Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, odnos prema životnoj sredini pomalo liči na odnos prema zdravlju. Kao što zdravlje cenimo tek kad ga izgubimo, tako i životnu sredinu tek kad se degradira. Upravo zbog toga, preka je potreba i krajnje je vreme da se u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine, u odnosu na postojeće stanje, a posebno u odnosu na praksu, učini neophodan korak napred.
Set ovih zakona sa kojima je izašla Vlada pred Skupštinu Srbije je taj prvi ali veliki korak napred. Socijalisti će podržati predloge sva četiri zakona, naravno i rešenja predložena u njima, uopšte gledano, a o pojedinostima će biti reči kada dođe na dnevni red rasprava o amandmanima.
Ipak, istaći ću samo neka pitanja koja su navedena u zakonu, bez namere da napravim možda pravi izbor. Želim da se zadržim na tri pitanja.
Prvo, predlogom zakona utvrđene su obaveze korisnika prirodnog resursa, odnosno dobra, da u toku izvođenja radova i obavljanja aktivnosti, kao i po njihovom prestanku, planira i sprovodi mere kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine. Ko degradira životnu sredinu, dužan je da izvrši rekultivaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu. Dakle, princip – korisnik plaća.
Takođe, želim da se zadržim na još jednom, a to je odgovornost za zagađivanje životne sredine. Propisane su obaveze pravnih i fizičkih lica i odgovornost za zagađivanje. Zagađivač koji prouzrokuje zagađenje životne sredine odgovara za nastalu štetu, po načelu objektivne odgovornosti. Za zagađivanje životne sredine odgovorno je i pravno i fizičko lice koje je nezakonitim, ali i nepravilnim delovanjem omogućilo ili dopustilo zagađivanje životne sredine. Zagađivač je dužan da nadoknadi troškove za ugrožavanje i rizik po životnu sredinu i troškove uklanjanja štete životnoj sredini i prostoru.
Vrlo kratko, imajući u vidu stanje životne sredine želim posebno da istaknem i način izveštavanja o ugroženosti životne sredine. Onako kako je to u članu 76. i 77. Zakona predviđeno da Vlada jedanput u dve godine podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine, ja predlažem, imajući u vidu stanje u kome je naša životna sredina, da ne čekamo dve godine da dobijemo stanje ugroženosti životne sredine u Srbiji. Ilustrovaću to samo sa par primera, kada je u pitanju Beograd, koji je ekološki veoma ugrožen, a ilustrovaću to na primerima jednog dela Beograda, odnosno njegovih opština.
Kada je u pitanju zagađivanje vazduha u opštinama Lazarevac i Obrenovac i opet, pre svega, termoenergetskog kompleksa "Nikola Tesla" u Obrenovcu i Velikim Crljenima, područje opštine Lazarevac i delimično Ub i Lajkovac poseduju značajne energetske potencijale na bazi kojih su razvijani veliki površinski kopovi za eksploataciju uglja i snažan termoenergetski sistem TE "Nikola Tesla" A, B i Veliki Crljeni. Oni su postali značajan činilac degradacije životne sredine. Svakodnevno se izlučuju velike količine gasova, pepela, prašine i otpadnih voda koje zagađuju vazduh, zemljište, podzemne i površinske vode.
Sagorevanjem uglja u TE u Obrenovcu i Velikim Crljenima, stvaraju se ogromne količine pepela koji delom izlazi kroz dimnjak, dok se preostale količine odlažu na deponije. Deponije se ne tretiraju na odgovarajući način tako da se pri nepovoljnom pravcu vetra, a uvek je na tom području za nekog nepovoljan pravac vetra, celo područje zasipa velikim količinama pepela koji sadrže i teške metale.
Ugrožena su čitava naselja: opština Obrenovac, Grabovac, Dren, Skela, opštine Lazarevac, Veliki Crljeni, Stepojevac, Leskovac, Sokolovo, Junkovac, Vreoci i dr. Kada se to dogodi pune su kuće pepela i šljake. Bašte, njive sve je zatrovano.
Ilustrovaću to jednim primerom. Pri sagorevanju, samo u Termoelektrani A i B, a mislim da ministar bolje zna te podatke od mene, ali pri sagorevanju 90.000 tona uglja dnevno, kroz dimnjak izađe 219 tona raznih čestica, a 17.000 tona pepela i šljake odlaže se na deponije koje su, uzgred rečeno, ogromne - 400 i 600 hektara, a ne manje kasetne itd.
Drugi primer "Vreoci", sa problemom jalovišta, nastao je posle prerade uglja koji se pali pa se ne zna šta je gore – da li jalovište ili gasovi kada se to zapali. Zatim, fekalne vode, ugljena prašina, otpadne vode, a to područje je inače proglašeno crnom tačkom ekologije u Srbiji. Nije to sve i nije samo to. Primer iz nadležnosti opština, opet u tom području, opet u Obrenovcu, skoro u gradu smetlište, ozbiljna deponija smeća na koju se godišnje deponuje 39.000 do 40.000 kubika otpada i smeća koje je postalo, umesto nekada poznatog svratišta ptica selica, leglo glodara i ekološka bomba, ne samo za Obrenovac već i Beograd.
Kažu da je opština dobila 10 miliona za to, potrošila 32 miliona, a nije uradila ništa. Trebalo bi to proveriti. Inače, ne verujem ni da sadašnji sastav skupštine opštine, odnosno vlast ko vrši u Obrenovcu da će moći nešto da uradi, jer je konstituisana po principu kriznih štabova iz 2000. godine.
Ako se svemu tome dodaju nedostaci prigradske vode u opštinama, a njih je sedam, da ne govorim o kanalizaciji. Nje nema ni u centru Beograda, pa je ovo Dedinje koje je tako poznato, na kome ne živi samo Karić sa svojom imperijom, već i ljudi starosedeoci, nema kanalizaciju. Ni centar Beograda na petsto metara od centra Zeleno brdo nema kanalizaciju. Ako imamo još u vidu da je Sava postala prirodna kanalizacija u koju se još od "Zorke" Šabac izbacuje kiselina, otpadi razni, termoelektrana "Prva iskra" Barič, sve po sistemu, odneće to negde nekome drugom reka Sava.
Kada sve to ima u vidu, a nabrojao sam samo neke primere, može se videti stepen ugroženosti životne sredine i zdravlja i prava ljudi na tim područjima na zdravu životnu sredinu i zdrav život. Radi se o ogromnom delu Beograda. Nije Beograd samo centar i nije Beograd samo centralna ulica koja se po pet puta popravlja, ni podzemne garaže, ni nepotrebne petlje, Beograd je i ovo što je ugroženo.
Nisam navodio slične primere za opštine Surčin, Zemun, Palilula, Čukarica, Grocka, pa nisam naveo ni za prevoz opasnih materija i nekako se uvek dogodi u centru Beograda da one naprave incident itd.
Ti ljudi na tim područjima, kao i svim drugim, sa pravom zahtevaju od države da ih zaštiti predviđenim načelima, posebno zagađivač plaća, a država da omogući sprovođenje ovog zakona do kraja.
Smatram da je donošenje ovog seta zakona prvi, ali važan korak. Očekujem i tražim nove korake, brze i odlučne, da se zakon striktno sprovede, da se predviđeni period usklađivanja sa ovim zakonom ne potroši pa da se u tom periodu ne preduzimaju nikakve mere. Hvala lepo.