Nakon svih ovih diskusija koje su tekle od samog početka današnje rasprave iznedrila su se neka pitanja na koje bi se možda mogao dati odgovor, ali i istovremeno i pitanja koja ukazuju na neophodnost  potrebe, kako sam to u načelnoj raspravi rekao, konačnog sistemskog rešenja u oblasti izvršenja.
Postavilo se pitanje kako izbeći diskriminaciju. Da ne bi građani sa ove sednice Skupštine bili pod jednom zabludom ili predrasudom da mi faktički branimo izvršitelja od izvršitelja, takav utisak može da se stekne.
Mi branimo državu od bilo koje vrste koruptivnog delovanja, mi branimo Ustav zato što se suprotstavljamo bilo kom obliku diskriminacije i što je najvažnije branimo zakon i zakonitost. Tačno je. Ovde je jedna uvažena koleginica rekla šta je suštinski smisao izvršenja, a to je zaštita interesa poverilaca koji svoj interes manifestuju tako što žele da na najbrži, najefikasniji način dođu do realizacije svog potraživanja. To je tačno, ali je isto tako tačno da to efikasno brzo ne mogu izvršiti ukoliko se primene odredbe Zakona o javnim nabavkama.
Uvaženi kolega Borko Stefanović je dao dva predloga. Jedan predlog je bio izbor izvršitelja preko rešenja koja daje Zakon o javnim nabavkama a drugi je predlog bio kompjuterskom metodom. Ja moram ovde da skrenem pažnju na nešto što niko ne može dovesti u sumnju. Javnim nabavkama mi samo doprinosimo da se izvršenja sprovode još duže nego što jesu. Javnim nabavkama doprinosimo da izvršni postupak koji ponegde traje i po nekoliko godina, pošto je Užice više pomenuto, ja ću reći da u Užicu izvršenja pod brojem i) ima preko 3.900 nerešenih predmeta a na osnovu verodostojnih isprava ili kako mi to kažemo pod iv) brojem preko 16.200 predmeta. Te predmete nesumnjivo ne mogu rešavati efikasno i brzo izvršitelji pri sudovima. Dobra intencija da se ti predmeti ustupaju privatnim izvršetiljema, ali ako se oni i pored ovoliko velikog broja angažuju principom javnih nabavki, onda ćemo doprineti da taj postupak i dalje predugo traje. Ovo su podaci koji su apsolutno tačni. Ovo su podaci koji su dobijeni iz suda. Slažem se, kao pravnik, ni u kom slučaju ne bih mogao na moju lokaciju da agresivno nastupim i da kažem izvršenje nije u interesu izvršnog poverioca, pa onda u čijem interesu bi bilo ako nije u interesu izvršnog poverioca.
Efikasnost naplate potraživanja, kada su u pitanju javne i javno-komunalne usluge može da se postigne tako što će izvršitelji svoj posao da rade odgovorno i savesno, da se spreče diskriminacije između njih, ali isto tako da se ta odgovornost reši na način koji može jedino sistemskim putem da se reši, a to je da se ustroji pitanje disciplinske odgovornosti, da se izvrši posebno ustrojstvo komore i po mom dubokom ubeđenju, bez obzira što sam u načelnoj raspravi podržao novi zakon o izvršenju i obezbeđenju, smatram da mi treba da tražimo od resornog ministarstva da donese poseban zakon o privatnom izvršitelju. Taj sistemski deo izvršitelji ne moraju da budu u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju kao institucija, ne moraju da budu obuhvaćeni.
Poseban zakon o privatnim izvršiteljima je ustrojen u mnogim demokratskim zemljama, zemljama koje su daleko uređenije, daleko ekonomski snažnije i moćnije od Srbije.
Lično sam, dok sam bio u Ministarstvu pravde na funkciji državnog sekretara obišao Holandiju kao zemlju koja daje najbolje moguće primere, najbolja moguća rešenja u postupcima izvršenja. Oni imaju poseban zakon o privatnim izvršiteljima. Mi treba da se po tom modelu opredelimo i da van izvršenja i obezbeđenja ustrojimo ono što se odnosi na komoru, ono što se odnosi na izvršitelje i da postavimo jasna pravila rada i komore i izvršitelja.
Kada sam pomenuo i rekao da je najbolje moguće rešenje, po mom dubokom uverenju, primena algoritma, ja onda moram da vam kažem i uvaženoj koleginici Martinović i svima ovde, da je privredno pravosuđe kao elitni deo pravosudnog sistema ovaj problem rešilo kada su u pitanju stečajni upravnici.
Podsetiću i stečajni upravnici su bili veliki problem i veliki balans zbog toga što se koruptivno delovanje pojavilo i u tom segmentu. Najosetljiviji segment prodaje imovine stečajnog dužnika, prodaje stečajne mase, obezvređivanje, otuđivanje u bescenje, nameštanje kupovine itd. itd.
Ko je to činio? Činili su stečajni upravnici. Zašto? Zato što je jedan stečajni upravnik imao po, ne znam koliko predmeta, na desetine, stotine i hiljade. Taj primer ne sme da bude primer koji će biti model za rešenje koje mi nudimo. Rešenje koje mi nudimo je vrlo jednostavno.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je to softverski rešilo, uvela princip algoritma i nikada jedan stečajni upravnik ne može biti u više stečajnih predmeta istovremeno i ne može biti određen u jednom, pa istog dana u drugom stečajnom predmetu. Taj princip može da se ustroji i ovde, ali ono što je rečeno od svih govornika to je potreba za novim sistemskim rešenjem. To je potreba kada se bude donosio novi zakon.
Da li će to biti zakon o izvršenju ili obezbeđenju ili će biti poseban zakon o izvršiteljima, nebitno je. Bitno je da se ustroji kao sistem, da se sistemski reši. Tek tada možemo se nadati da ćemo izbeći koruptivna delovanja i da neće biti diskriminacije. Pomenuto je ovde od pojedinih kolega da su direktori vezani za stranačka opredeljenja, da su neki direktori u javno-komunalnim preduzećima iz jedne ili iz druge stranke.
Ovde ne sme ni u kom slučaju da se to apostrofira kao primarno. Da li su žuti i crveni i neki drugi? Mi i te kako dobro znamo kada smo donosili Zakon o javnim preduzećima, da je jedna od odredaba bila da direktori preduzeća ne mogu biti partijski opredeljeni, ako jesu da moraju zamrznuti svoje funkcije u strankama čiji su članovi.
Naravno, ne mislim da je to Zakon koji je dao mnogo dobra rešenja i on će sigurno podleći određenim izmenama i dopunama ili donošenju novog zakona, ali ni u kom slučaju na ovoj sednici Skupštine ne sme da bude primat u diskusiji i ono što je esencijalno da se vezujemo za stranačka opredeljenja i da preko stranaka se opredeljujemo oko toga da li su izvršitelji određeni kako treba, pravilno ili nepravilno.
Suština je da izvršitelj ne sme ni u kom slučaju doći u situaciju enormnog obogaćenja, a to je istovremeno zaštita pravnog poretka. To je istovremeno zaštita Ustava, kako je ovde rečeno i to je istovremeno zaštita pravde i pravičnosti.
Zbog toga zaista ostajem pri svemu onome što sam u načelnoj raspravi rekao i želim da samo ove izmene i dopune koje će se popraviti i poboljšati amandmanima budu isključivo prelazno rešenje, ali samo prelazno rešenje do donošenja konačnog sistemskog rešenja kojim ćemo rasteretiti hipoteke, neefikasnosti pravosuđa, ogromnog vremenskog perioda u kome se sprovode izvršni postupci, a samim tim štete isključivo izvršnih poverioca.
Podsetiću da je mnogo zakona doprinelo da se izvršni poverioci nađu u jako nepovoljnom položaju. Mi smo imali u toj situaciji i odredbe Zakona o privatizaciji koji je onemogućio sprovođenje izvršenja izvršnim poveriocima prema subjektima, prema dužnicima koji se nalaze u postupku privatizacije odnosno restrukturiranja.
Na taj način je milion izvršnih poverilaca odlazilo u privrednu smrt. Na taj način je na desetine hiljada zaposlenih odlazilo na ulice. Na taj način su mnogi ostajali bez osnovnih uslova za egzistenciju. Na taj način je država ostala bez popune budžeta. I to se vezuje za odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju iako je u pitanju drugi zakon koji to sprečava. Upravo su sve to razlozi da ipak, bez obzira koliko kritikovali ili koliko hvalili predložene izmene i dopune, prihvatimo da je ovo nužnost, prihvatimo da ovo moramo sprovesti.
Ja se nadam uz popravke amandmanima i nadam se da će zaista to biti prelazno rešenje do najkraćeg vremenskog perioda kada ćemo doneti konačan zakon bilo izvršiteljima, bilo o izvršenju i obezbeđenju. Hvala.

Spomenuo sam gospođu Martinović, ali ne u negativnom kontekstu, samo sam prokomentarisao njenu izjavu i ništa više.

Zahvaljujem se.
Očigledno je da postoji određeno nerazumevanje kada su u pitanju suštinski delovi predloženih izmena i dopuna. Ja nisam rekao ni u kom slučaju, niti mi u Poslaničkoj grupi SPS smatramo da se zakoni ne primenjuju. Daleko od toga, i ne daj Bože.
Zakon kakav je donet, ma kakav, bio je uvek i ostaće zakon u primeni. Ali, ovde nije suština da li zakon o javnim nabavkama mora biti primenjen, nego je suština kako ćemo sistemski rešiti problem, a ja sam dao primer i predlog rešenja problema i molim ponovo da se pažljivo sasluša kako je to rešeno, kako sam rekao, kroz princip algoritma. Kako je to rešeno kada su u pitanju stečajni upravnici.
Nije bitno da li ćemo taj zakon o javnim nabavkama sada primeniti ako ne moramo, ako možemo drugačije da to rešimo sistemski, ako ćemo kroz budući zakon doneti daleko bolje i kvalitetnije rešenje. Ako nemamo kvalitetnije i bolje rešenje, naravno primenićemo javne nabavke, bez obzira koliko bile štetne ili ne, ali moj predlog nije to. Moj je predlog da se u budućem zakonu pronađe rešenje koje će ovaj problem da reši na najbolji mogući način, a uveren sam da je najbolji mogući način upravo algoritam. Hvala.

Hvala predsedavajući, ja ću se saglasiti u potpunosti sa razlozima koji su moji prethodnici izneli da se amandman ne prihvati, imajući u vidu nespornu činjenicu da članovi komisija koja već u kontinuitetu dugo rade, a kako uvažena koleginica Branka reče, rade jedan jako složen i delikatan posao, moraju imati i odgovarajuću naknadu. Ta naknada ni u kom slučaju ne može biti van onih okvira koji podrazumevaju mere štednje koje ova Vlada ustrojila kroz razne zakonske i podzakonske akte. Tako da u tom pravcu ni u kom slučaju ne dolazi u sumnju potreba da se bilo kom članu komisije nadoknadi ono što je u smislu participacije u radu te komisije učinio i doprineo.
Pomenuto je Užice i to je tačno. Ja i kolega Marković dolazimo iz istog grada. Nesporna je činjenica da dugi vremenski period nije doneta nijedna jedina građevinska dozvola. Nesporna je činjenica da su jednu takvu situaciju generisala loša zakonska rešenja, ali je isto tako nesporno da sada imamo jedan sasvim drugi zakonski okvir u kome će se takve situacije prevazići i krenuti jednim sasvim drugim pravcem delovanja.
Moram samo da pozdravim, jer je u eventualnom smislu reči, zašto eventualno, zbog toga što ćemo naknadno doći i do tih odredaba zakona, u svakom slučaju, krajnje je pohvalno da je predlagač, konkretno ovde prisutna ministarka, prihvatila jedan naš amandman, a to je amandman koleginice i našeg ovlašćenog predstavnika Suzane Spasojević, da se tamo gde u lokalnim samoupravama nema glavnog gradskog urbaniste, ti poslovi mogu poveravati stručnim licima koja te poslove takođe mogu obavljati na osnovu stručnih referenci koje može i mora imati gradski urbanista.
Da li je gradski urbanista u sukobu interesa ako je član komisije? Podsećanja radi, Zakon o borbi protiv korupcije neke stvari jasno definiše i otvara neka pitanja koja su iza nas poslanike ponekad sporna, ali u ovoj situaciji se radi o članovima komisije koji su ad hod članovi komisije i gde se naknada daje za odgovarajuće zadatke koji su upravo u tim ad hod situacijama dešavaju. Zbog toga je ta naknada i neophodno potrebna. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Poštovana ministarko, u vezi ovog amandmana ja se neću izjašnjavati, ali imam jednu drugu sugestiju, kada se već govori o ovom članu i o povezanosti ovog člana sa evidencijom u službi za katastar nepokretnosti.
Naime, prošli smo sve ove odredbe koje se odnose na sankcije, dakle prekršajne kazne i, u tom smislu, postoji puna podrška jednom takvom konceptu pooštrenog kažnjavanja i inspekcijskog nadzora. Imamo jednu situaciju, drage kolege narodni poslanici, u kojoj se možemo svi manje ili više naći, ali nije normirana, nažalost.
Zamolio bih da imate u vidu, kada budete radili podzakonske akte, a radi se o situaciji kada se zaključuju ugovori o zajedničkom investiranju, odnosno zajedničkoj izgradnji ili pak ugovori o kupovini stanova u izgradnji. Imajući u vidu da stanovi u izgradnji nisu uknjiženi u službi za katastar nepokretnosti, jer je logično da tokom gradnje objekta nije izvršen tehnički prijem, a samim tim nije izdata ni upotrebna dozvola, postavlja se pitanje – kako će taj ugovor da bude overen? Notar, odnosno javni beležnik, ne overava ugovor o kupovini stana u izgradnji, imajući u vidu da za taj stan nije izdata upotrebna dozvola. Takođe se ne overa ni ugovor o zajedničkoj izgradnji i onda dolazimo u jedan vrlo ozbiljan problem. Prvi problem je da banka ne daje kreditnu liniju, ne odobrava kreditnu liniju. Drugi problem je što banka u ime investitora neće da primi novac zbog toga što ugovor nije overen.
Dakle, zbog toga što dolazimo u situaciju koja je čisto formalno-pravne prirode na šteti, ili štetne posledice trpe, investitor, kupac i eventualno finansijer imajući u vidu da je sistematizovan u ovom zakonu.
Kada se sve ove činjenice sagledaju, kada ih imamo u vidu dolazimo u jedan problem koji faktički predstavlja koliziju, s jedne strane Zakona o javnom beležništvu, s druge strane Zakona o planiranju i izgradnji. Možda bi mogao ovaj problem da se reši podzakonskim aktom, tako što će se kao podobni za overavanje smatrati i ugovori u kojima se kao predmet kupoprodaje pojavljuju stanovi u izgradnji, ili pak ugovori o zajedničkoj izgradnji. Hvala vam.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poštovana ministarko, drage kolege narodni poslanici, kao što je ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS, naša drugarica Suzana Spasojević, istakla, poslanička grupa SPS će bezrezervno u danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona, a ja bih sa stanovišta struke, dakle, pravničke struke, zamolio da obratite pažnju na nekoliko i sugestija krajnje dobronamernih, a i komentara koje ću izneti u komentaru, odnosno diskusiji povodom ovog predloga zakona.
Prevashodno moram da krenem od jednog praktičnog i životnog iskustva koje se vezuje za grad iz koga dolazim, a to je Užice. Konkretno, u Užicu već nepune dve godine nije izdata ni jedna jedina građevinska dozvola, što je zaista nešto što se može smatrati poražavajućim, poražavajućim zbog toga što je to greh rukovodstva lokalne samouprave s jedne strane, a s druge strane loših zakonodavnih rešenja koja se na našu sreću i sreću građana Republike Srbije, a sigurno građana Užica sada popravljaju.
Ono što pravnički može da se istakne u startu kada se posmatra uvodni deo ovog zakona jeste da ste vi kao predlagač uradili nešto što do sada predlagači zakona nisu uradili, a to je da ste ustrojili načela na kojima se zakon zasniva i zbog toga poslanička grupa SPS snažno podržava ta načela, pre svega ona koja su fundamentalnog značaja i koja zadovoljavaju vitalne interese građana Republike Srbije.
Zašto ovo govorim? Pa, ako već imamo načelo održivosti i načelo horizontalne i vertikalne koordinacije, onda smo uspeli u nečemu što do sada niko od predlagača do sada nije uspeo. Ako je stanje održivosti da imamo kapacitete i resurse kako obnovljive, tako i neobnovljive koje moramo čuvati, negovati, a na drugi način istovremeno i omogućavati da se ti resursi u buduće koriste, onda je Užice za to najbolji primer.
Nedavna nesreća građana Užica, koja se vezuje za vodosnabdevanje, upravo podrazumeva jedan od tih resursa koji su od vitalnog interesa za građane. Da je postojalo poštovanje načela održivosti, kao što je sadržano u ovom zakonu, da su poštovane regulative, pa čak i one koje se vezuju za odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, pitanje je da li bi došlo do posledica do kojih je došlo, da su se srušili objekti koji su bili u blizini vodozahvata. Opet, shodno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, da su se poštovale inspekcijske odluke, te posledice za građane koji su stravična nezadovoljstva, a istovremeno i stravične neprijatnosti trpeli, sigurno ne bi postojale, odnosno ne bi se desile.
Ono što takođe želim da istaknem, barem kad je moj okrug u pitanju, Zlatiborski okrug, jeste nesporna činjenica da bi barem grad Užice, kao centar okruga, trebao da bude stožer planskih aktivnosti, svih aktivnosti koje se vezuju upravo za ono što se sada promoviše u ovim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i da upravo kroz ovaj princip, ovo načelo horizontalne i vertikalne koordinacije uspemo u tom strateškom planiranju kako bi planska aktivnost dostigla onaj nivo koji podrazumeva uređenje prostora na adekvatan način za servisiranje potreba građana sa najboljim mogućim rešenjima, a ona su ovde već i sadržana.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što smo do sada imali jednu vrstu disinhronizacije ili nedovoljne sinhronizacije sa republičkim organima. Bez obzira što je naša koalicija SPS i SNS u tom smislu zakazala, ovo sad više nakon donošenja ovog zakona ne može biti ni u kom slučaju opravdanje da se ta sihronizacija, u odnosu na ono što podrazumeva vertikalnu koordinaciju, ne ispoštuje, a ona je po meni jako dobro sistematizovana u odredbama ovog zakona.
Poslanička grupa SPS snažno podržava rešenje koje vi kao predlagač ističete vezano za projektnu dokumentaciju koja je potrebna za izgradnju objekata, a u kojoj su sadržane one definicije koje se vezuju za potrebe lica sa invaliditetom, potrebe dece i starih lica. Zašto ovo ističem? Jednostavno, iz razloga što su već i građevinska rešenja prisutna u novoizgrađenim objektima ili objektima koji su nedavno izgrađeni.
Dalje, ono što takođe zaslužuje bezrezervnu podršku poslaničke grupe SPS sadržano je u vašem predlogu člana 6. stav 2. Zakona o kome raspravljamo, u kojem je predviđeno da Vlada Republike Srbije propisuje uslove svojstava građevinskih proizvoda, odnosno, ocenjuje i proverava ispunjenost tih svojstava, odnosno kvalitet materijala koji se trajno ugrađuje u objekte.
Zašto ovo ističem? Upravo zbog toga što su kolege prethodnici, kada su o ovome diskutovali, istakli činjenicu da imamo pojavu u Beogradu tzv. smrdljivih zgrada, zgrada u koje vlasnici stanova, koji su te stanove legitimno stekli, na osnovu legalno zaključenih ugovora, ne mogu da koriste, odnosno ne mogu da se usele u svoje stanove. Zato vas pozdravljam u ovim rešenjima, jer je upravo obaveza Vlade Republike Srbije sada i sistemski definisana i sada će kroz jednu stručnu kontrolu jedan nadzor postojati i pravilo da se ni jedan jedini element, građevinski element ne sme ugraditi ukoliko je štetan i ukoliko izaziva štetne posledice po zdravlje ljudi, kao i okolinu, a samim tim onemogućava funkcionalnu upotrebu stanova u tim objektima.
Ono što je u Predlogu zakona, kako je to moja uvažena koleginica Suzana Spasojević istakla, od fundamentalnog značaja jeste tzv. objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korišćenje objekata, što je nesumnjivo najkvalitetnije rešenje zakona.
Ja ću se ovde saglasiti i sa kolegom Jovanovićem iz stranke gospodina Velje Ilića, koji je istakao jednu činjenicu za koju se nadam da ste je prihvatili što se tiče samih rokova, rok od pet dana, odnosno rok od 15 i 30 dana. Rok od 15 i 30 dana nije sporan, ali rok od pet dana zaista treba biti kao rok od pet radnih dana i u tom pravcu bi zaista bilo krajnje korisno i kroz amandmanski proces i prihvatanjem tih amandmana popraviti kvalitet ovog dela zakona, za šta se slažem da je vaša krajnje dobronamerno stanovište u vidu prihvatanja upravo doprinos podizanju kvaliteta ovog zakona.
Ono što takođe ističem kao pravno jako značajno jeste da su kvalitetno rešena i ona pitanja koja se vezuju za institute izdavanja zemljišta u zakup, kao i svojinsko pravni odnosi, odnosno oblici prava svojine na zemljištu. To je zaista nešto što se mora pohvaliti u odredbama ovog zakona i to je zaista nešto što smatram da je progresivno učinjeno kao iskorak napred u odnosu na dosadašnje zakone koje smo imali donete ovde u ovom parlamentu.
Želim da vam skrenem pažnju, gospođo ministarka, da imamo jedan problem, a taj problem se vezuje za institut zemljišta za redovnu upotrebu objekata. Naime, u ovom zakonu, u odnosu na raniji Zakon o planiranju i izgradnji, je daleko bolje definisano pitanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i jako je značajno što je rečeno da to zemljište podrazumeva kako zemljište u gabaritima objekta, odnosno ispod objekta, kako i ono zemljište koje je dovoljno da bi se formirala jedna građevinska parcela.
Gospođo ministarko, zamolio bih vas da imate u vidu da smo tu faktički u situaciji da imamo paralelna rešenja u dva zakona. Jedan je zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa, a drugi je upravo ovaj zakon o kome raspravljamo, a to je Zakon o planiranju i izgradnji.
Zašto ovo komentarišem? Zato što u Zakonu o osnovama svojinsko pravnih odnosa takođe postoji institut zemljišta za redovnu upotrebu objekta, ali je sasvim drugačije sistematizovan i regulisan.
Zamolio bih vas da bar na Vladi što pre dođemo do rešenja da se Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, bar što se tiče ovih pravnih instituta, eliminiše, odnosno da ne bude više u pravnom saobraćaju i da ne bude više u pravnom životu, zato što se postavlja pitanje – šta je ovde leks specijalis?
Da li je onda u odnosu na Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa leks specijalis ovaj zakon ili imamo Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa koji primenjujemo? Zašto? Zato što u sudskoj praksi dolazimo do problema? Sudovi će se oglašavati nenadležnim i reći će da su ovo upravne stvari, upravni postupci, prebacivati na upravne organe, nadležne organe lokalne samouprave, ali kada se pojave tužbeni zahtevi, gde se kaže – ja hoću da mi se prizna pravo na zemljište, na redovnu upotrebu objekta, po odredbama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, onda imamo koliziju dva zakona, tako da bi to trebalo što pre izbeći i na adekvatan način rešiti.
Takođe, poslanička grupa SPS podržava rešenje iz predloženog zakona, koje podrazumeva mogućnost pokretanja prekršajnih postupaka u slučaju da dođe do nepostupanja nadležnog organa, shodno odredbama ovog zakona, ali vas molim, gospođo ministarka, da imate u vidu još jednu činjenicu. Nije dovoljno da se samo pokrene prekršajni postupak i da se na taj način završi sankcionisanje onoga ko ne postupa shodno odredbama zakona.
Šta ćemo u situaciji ukoliko stranka nepostupanjem organa, neprikupljanjem po službenoj dužnosti, eks oficio, one dokumentacije koju sada mora da prikupi, ne stranka, već organ, šta ćemo u situaciji ukoliko do toga ne dođe? Imamo zastoj postupka. Nismo definisali rok do kada taj zastoj može da teče, odnosno da traje, što znači da može da traje i na neodređeno vreme, što bi bilo i te kako značajno da se definiše. Stranka trpi štetu, ima pravo na naknadu te štete, a mi aboliramo organ ili referenta koji je tu štetu uzrokovao.
Lično moje mišljenje, a i poslaničke grupe SPS, je da bi u toj situaciji regresiranje naknade štete trebalo upravo da bude od onoga ko je tu štetu i uzrokovao, a to je organ ili referent organa koji je postupao u tom predmetu.
Ovde se postavlja još jedno pitanje, pa ću vas zamoliti i za odgovor, kada budem završio ovu diskusiju, kada se radi o tzv. stručnoj kontroli tehničke dokumentacije, kontroli koja je sa stručnih parametara definisana u odredbama ovog zakona, pa je logično da tu kontrolu može vršiti samo onaj ko ispunjava zakonom propisane uslove, licenciran, stručne reference itd.
Postavlja se pitanje odgovornosti takvih lica. Da li inženjeri koji su evidentirani, odnosno upisani u inženjerskim komorama, istovremeno plaćaju premije osiguranja, dakle, osigurani su za štetne posledice svog, hajde da kažemo, nepravilnog delovanja, da li je to osiguranje dovoljno da bi pokrilo određene štete i štetne posledice koje se pojave u takvim situacijama, da su stručne kontrole neadekvatne, nepravilne i da izazivaju nove posledice? Naravno da u tom pravcu mora biti daleko bolje definisano i sistemski rešeno upravo u ovom Predlogu zakona.
Takođe, smatramo u poslaničkoj grupi SPS da termin „rani javni uvid“ treba promeniti. Radi se o tzv. prethodnoj kontroli tehničke dokumentacije i to je nešto što ulazi u domen javnih rasprava, pa bi možda terminološki, nadam se da ćete ovo prihvatiti kao dobronamernu sugestiju, trebalo izmeniti ovu formulaciju, da ne bude „rani javni uvid“, jer je javni uvid nešto sasvim drugo, pravnički posmatrano. U svakom slučaju, prethodna kontrola kroz javnu raspravu podrazumeva upravo suštinski ono što ste vi ovde podveli pod tzv. „rani javni uvid“.
Ono što mi takođe snažno podržavamo u poslaničkoj grupi SPS jeste uvođenje institucije glavnog gradskog urbaniste, zaista jedno dobro rešenje, koje, nadamo se, u praksi može da zaživi u smislu, sa pravilnim i posledicama i pravilnim efektima, dobrih sistemskih rešenja.
Malo pre sam rekao šta se podrazumeva pod svojinskim režimom građevinskog zemljišta, koji su to oblici svojine. Govorim ovde o svim oblicima svojine, govorim o zakupu. Ono što bih pohvalio jeste oročavanje zakupa. Do sada smo imali situacije koje su se, gospođo ministarko, zloupotrebljavale. Imali smo zakupe na 99 godina, imali smo zakupe gde su se bukvalno organi lokalnih samouprava pojavljivali kao uzurpatori, kao oni koji uzorkuju zloupotrebe. Sada je to krajnje dobro rešenje što je oročen zakup na vremenski period od pet godina. Možemo da polemišemo da li je moglo biti tri godine, da li je možda moglo da bude čak i 10, ali ni u kom slučaju 99 godina.
Na kraju, s obzirom da je od mojih prethodnika iz poslaničke grupe istaknuto ono što zaista zaslužuje pravi komentar u odnosu afirmacije predloženog teksta zakona, želim samo da istaknem da mi se čini da u ovoj situaciji u kojoj se sada nalazi naša i građevinska operativa, a i odbijanje investitora lošim zakonskim rešenjima, naročito nepravilnim postupanjem organa, sada dolazimo u fazu da konačno te stvari uređujemo. Zbog toga podržavamo sva ova sistemska rešenja, naravno, sa ovim predlozima za koja se nadamo da ćete ih prihvatiti i sa mogućnošću da kroz amandmane u raspravi u pojedinostima dođemo do još većeg kvaliteta ovog zakona. Mi u poslaničkoj grupi SPS ćemo dati ogroman doprinos tome i podržaćemo Vladu u svakom pogledu, a vas još jednom, prilikom izglasavanja ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Osnovna motivacija podnošenja ovog amandmana od strane poslaničke grupe SPS jeste u stvari i ono što je intencija predlagača, a to je formiranje što većeg fronta, što većeg broja uzbunjivača, što većeg broja lica koja će bez bojazni da će doživeti odmazdu, ili da će prema njima biti primenjena osveta, moći da pruže informaciju o bilo kom vidu koruptivnog delovanja. U konkretnoj situaciji zaista je predlagač obuhvatio one najosetljivije kategorije, najosetljivija situacije gde se zaista i kao uzbunjivači moraju definisati i kategorisati lica koja su zaista ovde i navedena.
Međutim, imajući u vidu da svaki zakon ima svoje zaštićeno dobro, imajući u vidu je i u ovom zakonu zaštićeno dobro zaštita uzbunjivača, a naročito imajući u vidu da se ta zaštita uzbunjivača podvodi pod daleko značajnije zaštićeno dobro, a to je borba protiv korupcije koju dosledno sprovodi Vlada Republike Srbije, onda bi bilo dobro razmisliti da se upravo ovim amandmanom poboljša kvalitet predloženog teksta člana 2. ovog zakona, imajući u vidu da su zadržana sva rešenja koja je predlagač izneo i dodata samo jedna dopuna, koja se vezuje da se uzbunjivačima smatraju i oni koji u drugim situacijama uzbunjivanje vrše kada se radi o povredi javnog interesa. To je onda kompletna definicija člana i mislim da bi sa tom definicijom ovaj zakon dobio na kvalitetu. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Predloženim amandmanom se ispoljila jedna krajnje dobra namera, da u korpusu svega onoga što se čini predloženim zakonom, pre svega, jednoj intenciji da se zaštićeno dobro kao što je borba protiv korupcije, a nesumnjivo je da se radi o zaštićenom dobru, od izuzetno velikog značaja i sam tekst zakona poboljša u smislu njegove preciznosti, kako bi se izbegla eventualno neujednačenaa sudska praksa.
Naime, u članu 11. stoji kao element ovakve odredbe da se ne može pružiti zaštita uzbunjivaču koji traži protivpravnu korist. To je apsolutno opravdano i to apsolutno uvažava svaku vrstu bezrezervne podrške.
Međutim, kada pogledamo u praksi i kada se pojmovno posmatra pitanje, odnosno pojam protivpravne koristi, automatski možemo doći u situaciju, neujednačene prakse, jer se pod protivpravnom koristi podrazumeva tzv. novčana korist, a ona ne mora biti samo materijalna, može biti i nematerijalna.
Dakle, kako imovinska, tako i neimovinska. Osim toga, takođe predloženim amandmanom nije definisano za koga se traži protivpravna korist, da li za samog uzbunjivača ili eventualno i treće lice.
Stoga bi bilo dobro razmisliti da se upravo ovakav amandman i prihvati kako bi se precizirao sam tekst, jer se radi o mogućnosti pribavljanja, kako imovinske, tako i ne imovinske koristi, kako za sebe, tako i za drugoga.
Na ovaj način bi se izbegle sve nedoumice u samoj primeni teksta ovog člana i onako kako je uvažena koleginica Batić tražila određena pojašnjenja i određena preciziranja u samim normama, sistematizaciji ovog zakona, tako i poslanička grupa SPS smatra da bi se ovaj efekat mogao ovako postići.

Zahvaljujem se. Motivacija za podnošenje ovog amandmana, imajući u vidu da se nisam javio po amandmanu koji se odnosi na član 15, a motivisani su iz istih razloga, a to je – bezrezervna podrška Vladi Republike Srbije u borbi protiv korupcije i u tom smislu, tzv. nulti stepen tolerancije na bilo koji oblik ili bilo koji vid korupcije ili koruptivnog delovanja.
U tom smislu poslanička grupa SPS je smatrala da uz svu, apsolutnu podršku Vladi, smatramo da bi trebalo i rokove koji se vezuju za postupanje onih koji su zakonom legitimisani, da odlučuju po informacijama koje ukazuju na koruptivno delovanje, da ti rokovi budu kraći.
Postavlja se pitanje zbog čega bi se čekalo, čak recimo i 15 dana na informaciju koja se vezuje za pojavu koruptivnog delovanja, ako je korupcija takva vrsta pošasti, takva vrsta karcinoma koja metastazira uglavnom, a u pojavnim oblicima kod nas već postoji, a da se na nju ne reaguje odmah.
Dakle, ne postoje razlozi za odlaganje. Ja ću biti potpuno otvoren i iskren. Smatram da smo zaista postavili prilično male rokove od tri dana, premda su i drugi poslanici ovde prisutni postavljali kraće rokove u odnosu na predložene, kao što je koleginica Dubravka Filipovski i Dragan Jovanović, i u tom pravcu ostavljam predlagaču o cenu i procenu za usvajanje takvih amandmana.
Molim ministra da razmisli o stavu 8. predloženog amandmana na član 18. gde smo tražili da se odredi rok u kome će ovlašćeni organ biti dužan da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka iz stava 1. istog člana.
U predloženom tekstu zakona je navedeno da će ga obavestiti odmah po okončanju postupka.
Mislim da je to malo neodređena norma i da bi je trebalo precizirati određivanjem roka i da taj rok može da bude realan rok od 15 dana u kome je zaista dužan da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka.
Mislim da bi moglo gospodine ministre da se oceni da je barem ovaj deo amandmana prihvatljiv, da se delimično amandman usvoji u odnosu na ostali deo, naravno, ostavljam vama na ocenu, ali najljubaznije molim da se razmisli o ovom predlogu koji je krajnje racionalan i pragmatičan.

Hvala, gospođo predsednice.
Član 23. i moj amandman u odnosu na član 23, kao i ovi prethodni amandmani, imaju zaista isti motiv. Uz maksimalnu podršku koja se vezuje za intenciju i osnovni cilj i smisao zakona, tj. borbu protiv korupcije, jeste i preciziranje određenih članova odnosno odredaba u predloženom tekstu amandmana.
Naime, u predloženom tekstu člana 23. je navedeno da se u postupcima pred sudom po tužbi za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, a od posebnih postupaka u okviru odredaba Zakona o parničnom postupku primenjuje se poseban postupak iz oblasti radnih odnosa.
Međutim, svi smo mi svesni da osim radnih odnosa, tačno je, to je najosetljivija kategorija koruptivnog delovanja, postoje i druge situacije i drugi vidovi i drugi modaliteti gde se koruptivno delovanje manifestuje, odnosno ispoljava, a da to nisu isključivo radni odnosi, što znači da mogu biti i upravni, mogu biti i neki drugi, naročito ukoliko se koruptivno delovanje manifestuje u oblasti organa državne uprave. Ili, u oblasti preduzeća koja su u privatnom vlasništvu.
Zbog toga se ovim amandmanom pokušalo intervenisati kako bi se obuhvatio širi krug situacija, odnosno onaj obim koji podrazumeva mogućnost iskorenjivanja koruptivnog delovanja i pojave korupcije i tamo gde nisu samo radni odnosi.
Zato smatramo da bi upravo ovim amandmanom mogli da doprinesemo da se zaista korupcija obuhvati onako kako treba i kako to Vlada Republike Srbije i čini, a to je u sveobuhvatnom smislu reči, što nesumnjivo i uvažava i ima podršku poslaničke grupe SPS. Hvala.

Vrlo kratko ću, imajući u vidu da postoji maksimalna podrška jednoj odredbi, odnosno sistematizovanju jednog pravnog instituta u odredbama ovog zakona, a to je mogućnost određivanja privremenih mera.
Zaista, privremene mere su u ovoj situaciji i te kako potrebne. U tom smislu postoji jedna maksimalna podrška ovom procesno-pravnom delu zakona o zaštiti uzbunjivača. Jedino što bi možda moglo da se razmisli, kada su u pitanju mogućnsoti podnošenja predloga za određivanje privremenih mera, tj. kada se podnosi, hajde da upotrebimo jedan vanpravni termin, a to je tajming. U predlogu teksta člana 32. je navedeno da se taj predlog za određivanje privremene mere može podneti pre pokretanja postupka, prilikom pokretanja sudskog postupka, kao sastavni deo tužbe je naš predlog amandmana koji nije sadržan u tekstu koji je predložen u članu 32. a imamo u praksi preko 99% situacija gde se uz tužbu stavlja predlog za određivanje privremene mere i odlučuje u hitnom postupku.
Zbog toga je intervencija i učinjena u ovom amandmanu, kako bi se precizirao sam tekst. U svemu ostalom zaista postoji maksimalna podrška kako određivanju privremene mere, tako i procesno-pravnim pitanjima koje se vezuju za privremenu meru. Hvala.

Hvala predsednice.
Poštovani ministre, predstavnici Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, drage kolege narodni poslanici, odmah ću na samom početku ove diskusije istaći da poslanička grupa SPS bezrezervno podržava formiranje zakonskog okvira ili kodifikacije svega onoga što smo ranije imali u drugim zakonima i sistematizovali u drugim zakonima, a vezuje se za borbu protiv korupcije.
Istovremeno, to je i usaglašavanje sa drugim aktima, pre svega preporukama država koje su potpisale Protokol za borbu protiv korupcije, a to su države EU, odnosno ispred Saveta Evrope, kao i shodno Konvenciji UN.
Ono što poslanička grupa SPS kao stav zauzima povodom ovog zakona jeste činjenica da se moramo suočiti sa nečim što može metaforički da se predstavi kao kancer, koji kada metastazira, bukvalno razjeda zdravo tkivo onoga na čemu se nalazi, a to je korupcija. Pojavni oblici korupcije, barem se nadamo, u prosveti, zdravstvu, državnoj upravi, pravosuđu i ko zna gde još su upravo razlog što se ovim zakonom doprinosi da se tim pojavama stane na put, da se terapija, odnosno lečenje odmah preduzme i da se upravo kroz ovaj zakon o kome mi raspravljamo dođe do cilja, a to je da se korupcija svede na onaj nivo koji podrazumeva normalno funkcionisanje države, normalno funkcionisanje pravnog sistema, bez ugrožavanja temelja ili stubova države.
Naravno da smo i u odnosu na ovakav predlog zakona se odredili tako što smo amandmanima pokušali da doprinesemo da se zakon po kvalitetu poboljša. Nadamo se, gospodine ministre, da ćete te amandmane pažljivo razmotriti i u uverenju smo da ćete iste usvojiti, imajući u vidu da se amandmanima upravo ukazuje na ono što bi možda moglo da bude još preciznije i usaglašenije, naročito kada su u pitanju procesno-pravna načela i odredbe ovog zakona.
Mi u poslaničkoj grupi SPS istrajavamo na tome da se u borbi protiv korupcije, za šta se vezuje ovaj predlog zakona, moraju udružiti svi, da se mora stvoriti jedan širok front uzbunjivača i to ne samo lica koja su poimovno označena kao uzbunjivači u članu 2. Predloga zakona, već bukvalno svi oni koji sadrže informacije kojima mogu raspolagati u smislu ukazivanja na kršenje zakona, na oblike koruptivnog delovanja u bilo kojoj sferi i na taj način doprineti da se u zakonom propisanom postupku takve pojave sankcionišu i na kraju i eliminišu.
Zbog toga smatramo da je upravo taj pojam uzbunjivača trebalo malo šire navesti u terminološkom smislu reči, tako da se faktički pod pojmom uzbunjivača, pored onoga što je ovde navedeno, navedu i svi oni koji imaju saznanja za kršenje i to flagrantno kršenje javnog interesa, a koje se manifestuje kroz koruptivno delovanje.
Poslanička grupa SPS čvrsto podržava stanovište da uzbunjivači moraju imati adekvatan stepen zaštite, kako sudske, tako i bilo koje druge. Ali, isto tako smatramo da uzbunjivači uz tu zaštitu moraju ispoljiti savesnost, moraju ispoljiti odgovornost, moraju ispoljiti sve ono što podrazumeva nepostojanje pribavljanja odgovarajuće koristi. Naravno da i u tom delu imamo jednu dobronamernu sugestiju, zbog toga što su sve to vidovi zloupotrebe, koje niti smemo dozvoliti, niti se u praksi smeju dešavati, ukoliko ih pravilno sistematizujemo u zakonu.
U članu 11. predloženog teksta zakona smo uočili da je dobro procesno rešenje ili materijalno-pravno rešenje, kako god da se uzme, da je zabranjena zloupotreba uzbunjivanja ukoliko je učinjena tako što se sa traženom informacijom istovremeno zahteva i korist. Postavlja se pitanje – za koga korist, da li samo za samog uzbunjivača ili za neko treće lice? Zbog toga smatramo, u tom pravcu smo podneli i amandman, da ta korist mora pre svega da bude jasno definisana, da je to kako imovinska, tako i neimovinska korist i da se ona odnosi kako na samog uzbunjivača, tako i na svako treće lice. Imamo takav institut i u krivičnom pravu, pa smatramo da može analogno da bude primenjen i u ovom zakonu i da ta protivpravna imovinska korist ne sme biti stečena kako za sebe, tako ni za drugog. Zbog toga smatramo da se ova odredba da poboljšati po kvalitetu, upravo sa ovom krajnje dobronamernom sugestijom koju iznosim.
S druge strane, i u uvodnom izlaganju predlagača, odnosno ministra uočili smo da je intencija predlagača, koju inače podržavamo, da se reaguje u hitnim postupcima. Međutim, to reagovanje u hitnim postupcima ne podrazumeva za nas, socijaliste u SPS, tako baš smatramo duge rokove. Naime, rok od 15 dana, koji je definisan u odredbama ovog zakona, a po kome treba da se reaguje od strane onih koji moraju na informaciju odreagovati shodno odredbama ovog zakona, je ipak predug rok. Zašto predug rok? On je sadržan i u odredbi člana 18. i u odredbi člana 15. Pre svega, predug je zbog toga što se u tom roku mogu stvoriti određene zloupotrebe, mogu se izazvati određene štetne posledice. Naravno da to treba izbeći i da taj rok treba skratiti.
Mišljenja smo da taj rok ni u kom slučaju ne bi trebao da bude duži od tri dana. Zašto? Zbog toga što onaj kome je informacija prosleđena nema razloga da čeka, a da ne reaguje na informaciju. Zbog čega mu treba 15 dana da bi odreagovao, ukoliko mu se ukazuje na koruptivno delovanje, ukoliko mu se ukazuje na ponašanje koje je zloupotreba, uzimanje novca ili davanje novca, bilo šta drugo što predstavlja manifestaciju korupcije i da se čeka 15 dana?
Tačno je da je u članu 15. navedeno da treba da reaguje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana, ali je zato u članu 18. opet vezano striktno za rok od 15 dana. Smatramo da je taj rok nedopustivo dug i da zaista može biti znatno kraći.
Danas na Odboru za pravosuđe smo diskutovali i o pojavi koja je inače predložena u ovom tekstu Zakona o zaštiti uzbunjivača, koja se odnosi na tzv. anonimne prijave. Nesumnjivo je da i anonimne prijave trebaju da imaju određenu procesno-pravnu snagu i da na te anonimne prijave treba odgovoriti, ali isto tako treba voditi računa o jednoj opasnosti, da se niko ne zatrpava anonimnim prijavama, da sve anonimne prijave nemaju isti cilj, da se tim anonimnim prijavama možda dovodi u situaciju da se i odugovlači sam postupak po anonimnim prijavama, ako nemamo potpisnika, a znamo i te kako dobro svi mi ovde šta se sve može pisati u anonimnim prijavama, od najtrivijalnijih do najvulgarnijih konotacija.
Zbog toga treba izbeći ono što na neki način ugrožava samu proceduru, bar u pogledu njenog trajanja, ako ne nečeg drugog. Stoga bi trebalo razmisliti i o nekom diskrecionom pravu onoga ko odlučuje o anonimnoj prijavi, da li će svaku anonimnu prijavu procesuirati, odnosno da li će se po svakoj anonimnoj prijavi postupiti.
Takođe je veoma važno istaći činjenicu da se sudska zaštita mora pružiti uzbunjivačima u slučaju da postoji tendencija nanošenja štete ili bar u slučaju da je preduzeta štetna radnja prema uzbunjivaču. Međutim, kod te sudske zaštite, bar u ovom procesnom delu, moramo biti svesni činjenice da inicijalni akt, odnosno tužba mora biti potpuno usaglašena sa odredbama zakona.
Vi ste, gospodine ministre, nagovestili, što je apsolutno tačno, da se u ovakvim situacijama, odnosno sudskoj zaštiti, postupcima koji se vode u vezi ovog zakona shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku i to poseban postupak koji se odnosi na radne sporove. Međutim, nije samo radni spor i nisu samo radno-pravni statusi zaštićeni ovim zakonom, već i drugi, i privredno-pravni, i platni nalozi, upravni i mnogi drugi.
Stoga smo i u tom pravcu podneli jedan amandman kojim se, pored radno- pravnih sporova, podrazumeva mogućnost primene odredaba Zakona o parničnom postupku, ali koji regulišu i druge materije, a ne samo radne sporove. Nadamo se da ćete i jedan takav dobronameran predlog prihvatiti i da će on biti sastavni deo ovog zakona.
Takođe, u tom pravcu treba istaći i činjenicu da je jako dobro rešenje što se ovim zakonom predviđaju i privremene mere, koje se, pored ovih razloga koji su navedeni, podnose ne samo pre i u toku trajanja, ili nakon okončanja postupka, već i prilikom podnošenja tužbe, odnosno, tada su sastavni deo tužbe kao inicijalnog akta. To bi trebalo da stoji u samom zakonu.
Uvaženi gospodine ministre, ono što je elementarno iz procesnog prava, to je šta treba da sadrži tužba. Ovde je navedeno šta može da sadrži, a mi narodni poslanici moramo da kažemo šta je obavezno da sadrži. Ono što je obavezno da sadrži, to je taj takozvani deklaratorni deo, odnosno da se utvrdi da je došlo do toga da se preduzima akt koji može izazvati štetnu posledicu po uzbunjivača. Bilo činjenje, bilo nečinjenje, ali je deklaracija u tužbi neminovnost.
Zašto? Zbog toga što ako utvrdimo da je došlo do štete, tek tada možemo tražiti ta takozvana sporedna pravno-zaštitna traženja ili zahteve da se otkloni opasnost od štete, da se prekine sa takvim činjenjem ili nečinjenjem, kao i sve ostalo što je ovde navedeno u zakonu. Tek tada to možemo da tražimo, zbog toga što ta deklaracija prejudicira, ona je neka vrsta prethodnog pitanja od koje zavisi sve ostalo.
Ali, hajde da se vratimo sa tog čisto pravnog terena na životni teren. Socijalisti i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije čvrsto stoji na stanovištu da i oni koji moraju odlučivati po informaciji imaju i te kako visok stepen odgovornosti. U tom pravcu je taj stepen odgovornosti utoliko veći ukoliko je veća zaštita samog uzbunjivača, koju oni moraju da pruže, kako u pogledu zaštite tajnosti podataka o uzbunjivačima, tako i u pogledu svega onoga što uzbinjavaču mora da se pruži.
Ako smo ja i moj uvaženi kolega Miša Petronijević podneli informaciju da je neko učinio bilo šta koruptivno, onda imamo puno pravo da nam onaj ko o tome odlučuje uzvrati informacijom dokle je taj proces stigao, šta je u tom procesuiranju učinjeno, kao i pravo da ostvarimo uvid u spise tog predmeta. Bez toga mi ostaje uskraćeni za nešto što je isključivo bilo plod naše aktivnosti i naše inicijative.
Na kraju, moram da istaknem da je jako dobro što se krenulo ovim putem formiranja zakonskog okvira za borbu protiv jedne, moram tako iskreno da kažem, pošasti u društvu, koja jednostavno u Republici Srbiji zahvata određene delove sistema, određene delove državnog uređenja, a slepo ili nemo gledanje na takve pojave može da bude jako opasno, sa dalekosežnim posledicama. Zbog toga poslanička grupa SPS podržava i nesumnjivo je da će u danu za glasanje predložiti usvajanje ovog zakona, odnosno da ćemo glasati za ovaj zakon.
Što se tiče ostalih delova, pre svega predloga koji je ispred Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca prisutan ovde, a vezuje se za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i ostale predloge koje ste vi, gospodine ministre, pročitali, moram da istaknem nešto što je uvek bio dosledan stav socijalista i poslaničke grupe SPS, a to je da mi tražimo, kao što i građani od nas traže, da imamo elitno pravosuđe, da u pravosudnom sistemu moraju da budu nosioci pravosudnih funkcija koji to zaslužuju, kako po svojim stručnim referencama, tako i po svojim ljudskim kvalitetima, da pre svega budu dostojni ličnosti, ličnosti koje profesionalno mogu da odgovore svom pozivu i ličnosti koje mogu da nose teret obaveze tog poziva. Nažalost, svesni smo da nije bilo uvek tako.
Nažalost, svesni smo činjenice da je u nedavnoj prošlosti došlo do bukvalno eksperimentisanja sa ljudima koji su nosioci pravosudnih funkcija. Svesni smo i svedoci smo činjenice da smo u pravosuđu ostavili i one koji to zaslužuju i one koji to ne zaslužuju, imajući u vidu da nismo imali prave kriterijume za ocenjivanje rada sudija sve do nedavno. Sada Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca od strane poslaničke grupe SPS imaju punu podršku, zbog toga što su doneti pravilnici o ocenjivanju rada i sudija i tužilaca i što je započeto sa ocenjivanjem rada sudija i što su formirane komisije za ocenjivanje rada sudija. Zašto? Zbog toga što bez ocene o radu sudija niko od nosilaca pravosudnih funkcija ne sme da bude izabran za tu časnu profesiju nosioca pravosudne funkcije.
Ono što je započeto treba da bude trend, treba da bude jedna naša aktivnost koja će se nastaviti i ubuduće, isključivo sa ciljem da imamo najbolje u najboljem pravosuđu i najbolje u najboljem tužilaštvu. Zbog toga podržavam svaki izbor i tužilaca i sudija koji podrazumeva izbor po kriterijumima merljivim, jasnim i preciznim, gde dolazi do izražaja kvalitet rada, a kvalitet rada nije samo ažurnost, što kolega Tomić najbolje zna. Nije kvalitetan sudija koji će rešiti priliv od sto predmeta u roku od mesec dana, a da mu sve presude budu ukinute po narednom redovnom ili vanrednom pravnom leku. Kvalitet mora da bude uvek prisutan, a taj kvalitet se ogleda u broju potvrđenih, odnosno ukinutih presuda. Zbog toga smatramo da je ono što je uradio Visoki savet sudstva, ono što je uradilo Državno veće tužilaca jako dobro i SPS će uvek podržati takva rešenja.
Prema tome, na kraju, ono što predstavlja i zaključak cele ove diskusije ispred poslaničke grupe SPS, sve ono što je u ovom objedinjenom delu rasprave prisutno kao predlozi zakona će biti podržani od nas i uvek će biti podržano ono što podrazumeva kvalitet zakona i kvalitet predloga. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, celokupan tok današnje rasprave povodom predloženih izmena i dopuna Zakona o javnim beležnicima i Zakona o prometu nepokretnosti odisao je donekle nečim čime nije trebalo, a to je produbljivanje sukoba između dve institucije, advokature i notarijata ili javnih beležnika. Naš vrlo jasan politički stav poslaničke grupe SPS je da su državi potrebni i advokati i javni beležnici i da svako u okviru svoje nadležnosti mora da vodi računa isključivo o jednom cilju, a to je zaštita interesa građana, uz punu pravnu sigurnost i obezbeđenje vladavine prava.
Gospodine predsedavajući Bečiću, samo ću vas zamoliti da moje vreme ne bude samo vreme koje koristim po amandmanu, nego i vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS.
Ono što je ovde sve vreme na neki način zaboravljeno, jeste činjenica šta je lakše građaninu Republike Srbije, šta je jednostavnije u prometu nepokretnosti kako da dođe do svog cilja? Mi snažno podržavamo princip solemnizacije, odnosno potvrđivanja. Da bude jasno građanima Republike Srbije šta je solemnizacija, to je potvrđivanje ugovora u prometu nepokretnosti u posebno propisanoj proceduri, naravno, zakonom propisanoj proceduri. Ali, isto tako smo stanovišta da pored tog pravnog instituta, s obzirom da je i u teoriji i u praksi zastupljen, mora da postoji postupak legalizacije, odnosno overa potpisa na ugovoru učesnika u prometu nepokretnosti.
Zašto ovo govorim? Ja ću to ilustrovati na jednom običnom životnom primeru. Ja želim mojoj kćerki da poklonim nepokretnost, želim da joj poklonim katastarsku parcelu. Između nas dvoje kao učesnika u prometu nepokretnosti, jer je poklon promet nepokretnosti, postoji odnos potpunog poverenja, apsolutnog poverenja. Mi nemamo lukrativne namere. Ja kao častan i pošten čovek, za šta težim da budem, ne želim da prevarim nikoga, ni državu, ni bilo koga. Ako je potrebno da opredelim u ugovoru o poklonu nepokretnosti vrednost, ja ću je opredeliti realnu. Ali, ako je opredelim nerealnu, da stavim da jedan dinar vredi ta katastarska parcela, intervenisaće poreska uprava i reći će da taj ugovor o poklonu ne može da bude prihvaćen. Uzgred budi rečeno, da se ispravim, između roditelja i deteta i ne postoji obaveza plaćanja poreza na promet nepokretnosti, a suština je da država i budžet bude zaštićen.
Drugi ilustrativni primer koji se nadovezuje na ovo je sledeći. Ako moja kćerka ima želju da na osnovu poklonjene nepokretnosti, koju joj je njen otac poklonio, obezbedi stambeni kredit, taj ugovor može zajedno sa mnom da solemnizuje, odnosno potvrdi. U oba slučaja idemo kod javnog beležnika. U prvom slučaju nama ne treba ništa više osim overe potpisa na ugovor. Tu overu potpisa na ugovoru učiniće, izvršiće javni beležnik. Ako postoji potreba da se izvrši potvrđivanje, meni će kćerka reći – da, ali ja na osnovu samo overe potpisa ne zadovoljavam u celosti svoj interes, ja tražim i ono što podrazumeva veći stepen pravne sigurnosti, hoću da mi javni beležnik potvrdi ugovor i da mi izda javnobeležnički zapis. Zar bih ja to mogao da odbijem? Ne. U toj situaciji javni beležnik izdaje javnobeležnički zapis solemnizacijom, odnosno potvrđivanje.
Takvi slučajevi su u praksi prisutni. Pokloni su u suštini promet, promet nepokretne imovine. Postoje odnosi poverenja u mnogo većem broju slučajeva. Imamo na selima komšije koje su u sjajnim odnosima od pamtiveka preko njihovih predaka. Kada dođe do kupoprodaje, njima nije potrebna solemnizacija, osim overe potpisa. Dovoljna im je overa potpisa upravo zbog tog odnosa poverenja između njih, nemogućnosti da bilo koga zloupotrebe, bilo koga prevare, a najmanje ne državu.
Ponoviću ponovo, intervencija poreske uprave je uvek moguća i prisutna i to ovde svi narodni poslanici koji su se susretali sa prometnom nepokretnosti, a sigurno većina jeste, i te kako dobro znaju.
Prema tome, dva ravnopravna instituta, legalizacija i solemnizacija, odnosno potvrđivanje u prevodu prvi je overa, drugi je potvrđivanje treba da budu prisutni u zakonu. Na taj način mi građanima omogućujemo ono što je građanima neophodno potrebno, da je obavezno da se jave beležniku. Ono što snažno podržavamo ukida se ekskluzivitet javnih beležnika. Ono što podržavamo javnobeležnički zapis kroz potvrđivanje tačno je, stiče snagu izvršne isprave, doduše oborivo, izvršne isprave, jer se može u zakonom propisanoj proceduri i obarati, kao i svaka druga izvršna isprava.
Odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju kažu da izvršna isprava može da se pobija i svako od nas je može pobijati, što ne znači da po automatizmu izvršna isprava uvodi bilo koga u posed, nego se izvršna isprava mora proveriti, pa neka je sačinio i notar, i on podleže odgovornosti kako je sačinio, ali on podleže odgovornosti samo ako je na nezakonit način sačinio. Ako je sačinio protivno odredbama zakona, ako je zloupotrebio svoj položaj ili je stekao određenu protivpravnu imovinsku korist. U svim ostalim slučajevima on je sačinio javnobeležnički zapis koji podrazumeva oborivu izvršnu ispravu.
Mi u poslaničkoj grupi SPS se zalažemo da se ispoštuje i onaj tzv. socijalni element, jer nije ista cena kod javnog beležnika koju će platiti samo za overu potpisa, u odnosu na cenu koju će platiti za potvrđivanje. Zašto? Zato što u svakom slučaju mora dva puta da plati i u slučaju overe i u slučaju potvrđivanja. U slučaju overe platiće naknadu advokatu za sastavljanje privatne isprave u formi ugovora, a onda će platiti javnom beležniku iznos koji je tarifom predviđen za overu, ali neće platiti više onoliko koliko to iznosi po tarifi za javnobeležnički zapis.
U drugom slučaju ako je potrebna intervencija organa da mora da se potvrdi ta izvršna isprava u posebnom postupku, u toj situaciji će iznos plaćanja kod notara biti veći, jer tako i tarifa propisuje. Prosto i jednostavno, jedna je tarifa za overu potpisa, druga je tarifa za potvrđivanje potpisa ili solemnizaciju. Tu je ta razlika i tu treba sprečiti opterećivanje građana. To je ono što podrazumeva suštinu naših amandmana.
Na kraju, želim samo da istaknem nešto što mi se čini kao neminovnost, kao jedna potreba, mi moramo da insistiramo na tome da se građani zadovolje u maksimalnom obimu. Ovde nama nisu biti zahtevi advokata, niti zahtevi notara, nama su bitni zahtevi građana. Kako ćemo ih opteretiti, na koji način i u kojoj meri, kako ćemo obezbediti njima pravnu sigurnost i kako ćemo istovremeno obezbediti vladavinu prava.
Mi mislimo, u poslaničkoj grupi SPS, da je to kroz ove naše amandmane moguće. Neću govoriti o drugim amandmanima, niti mi pada napamet zbog toga što u ovom amandmanu sam iskazao sve ono što je suština amandmana, ali nemojmo da produbljujemo jaz između ministarstva i advokature. Ministarstvo i advokatura su na putu dogovora i mi moramo da stimulišemo i tu želju i tu volju i našu podršku Vladi Republike Srbije, premijeru Vučiću, ministru Selakoviću, da dođe do dogovora. Mi nemamo drugu opciju i ne smemo generalizovati.
Danas sam govorio kao narodni poslanik, kao predstavnik građane Republike Srbije čije interese zastupam, nisam govorio kao advokat, ali želim da se ovde više nikada ni u daljem toku rasprave, ni bilo kada ne generalizuje bilo kakva ocena advokatima. Postoji 8.000 ili 9.000 advokata u Srbiji, koji časno i pošteno obavljaju svoj posao.
Lično smatram da je nedopustivo da bude paralisan jedan stub vlasti, a to je sudska vlast. Nedopustivo je i sa nesagledivim štetnim posledicama da nemamo ono što moramo da imamo a to je dostupnost građanima pravde, odnosno dostupnost sudova građanima i naravno, efikasnost sudova. Bez kvalitetnog pravosuđa nema kvalitetne advokature, jer se to jedno sa drugim prožima i jedno bez drugog ne može.
Čvrsto sam uveren da Vlada Republike Srbije apsolutno ništa nema protiv advokature i ne treba se voditi generalizacijom, treba voditi računa o izgovorenoj reči kao što je meni skrenuta pažnja u načelnoj raspravi. Zato poslanička grupa SPS maksimalno podržava zajedno sa ovim našim predlozima koje smo kroz amandmane afirmisali ono što podrazumeva puno zadovoljenje interesa građana, ali postoji još jedan daleko značajniji razlog, a taj razlog jeste i zaštita naše ekonomije.
Imaćemo mnogo ugovora dragi prijatelji i kolege narodni poslanici gde će se pojaviti samo potreba za ovim, ali i ne za solemnizacijom, ne i za potvrđivanjem. Moram da navedem jedna primer gde je država spasila, ministar to zna kao član Vlade, gde je država spasila jedan naš gigant, privredni subjekt koji je gigant, a to je „Železara Smederevo“.
Nakon pogubnog načina prodaje te iste železare država je vratila, preuzela odgovornost za železaru. Kako je sačinjen ugovor? Ugovor je sačinjen na iznos od jednog dolara. Tolika je bila vrednost. Ako grešim ispravite me. Onda se postavlja pitanje, ako je to jedna dolar, da li bi notar smeo taj iznos da prihvati kroz javnobeležnički zapis, ako išli konceptom onoga što podrazumeva vrednost ugovora. Vrednost ugovora je proverljiva kategorija i uvek zaštićena od državnog aparata, pre svega od poreske uprave.
Uveren sam da i ja kao pravnik i gospodin ministar kao pravnik, imamo potpuno saglasje oko dva cilja. Jedan cilj je pravna sigurnost građana koja se obezbeđuje učešćem i advokature u prometu nepokretnosti vezano za javnobeležničke zapise. Što znači da bez javnog beležnika ne može proći bilo kakav promet nepokretnosti. Drugi je cilj da to učinimo što lakšim, efikasnijim i jeftinijim za građane Republike Srbije. Zato je, verujte, najiskrenije, najdobronamernija motivacija poslaničke grupe SPS da se ovi amandmani na ovakav način predoče, da se na ovakav način afirmišu sa molbom da se uvaže i razumeju, jer je ovo način prevazilaženja kompletnog problema u celoj državi, a naročito pravosuđu Republike Srbije. Puno vam hvala.

Hvala vam, gospođo predsednice.
Naravno da postoje različiti podaci, nekad proverljivi, nekad neproverljivi, ali ono što je činjenica, činjenica je da zakon iz 2011. godine u jednom delu je generisao određene probleme koji su danas fokus našeg razmatranja i naše pažnje. Naravno da ova vlast i ova Vlada ne snosi odgovornost za to i lepo je kolega Mirko Čikiriz rekao - nije na nama da vadimo kestenje iz vatre nekih propusta ili promašaja koji su se desili ranije.
U tom pravcu i kolega Tomčev je ukazao na probleme loših zakona. Neću da baratam sa ciframa, nadam se da smo se nas dvojica dobro razumeli načelno, da ne bi cifre došlo u neku koliziju sa faktičkim stanjem. Mi nemamo podatke o tačnim iznosima naplata, odnosno nagrada koju potražuju notari, ali znamo nešto što je činjenično tačno. Tačno je da postoji javnobeležnička tarifa, tačno je da ta javnobeležnička tarifa mora da se poštuje.
Ono što je bila naša motivacija krajnje iskrena, krajnje dobronamerna, kada smo ponudili ove amandmane, jeste da se u okviru toga, u okviru te jevnobeležničke tarife jednostavno zaštite građani, da im se baš primenom javnobeležničke tarife ne stavljaju veliki tereti. Zbog toga smo smatrali da dva ravnopravna pravna instituta - legalizacije i solemnizacije, odnosno overe i potvrđivanja, treba da budu normirana, odnosno sistematizovana u ovom zakonu.
Uveren sam da ćete vi imati razumevanja za ovakve motive. Uveren sam da ćete ih pažljivo razmotriti, kao što moja poslanička grupa Socijalističke partije Srbije i te kako dobro razume kada ste ukazali na određene probleme koji mogu da budu sa stepenom rizika.
Nisam govorio, gospodine ministre, o eventualnoj povredi prava trećih lica. Govorio sam o odnosu poverenja ugovarača, učesnika u prometu nepokretnosti, tamo gde je gotovo nemoguće, gde je pravna situacija apsolutno čista, gde ne dolazi u problem bilo ko, ko bi mogao da trpi štetne posledice od zaključenja tog pravnog posla, a govorim o trećem licu. Radi se o situacijama koje su životno prisutne, životno praktično delotvorne u onom smislu u kojem treba da budu, a to je zadovoljenje interesa ugovarača ili učesnika u pravnom prometu tamo gde im je ništa više od onoga što im je potrebno, a to je legalizacija.
Za solemnizaciju je nesumnjivo da kao postupak u kome mora da dođe do intervencije državnog organa, kao što je to bio sud, sada javnog beležnika, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije maksimalno podržava. Tu nemamo apsolutno nijedan jedini problem, da svi ugovori o prometu nepokretnosti moraju biti solemnizovani, ukoliko je to neophodno potrebno radi zadovoljenja cilja ugovora, kao što su i ugovori koji su zakonom definisani i podložni solemnizaciji, kao ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o raspodeli imovine za života ostavioca, založne izjave, odnosno ugovori koji se vezuju za hipoteke, koji se vezuju za konstituisanje zaloga na nepokretnostima, nema spora oko toga da ih javni beležnik mora proveriti, da mora izvršiti kontrolu svega onoga što mu prezentuju učesnici pravnog posla i na kraju izneti potvrdu, odnosno javnobeležnički zapis. U tom smislu, podrška je nesumnjiva i ona stoji i garantujem da postoji od svih narodnih poslanika prisutnih ovde, jer oko toga ne sme ni da bude spora.
Zahvaljujem vam se na uverenju da sve ovo što smo isticali predstavlja dovoljan razlog za uvažavanje i prihvatanje, uz sve vrste podrške zakonskim projektima koji dovode do cilja i na kraju krajeva, što su uvažene kolege i Mirko Čikiriz i moja koleginica Suzana istakli, mislimo da je ovo ključ problema i konačnog prestanka agonije u kojoj se država nalazi kada je pravosuđe u pitanju. Hvala.

Imajući u vidu da sam već rekao, kada sam govorio o amandmanu koji sam podneo u ime poslaničke grupe SPS na zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, da nema potrebe da govorim o drugim amandmanima, pošto imaju isti cilj i istu motivaciju.
Gospodine ministre, svi razlozi koji su izneti u odnosu na prethodni amandman, koji se vezuje za odredbe zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, su potpuno identični sa motivacijom i razlozima koji se odnose na odredbe zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti. Hvala.