Zahvaljujem se, predsedavajući.
U ime Poslaničke grupe SPS odmah ću izneti jasan stav da će Poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati predloge o kojima se danas vodi rasprava. Ali, moramo da ukažemo na nešto što danas provejava kroz diskusije na ovoj sednici, a što je jako loše, naročito za građane Srbije koji prate ovu sednicu Skupštine, a radi se konkretno o neistinama koje su došle sa ove strane od dela opozicije koji je umesto činjenica i argumenata, a činjenice i argumenti predstavljaju snagu narodnog poslanika, su korišćene neistine, laži, konstrukcije i sve ono što diskvalifikuje rad parlamenta.
Tako je rečeno i vršene prozivke prema Zaštitniku građana, zaboga, zašto Zaštitnik građana nije reagovao kada je u pitanju imovina u Hrvatskoj? Kakve to veze ima sa Zaštitnikom građana, kada ta pitanja nisu u njegovoj nadležnosti? Bilo je pitanje gde se proziva Zaštitnik građana i u odnosu na stanje na Kosovu. Kakve to veze ima sa Zaštitnikom građana, kada to nije u njegovoj nadležnosti?
Ono što je i te kako značajno, značajno je da građani znaju šta je to što je nadležnost ombudsmana ili Zaštitnika građana. Pre svega, da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave. Drugo, da učestvuje u izgradnji pravnog sistema, kako mi to pravnici kažemo, neprotivrečnog pravnog sistema, a to znači da predlaže donošenje zakona, da pokreće inicijative pred Ustavnim sudom za ocene ustavnosti i zakonitosti. Treća kategorija njegove nadležnosti jeste da preporuči u slučaju ocene da je rad funkcionera kome su poverena javna ovlašćenja suprotan zakonu, da preporuči njegovo razrešenje. Četvrta grupa nadležnosti Zaštitnika građana jeste da se stara o izvršenju obaveza organa uprave, da sarađuje sa institucijom Zaštitnika građana. Na kraju, peta, možda i najvažnija grana ili grupa ili sektor delatnosti ili nadležnosti Zaštitnika građana, jeste vođenje nezavisne i nepristrasne istrage protiv svih nosilaca javnih ovlašćenja, kako bi se transparentno ukazalo na nepravilnosti u njihovom radu, predložilo da se upravo takva lica pred Vladom Republike Srbije, pred Skupštinom Republike Srbije okarakterišu kao vinovnici protivpravnog delovanja, kada su u pitanju povrede prava građana.
Zašto ovo govorim? Ovo govorim da bi građani bili svesni o čemu mi raspravljamo kao odgovoran deo vlasti, a o čemu pokušava deo opozicije da obmane građane. Ono što građani takođe treba da znaju, jeste činjenica, kad sam već počeo o Zaštitniku građana, da ukažemo na to zašto je jako važno da na čelu te institucije koja je državnog karaktera, koja predstavlja instituciju koja je Ustavom Republike Srbije od 2006. godine definisana kao državna institucija, bitno da na njenom čelu bude respektabilna ličnost, ličnost koja će u punoj meri da odgovori i onome što sam malo pre govorio kada su u pitanju njegove nadležnosti, zadaci i obaveze, a to je zaštita prava građana, tako i u odnosu na ono što podrazumeva odgovornost prema nama, narodnim poslanicima, imajući u vidu činjenicu da mi i ovaj parlament prihvatamo izveštaje ili ne prihvatamo izveštaje Zaštitnika građana, u zavisnosti od toga da li su ti izveštaji u skladu sa odredbama Zakona o Zaštitniku građana ili nisu; da li su ti izveštaji takvi da je Zaštitnik građana opravdao svoju ulogu kao Zaštitnik građana ili ne; da li je radio kao što je radio prethodni Zaštitnik građana, baveći se politikom a ne svojim poslom, a i te kako dobro je poznato da je odredbama Zakona propisano da politika i Zaštitnik građana su potpuno inkopatibilni, odnosno nespojivi; da na rad i delatnost Zaštitnika građana ne može niko da utiče.
Ako je to tako, a jeste tako, onda se očekuje i od onoga koga ćemo izabrati da sve ovo što je zakonom predviđeno u celini ispoštuje i da u punoj meri i u punom kapacitetu zaista štiti prava građana i interese građana na način kako je to njemu stavljeno u nadležnost. Zbog toga je jako važno istaći nekoliko bitnih činjenica. Koje su to prevashodne uloge Zaštitnika građana? Jedna je prevencija, a to znači da sprečava kršenje prava građana i na taj način preventira bilo koja delovanja u organima uprave ili kod nosioca javnih ovlašćenja koja potencijalno mogu biti kršenje prava građana.
Druga uloga Zaštitnika građana je edukativne prirode. Šta znači to? Pa, edukacija se sprovodi kroz prevashodno upućivanje građana i zaposlenih u organima uprave kako da postupaju i kako da štite prava građana. Naravno da to mogu učiniti i pismenim podnošenjem pritužbe i usmenim podnošenjem pritužbe, ali isto tako mi očekujemo od Zaštitnika građana da se posebno stara, u granicama svojih nadležnosti koje su zakonom propisane, kako se zaposleni u organima uprave ophode prema tim istim građanima, kako poštuju njihova prava. Da li su ta prava na način koji to podrazumeva delovanje Zaštitnika građana okarakterisana kao nešto što podrazumeva delovanje od strane zaposlenih u organima uprave prema građanima kao ignorisanje njihovih prava, gaženje, kršenje ili bilo kakvu drugu terminologiju da iskoristitim ili upotrebim, a da se prema tome zažmuri, odnosno u odnosu na to ne reaguje.
Mi u poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije smo uvereni da će budući Zaštitnik građana imati i te kako obzira prema svemu onome o čemu sam danas govorio, a naročito da će dosledno sprovoditi i primenjivati zakon koji ga upućuje upravo na to. Zašto? Zbog toga što po sopstvenoj inicijativi Zaštitnik građana ispituje kršenje prava građana. Ako to čini po sopstvenoj inicijativi, onda mora utvrditi bukvalno sve činjenice koje ukazuju na kršenje prava. Za razliku od dela opozicije koji ne zna ili namerno krivotvori nešto što treba građani da znaju, mi u poslaničkoj grupi SPS ukazujemo radi javnosti i istine da Zaštitnik građana nema kontrolne mehanizme u odnosu samo na pojedine državne organe. Prevashodno prema predsedniku Republike Srbije, Narodnoj skupštini, Vladi Republike Srbije, Ustavnom sudu, sudovima i javim tužilaštvima. To je nešto što podrazumeva sve što je van nadležnosti Zaštitnika građana. Dakle, kada govorimo o čoveku koga treba izabrati na ovu jako značajnu funkciju, onda moramo imati sve ovo u vidu.
Mi u poslaničkoj grupi nikada to nismo radili niti ćemo sada raditi, da se koristimo blaćenjem, omalovažavanjem, ljaganjem ličnosti, kao što je to činio deo opozicije ili predstavnici dela opozicije. Da li je neko studirao tri, četiri, pet, deset godina, imao prosek ocene takav kakav jeste, to u ovom trenutku za nas ne može da bude opterećenje. To u ovom trenutku za nas ne sme da bude hipoteka koju ćemo unositi dok ne izglasamo onoga za koga smatramo da će kredibilno da radi. Pa, masa najstručnijih lekara, ogroman broj vrhunskih hirurga, urologa, oftamologa, onkologa, ko zna koliko je vremena provelo u izučavanju svoje materije da bi došao do stručne reference koju ima, možda i po 10-15 godina, ali se zato u praksi pojavio kao neko ko je vrhunski lekar, inženjer itd. itd.
Dakle, ne treba ni u kom slučaju robovati činjenicom zbog čega je neko bio toliko dugo na fakultetu, na studijama, kakav mu je bio prosek ocene, nego kakav je njegov rezultat rada, kakav je u praksi iskazao potencijal koji ne sumnjivo kao stručno lice, kao pravnik mora da ima.
Naravno da je Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja pred sobom imao četiri, slobodno ću otvoreno i iskreno reći, respektabilna kandidata, i onog kandidata kojeg je predložila SRS i DS i DJB itd. Radi se o kandidatima koji imaju svoj potencijal, svoju stručnu referencu i to nije sporno, ali se zato Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja opredelio za onoga za koga sa razlogom smatra da će u budućem periodu odgovorno, savesno, posvećeno obavljati jednu jako značajnu funkciju o kojoj mi danas raspravljamo.
Kada su u pitanju ostali predlozi kandidata, jer ovde danas govorimo isključivo o personalnim rešenjima, mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da se takođe radi o dobrim predlozima, o kvalitetnim kandidatima, ali kao što nećemo ni o Zaštitniku građana da komentarišemo bilo šta dok se njegovi rezultati rada ne iskažu upravo radeći na poslu za koji će biti odgovoran i na kome će raditi kao izabrani Zaštitnik građana ili član Agencije za borbu protiv korupcije, odnosno Fiskalnog saveta, tako i u odnosu na ove predloge ne želimo da iznesemo nikakav komentar koji se odnosi na ličnost, koji bi podrazumevao bilo kakvu ličnu diskvalifikaciju. Naprotiv, predlozi ukazuju na to da se radi o licima koja zadovoljavaju kriterijume.
Državna revizorska institucija je predložila kvalitetnog kandidata i zahvalnost gospodinu Sretenoviću što je na nivou njegove institucije iznedrena jedna dobra definicija kako predlagati kandidate i kako doći do pravog predloga. Mislim da u ovom pravcu ne možemo apsolutno nikakav prigovor dati. To se odnosi i na Fiskalni savet, tako da i Miloš Stanković i Jelena Stanković, Vladimir Vučković, Nikola Altiparmakov, kao i svi oni koji su već tu, koji već rade u institucijama, sigurno zaslužuju, i prema svom stručnom potencijalu i prema ličnim kvalitetima i prema svemu onome što se mi nadamo da će iskazati kao rezultat svog rada, zaslužuju da budu izabrani.
Kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije, ovde je načeta jedna tema koja svakako zavređuje pažnju, a to su izmene i dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Mi u poslaničkoj grupi SPS sigurno stojimo iza toga da je zaista potrebno poboljšati zakonsku regulativu u tom smislu kako bi se i Agencija za borbu protiv korupcije podvela pod norme koje podrazumevaju daleko veći stepen odgovornosti članova Agencije za borbu protiv korupcije, da njihov rad bude što efikasniji i da se stvarno koruptivna delovanja ne samo sankcionišu, nego da se jednostavno eliminiše u svakom pogledu bilo kakva mogućnost da od Agencije za borbu protiv korupcije potekne bilo šta što podrazumeva ili prikrivanje ili tolerisanje koruptivnog delovanja.
Dobar je bio predlog nacrta zakona, ne znam da li je taj nacrt zakona još uvek na tom nivou, u tom statusu, u toj fazi, da se i svi zaposleni u Agenciji za borbu protiv korupcije podvrgnu ili podvedu pod odredbe zakona tako što moraju prijavljivati svoju imovinu. Da li će se i druge norme koje se odnose na direktno delovanje Agencije prema svakom pojedincu, svakom građaninu, svakom funkcioneru, pri čemu moramo voditi računa o tome da se vrlo često, nažalost ovde nije gospodin Šabić, da se vrlo često dolazilo do toga da se preklapaju Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o zaštiti podataka od javnog značaja. Zašto? Zbog toga što smo smi svedoci, manje ili više, da se u praksi dešavalo da se kroz delovanje Agencije za borbu protiv korupcije dolazi do toga da se maltene transparentno pokazuju oni podaci koji ne smeju biti ni u kom slučaju prikazani, da se traže podaci koji ne smeju biti dostupni, koji se odnose na ličnost, koji se odnose za zaštitu podataka o ličnostima, kako kada su u pitanju povezana lica, tako i kada su u pitanju srodnici itd, itd.
Na kraju, završiću time što ću još jednom da, u ime svih nas poslanika iz poslaničke grupe SPS, istaknem da ćemo mi u danu za glasanje podržati ove predloge jer smatramo da su predlozi kvalitetni, smatramo da će izborom ovih lica institucije na čijem će oni čelu ili u čijem će radu učestvovati značajno poboljšati efikasnost svoga rada i da ćemo dobiti respektabilne i institucije i ljude koji u njima rade. Zahvaljujem.