sa istoka i sa zapada, da to važi za Rusku Federaciju, Grčku, Belgiju, Francusku, Kanadu, Kipar, Italiju, Švajcarsku, Argentinu, Urugvaj, Švedsku, Liban itd. i da je nama mesto u ovom dobrom skupu zemalja koje se brinu za budućnost čovečanstva. Hvala.

Ustavni osnov za donošenje zakona o planiranju i uređenju prostora je sadržan u članu 97. tačka 12. Ustava Srbije. Ovaj predlog zakona je prvi put bio pred poslanicima prošlog saziva pre više od godinu i po dana, do dana današnjeg nema nikakve reakcije ni tadašnje Vlade, ni ove Vlade kontinuiteta.
Ponovo mi je žao što je ministarka, potpredsednica Vlade, pobegla i ne čuje, pošto se ovo tiče njenog resora, a razlozi za donošenje ovakvog zakona su vrlo jednostavni. Mi i dan danas imamo haos, pravi haos u oblasti stanogradnje, u oblasti izgradnje kao takve. Ni Zakon o ozakonjenju, ni prethodni zakoni, ni zakoni koji šire definišu ovu oblast nisu uveli red. Skoro da možemo da kažemo da je sreća što smo uz katastrofalnu Vladu dobili i tešku recesiju, pa onda nemamo neku veliku izgradnju, jer da imamo, ona bi bila još više nezakonita nego što je danas.
Naravno da ne možemo tako da budemo srećni, naravno da je budućnost Srbije u tome da se razvija, a to podrazumeva i izgradnju, ali izgradnju na način koji je utemeljen u dobrim propisima.
Ovaj zakon je jedna poboljšana verzija zakona koji je usvojen 2003. godine, kada jedna ozbiljna Vlada se bavila Srbijom. Tada je uvedeno krivično delo za onoga ko započne gradnju bez svih prethodnih dokumenata koji su neophodni za to, uključiv i poslednje, a to je dozvola za početak radova, ali, kao što znate jako brzo, odnosno već početkom primenom tog zakona naredna Vlada je sa mesta najodgovornijih ministra za sprovođenje tog zakona prekršila zakon u ličnom interesu tog ministra i onda taj zakon nakon toga, naravno, nikada nije bio sproveden na način na koji to treba da bude.
Zato danas imamo desetine, stotine hiljada nelegalnih objekata, ne samo od ove vlasti, naravno, ne to je problem koji je 20,30,50 godina star, da je taj problem toliko veliki da i po Zakonu o ozakonjenju lokalne samouprave apsolutno nisu sposobne da u roku koji im je dat, čini mi se kraj novembra ove godine, ni popišu nelegalne objekte, a kamoli da se uđe u proces njihovog ozakonjenja. To je jedan drugi proces koji treba da ide svojim putem i da se ubrza na najbolji mogući način.
Da nam se to ne bi dešavalo ponovo, da bi se jednom stavila tačka na ovu bolest, koja nije samo pitanje prostora, visine, estetskog tih objekata, to je pitanje najvišeg nivoa kriminala, koji je naravno uvek povezan sa vrhom vlasti.
Da bi se to sprečilo, predlažem vam da stavite ovaj zakon u proceduru.

Hvala lepo.
Suština izmene ovog Zakona je u tome da se uvede institut akademske čestitosti, koji bi trebalo da bude prepreka masovnom, očigledno kod nekih omiljenom načinu sticanja znanja, pod navodnicima, a to je pitanje falsifikata na svim nivoima, vertikalno, horizontalno, u svim nivoima, ne samo aktuelne, ali posebno u svim nivoima aktuelne vlasti.
Osim poznatih primera – predsednika države, ministra unutrašnjih poslova, gradonačelnika Beograda, šefa Kancelarije za Kosovo i ne znam čega sve već tu nema, takvih primera na stotine, na hiljade, postoje čak i na nivou srednjih škola, a kamoli fakulteta. Nije utvrđen još nijedan falsifikat za osnovnu školu, ali istraga traje, možda ćemo doći i do toga.
Mnogi koji su, čak i neki ovde prisutni liče kao da nisu ni prošli pored osnovne škole, a da ne pričam o nekom drugom obrazovanju.

Samo vama govorim? Ako treba samo vama, u redu, govoriću samo vama.
Dakle, izmena je u tome da se u članu 4. posle tačke 1. dodat tačka 1a, koja glasi – akademska čestitost, a član 2. kaže – da se posle člana 5. dodaje naziv člana i član 5a, koji glasi – akademska čestitost. Definicija da je akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.
Ovo nije pitanje samo moralne odgovornosti, pitanje čistog obraza, što je vrlo, nažalost, jeftina roba u poslednje vreme. Ovo je pitanje kriminala, jer poštovanje tuđih autorskih prava nije pitanje dobre volje nekoga da li će to da poštuje ili ne, to je pitanje vaspitanja nivoa ovih koji dobacuju, ali to je pitanje i sprovođenje zakona. Ne možete da uzimate tuđe, to se zove krađa. Kada to uzimate masovno, to zove organizovani kriminal, posebno kada u tome učestvuju najviši predstavnici aktuelne vlasti, o čemu se već govorilo.
Predsednik Vlade Srbije u mišljenju za ovaj zakon kaže da se ne prihvata zakon u načelu i da se Vlada sprema da svojom izmenom zakona, kaže da su uočene određene slabosti u sistemu i pojedinim rešenjima, pa se pojavila potreba za uvođenje novih pitanja u skladu sa zahtevima savremene prakse. Jako interesantno, ali nefunkcionalno. Hvala.

U Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, „Službeni glasnik“ taj i taj iz 2011. i 2014. godine, u članu 23. briše se stav 3, a taj stav dozvoljava komercijalno reklamiranje političkih stranaka, odnosno trošenje para političkih subjekata, stranaka, na komercijalne reklame u vreme izbornih kampanja.
Moj predlog je da desetine miliona evra koje se tada koriste za, ponavljam, estetski neprihvatljive, da ne upotrebim neki drugi izraz, video spotove koji apsolutno nemaju nikakve veze ni sa razumom, ni sa moralom, ni sa estetikom, da se taj novac upotrebi tako što bi se zabranilo komercijalno reklamiranje učesnika izbora, da se taj novac usmeri u lečenje građana Srbije, pre svega dece, kojima domaća medicina ne može da pomogne.
Po istraživanju koje je sprovedeno, iznos novca koji se baca za te reklame i iznos para neophodan za zdravo, normalno lečenje te dece pre svega je identičan. Zato Srbija treba da napravi jedan istorijski pomak napred, da prestane da baca narodne pare, ne pare političkih stranaka, nego pare građane Srbije, pare poreskih obveznika Srbije, na reklame gde nam neko priča da će da reši problem kriminala, ali ne sme da kaže protiv koga, jer ako kaže na koga misli, taj sutra ne može da bude osuđen, ni da mu se naplati kazna za pogrešno parkiranje, a kamoli nešto drugo, odavde do Kosmaja.
Prema tome, hajde da se ne bacaju pare na te reklame, na fotošopirane likove lidera stranaka sa bilborda i tih nekih kratkih formi video sadržaja, nego da se taj novac upotrebi za lečenje dece.
Danas, država koja je u Evropi, u 21. veku i zove se Srbija, organizuje lečenje dece od teške bolesti SMS porukama.
To je dno. To je najnaprednije dno ove vlasti i to može da bude otklonjeno na vrlo jednostavan način i to bi važilo za sve stranke, ne samo za ovu vlast, ne samo za izbore koji nam dolaze za mesec, dva, tri, šest meseci, godinu dana, nego i za sve buduće.
Ovakva rešenja postoje u zakonodavstvima država sa najdužom demokratskom tradicijom u Evropi, od Velike Britanije, preko Francuske, Danske, Norveške itd.
Pozivam vas da svojim glasanjem, bacanje para za glupe reklame, usmerimo prema lečenju dece.

Pa, lepo, ovo je usaglašavanje sa prethodnim Predlogom zakona. Naime, ova oblast se definiše u nekoliko zakona, između ostalih i u Zakonu o izboru narodnih poslanika.
Predlog je da bi se sprečilo komercionalno reklamiranje političkih stranaka i bacanje para za nešto što je potpuno besmisleno, a da bi se te pare koristile za lečenje dece teško obolele, predlaže se da se u Zakonu o izboru narodnih poslanika posle člana 49. doda član 49a koji glasi: „Zabranjeno je iznajmljivanje termina u svim elektronskim medijima koji se emituju na teritoriji Republike Srbije podnosiocima izbornih lista za prenošenje političkih skupova, političkih poruka i reklama“. To znači, nema ni plaćenih termina velelepnih konvencija iz ne znam koje sve hale i sale u ovoj državi, nema prostora za plaćene termine gde će nosioci političkih funkcija i kandidati na izborima da obmanjuju građane svojim lažnim obećanjima, niti će biti prostora za klasične reklame koje vidimo pred održavanje svakih izbora.
Naravno, to neće smanjiti mogućnost građana Srbije, birača da se opredele politički. Oni mogu da se upoznaju sa programima političkih stranaka na puno načina, ali ajde neka to ostane i na elektronskim medijima, tako što će elektronski mediji, mediji koji imaju nacionalnu pokrivenost, regionalnu ili lokalnu, javni servis, sve druge televizije, da omoguće u adekvatnom vremenu, znači, i po terminu emitovanja i po dužini trajanja tih emisija, mogućnost da se neuki građani, građani koji možda nemaju pojma sa tim šta se dešava od izbora do izbora, budu obavešteni, makar i da ne mogu to da shvate zbog jezičke barijere ili nedostatka inteligencije ili bilo čega, da budu obavešteni o tome šta koja politička stranka nudi i da ti termini, naravno, budu besplatni, a da svaka televizija ima toliko mogućnosti da izdvoji jedan deo svog medijskog prostora za tu namenu da neće imati nikakvu štetu.
Svedoci smo toga da sve televizije posluju sa gubicima da na razne načine, a pre svega, udvorištvom prema vladajućoj garnituri na razne kriminalne načine skupljaju novac da bi ostali u životu, samo zbog jednog razloga, da lažu narod, da budu razglasne stanice vlasti koja apsolutno u svim nivoima jeste primer svetski šampion u lažima koje se emituju svakodnevno. Glasajte za ovaj predlog zakona.

Hvala vam.
Dobro je što je Vlada prihvatila amandman. Nema nikakvog razloga da se poslanici opozicije čude i bune protiv toga. Ja se čudim otkud vama ta takva naivnost.
Ovo je jedan način kako inače funkcioniše Vlada. Šta se sada čudimo metodologiji kako smo došli do toga da se usvoji baš amandman šefa poslaničke grupe vladajuće stranke? Pa, kada se to nije desilo?
To je metafora. Ovo kako se desilo sa usvajanjem tog amandmana, to je metafora rada aktuelne vlasti. Dobro je, ja se nadam, ne ovi studenti koji sede gore i od njih očekujem da okončaju svoje studije na vreme, nego je dobro da i oni koji su okasnili iz bilo kojih razloga dobiju novu šansu. Tu nema nikakve dileme.
Problem je samo zašto mora to da prođe kroz jednu lošu metodologiju, kao što je to bilo i do sada. Zašto to Vlada nije predložila u svom Predlogu zakona? Zašto to Vlada nije predložila na vreme? Zašto upadamo u sve proceduralne probleme za koje smo od koleginice Jasmine čuli argumente? Zašto se sve to dešava? Zato što ova vlast vlada.
Šta se desilo? Došlo je do promene stava. Znači, pre dva meseca sam ministar je rekao da su svi bili protiv toga, a evo danas su svi za to, i to je isto metafora ove vlasti. Nekada je bilo sto nekih da se pokolje, ako treba, danas se pred njima klanjamo, i to je promena vlasti, stava i možemo da kažemo da je to legitimno. Govorim o amandmanu vrlo precizno.
Imamo i jedno poslovično udvorištvo manjih koalicionih partnera najveće stranke, pa smo čuli tri diskusije kolega koji su u toj poslaničkoj grupi ili su u nekim drugim grupama, a koji su spremni da glasaju za ovaj amandman po svaku cenu. Ovaj amandman je već usvojen od strane Vlade i postaje sastavni deo zakona, tako da se ne glasa. Gospodo, ako hoćete da dokažete udvorištvo, pokažite to na neki drugi način.
Ja mislim da je jako dobro, još jednom da kažem, što se produžava. Nema nikakvog razloga da Vlada ne pokaže malo veći sluh prema tome da kada vidi da imamo iz pet, šest različitih poslaničkih grupa iste predloge da, bar kaže u jednoj rečenici da se ne prihvata zato što je usvojen amandman čijim usvajanjem se usvajaju i vaši predlozi. Ne, odgovor je, zamislite, da se ne usvaja amandman koleginica i kolega zato što je usvojen već jedan amandman. Po kom to zakonu? Po kojoj to logici? Da li bilo koji student, da li ovi dobri studenti koji sede gore ili ovi studenti koji imaju šansu da završe fakultete mogu da shvate kako je moguće da se nešto odvija samo zato što je usvojeno nešto drugo, a isto je ili je slično, možda ne svaki zarez, ali suštinski je to isto? Zato se razlikuju vlasti koje su spremne da komuniciraju sva svojim političkim oponentima, da čuju druga mišljenja, da kada se desi i ta lepa situacija da se mišljenja različitih političkih subjekata približe ili postanu istovetna da se to pohvali, a ne da to bude razlog da se na najbahatiji način kaže – ne, ne, mi smo se setili toga, niko drugi.
Argument da je pitanje ko kada predlaže amandman je besmislen sam po sebi. To može da bude u trci na sto metara ili u maratonu, ali u parlamentu ne, a i to nije tačno, jer su neke koleginice dale predlog amandmana, koji je suštinski isti kao i ovaj prihvaćeni od strane Vlade, pre nego što je to uvaženi kolega dao. Morate da imate sluh za to kada treba da date taj amandman.
Dao sam dva amandmana. Jedan je praktično, suštinski usvojen na ovaj način, jer je usvojen amandman kolege i ne treba niko da me hvali zbog toga, ali imam problem sa odbijanjem amandmana na član 4.

Imam pet minuta.
Ima veze, nema ovde sto članova, nije to neka druga materija. Mislim da ima veze sa ovim. Uz sve proceduralne nedostatke, koje već imamo, samo još jednu rečenicu, usvajanjem ovog amandmana na član 4. razrešilo bi dilemu kako se primenjuje ovaj zakon.

Amandman je suštinski isti kao onaj koji je prihvatila Vlada. Da bih dao svoj doprinos bržem radu, ja povlačim svoj amandman, zato što je cilj već ostvaren onim što je Vlada prihvatila, uz sve zamerke na metodologiju, na način, na ono što u drugim članovima nije dobro. Mislim da na ovaj način pomažem da se rasprava vrati u pravi tok. Hvala.

Najgore moguće. Pomenuo me je mlađi kolega u jednom naporu i naponu demagogije gde pokušava da na način vraćanja Srbije po nazivu svoje stranke u 19. vek pokušao da skupi neke poene. Želim mu da u tome uspe. Taj deo biračkog tela bolje da ide vama nego na neku drugu stranu. Vi ste još mladi pa ćete moći da promenite stav. To već vidimo u našoj praksi.
No, da kažem da od 2000. do 2004. godine, pošto sam ja pomenut, koliko sam učestvovao u izvršnoj vlasti, nije bilo priprema za sprovođenje bolonjske deklaracije i visokog školstva po sistemu.
Malopre je nekakav poslanik pomenuo pežurativno i ministra pokojnog Gašu Kneževića u najgorem smislu.

Naravno da se na to navodim, što je isto jedna stvar koja je potpuno neprimerena. Znači, Vlada Zorana Đinđića u koju uključujem i onaj deo poslednjih godinu dana kada sam je ja vodio da nije imala nikakve veze sa Bolonjom, ali i dalje mislim da to nije loš sistem. To nije loš sistem i time što ste rekli da je loš, da je eksperiment time vređate bar šest generacija mladih ljudi koji su završili svoje fakultete po tom sistemu i koji danas uspešno rade u zemlji i van zemlje, koji su na osnovu toga unapredili bilo proces učenja, proces nauke, proces proizvodnje, bilo koji proces života u našoj zemlji i ta demagogija, bez obzira što je slatka, može nekada da bude jako uvredljiva i loša za ono što se zove interes Srbije i njenih građana.
Prema tome, molim vas, ne želim da menjam vaš ideološki kurs, ali samo pazite šta ponekada govorite.