Hvala lepo.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje je bilo oko subvencija i ja mislim da je bilo pravo uživanje juče slušati ministra profesora Vujovića koji je na jedan sjajan način objasnio šta znači 87 milijardi dinara u budžetu Republike Srbije za 2018. godinu.
Ja bih se osvrnuo na jednu stvar, a to je ono o čemu ste vi sada govorili, o subvencijama, podsticajima za investitore u Srbiji i tu se, ne često i u javnosti i ovde u Skupštini provlače prilično pogrešne i netačne teze, a ja mogu da mislim samo da to može da bude ili zlonamerno politikantski ili ono šta mislim zbog čega ste vi rekli, mada me to čudi, jer ste bili angažovani u Ministarstvu privrede, a to je da ne postoji dovoljno informacija i ja prihvatam tu grešku, da eventualno kao Ministarstvo privrede nismo se dovoljno bavili marketingom i nismo dovoljno javnosti objasnili kako funkcioniše princip subvencije u privredi i kakvi su efekti toga.
Prva teza koja se provlači je pogrešna, favorizovanje stranih investitora, potpuno netačno.
Krajem 2015. godine usvojen je Zakon o ulaganjima, koji je potpuno izjednačio domaće i strane investitore, potpuno. Od tada je realizovano 39 investicionih projekata, od kojih su osam domaći investitori.
Mi mislimo da je to malo, da je to preko 20%, i zato smo već 2016. godine doneli Uredbu o privlačenju direktnih investicija, gde smo potpuno spustili limite i prilagodili ovu budžetsku liniju za domaće investitore.
Dakle, limit je spušten na zapošljavanje svega deset ljudi i investiciju od 100 hiljada evra. Na taj naš javni poziv, javilo se 34 investitora. Svi su iz Srbije, svi su domaći investitori i svi su rešeni pozitivno.
Još jedan podatak, možda znate da smo u deceniji preduzetništva predvideli, a to i ove godine imamo u budžetu, preko 18 milijardi dinara za podsticaj malim i srednjim preduzećima, od toga 7,5 milijardi je bespovratnih sredstava.
Što se tiče efekata, o čemu ste takođe pričali, imamo veoma jasne efekte, a da li je to malo ili mnogo, reći ću vam te podatke.
Znači, rekao sam vam 39 investicionih projekata, od donošenja Zakona o ulaganjima, plus deset koji su u pripremi i koji će biti potpisani do kraja ove godine. Efekat je da ulaganja investicija, osnovna sredstva iznose preko 540 miliona evra i da će to omogućiti 29.500 novih radnih mesta, od čega je 23.800 i nešto već zaposlenih.
Prema tome, to je samo efekata na zapošljavanje.
Takođe, govorilo se o efektima finansijskim svega toga. Ako uzmemo u obzir samo poreze i doprinose, onda se ta investiciona ulaganja vrate već, odnosno ulaganja subvencije države vrate u roku od 26 meseci.
Ako uzmemo u obzir i sva ostala davanja državi gde su PDV, porez na dobit, porez na imovinu, taj rok se spušta na 16 meseci. Već za 16 meseci subvencije koje dajemo investitoru vraća.
Još jedan podatak je važan u samoj tehnici. Ne postoji predfinansiranje. Ugovorom su investitori obavezni da ispune deo svojih ulaganja, tako da mi praktično njima u tranšama dajemo njihove pare. Nije to uvek slučaj, ogradiću se, ali u većini slučajeva, mi ne koristimo pare, nego njihove pare koje uplaćuju za javne prihode, uplaćujemo njima kao subvenciju.
Treća stvar koja je jako važna kod ovih investicija jeste transparentnost u radu, o čemu ste mnogo pričali i prošle godine za budžet, tokom čitave godine. Znači, uveli smo vrlo transparentne procese. Mi imamo četiri stepena odlučivanja. Prvo se odlučuje u Razvojnoj agenciji Srbije, pa u Ministarstvu privrede, formiranim u skladu sa Zakonom o ulaganjima, Savet za ekonomski razvoj u kome se nalaze tri ministra u Vladi Republike Srbije i na kraju kao četvrti stepen, Vlada Republike Srbije donosi odluku.
Prošle godine ste zahtevali i ispunili smo i to na portalu Ministarstva privrede imate sve ugovore potpuno objavljene sa svakim od investitora, tačno imamo trenutak kada im se uplaćuje novac i na osnovu kojih izveštaja.
Još nešto jako važno, takođe se provlačila teza da je ovo naš domaći izum i da je to naš stav, da samo mi dajemo to u Evropi, nije tačno.
Većina zemalja EU od Slovačke, Mađarske, Češke i ostalih zemalja, praktično isplaćuju na vrlo sličan način investitorima ove podsticaje.
Znači, da li je to samo na visinu investicija, na broj zaposlenih, na neki procenat od investicija, ali u principu, to je praksa i u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj, koje su izuzetan ekonomski rast doživele preko ovih investicija. Još nešto je jako važno, provlači se teza, mi damo te pare nekom stranom investitoru, a on dođe i uzme te pare i posle pet godina odlazi.
Mogu da vam kažem da je 27 značajnih kompanija donelo odluku o reinvestiranju. To je negde oko 60% kompanija koje su ulagale, ulažu i drugi, treći, četvrti i peti put. Imamo „Leoni“ fabriku u Nišu, na jugu Srbije, koji otvara već petu fabriku.
Hvala vam.