Zahvaljujem.
Ja se neću rukovoditi ni u kom slučaju etimološkim, gramatičkim, poetskim opservacijama ovog amandmana, ali moram da kažem suštinu i zbog čega se amandman podržava, i to bez rezerve podržava, koleginice Katarina, kao i ostali potpisnici predloga ovog amandmana. Pre svega, zbog toga što bi se trebalo kod građana razbiti predrasude koje se ovde nameću.
Prva predrasuda je da je ovaj amandman suprotan Ustavu, apsolutno netačno, apsolutno netačno da je povređeno načelo zabrane diskriminacije. Ko pročita član koji je predložen u tekstu izmena i dopuna, nedvosmisleno će zaključiti da se radi o objektima javne namene u javnoj svojini, širok, vrlo širok korpus objekat. Ko je ovde diskriminisan? Na koji način se uopšte može podvesti bilo ko pod neku vrstu inferiornosti, podređenosti ili bilo kakve vrste štete.
Drugo, ono što je veoma važno istaći, ovde je nametnuta priča da se u ove objekte trebaju svrstati objekti u okviru poljoprivrede, poljoprivredni objekti. Onda bi izašli iz ovog okvira Predloga zakona, onda ne bi mogli da govorimo o samom zakonu, onda faktički radimo nešto što je suprotno i Poslovniku i svemu ostalom.
Mi smo se fokusirali na ono što je predloženim članom definisano i samo u okviru toga možemo da komentarišemo.
Još jedna predrasuda i to je poslednja predrasuda koja je ovde nametnuta, a zbog građana je moramo otkloniti, jeste činjenica da su jedinice lokalnih samouprava oštećene. Postavlja se pitanje - kako su oštećene, na koji način? Da li je veća korist ako dođe u Beograd, Vrnjačku banju, Užice, Čačak, Valjevo, veliki broj investitora koji će kupiti zemljište, koji će zakupiti zemljište i od tih pravnih poslova će taj novčani iznos ući u prihod budžetskih sredstava? Da li je to šteta?
Kada sam govorio u načelnoj raspravi o ovim izmenama i dopunama zakona, rekao sam iskreno - pitanje je kako će jedinice lokalnih samouprava da dožive ove izmene, ali smo zato mi tu da objasnimo da mi nismo predložili i da ne usvajamo ove izmene kako bi uzrokovale štetne posledice gradovima i opštinama, već smo tu kao zakonodavac da omogućimo da investicije ulaze u gradove i opštine, da investicije doprinose privrednom oporavku i da se investicijama zaposleni vraćaju tamo gde treba da budu, a to su na svojim radnim mestima, a ne na ulicama. Hvala.

Hvala.
Uvaženi ministre Antiću, predstavnici ministarstva, kolege narodni poslanici, naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje bezrezervno podržati predložene izmene i dopune zakona kao i Zakona o energetici, pri čemu ću se ja u svom izlaganju vezati isključivo za odredbe zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na nepokretnostima.
Imajući u vidu da je energetika oblast koja je u isključivoj kompetenciji moje uvažene koleginice Ivane Dinić pa će ona na tu temu u svakom slučaju krajnje kompetentno i stručno izložiti stav poslaničke grupe SPS.
Poštovani ministre Antiću, imajući u vidu da ste se ovom materijom i te kako bavili i da i te kako dobro razumete regulativu koja se vezuje za građevinarstvo, planiranje, naročito prostorno planiranje, zamoliću vas da nekoliko mojih krajnje dobronamernih sugestija u ovoj diskusiji prenesete i koleginici ministarki, uvaženoj gospođi Zorani Mihajlović, imajući u vidu da je njeno ministarstvo zaista što se tiče regulatornog dela učinilo mnogo da se konačno uvede red u oblast, kako prostornog planiranja, tako i građevinarstva.
Na žalost, kada smo donosili zadnji Zakon o planiranju i izgradnji nismo normirali ono što danas imamo nameru da normiramo, imamo nameru da sistematizujemo, kako bi zaista zakon o planiranju i izgradnji doživeo svoj puni kapacitet, odnosno kako bi u praktičnom smislu reči imao puni stepen efikasnosti.
Zašto ovo ističem? Zbog toga što, pre svega, poslanička grupa SPS bezrezervno podržava sam motiv predlagača zakona da se ovakve predložene izmene nađu pred nama i ja sam sasvim siguran da ćemo ih i prihvatiti. Tim pre, što je to prepoznao i predlagač, ovde konkretno odgovarajući broj narodnih poslanika i zahvaljujem se i uvaženoj koleginici Katarini, u smislu onoga što je bilo dato kao obrazloženje za ove izmene i dopune. Zašto govorim na ovaj način? Pre svega, ovde motivacija se vezuje za jedan jako važan faktor, a to je omogućavanje investitorima da ulažu u jedinice lokalne samouprave. Bez obzira da li se radi o gradovima ili opštinama. U tom smislu doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ili kako se to često pežorativno kaže – naknada za uređivanje građevinskog zemljišta se više neće ni obračunavati, ni plaćati za objekte javne namene u javnoj svojini, a ono što je naročito značajno i za proizvodne objekte skladišta, itd.
Naravno da u ovom pravcu zaista postoji nešto što će na nivou lokalnih samouprava s jedne strane da izazove određeni stepen podozrenja, jer je sigurno da lokalne samouprave neće baš blagonaklono prihvatiti našu dobronamernost kao zakonodavca.
To je potpuno razumljivo zbog toga što svaka lokalna samouprava strahuje da će primenom ovih izmena i dopuna doći do nedostatka sredstava u budžetu, odnosno da se budžet neće popunjavati na adekvatan način kako se popunjavao do sada.
Kako se popunjavao? Popunjavao se upravo tako što su se naknade za građevinsko zemljište naplaćivale od investitora i naravno da je to bio značajan deo izvora prihoda koji su se slivali u budžet. Tu se pojavljuje jedan problem koji u praksi može da multiplicira, nažalost negde izaziva ozbiljne probleme čak odbijajući investitore. Najbolji primer, odnosno ilustracije za tako nešto je upravo grad iz koga ja dolazim, a to je Užice gde, kako sam prilikom načelne rasprave o Zakonu o planiranju i izgradnji istakao, za dve godine nije doneta čak nijedna građevinska dozvola, što zbog neefikasnosti stručnih službi, što zbog različitog tumačenja zakona, naročito zakona koji je bio na snazi pre nego što smo doneli poslednji Zakon o planiranju i izgradnji.
S druge strane, postoji još jedan dodatan problem što je dato lokalnim samoupravama, jedinicama lokalne samouprava diskreciono ovlašćenje da samostalno formiraju, kako kriterijume za obračun naknade za građevinsko zemljište, odnosno uređenje građevinskog zemljišta, tako i samostalno na osnovu tih kriterijuma vrše obračun po cenama koje znaju nekad da bude itekako visoke čak i basnoslovno velike. Recimo, Čajetina i Užice su na udaljenosti od svega dvadesetak kilometara, a razlika u ceni naknade za uređenje građevinskog zemljišta je neverovatno velika.
Zbog čega se ne pristupi jednom načinu razmišljanja koje bi moglo da sa jedne strane bez ograničenja lokalnih samouprava, bez uskraćivanja njihovih nadležnosti koje su im zakonom pripisane ili propisane, istovremeno podzakonskim aktom ne uredi ono što bi trebalo da bude jedna vrsta okvira, a okvir podrazumeva definisanje kriterijuma na osnovu kojih će se izvršiti obračun plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta? Tek tada bi došli u neku ravnotežu da, recimo, pojedine jedinice lokalnih samouprava ne odbijaju investitore sa izuzetno visokim iznosima plaćanja, dok druge jedinice lokalnih samouprava imaju daleko tolerantniji pristup, investitore približavaju upravo kroz cene koje podrazumevaju srazmerno adekvatne cene za ono što podrazumeva obavezu, a obaveza je plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta.
Ukoliko se to podzakonskim aktom ne uredi onda svaka jedinica lokalne samouprave ima, po meni, a i po stanovištu poslaničke grupe SPS, nesumnjivo velika diskreciona ovlašćenja. Da li je to praktično pravilno i prihvatljivo, ostaje opet i predlagaču, a i resornom ministarstvu kao budućem predlagaču da analizira i oceni.
Ono što se takođe čini ovde značajnim istaći, jeste da u slučaju, recimo, konkretnog grada Užica koji je nažalost bio grad koga su investitori zaobilazili, sada će imati mogućnosti da upravo investicije počnu da dolaze, upravo da ono što je uvažena koleginica Spasojević istakla, da se krene sa zapošljavanjem, izgradnjom proizvodnih pogona. To je na kraju krajeva i obaveza, proklamovana obaveza Vlade Republike Srbije da pomogne u dovođenju investitora, pored toga što tu istu obavezu imaju i rukovodstva lokalnih samouprava pa samim tim i grada Užica.
Kako onda dovesti do konačnog cilja? S jedne strane imamo situaciju gde budžet nesumnjivo može da trpi zbog neadekvatnog priliva novčanih sredstava. S druge strane se taj priliv novčanih sredstava pokušava nadomestiti prodajom zemljišta, izdavanjem u zakup ili pak na osnovu nekog drugog pravnog posla. Naravno da to može da bude neka vrste kompenzacije za ono što lokalne jedinice, gradovi, odnosno opštine gube.
Došli smo do onog podatka koji ovde i u predlogu naveden. Kako će se regulisati odnos između investitora i lokalnih samouprava kada su upitanju priključenja na infrastrukturne sadržaje? Naravno ugovorom. Taj ugovor je i do sada bio pravni osnov za regulisanje odnosa između investitora, gradova i opština kao jedinica lokalnih samouprava.
To nije bio nikakav problem kada su u pitanju javno komunalna preduzeća, konkretno „Elektroprivreda“, konkretno neka druga preduzeća koja su nosioci određenih prava na infrastrukturnim postrojenjima, naročito pravom raspolaganja, upravljanja i korišćenja. Naravno da u tom pravcu treba takođe razmisliti da se budućim sistemskim rešenjima olakša mogućnost kako bi jedinice lokalnih samouprava i investitori daleko brže, daleko efikasnije dolazili do konačnog cilja, a to je na što jednostavniji, što jeftini način priključenja na infrastrukturne sadržaje, odnosno infrastrukturnu mrežu.
Sve ove dileme, naravno, i sva ova pitanja će ostati za neku kasniju regulativu koja će se definisati, uveren sam, budućim zakonima, naročito onim koji se vezuju za oblast planiranja i oblast izgradnje.
Ono što se vezuje za drugi zakon koji danas menjamo, to je Zakon o posebnim uslovima za prava svojine, i tu moram da krajnje kritički u ime svih nas narodnih poslanika istaknem što niko ovde neće dovesti u sumnju, a to je da smo došli u jednu krajnje paradoksalnu situaciju zbog toga što, s jedne strane, građevinska inspekcija ima puni legitimitet da poruši objekat koji nema rešenje o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenje o odobrenju gradnje, nemaju ni rešenje o upotrebnoj dozvoli, a upisani su u katastru sa pravom svojine u korist nosioca prava svojine. Dakle, s jedne strane postoji puni legitimitet i osnovanost u zakonu da građevinska inspekcija poruši takav objekat, a, s druge strane, vlasnik se sa takvim objektom upisao kao vlasnik u katastru. S jedne strane to podrazumeva ograničenje svojine, čak i eliminaciju prava vlasništva, jer šta će mu gola svojina u slučaju rušenja objekata, a s druge strane imamo nešto što ne možemo da sprečimo, a to je primena zakona od strane inspekcijskih službi, konkretno građevinske inspekcije.
Upravo sada, donošenjem ovog zakona, taj veliki paradoks, taj veliki apsurd se izbegava tako što građevinska inspekcija neće moći da ruši objekte za koje je postupak upisa prava svojine, shodno odredbama zakona po posebnim uslovima za upisa prava svojine, započet, kao i u slučajevima kada je taj upis prava svojine već izvršen.
Zaista je to trebalo i ranije učiniti i taj zakon očigledno pati od tog velikog nedostatka i upravo je ovo jedan veliki pomak napred i ja sam uveren da će se na ovaj način sprečiti da građevinska inspekcija, iako radi po zakonu, iako primenjuje zakon, ipak ne dovede u jedno vrlo, vrlo, delikatno stanje nosioca prava svojine koji je to svoje pravo upisao u službi za katastar nepokretnosti, iako nema za svoj objekat koji je izgrađen, ni građevinsku, ni upotrebnu dozvolu. Naravno, zbog toga i postoji podrška SPS ovakvim izmenama i dopunama.
Nadam se da ove krajnje dobronamerne sugestije mogu da posluže u daljem normiranju, u daljem sistematizovanju zakona o kojima danas raspravljamo i ponoviću još jednom, kao što je i ovlašćeni predstavnik, uvažena koleginica Spasojević istakla, poslanička grupa SPS će podržati u danu za glasanje predložene zakone, odnosno zakon kao i zakon o izmenama i dopunama zakona. Hvala.

Hvala predsednice. Ja sam se odavno prijavio da diskutujem po ovom amandmanu i istovremeno da ukažem, zbog čega je poslanička grupa SPS podržala Predlog rebalansa budžeta, naročito imajući u vidu činjenice koje su sada upravo istaknute, a sa druge strane bez upuštanje u neke mistifikacije da li je nešto prikriveno ili nije prikriveno.

Konkretno, radi se o izmirenju obaveza, a da bi se te obaveze izmirile, druga mogućnost nije postojala.

Što to znači?

To znači da bez rebalansa ovog budžeta sigurno dug pravosuđa prema advokatima koji su postupali ekstroficio, po službenoj dužnosti, u predmetima u kojima u najvećoj meri se podrazumeva krivična materija, a to su odbrane po službenoj dužnosti, kao i predmetima gde takođe mogu postupati na teret budžeta.

Postavlja se pitanje na koji bi to način te obaveze advokatima mogle da se izmire, da nije donet ovaj rebalans.

Podsetiću na činjenice koji niko ovde, a naročito ne građani, ni pravosuđe, ne mogu dovoditi u sumnju.

Prvo, sudovi već odavno ne naplaćuju takse. Prihod budžeta po tom osnovu u zadnjih nekoliko meseci ne postoji. Sudovi ne rade zbog problema koji su uzrokovali protest advokata.

Za to vreme, prihod budžeta po osnovu uplate taksi se znatno smanjio. Sa druge strane i oni sudovi koji su bili najefikasniji u naplati sudskih taksi, a to su privredni sudovi, zato što stalno ističem da je privredno pravosuđe elitni deo pravosudnog sistema Republike Srbije, nisu u mogućnosti da tu svoju obavezu naplate takse izmire.

Šta bi bilo kolege narodni poslanici, a vi to dobro znate, gospodine Vujoviću da se kroz ovaj rebalans ne izmiruju obaveze.

Advokati bi podneli predloge za izvršenje ili bi podneli tužbe za izmirenje duga. Na taj način bi se blokirala budžetska sredstva, troškovi bi se uvećali, kako ja to često kažem, multiplicirali, zbog toga što bi tada bili troškovi sudskog postupka, troškovi novih taksi.

Da li je to način da se obaveze izmiruju? Naravno da nije i zbog toga je SPS snažno podržala budžet, rebalans budžeta upravo kada su ove obaveze u pitanju, bez namere da minimiziram i one druge obaveze koje ste vi napomenuli kao nešto što je imperativ za državu.

Moram samo da podsetim da ove obaveze prema advokatima, pošto sam i sam advokat, nisu od juče, nisu od pre dve godine, nego znatno duže i te su se obaveze prenosile iz godine u godinu i zbog toga su došle do akumulacije na ovakav način i zbog toga je došlo do toga da budžet bude opterećen sa enormno visokim ciframa koje ste vi pomenuli, a ja ih neću ponavljati.

Vreme je da se izmiruju. Advokatura očekuje do kraja ove godine da se te obaveze izmire, ako ne u celosti, onda u znatno većem delu, zbog toga što će u protivnom doći do težih posledica, a te teže posledice se mogu izbeći i mi ćemo ih izbeći usvajanjem rebalansom budžeta, kako je to naš ovlašćeni predstavnik Dejan Radenković predočio podrškom prilikom glasanja o rebalansu budžeta. Zahvaljujem se.

Spomenuto je od strane prethodnog govornika.

Da.

Hvala, predsednice.

Pre svega, hvala vama što ste reagovali, ali ja moram opet da ukažem da nema potrebe da mene neko brani od mene, niti mene da brani od advokata, jer ja sam advokat. Time što sam advokat i te kako sam nastrojen da štitim interese advokata. To sam sada i učinio, ali sam učinio podržavajući u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije rebalans budžeta.

Podsećanja radi, nisu samo dugovi prema advokatima dugovi koji proističu još iz 2010. i 2011. godine, dakle pre 2012. godine, nego su to dugovi prema veštacima, to su dugovi i prema drugim učesnicima srpskih postupaka.

Gospodine Vujoviću, i te kako dobro znate da su veštaci uskraćeni za ogroman iznos naknada na koji imaju pravo za ono što rade, a to je donošenje nalaza i mišljenja u sudskim postupcima. Nisu samo advokati ovde poverioci. Poverioci su i ostali učesnici i zato je neophodno da se obaveze prema njima izmire. Ja tražim da to bude što pre.

Kao socijalista i član Socijalističke partije Srbije u poslaničkoj grupi naravno da podržavamo svi ono što ste uradili, ali i te kako imamo pravo, a ja naročito, imajući u vidu iz kog esnafa potičem, da tražim da te obaveze budu odmah i to što pre izmirene. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Mi u poslaničkoj grupi SPS, pre svega podržavamo stav koji je pre nepunih 30 sekundi izneo upravo gospodin Vujović, a to je kako identifikovati problem a nakon identifikacije problema pronaći adekvatno rešenje kako bi se taj problem prevazišao a istovremeno omogućilo ono što se budžetom i predviđa, a to je u svakom slučaju bolji život od 2016. godine.

Ono što je veoma važno istaći, već kada se govori o amandmanu a naročito o projekciji budžeta, jeste činjenica da pored onoga što je krajnje transparentno navedeno, kako u pogledu prihodovne, tako i u pogledu rashodovne strane, naravno budžeta koji razmatramo, jeste i činjenica da moramo i te kako voditi računa o onome što podrazumeva investiciona ulaganja koja podrazumevaju istovremeno i mogućnost afirmacije svega onoga što je krajnji cilj budžeta.

Posebno se postavlja pitanje afirmacije investicija gde se kao investitor pojavljuje država. Ja bih zamolio, gospodine Vujoviću, čisto radi podsećanja i radi javnosti da se ukaže na činjenice koje su nesumnjive, koje niko ovde ne može da dovede u sumnju, gde se to država pojavljivala kao investitor i gde je budžet, na neki način, upravo po tom osnovu konsolidovan.

Poći od situacije iz grada iz kojeg ja dolazim, a to je Užice. Tu je država reagovala u trenutku, kako je ovde jedan predstavnik iz opozicione stranke rekao da je potrebno formirati jedan poseban budžet, mislim da ne.

Država je reagovala na krajnje adekvatan način kada je to bilo najteže, kada je grad Užice zadesilo nešto što bilo koju sredinu teško može da zadesi, a to je problem sa vodosnabdevanjem.

Država je odreagovala tako što je preuzela odgovornost za osposobljavanje sistema vodosnabdevanja i to o svom trošku na teret budžeta i na taj način su građani Užica i dan danas omogućeni da koriste vodo sistem, odnosno da imaju vodu. Upravo s tog razloga, mislim da bi isuviše politička priča bila ako bi se u budžetskoj strukturi ili projekciji morali da vezujemo za takve događaje.

Dalje, država je, kada je Užice u pitanju investitor buduće fabrike vode. Ja vas molim, gospodine Vujoviću, pošto to nisam mogao naći u Predlogu budžeta, naravno da i ne mogu naći, da proverite preko svojih kolega u resornim ministarstvima da li je u budžetskoj strukturi ono što je veoma važno obuhvaćeno, obuhvaćen i deo novčanih sredstava koja se vezuju za investiciju u pogledu izgradnje fabrike vode, čime bi se kompletno regulisao sistem vodosnabdevanja, jedan egzistencijalni odnosno gorući problem grada Užica rešio.

Sledeći investicioni deo gde se država pojavljuje i formalno-pravno legitimiše kao investitor, pa vas zato molim da i to pronađemo u projekciji budžeta, jeste osnivanje univerziteta u Gradu Užicu, i to je deo koji se odnosi na učenički i studentski standard.

Gospodine Vujoviću, nešto što podrazumeva političko pitanje, treba razdvojiti od ekonomskih i to veoma vitalnih činjenica a jedna od najvitalnijih jeste da taj grad koji je nekad bio univerzitetski grad to ponovo postane.

Meni je žao što večeras sa nama nije ministar Verbić, da kompetentno odgovori na ovo pitanje imajući u vidu da je budžet Grada Užica, projektovan, na neki način kako je to moralo da se uradi a refleksija na tu projekciju je upravo budžetska struktura iz budžeta o kome mi razgovaramo i koji razmatramo.

Ako je Grad Užice mogao da obezbedi i da projektuje u budžetu 15 miliona dinara za osnivanje Univerziteta, zbog čega to država na bilo koji način ne afirmiše realizaciju tog koncepta do kraja? Zbog čega država ne staje iza jednog koncepta koji je itekako značajan, značajan za celu zapadnu Srbiju, značajan i za one koji gravitiraju zapadnoj Srbiji i Bosni i Crnoj Gori i značajan za fluktuaciju ljudi i promet roba i usluga? Sve se to vraća u budžet i sve to na neki način doprinosi konsolidovanju finansijskog stanja Republike Srbije.

Zašto sam ovo naveo? Zbog toga što građani Užica od nas očekuju, narodnih poslanika iz Užica i mene i mojih kolega iz SNS i DS, da se na ova pitanja odgovori, ali da se odgovori kompetentno i adekvatno zbog toga što i ove pozicije u budžetu koje mi danas imamo, imaju i te kako značaj i ulogu na ove dve investicije. Naravno, ja sam istakao dve najvažnije investicije u Užicu, ima ih i više, ali bih voleo da mi kažete i vi i vaše kolege, da li u bilo kojoj aproprijaciji koja se ovde navodi, bilo kom razdelu, postoji ono što očekuju Užičani, Požežani, Prijepoljčani, građani zlatiborskog, moravičkog okruga, svih onih koji gravitiraju ka zapadnoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući. Uveren sam da svi narodni poslanici žele da sa povreda Poslovnika krenemo ponovo na amandmane, kako bi skratili vreme do početka glasanja. Zato ću ja to i učiniti, vezujući se za poslednji amandman gde je u obrazloženju navedeno da će se u budžetu, odnosno da se u budžetu opredeljuje nekih sedam miliona na ime rešavanja raznih sporova.

Verovatno je to aluzija bila na ministra Vulina ili celokupnu Vladu. Sa stanovišta opozicije, tih sedam miliona, nesumnjivo predstavlja mali iznos, a sa stanovišta pozicije je verovatno drugo tumačenje.

Međutim, suštinski i za Vladu, a i za nas u poslaničkoj grupi SPS se postavlja jedno suštinsko pitanje, koliko ćemo imati iznuđenih rebalansa budžeta da bi mogli da nadoknadimo sve štete koje su pričinjene sudijama koje su 2010. godine nereizabrani. Koliko ćemo morati imati neiznuđenih rebalansa budžeta da nadoknadimo kompletnu štetu koja je uzrokovana od strane članova VSS, upravo eksperimentisanjem koje je imalo za posledicu vraćanjem na posao svih onih sudija koji nisu reizabrani. To je suštinsko pitanje.

Zamolio bih samo za malo tišine, ako može gospodine Bečiću, jer ovo nisu nimalo beznačajne činjenice.

Ovo su i te kako značajne činjenice, kada je u pitanju projekcija budžeta. Ono što je Vlada uspela, uspela je da izvrši racionalizaciju i u pravosuđu. Umesto putujućih sudija koje su obilazile poslovnu jedinicu, odnosno sudsku jedinicu do sudske jedinice, prelazeći dnevno i preko 100-150 kilometara, sada smo napravili drugačije ustrojstvo gde smo te troškove izbegli.

Ono što mi se čini jako značajnim jeste činjenica da je Vlada prepoznala da pravosuđe mora da podnese teret racionalizacije i to je tačno.

Poslanička grupa SPS bezrezervno podržava premijera u stavu da stanje u pravosuđu nije dobro i nije dobro i to građani najbolje osećaju, ali je i te kako značajno da je opredeljivanjem novčanih sredstava u budžetu Republike Srbije omogućeno da pravosuđe funkcioniše.

Danas smo bili svedoci da se rebalansom budžeta izmiruju dugovi. Ono što poslanička grupa SPS smatra značajnim, jeste da, a vi gospodine Vujoviću, a nadam se i gospodin Stefanović i Vulin, mogu preneti ministru Selakoviću, jeste činjenica da pored onoga što je Vlada doprinela u racionalizaciji troškova koji se odnose i na pravosuđe kao jedan deo državnog aparata koji mora snositi iste terete, kao što snosi i celokupan državni aparat, jeste činjenica da ne zaboravimo da u celokupnoj toj strukturi troškova, u celokupnoj toj strukturi racionalizacije mora biti obezbeđen onaj nivo novčanih sredstava neophodno potreban za edukaciju sudija, za njihovo stručno usavršavanje, da nam se ne dešava da na edukacije ide po jedan, dva, najviše tri sudije po sudovima, jer ne postoji više mogućnosti, finansijske mogućnosti to ne dozvoljavaju, to je nešto što podrazumeva imperativ kako bi pravosuđe Srbije bilo zaista elitno pravosuđe.

Obraćam vam se u tom smislu sa stanovišta čoveka koji je deo pravosuđa po profesiji kojom se bavi, i te kako upoznat sa stanjem u pravosuđu i uveren sam da će u tom pravcu Vlada učiniti sve kako bi pravosuđe funkcionisalo. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Poslanička grupa SPS je saglasna da treba odbiti ovaj amandman, pored uvažavanja motiva zbog čega se amandman podnosi, ali istine radi i zbog pravilnog informisanja građana.
Ministarstvo pravde je prepoznalo problem višestruke naplate gde se kao izvršni dužnik pojavljuje država, odnosno Republika Srbija već ranije. Nije ukazivanje Prvog osnovnog suda od juče, već duže vremena, tako da je taj problem kao problem koji je identifikovan u svakom slučaju predmet razmatranja u nekom budućem zakonu i to Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, koji će predstavljati jedan celovit tekst i koji će konačno urediti sve ono što podrazumeva izvršni postupak i sve ono što podrazumeva osnovni cilj i smisao zakona, a to je s jedne strane zaštita interesa izvršnih poverilaca, a s druge strane obaveznost izvršnih dužnika na namirenje obaveze prema izvršnim poveriocima.
Ono što je ovde nesumnjivo tačno, tačno je da Komora nema stranačku legitimaciju, pa zbog toga čim nema stranačku legitimaciju ne može biti opterećena bilo kakvim obavezama koje se amandmanom predlažu, odnosno traže. Mislim da je to nešto što bi trebalo da bude elementarno poznavanje i prava izvršnog postupka i da u tom pravcu nemamo potrebe da bilo kakav komentar drugi iznosimo.
Što se tiče samog obavezivanja Komore, ono zaista može da bude isključivo u nekom budućem zakonu, a ni u kom slučaju u predloženim izmenama, kako je to predlagač amandmana tražio, odnosno zahtevao, što je na kraju krajeva imperativno i u odnosu na izvršni postupak i u odnosu na Komoru kao instituciju koja treba da bude obuhvaćena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Hvala.

Predsedavajući, ukazujem na povredu člana 106. pa vas molim da intervenišete, pozivajući se na ovu odredbu Poslovnika, zbog toga što je diskusija krenula van dnevnog reda.
Prethodna govornica je ukazivala na ime i prezime osobe koja nesumnjivo ima legitimaciju privatnog izvršitelja, ali njegova legitimacija i posao koji obavlja nesumnjivo nije u sklopu dnevnog reda i nesumnjivo nije predmet razmatranja, naročito ne izmena i dopuna Zakona o izvršenju o kojima danas raspravljamo.
Podsećanja radi, mi smo juče bili taoci preko 580 amandmana koje je podnela jedna poslanička grupa, odnosno dva narodna poslanika i mislim da…

I te kako ima, zbog toga što ne treba da budemo robovi sada ponovne diskusije koja izlazi iz okvira dnevnog reda.

Hvala predsedavajući.
Ja ću još jednom izraziti žaljenje zbog čega amandman, koji je manje ili više bio usaglašen u načelnoj raspravi, nije prihvaćen.
Usaglašen je bio između svih nas ovde, koji zaista na krajnje objektivan način, sa stručnim referencama sa kojima raspolažemo, sagledavamo mogućnost da se izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju učine što kvalitetnijim.
Imajući u vidu da smo se usaglasili oko nečega što je suštinsko, a suštinsko je da se svaka izmena i dopuna mora upodobiti sa postojećim tekstom Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Samim tim imajući u vidu i činjenicu da smo se usaglasili da rokovi koji se vezuju za postupanje komore ne smeju da budu kratki, a kratak rok je rok od pet dana, da smo se usaglasili oko toga da taj rok treba da bude duži, da bude upodobljen sa rokom koji zakon propisuje, a to je pet radnih dana, da smo se usaglasili oko činjenice koja je nesporna i niko je ne može dovoditi u sumnju, a to je da se ni u kom slučaju ne sme ostavljati velika diskreciona mogućnost ili diskreciono pravo izvršnom poveriocu u odabiru izvršitelja, onda je zaista iznenađujuće da samo prvi stav amandmana, koji je predložila poslanička grupa SPS, naravno preko mene, kao legitimisanog podnosioca, smatra da je ovaj amandman ne prihvatljiv.
Ja moram, zarad građana, da podsetim da u amandmanu stoji nešto što smatram da je prevashodno u interesu izvršnih poverilaca i da ni u kom slučaju nije na štetu izvršnog dužnika, a to je da umesto onoga što je Zakonom o obligacionim odnosima definisano, a to je pojam ili termin komunalnih i sličnih usluga, zamenjeno pojmom usluga iz delatnosti javnih i javno-komunalnih preduzeća.
Drage moje kolege narodni poslanici, u čemu je tu bitna razlika? Javna preduzeća i javno-komunalna preduzeća su izvršni poverioci i imaju mogućnost da imaju takvu legitimaciju, da je steknu.
Zbog čega bi takvu legitimaciju osporili javnom preduzeću NIS ili EPS ili Javnim skijalištima, ili bilo kom drugom javnom preduzeću? Zbog čega bi takva preduzeća imala neku vrstu benefita da određuju izvršitelje i da tim benefitom čine čak i neke zloupotrebe?
Naravno, ne želimo ni mi ni bilo ko u koalicionoj vlasti da optužimo bilo koga da je spreman na takvu tendenciju. Mi smo tu da preveniramo, u stvari da preventivno delujemo da se takve pojave ne dešavaju. U tom pravcu i donosimo ove izmene i dopune i to je osnovni cilj ovih izmena i dopuna.
Onda neka mi neko logično odgovori, zdravo-razumno, zbog čega ova preduzeća i javno, javno-komunalna trebaju da budu isključena iz izmena i dopuna zakona o kojima mi danas raspravljamo.
Zaista je neprihvatljivo i zaista smatram da još jednom i ovlašćeni predlagač i svi mi zajedno razmotrimo mogućnost da se ovo prihvati, jer je potpuno suvislo i u praksi i te kako značajno i korisno.
Takođe, imamo potpunu saglasnost da se prilikom odabira izvršitelja, sa jedne strane strogo primenjuje zakon, a sa druge strane da se izbegne diskriminacija koja ima za posledicu enormno bogaćenje pojedinih izvršitelja.
Uz uvažavanje nečega što je u načelnoj raspravi istakla koleginica Martinović kada se pozivala na odredbe Zakona o javnim nabavkama, da se opet ne bi vraćali na tu temu i ne bi izazivali nepotrebne polemike, moram samo da skrenem pažnju na nešto što smo dužni kao zakonodavac da uradimo.
Pod jedan, da uspostavimo potpunu pravnu sigurnost kada je u pitanju namirenje potraživanja od strane izvršnih poverilaca, a sa druge strane da ta pravna sigurnost bude podvedena pod zakonito postupanje, odnosno da bude u celosti u saglasnosti sa zakonom, kao i sa Ustavom.
Ja sam tada, a i sada, ponavljam, istakao činjenicu da odabir izvršitelja od strane komora, treba da bude definisan onako kako je to analogno definisano kao odabir kod stečajnih upravnika u stečajnim predmetima.
Da li ćemo u ovoj situaciji povrediti neke druge odredbe zakona? Neću se upuštati mnogo u to zbog toga što ćemo odmah izazvati polemiku, što se tiče primene odredaba Zakona o javnim nabavkama, ali je nesumnjivo da ćemo ukoliko primenimo princip algoritma, odnosno softverskog načina odabira izvršitelja izbeći bilo kakvu vrstu zloupotrebe, izbeći bilo kakvu vrstu privilegovanih.
Najopasnije je da se ostavi puno slobodno pravo izvršnom poveriocu da sam bira izvršitelje.
Onda će jedan te isti izvršitelj biti stalno angažovan, onda će jedan te isti izvršitelj imati po desetine hiljada predmeta, imaće naknadu koja je nesrazmerno velika u odnosu na ono što podrazumeva, kako njegovo angažovanje, tako i povredu prava ostalih izvršitelja da ravnomerno ili ravnopravno učestvuju u izvršnim predmetima, odnosno postupcima. Stoga smatram i molim ovlašćenog predlagača da ponovo razmotri sve ovo što smo imali u vidu.
Ne bih mogao da se složim sa kolegama iz opozicije da su navodno učestvovali u donošenju ovakvih predloga, odnosno ovakvog predloga o izmenama i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, da bi to prihvatili.
Svako od nas ima punu inicijativu. Mogle su to da urade kolege iz opozicionih stranaka, mogli smo mi u poziciji.
Svako ima taj legitimitet pa i obavezu i pravo da Predlogom zakona učini ono što je osnovni cilj zakonodavca, a to je da svaki zakon bude praktično primenjiv, a u praktičnoj primeni da postigne najveći stepen kvaliteta, jasnosti, preciznosti, nedvosmislenosti uređenja i to pravnog uređenja oblasti na koju se odnosi.
S toga, drage kolege narodni poslanici, drage moje kolege advokati, pravnici, dragi narodni, ne samo poslanici, kako sam malopre rekao, da ne budem dvosmislen nego prijatelji koji zaista težite da ovaj zakon bude što kvalitetniji, molim vas da još jednom razmotrite sve ovo što je istaknuto da faktički prenebregnemo jednu situaciju u kojoj se često zakonodavac nalazi, a to je da robujemo stavovima nekoga ko u konkretnom slučaju nije legitimni predlagač.
Legitimni predlagač smo mi. Oni koji nameću neke svoje definicije, bez obzira odakle su i bez obzira gde rade i šta rade, ne mogu biti iznad zakonodavca. Mi smo zakonodavac, i mi imamo pravo i obavezu da uredimo određenu pravnu oblast i određenu životnu situaciju koja mora da bude pokrivena pravnom regulativom, u tom pravcu nema ni kompromisa, a nema ni potrebe da budemo ni u kom slučaju podređeni bilo čemu što podrazumeva našu obavezu, a to je obaveza da donesemo zakon koji je najkvalitetniji u interesu građana, a ove predložene izmene i dopune kroz moj, odnosno amandman SPS su nesumnjivo u najvećem interesu građana.
Zarad Ustava, zarad zakona, zarad svega onoga što mi radimo mislim da treba razmotriti još jednom mogućnost prihvatanja ovog amandmana, i ja vam se zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.
Pre svega da istaknem nešto što sam na samom početku istakao.
Kada sam u načelnoj raspravi govorio kako o zakonu, tako i o mogućnosti da se amandmanima poboljša kvalitet zakona, rekao sam da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati izmene i dopune zakona.
Ono što je amandmanom pokušano i što je danas doživelo određenu podršku u ovom parlamentu ni u kom slučaju nema nikakvu refleksiju na funkcionisanje našeg koalicionog sastavi i na naš koalicioni kapacitet.
Ono što svaki narodni poslanik ima pravo, ima pravo da se opredeli prema amandmanu, prema svojoj slobodnoj volji i da prema svojoj slobodnoj volji ukaže da li je taj amandman prihvatljiv ili nije prihvatljiv.
Ja sam argumentovano i stručno i trudio sam se da to bude što stručnije i kada sam rekao da imam podršku, rekao sam da je to podrška struke, ukazivao na nešto što bi trebalo da bude poboljšanje kvaliteta.
U svakom slučaju, mi imamo s jedne strane obavezu da zakone donosimo na način koji je i te kako značajan za građane, odnosno da je to u njihovom najboljem interesu, a s druge strane, to podrazumeva istovremeno i da zakoni budu praktično primenljivi, jasni i nedvosmisleni.
Naravno, drage kolege, pre svega kolega Nikoliću, da prihvatam vaš stav kao kolege koji se sa stručnog aspekta određuje prema amandmanu. Drago mi je da ćete glasati za taj amandman. Što se tiče onoga što se vezuje za zakon i neophodnost da se zakon promeni, to je suština i suština je da te nužne izmene idu ka onome što je osnovni cilj, a osnovni cilj je uvođenje reda u izvršni postupak, a naročito u onaj deo izvršnog postupka koji se odnosi na odabir izvršitelja. Zato će u tom pravcu te izmene i dopune dobiti podršku SPS, kao i uvek do sada. Hvala.

Hvala, predsednice.
Na samom početku diskusije povodom predloženih izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju u ime poslaničke grupe SPS ističem da će naša poslanička grupa u danu za glasanje bezrezervno podržati ovakav predlog, naravno, sa određenim sugestijama i sa određenim predlozima koji mogu samo da doprinesu poboljšanju kvaliteta ovih izmena i promena, odnosno dopuna.
Zamolio bih poštovanu koleginicu Biljanu Pantić da pažljivo sagleda sve ono na šta ćemo najdobronamernije ukazati kako bi u punom kapacitetu i na najbolji mogući način mogli pred građanima da pokažemo da zakonodavna regulativa mora da bude onakva kakva je u najboljem interesu građana, s jedne strane, a s druge strane da to podrazumeva uvođenje reda. Predloženim izmenama i dopunama se konačno uvodi red u jednu fazu izvršenja i to fazu izvršenja u kojoj se angažuju privatni izvršitelji.
Mi u poslaničkoj grupi SPS moramo da ukažemo na nešto što je svima više nego jasno, a to je da se previše dugo čekalo da se u skupštinskoj proceduri pojavi ovakav predlog o izmenama i dopunama Zakona. Zašto? Pa, ovaj problem je prepoznat pre više od godinu dana i pre više od godinu dana ovaj problem smo mogli da identifikujemo upravo na isti način na koji ga identifikujemo i danas. Zaista je krajnje činjenično utemeljeno i potpuno tačno uvažena koleginica Biljana Pantić izložila brojne primere protekcionizma. Nažalost, za ovih više od godinu dana taj se protekcionizam multiplicirao. Mi smo dozvolili enormno bogaćenje privatnim izvršiteljima. Dozvolili smo zbog toga što nismo na vreme usvojili ovakve izmene i dopune a imali smo više prilika. Dozvolili smo da se pojedini izvršitelji obogate za po nekoliko desetina hiljada evra. Mi smo dozvolili da se uspostavi čak i formalno-pravna diskriminacija privatnih izvršitelja i mi smo dozvolili, nažalost, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici da se pojedini direktori javno-komunalnih preduzeća ponašaju despotski, tako što će uvek i u svakoj situaciji angažovati jednog te istog izvršitelja.
Konačno, na osnovu svega onoga što je uvažena koleginica Pantić istakla, postoji ne neophodnost, ne nužnost, već imperativ da se takvim štetnim delovanjima stane na put.
Nažalost, čini mi se da nikad nismo obuhvatali, ali i nemoguće je, iskreno rečeno, obuhvatiti bukvalno sve situacije u kojima se mora zakonski, odnosno sistemski reagovati. Na kraju krajeva, ni jedan zakon to do sada nije uspeo, a neće možda ni ovaj, ali barem možemo da doprinesemo da se korpus situacija u kojima se pojavljuju ovakva štetna delovanja na neki način obuhvati, odnosno da predupredimo nešto što se do sada dešavalo kao štetno.
Zašto ovo ističem? Pre svega, mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da bi postojeće predložene izmene trebalo dopuniti, zbog određenih nejasnoća i mogućnosti da se pojedini neodređeni termini i široko tumače, a da se u praksi pojavi nešto što podrazumeva neujednačeno postupanje, odnosno postupanje koje može da izazove dalje štetne posledice.
Naime, u stavu 1. predloženih izmena člana 252. navedeno je ono što treba da stoji, da se izvršni poverilac mora obavezati da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu pruženih usluga najpre traži od komore da odredi komora izvršitelja, ali ovde postoji, uvažena koleginice Pantić, jedan neodređen pojam, a to je da su to komunalne i slične usluge.
Slične usluge je veoma širok pojam. Slične usluge podrazumeva prilično veliko, odnosno prilično široko tumačenje, što može da izazove neujednačenu praksu od strane izvršitelja, pa čak da se odbacuju predlozi za izvršenja tamo i gde ne bi smelo da se čini.
Zbog toga mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da ovaj termin treba izbaciti i treba daleko jasnije i preciznije to formulisati i reći da su to usluge iz delatnosti javnih i javno-komunalnih preduzeća, a ne slične usluge. Zašto? Zato što su determinatori, generatori, ovakvih diskriminatorskih pojava, ovakvih štetnih pojava upravo javno-komunalna preduzeća, odnosno njihova rukovodstva, koja su principom nepotizma, principom prijateljskih i kumovskih i drugih veza određivali iste izvršitelje. Ne želim da optužujem nešto bez osnova, jer mi to u poslaničkoj grupi SPS nikada nismo činili, a moguće je da postoje indicije i na druge vrste, pa čak i kriminalnog delovanja.
Ono što bi trebalo precizirati, uvažena koleginice Pantić, jeste i rok u kome je komora dužna da odgovori izvršnom poveriocu po njegovom zahtevu da se odredi izvršitelj. Ovaj rok je predlagač definisao kao rok od pet dana. Smatram da je to prekratak rok, prekratak rok iz jednostavnog razloga što imamo mnogo javnih i javno-komunalnih preduzeća. Imamo situacije u kojima će se komora opteretiti ogromnim brojem zakona. Komora nesumnjivo nema kapacitete da odgovori na te zahteve za tako kratko vreme. U komori je potrebno da se institucionalizuju, pa čak i zakonski obuhvate one kategorije tela, organa, kako god, koji bi trebalo u stručnom smislu reči da po ovim zahtevima rešavaju, iste obrađuju i odgovaraju.
S toga, najmanji ili najblaži rok, koji istovremeno predstavlja upodobljavanje sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju jeste rok od pet radnih dana, a to u praksi znamo da je rok od osam dana, pa smo i mi u poslaničkoj grupi SPS to prepoznali i nudimo u amandmanu, da upravo ovaj rok bude duži rok, ne mnogo, u svakom slučaju, to je najmanji mogući rok. Istovremeno, dolazimo u situaciju da nemamo različite rokove upravo u zakonu u kojem intervenišemo, a to je Zakon o izvršenju i obezbeđenju, gde je definisan rok upravo od pet radnih dana.
Na kraju, ono što je ovde suštinsko, uvažena koleginice Pantić, jeste sledeće. Mi smo ovde ostavili opet diskreciono pravo izvršnom poveriocu, mi to ne smemo da činimo, diskreciono pravo u slučaju da komora ne odgovori po zahtevu. On opet ima diskreciju da odredi izvršitelja po svom slobodnom opredeljenju. Šta smo postigli? Postigli da opet direktor zove svog prijatelja, svoga kuma, svoga rođaka, izvršitelja, da mu opet daje po hiljadu, desetine hiljada predmeta. Opet ulazimo u začarani krug. Taj začarani krug, kada donosimo ovaj zakon, ne sme da postoji, ne sme da postoji zbog građana, ne sme da postoji zbog izvršnih poverilaca, ne sme da postoji zbog izvršnih dužnika.
Mi smo u amandmanu pokušali da predupredimo, da poboljšamo kvalitet ovog člana na sledeći način, tako što smo rekli da u slučaju kada komora ne odgovori po zahtevu izvršnog poverioca, da odredi izvršitelja, da u toj situaciji izvršni poverilac može odrediti izvršitelja, ali nikako onoga koga je već ranije odredio. Šta to znači? To znači da uvek mora biti novi izvršitelj, nikako onaj kome su već ustupljeni predmeti, nikako onaj koji je već stekao određene benefite i određene koristi, a videli smo iz vašeg izlaganja koje su to koristi koje su oni ostvarivali.
Zbog toga vas molim da upravo ovakav predlog amandmana uvažite, razmotrite i da to bude jedan od načina, naravno, ne najbolji, naravno, za ovu situaciju možda i ne u onoj meri efikasan u kojoj želimo da bude, ali je to sigurno jedan od načina koji može do donošenja konačne verzije Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koja se priprema i koja će, nadam se, uskoro biti u skupštinskoj proceduri, da bude jedno od rešenja.
Takođe, ono što je jako važno istaći jeste činjenica da i u sledećim odredbama upravo predloženih izmena u članu 252. stoji obaveza, što pozdravlja poslanička grupa SPS, da se odbaci zahtev izvršnog poverioca u slučaju kada on nije dostavio izvršitelju dokaz da je komora reagovala, da komora nije odgovorila po zahtevu, a isto tako i dokaz da nije ranije bio određen izvršitelj Pera Perić, koji će biti stalno jedan te isti izvršitelj. Onda dolazimo u situaciju diskriminacije ostalih izvršitelja, privilegovanja pojedinih, na šta ste vi sa pravom, osnovano i argumentovano ukazali.
S toga, imajući u vidu sve ovo što sam istakao, ja vas molim da amandman koji smo mi podneli razmotrite i da svi zajedno, pre svega, na Odboru za pravosuđe ocenimo ove krajnje dobronamerne sugestije pozitivnim i da ih implementiramo, odnosno usvajanjem poboljšamo kvalitet zakona.
Naravno, da mi u poslaničkoj grupi SPS želimo da se osvrnemo i na nešto na šta ste se vi i sami osvrnuli, jer želimo da pomognemo Vladi Republike Srbije, koja u nekom inperativnom smislu svog delovanja teži da pravno ustrojstvo, pravna regulativa bude na onom nivou kakav podrazumeva zadovoljenje interesa građana kroz dobre zakone.
Zbog toga pozdravljamo intenciju da se postepeno, a naravno, sistemski, izvršenja sa izvršitelja u sudovima prebacuju na privatne izvršitelje. Ali, budimo potpuno otvoreni, realni i iskreni, to do donošenja kompletnog Zakona o izvršenju nećemo moći da uradimo iz jednostavnog razloga što ne samo što nismo sistemski pripremili jednu takvu situaciju koju možemo obuhvatiti zakonom, već zbog toga što ni komora izvršitelja nije pripremljena za tako nešto.
Na mestu su kritike koje su upućene ka komori izvršitelja da se disciplinski ne reaguje na situacije u kojima treba da se reaguje, da se čini ono što je ovde rečeno da se čini. Pomenut je stečaj. Moram da ukažem na nešto što stoji, da su upravo privredni sudovi, i to može da bude dobar primer, taj problem rešili tako što se stečajni upravnici biraju na osnovu algoritma i istovremeno postoji jedna centralna i centralizovana baza podataka sa svim potrebnim karakteristikama svih stečajnih upravnika.
Zašto se to ne bi moglo analogno primeniti i kada su izvršitelji u pitanju? Može, samo je potrebno to ustrojiti i sistemski rešiti. Naravno da postoje i one druge intencije na koje ste ukazali i koje mi u poslaničkoj grupi SPS snažno podržavamo, a to je da se prilikom donošenja novog zakona o izvršenju i obezbeđenju izvršni postupak učini što efikasnijim.
Treba razmisliti i o uvođenju, odnosno vraćanju žalbe kao pravnog leka u izvršni postupak, jer eliminacijom tog pravnog leka izvršni postupci su postali balast za sudove. Hajde da budemo tu potpuno otvoreni i iskreni – mi imamo tu problem u prvostepenim sudovima kada su u pitanju izvršenja već nekoliko godina unazad, i od 2010. godine, pa i ranije, i od 2008. godine, pa i ranije i na taj problem se moralo sistemski reagovati ranije. Tako da kritike koje se vezuju samo za ovaj period, period kada donosimo izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kada pokušavamo da taj zakon primerimo potrebama, zadovoljenju interesa izvršnog poverioca, nemogućnosti prekomernog opterećenja izvršnog dužnika, to činimo na način koji je, posle svega što se izdešavalo u pravosuđu, jedino moguće.
Pravosuđe nosi i hipoteku, pod znacima navoda, blokade rada, upravo zbog toga što je najveći stepen neefikasnosti u izvršnim postupcima, što se izvršenja sprovode i po nekoliko godina. Ali, to nije od juče, to nije pre godinu, pre dve godine, to je od pre pet, šest i 10 godina. Taj problem postoji i na taj problem se mora reagovati, ali onako kako sam rekao malo pre – sistemski.
Poštovana koleginice Pantić, treba predložiti našem resornom ministarstvu, a to je Ministarstvo pravde, da i u drugim poljima na koja se ovaj zakon odnosi, izvršimo određene promene. Mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da jedna od značajnih promena treba da bude i zaštita interesa na neki način izvršnog dužnika.
Podsećanja radi, kod javnih prodaja, kada su u pitanju nepokretnosti, početna cena na javnoj prodaji nije 100%, nije potpuna vrednost, nije tržišna vrednost, nego 60% od tržišne vrednosti, a nakon neuspele javne prodaje ta vrednost nepokretnosti se spušta čak na 30%. Možete zamisliti u kakvoj se poziciji nalazi izvršni dužnik kome će biti prodata nepokretnost u bescenje, radi naplate potraživanja koja je znatno manje vrednosti, znatno manjeg iznosa u odnosu na vrednost njegove nepokretnosti. Zbog toga mi socijalisti smatramo da se tu mora reagovati i da ta reakcija i intervencija mora uslediti upravo kroz konačan zakon, da poslednja cena nepokretnosti ne sme da bude ispod 50% u odnosu na tržišnu.
Na kraju, ono što je važno, važno je da smo mi sa ovim izmenama i dopunama pokrenuli pitanje koje već dugo stoji nerešeno, koje će, na neki način, onemogućiti mešetarenja, ne u celosti, moramo istrajati na tome do kraja. Nadam se da ćemo u budućem tekstu zakona imati jasne odredbe o funkcionisanju Komore, o njenim organima, o disciplinskom postupku koji se mora primeniti prema izvršiteljima koji čine povrede u svom radu, koji čine povrede zakona, povrede pravila Komore i da budući zakon to mora veoma jasno i precizno definisati.
U svakom slučaju, ja se iskreno nadam, i svi mi u poslaničkoj grupi SPS, da ćete ove, ponavljam, najdobronamernije sugestije, prihvatiti i da ćemo svi zajedno u Danu za glasanje podržati jako kvalitetne i dobre, za ovu situaciju, jer drugačije ne možemo, izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ja vam se zahvaljujem.