Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, eto nas opet posle nekoliko dana da u narednih nekoliko dana polemišemo o predlozima zakona koje vi ovde obrazlažete. Za početak, Ustavni zakon vas obavezuje da podnesete Narodnoj skupštini zakon o uređenju službi bezbednosti. Vi to niste uradili, vi ste podneli zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti, što nije isto. Dakle, tek sledi uređenje službi bezbednosti.
Kada su u pitanju službe bezbednosti, u članu 4. samo su nabrojane službe koje postoje. Ja ću član pročitati u celini, iz prostog razloga što je to početak sledeće priče: "Službe bezbednosti su BIA, kao posebna organizacija, Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane."
Što se tiče službi, samo je to, sve ostalo niste ispoštovali, da podnesete zakon o uređenju službi bezbednosti.
Kada je u pitanju nabrajanje ovih službi bezbednosti, samo da upozorim, sve tri nabrojane, ne govorim o onima koje još nisu obuhvaćene, mada tamo stoji da je zabranjeno osnivanje službi van toga, jesu u nadležnosti Vlade Republike Srbije. Uostalom, piše u članu 4 – kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane i kao posebna organizacija.
Molim vas da zapamtite da su nadležnosti Vlade Republike Srbije, što je logično i normalno, jer Vlada Republike Srbije je nosilac izvršne vlasti u Srbiji, da Vlada Republike Srbije uređuje i vodi politiku, usmerava i usklađuje rad organa itd. Zašto sam sve ovo rekao? Zato što je dalje samo napravljen jedan kermes, gde se ne vidi šta i na koji način treba da se reguliše.
Prvo, u članu 3, gospodine ministre, piše da je rad službi bezbednosti pod nadzorom Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, saveta za nacionalnu bezbednost i javnosti. Pitam vas, imajući u vidu višednevnu raspravu koju smo ovde vodili o Zakonu o predsedniku Republike, gde ste našli izvorište u Ustavu da predsednik Republike nadzire rad službi bezbednosti? Zašto to napominjem? Ustav vrlo jasno određuje nadležnosti predsednika Republike i niko više, ni zakon, ne može da mu da više, niti manje. Sećate se, gospodine ministre, te rečenice, kada smo vodili raspravu o Zakonu o predsedniku Republike? Tome nema mesta ovde, pogotovo nema mesta savetu za nacionalnu bezbednost, jer to nije razrađeno u zakonu.
Kada se pogleda treći deo videće se šta je suština ovog zakona, a suština donošenja ovog zakona je da predsednik Republike preuzme kontrolu nad službama bezbednosti, i to je cela priča. Pogledajte šta radi, šta usklađuje, o čemu se stara savet za nacionalnu bezbednost, ko ga čini, ko predsedava, ko ga opslužuje, ko operativno to radi. U stvari, vidi se da je suština ovog zakona u tome da se službe bezbednosti stave pod kontrolu predsednika Republike.
Gospodine ministre, tražim od vas da kažete gde je ustavni osnov za to da se predsedniku Republike dodeljuju ove nadležnosti, ako Ustav zabranjuje da predsednik Republike radi bilo šta što već Ustavom nije predviđeno, a suština je upravo u tome. Predsednik Republike saziva, predsednik Republike, zajedno sa predsednikom Vlade, predsedava, predsednik Republike potpisuje, šef kabineta predsednika Republike je sekretar saveta. Dakle, čak je i član biroa za koordinaciju službi. Dakle, sva vlast se koncentriše kod predsednika Republike. Gospodine ministre, to je suprotno Ustavu. Nama još uvek zvuči ona rečenica Solane koji je u maju mesecu rekao – Vojislav Koštunica ne može da kontroliše službe bezbednosti, to mora da čini Tadić. Nije li ovaj zakon verifikacija toga?
Ono što je dobro, bar je zakon, nije odluka, inače bi to bilo urađeno odlukom Vlade Srbije u junu mesecu ove godine, što bi bilo još katastrofalnije.
S obzirom na kratkoću vremena, kad bude bila rasprava o pojedinostima još detaljnije ćemo razraditi neustavnost ovih odredaba kada je u pitanju savet za nacionalnu bezbednost. Samo ću kratko da se zadržim kod skupštinskog nadzora.
Skupština Srbije nadzire rad službi bezbednosti i to je precizno u Ustavu navedeno. Ovde zakon kaže – neposredno i preko nadležnog odbora Narodne skupštine.
Pitam, kako to Narodna skupština neposredno nadzire rad? Kada je u pitanju nadležni odbor, u ovom trenutku to je Odbor za bezbednost, ovde je nabrojano dosta nadležnosti, da se ta služba stavi pod kontrolu Odbora za bezbednost. Kad malo razgrnete to, vidite da se predlagač uplašio, da je odmah počeo da smanjuje – znate, direktor ne mora da dođe na sednicu, neka pošalje pomoćnika itd. Ne može, mora da dođe na sednicu. Ne mora to da bude dan kada je pozvan, pa ne može da dođe, neka bude sledeći dan, bilo kad, ali mora da bude.
Sledeća stvar, ovde je zakon jasno dao nadležnosti Odboru šta sve može. Kad to pogledate i kad pogledate drugi deo šta sve ne može, nema od nadzora ništa. Već u prvoj rečenici stoji da članovi Odbora ne mogu tražiti podatke o identitetu sadašnjih i bivših saradnika službe. Zašto se već jednom ne skine ta fama o dosijeima službi državne bezbednosti? Zašto ih jednom ne otvorite?
Juče je predsednik poslaničke grupe SPS u ime poslaničke grupe zatražio da se to učini, da se već jednom prestane igrati sa tim službama, jer se ta pitanja pokreću samo onda kad neko hoće da izvuče neki ćar i da dovede u pitanje funkcionisanje te službe, a nema države na svetu koja nema službe bezbednosti i koja ne uvažava službe bezbednosti. Naravno, obaveza je službi bezbednosti da rade u skladu sa Ustavom i zakonom, i da ne nabrajam dalje.
Dakle, sam predlagač se uplašio onog svog pristupa da stavi službe pod nadzor Narodne skupštine; već narednim članovima je devalvirao i učešće u radu i nabraja šta sve to ne može. Ponavljam još jednom, otvorite ta dosijea već jednom, da se skine fama sa tih službi. Hvala lepo.