Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Kuburović, pred nama je danas set vrlo važnih pravosudnih zakona. Moje kolege su dosta toga već rekle, ja ću se osvrnuti samo na dva predloga zakona. To je jedan Zakon o sprečavanju korupcije i drugi je Predlog krivičnog zakonika.

Što se tiče Predloga zakona o sprečavanju korupcije, jasno je da se sa ovim predlogom zakona želi postići efikasnija borba u sprečavanju i suzbijanju korupcije. Ovaj predlog zakona je još jedan dokaz da je ova Vlada, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, posvećen borbi protiv kriminala i korupcije, koja je cvetala do 2012. godine.

Očekivala sam da će predstavnici bivšeg režima doći danas na sednicu da nam govore malo o primerima korupcije u kojima imaju vrlo dobro iskustvo, pa se setimo poštenjačine Đilasa koji je uveo „Bus plus“, koji je rekonstruisao Bulevar kralja Aleksandra, gradio most na Adi i time je praznio džepove građana Srbije, ali je punio svoje džepove i račune svojih privatnih kompanija. Ili, da govorimo o Radoslavu Milojičiću Keni, koji dok je bio na čelu opštine Smederevska Palanka je toliko bio ogrezao u korupciju da je devastirao opštinu. Koliko je samo goriva natankao na račun opštine i piva popio na teret građana Srbije. Možemo da govorimo i o aferi Šutanovac pašnjak, Živković „Sartid“, čuvene Pajkićeve afere „Kamenice 2“, „Tesla banke“, „Razvojne banke“. Svi su oni izašli punijih džepova, štetili građane Srbije.

Od delovanja svih ovih političara i ostalih stranačkih drugara ovih političara ovde se bila korupcija do 2012. godine ustalila kao nešto prirodno i zato se svi oni bore protiv Aleksandra Vučića, koji je najavio bespoštednu borbu protiv korupcije i kriminala. Ne bore se oni ni za građane Srbije, ni da Srbiji bude bolje, nego za svoje džepove.

Ovaj predlog zakona garantuje put u toleranciju prema korupciji, što je jedan od glavnih ciljeva koji je postavila ova Vlada i za ovaj predlog zakona ću glasati u Danu za glasanje.

Što se tiče Predloga izmena Krivičnog zakonika, problem je prvo bio što niste doneli ove izmene ranije, sad je problem što ste izašli sa ovim izmenama. Nikako izgleda ne možete nikome da ugodite.

Ja se slažem sa dosta onoga što su kolege danas rekle, jasno je da je dosadašnji zakon imao blagu kaznenu politiku koja, očigledno, nije imala svrhu kažnjavala i da je ovaj zakon represivniji, pooštrava se kaznena politika i uvode se nova krivična dela.

Setimo se jedne stvari, a to je da je svrha kažnjavanja pravednost i srazmernost između činjenog dela i kazne. Šta je pravedna kazna za osobu koja je ubila Tijanu, koja je silovala i ubila Anđelinu, koja je silovala i pretukla Katarinu, za osobu koja je ubila Dušicu, pa je, potom, mrtvu silovala, koja je kazna za osobu koja je ubila Tamaru ili malu Mariju Jovanović? Namerno ne govorim imena osoba koja su počinila ovakva monstruozna krivična dela, nego govorim o imenima nedužne dece.

Pričamo o nadi koju treba da ima počinilac ovakvog krivičnog dela. Ne treba da ima nikakvu nadu, jer zbog ove dece treba da se donese ovakav zakon i neka o tome misli deo stručne javnosti koji se protivi. Onaj ko naudi nemoćnom i fizički slabijem ne sme da se dočepa slobode.

Sad svi spominjemo razne konvencije ljudska prava, a niko ne govori o ljudskim pravima ove dece. Šta je sa SAD koje se vode kao kolevka ljudskih prava koje imaju ljudsku kaznu? Sad je problem što za najteža krivična dela ne postoji uslovni otpust. Spomenule su već kolege primer Velike Britanije, jedna velika zemlja Velika Britanija nema mogućnost uslovnog otpusta za dela koja je propisana kazna doživotnog zatvora. Zašto mi u Srbiji moramo biti veći Evropejci i veći poštovaoci ljudskih prava?

Priča se o humanosti. Kojoj humanosti? Onoj koju učinilac krivičnog dela nije imao prema žrtvi, nego su na svirep i bezobziran način počinili krivična dela?

Nekada smo imali princip oko za oko, zub za zub, pa smo imali smrtnu kaznu i sada smo civilizacijski malo odmakli od toga, tako da predložena propisana kazna doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta smatram da treba da bude kazna koja će moguće počinioce krivičnih dela da zaustavi da ne čine ovakva krivična dela.

Skoro 159 hiljada građana je podnelo narodnu peticiju da se donese ovakav predlog zakona i smatram da treba da poslušamo građane i izglasamo ovaj predlog. Hvala vam.

Gospođo mandataru, narodni poslanici, budući članovi Vlade, da nije tužno bilo bi smešno da neko ko je bio na vlasti tolike godine pokazuje slike oronulih bolnicu koje je mogao popravljati, ali na primer zimuje na Maldivima ili otvaraju „Kamenicu 2“ u jeku političke kampanje, daju nadu, lažnu nadu pacijentima obolelim od raka, a onda kada prođe kampanja „Kamenica 2“ nije spremna za upotrebu, i onda je to stvarno čuti od nekoga ko dođe da priča o programu buduće Vlade sa takvim znanjem.

Što se tiče programa buduće Vlade koji ste nam juče predstavili jasno je ukazano da ćete nastaviti putem kojim je predsednik Aleksandar Vučić započeo, da ćete nastaviti sa reformama koje su u interesu građana Srbije koji su vas i birali.

Prethodna Vlada ne čelu sa Aleksandrom Vučićem, započela je trend dovođenja stranih investitora i angažovanja domaćih resursa i vi ste i obećali nastavak ovakvog trenda juče u vašem programu koji ste nam pročitali. Međutim, neki narodni poslanici su spomenuli Novi Sad, fabrike.

Moram da se osvrnem na to i na Novi Sad koji je do 2012. godine bio opustošen od strane bivšeg režima kada su punjeni njihovi lični džepovi, džepovi njihovih partija, kada su uništili, samo da navedem Razvojnu banku u stečaju, koja je danas u stečaju, kada su uzimali kredite bez obezbeđenja. Onda 2012. godine su građani Novog Sada izabrali Miloša Vučovića za gradonačelnika koji se pokazao kao dobar domaćin, pa je to Vlada Aleksandra Vučića prepoznala. Pa, Novi Sad ima jedan „Delfi Pakard“ iz Velike Britanije, koji je iznajmio halu od 25 hiljada metara kvadratnih, dogradio još pet hiljada metara kvadratnih. U kome radi trenutno 1.700 ljudi, planirano je da se zaposli još 1.300. Fabrika „Lir“ iz SAD koja je sagradila novu fabriku od 30.000 kvadratnih metara, gde je zaposleno oko dve hiljade ljudi. Nemački „Kontinental“ u kome je odmah zaposleno 100 inžinjera i ima namere da se zaposli još 400 inžinjera. „Knor“ oko 50 ljudi, „Aleks fešon“ oko 100 ljudi.

Ali, to kolege koje dolaze iz Novog Sada očigledno ne znaju ili ne žele da znaju, boli ih što oni nisu mogli da dovedu takve investicije u jedan Novi Sad, a vi ste u svom programu obećali da ćete ovakav trend nastaviti.

Moram samo da se osvrnem, spomenuti su čuvari kontejnera. Za koleginicu koja je to spomenula, mogla je da spomene da grad Novi Sad mesečno trpi štetu od milion dinara, na način kako se oštećuju ti isti podzemni kontejneri, krađom otpada i razvaljivanjem kontejnera. Ali, to joj nije bilo bitno da spomene, jer nju baš briga za grad Novi Sad, a tome govori to da je napustila svoju matičnu partiju. Na primer u Evropi je otpad jedno od ozbiljnih stavki u prihodu grada, ali to očigledno njima nije bitno zato što Evropa očigledno nije put gde oni više žele da idu.

Takođe, naveli ste da će doći do novih izmena radnog zakonodavstva, izmena Zakonika o krivičnom postupku, pa se na to moram osvrnuti i to je veoma bitno za nastavak borbe protiv kriminala i korupcije, posebno imajući u vidu kako smo imali reformu pravosuđa i kako su nam uništili pravosuđe. Smatram da su bivši ministar Selaković i gospođa Kuburović odradili odličan posao, da su nastavili da se bore da imamo brže i efikasnije pravosuđe, da je izgrađeno preko 60 hiljada metara kvadratnih novih prostorija ili je renovirano. Nadamo se uskoro u Novom Sadu novoj zgradi za palatu pravde. Uvedene su nove profesije, novi zakoni koji su ubrazali pravosuđe, a vi ste naveli da će se promeniti i Zakonik o krivčičnom postupku gde će javnim tužiocima se dati veća ovlašćenja u istrazi, što smatram da je dobro, jer se time smanjuje i stopa kriminaliteta izvršenih krivičnih dela.

Takođe, juče ste rekli jednu sjajnu rečenicu, svaki član društva da uradi svoj deo da bi ovo društvo bilo bolje. Čuli smo, dosta njih iz bivšeg režima i opozicionih stranaka koji svojim delovanjem ne mogu da učine ništa bolje i to su građani Srbije prepoznali na prethodnim izborima. Ja ću vam dati svoj glas zato što znam da nastavljate kuda je stao Aleksandar Vučić i da nastavljate borbu za bolju Srbiju. Hvala vam.

Hvala.

Poštovani ministri, predstavnici pravosudnih funkcija, pred nama je više kadrovskih rešenja i želim da pohvalim ovo povećanje broja sudija i tužilaca, što može samo da doprinese efikasnijem pravosuđu i da učini da imamo dostupniju pravdu za sve građane Srbije.

Juče i danas čuli smo neke sramotne izjave koje se odnose na pojedine kandidate čime se otvoreno narušava nezavisno sudstvo, nezavisno pravosuđe, tačnije, pošto imamo i tužioce i sudije, koje treba svima da bude cilj. Takve izjave čuli smo od onih koji su sprovodili čuvenu reformu i „operaciju 700“ 2010. godine. Sramotno je da ljudi koji su uništili srpsko pravosuđe kritikuju današnji izbor sudija i tužilaca. Takođe, čuli smo od nekih poslanika da se spore proseci na studijama određenih predloženih kandidata. To su rekli poslanici kojima, kopajući njihove rodne gradove, ne možemo ni diplome da pronađemo, a pričamo o prosecima. Kao neko ko se bavi praksom, smatram da prosek ne treba da bude relevantan za izbor sudije, tužioca, da je to bitno za onog ko se bavi naukom, ali da neko ko nije ni prošao pored pravnog fakulteta, nijednog drugog, očigledno, spori prosek ljudi koji su završili ozbiljne fakultete je u najmanju ruku sramotno.

Ne sumnjam da će u danu za glasanje za nosioce pravosudnih funkcija biti izabrani najbolji kandidati. Moram samo da osporim neke. Meni lično bode oči izbor gospođe Živković za sud u Pirotu i sudije, nisam ovde dobro zapisala, za Prvi osnovni sud u Beogradu, Bojat čini mi se da se preziva, pošto imam određena saznanja i smatram da ne ispunjavaju osnovne kriterijume da budu izabrani za funkcije za koje su predloženi.

Komentari od pojedinih poslanika koji se odnose na način izbora tužilaca i sudija govore da ti isti poslanici nemaju elementarno znanje niti poznavanje prava o temi o kojoj pričaju. Izbor nosilaca pravosudnih funkcija je izuzetno transparentan, za razliku od onog koji smo imali 2010. godine koji ste sprovodili u kafanama, kako se vama svidelo. Ovaj put se sprovodi po propisanim kriterijumima kojima se garantuje nezavisno pravosuđe, a koje je garant pravne sigurnosti.

Takođe ću se samo osvrnuti nakratko na izbor profesora Keče, koji je predložen za člana Visokog saveta sudstva. Lično, kao student koji je studirao kod tog profesora i polagao građansko procesno pravo, mogu da kažem da mi je izuzetna čast da jedan takav profesor postane član Visokog saveta sudstva, nezavisno za ocenu koju sam dobila, što bi sad neki poslanici ovde prozvali koji nisu studirali nigde.

Što se tiče izbora novog tužioca za ratne zločine, nadam se da će novi predloženi tužilac koga izaberemo u danu za glasanje mnogo bolje raditi svoj posao nego prethodni ratni tužilac. Za one koji su rekli da ovu instituciju treba ukinuti, očigledno je da se ne bave pravom, da ne znaju da ratni zločin ne zastareva i da ovakve institucije postoje svuda u svetu, pa treba i kod nas. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, danas su pred nama predlozi kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, kao i predlog kandidata za izbor za sudije Ustavnog suda.
Moram se složiti sa koleginicom Vjericom Radetom, koja je rekla da je Ustavni sud najbitniji, najznačajniji sud u našoj zemlji, za razliku od nekih poslanika koji su danas rekli da Ustavni sud treba ukinuti. Ja sam prosto ostala zapanjena, pa sam komentarisala sa kolegama na koji način bi oni to uradili i ukinuli jedan Ustavni sud čije je postojanje propisano Ustavom Republike Srbije.
Što se tiče stručnih referenci. Jasno je svima da svi predloženi kandidati ispunjavaju predviđene uslove za izbor sudije, kako osnovnih tako i Ustavnog suda. Što je rekao kolega Neđa - diskreditovanje pojedinih kandidata, po meni je stvarno sramotno, posebno od onih koji nisu ni prošli pored Pravnog fakulteta, niti ne znaju ni šta je ustavno pravo, ni krivično, ni upravno, nijedna druga grana prava.
Takođe smo čuli i komentare koji se odnose na to da će Ustavni sud od danas biti u blokadi, a nije spomenuta blokada 2008. godine kada, tada vladajuća većina 2008. godine, nije mogla godinu dana da donese Zakon o Ustavnom sudu ili blokada iz 2002. godine kada kandidati DOS-a, odnosno poslanici DOS-a nisu mogli da se dogovore o kandidatima.
Takođe, strašno je da neki poslanici, posebno bivši ministri koji danas sede u klupama, primenjuju politiku dvostrukih aršina. Smatram da je u pitanju čist politički diletatizam. Kada govorimo o kadrovskim rešenjima, uvek nam ostane onaj gorak ukus, ako se setimo reforme pravosuđa iz 2010. godine. Tadašnju reformu su pojedini čak nazvali i „operacija 700“ i rekli su kada je skoro 700 sudija i tužilaca skandaloznim procesom čistke u pravosuđu ostalo bez stalne funkcije, a koje je posle taj isti Ustavni sud vratio na posao.
Onda ti isti poslanici, bivši ministri dođu, pričaju kakvo je stanje u srpskom pravosuđu. Treba da ih je sramota. U najmanju ruku da ih je sramota. Ni morala, ni znanja. Sedamsto sudija i tužilaca ostalo je bez posla, bez stalne sudijske funkcije, a zalažemo se za samostalan i nezavisan sud. Ostali su zato što nisu imali partijske knjižice. Zato što su bivši ministri, sadašnji poslanici sedeli po kafanama i određivali ko je podoban, ko nije podoban. Nije bilo nikakvih kriterijuma i sada država Srbija treba da plati tu naknadu štete. Onda pričamo o usporenosti rada pravosuđa, koliko imamo sudija, koliko nerešenih predmeta. Hajde da se podsetimo malo kako se tada radilo i šta ste uradili, kako ste bukvalno ugrobarili srpsko pravosuđe.
Takođe, čuli smo kritike pojedinih odluka Ustavnog suda. One nama mogu da se svide ili ne, možda se ni meni kao advokatu i pravniku neke ne sviđaju, ali sami se pozivate na nezavisno i samostalno sudstvo. Ustavni sud je samostalan i nezavistan. Način na koji se biraju sudije Ustavnog suda propisan je članom 172. Ustava Republike Srbije na koji ste se svi zakleli kada ste potpisivali zakletvu kao narodni poslanici.
Takođe odluke Ustavnog suda su konačne, izvršen i obavezujuće, svidele se one nama ili ne. Ovo je svojevrstan pritisak što sam ja danas čula, kritike na pojedine odluke Ustavnog suda. Možda se ni meni neka ne sviđa, ali je to direktan uticaj na sudije i to ne zaboravimo, na sudije koje ste vi 2007. godine birali na predlog tadašnjeg predsednika države. Tada se nije pričalo izgleda o političkoj podobnosti ili nepodobnosti.
Smatram da su svi predloženi kandidati stručni, nadam se da će biti izabrani najstručniji zato što su svi diplomirani pravnici, svi imaju široko svoje radno iskustvo u praksi što se tiče pravosuđa. Da li je neko profesor ustavnog ili krivičnog prava, mislim da o tome ne vredi ni raspravljati. Same odredbe Ustava imaju odredbe o ljudskim i manjinskim pravima koja podrazumevaju one odredbe koje se primenjuju u krivičnom pravu, ali to neki poslanici ne mogu da znaju zato što nikada nisu ni pročitali izgleda ni Ustav, a ne ustavno ili krivično pravo.
Tako da, molim neke poslanike da se edukuju kada budu pričali o ovoj temi. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati kandidate koji su
predloženi, posebno ove kandidate koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i smatram da treba što više takvih kandidata da nam predlažete i da treba što više sudija da imamo. Hvala.

Poštovani predsedavajući, članovi Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, dobili smo vaše predloge sa biografijama za izbor sudija i tužilaca, odnosno zamenika tužilaca koje smo i razmatrali na Odboru za pravosuđe i lokalnu samoupravu, kao što je rekao predsednik Odbora, Petar Petrović. Odmah da kažem da će SNS u danu za glasanje podržati izbor kandidata koji ste predložili.

Neću da komentarišem biografije predloženih kandidata niti želim da se upuštam u stručne reference istih. Smatram da to ne treba da bude posao ove Narodne skupštine i moje lično mišljenje je da sudije ne treba da se biraju u Skupštini, bilo da je to prvi izbor, kao što je sada, bilo da se biraju na stalne funkcije, što inače i nije zakonski, ali stvarno mislim da sudije ne treba da bira Skupština kao zakonodavno telo.

Danas se izvinjavam svima što smo ovde doživeli od predstavnika jedne opozicione stranke direktan pritisak na sudstvo i na tužilaštvo koji je sugerisao kako sudovi treba da presuđuju, kako tužioci treba da tuže, šta treba da se radi po njihovom nalogu. Srpska napredna stranka zalaže se za nezavisno sudstvo i za razliku od naših političkih protivnika koji su vodili ovu zemlju, pre nekoliko godina kada smo imali čuvenu reformu 2010. godine, o kojoj nismo ništa čuli od jednog govornika koji je pričao sve tako lepo o nezavisnom sudstvu, o zastarelim predmetima, o haosu u pravosuđu, koji ne stoji, jer da se bavi pravosuđem znao bi, ali nema tog iskustva da bi mogao o tome da priča. Ali, verovatno je bio na Maldivima kada je Venecijanska komisija presudila i kada je rekla kakvu smo imali reformu. Reformu koja je sprovođena u političkim strankama, u kafanama. Možda su mogle da mu prepričaju njegove partijske kolege, tadašnje, ne znam gde su sada, Petrović, Homen, Ristić, na čelu sa Malović ili su se sada svi oprali, navukli bele rukavice i sada pričamo o nezavisnom sudstvu.

Isti ti zbog kojih šesto sudija i tužilaca je ostalo bez svoje funkcije, koji nisu reizabrani, pa su Odlukom Ustavnog suda, molim vas kolega nemojte mahati glavom, znam da vi ne razumete ovo što ja pričam, ali vas molim da se uozbiljite. Znači, više od 600 sudija i tužilaca je Odlukom Ustavnog suda vraćeno na posao zato što su nezakonito ostali bez svoje funkcije koja je stalna. Zašto? Zato što je tadašnja politička stranka na vlasti, DS birala sudije u kafanama i birala je sudije u svojim političkim prostorijama, svojih političkih stranaka. Sada oni ne znaju ništa o tome i pričaju o nezavisnom sudstvu. A onda su te sudije tužile Republiku Srbiju i dobile odštetu na koju imaju pravo.

Gde su sada odgovorni? Sede preko puta nas i pričaju o nezavisnom sudstvu. Pričaju o reformi pravosuđa. Hajde, da pričamo o reformi pravosuđa. Spominju se devedesete, ali hajde da spomenemo i 2010. godinu kada su ukidani sudovi, kada su izmišljene sudske jedinice, kada su ljudi ostali bez posla, kada su birani, kako, podoban i nije podoban. To je bio način za izbor sudija. I, meni je jako krivo što danas pričamo o tome, ne o predloženim kandidatima, ja ne želim da prljamo početak rada tih kandidata.

Spomenut je jedan od kriterijuma kaže – ocena kandidata, pa da li je neko predložen sa manjom prosečnom ocenom na fakultetu ili nije. Ja ću samo iz ličnog iskustva da se osvrnem na to. Neko sa prosečnom ocenom 10 je možda vrsan pravnik da predaje na fakultetu, ali možda nije dobar praktičar, možda nije dobar advokat, možda je to razlog. Možda nema elokvenciju da vodi sudski spor, da presuđuje, da saslušava svedoka. Ne znači ocena 10 da je neko dobar sudija ili advokat, nego samo da je dobar diplomirani pravnik. Treba nam nešto više za sudiju i za advokata. Ne sumnjam u izbor predloženih kandidata i mislim da ne treba niko od nas danas da sumnja i da uprlja ovaj izbor kao što su neki radili kada su sprovodili ubogaljenu reformu.

Nadam se da će predloženi kandidati biti dostojni da obavljaju svoju funkciju, stručno, nezavisno, nepristrasno. Smatram da nam je potreban još veći broj sudija i veći broj tužilaca, da uvek imamo veći broj priliva predmeta, imamo sudije koje odlaze u penziju, znači, taj prirodan odliv, trebaju nam mladi ljudi koji će da sude, da se bave pravosuđem.

Primetan je pomak u odnosu na rad suda, posebno izvršnih odeljenja to bih želela da naglasim od kako je donet novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju od kako imamo javne izvršitelje i primetno je da imaju malo manje posla sudije. Ali, potreban je veći broj sudija i da nam dolazite češće sa predlozima dok se ne izmeni, neke stvari da ipak sudije ne biramo u Narodnoj skupštini.

Predloženi kandidatima želim kada budu izabrani da sude u predviđenim rokovima, nepristrano, da se vode načelima postupka i da što manje imaju građana koji se pozivaju na Zakon o zaštiti na suđenju razumnom roku. Hvala vam.

Povredili ste odredbu člana 100.
Ukoliko hoćete da diskutujete sa poslanicima pozicije, opozicije, siđite u poslaničke klupe pa diskutujte. Nemojte sa te pozicije pretiti prstom i pretiti poslanicima pozicije. Ne znači, ako sedite tamo, da mi ne možemo ništa da progovorimo tokom ove rasprave. Nemojte da pretite da ćemo da sedimo ovde još pet dana. Nije problem, ali onda recite građanima Srbije koliko će to da košta što ste vi umorni, što tražite pauzu i što ne možete da radite duže od 20 časova i što slušate svog partijskog šefa Pajtića.

Predsedavajući, prekršili ste odredbu člana 27. - ne starate se o radu, ne primenjujete Poslovnik.
Prethodna govornica, kao što je rekla gospođa Maja Gojković, zaista ne zna o čemu priča, nije pravnik, dozvolili ste joj repliku, nije imala pravo na tu repliku.
Možemo mi sada da pričamo o nečemu što nije tema ovde, možemo da pričamo i o pravosuđe koje je postavljala Demokratska stranka u to vreme kada je vladala i harala Srbijom, kada su vršili reformu pravosuđa 2010. godine, možda to nećete da čujete, možemo da pričamo i o Razvojnoj banci Vojvodine koju su doveli u stečaj kada su uzimali kredite bez obezbeđenja, možemo o svemu tome da pričamo, ali kada mi progovorimo, onda nije tačka dnevnog reda, a kada gospođa govori koja ne zna o čemu priča, jer nije pravnik, onda dozvoljavate i da dobije reč i da priča o nečemu što stvarno nije tema niti zna o čemu govori.
Molimo vas, pridržavajte se Poslovnika.

Poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, članovi kabineta, koleginice i kolege narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo set pravosudnih zakona koje je predložila Vlada i ja ću se u svom izlaganju fokusirati na dva zakona koja su ustanovila nove pravosudne profesije kada su prvi put usvajana – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu pohvaljujem predložene izmene i ako je možda ministarstvo trebalo čak i da razmisli o predlaganju potpuno novog zakona. Sadašnji zakon koji je pisao bivši režim u pravosuđu nije uradio ništa dobro, pa ni ovaj konkretni zakon i to vidimo tako što isti menjamo već nekoliko puta.
Kada je počeo da se primenjuje uočene su nelogičnosti, nepreciznosti, pravne praznine o kojima je ministar već govorio u svom izlaganju i mislim da ih ovim predlogom nadležno ministarstvo sa uspehom otklanja.
Nije čudno da je bivši režim kada je pisao ovaj zakon omanuo tako što je omanuo u svemu, a posebno u oblasti pravosuđa jer kada spomenete reformu pravosuđa, čitava stručna javnost se seti 2010. godine koju je teško zaboraviti šta je učinjeno, reizbor sudija, ukidanje sudova, uvođenje sudijskih jedinica, bilo je svega, ljudi bliski bivšem režimu su birani za sudije, ovi drugi nisu birani bez ikakvog obrazloženja, bez ikakvih kriterijuma. Imamo odluke ustavnih sudova, sudije su vraćene na rad i sve zbog bivšeg režima koji je vodio računa samo da upodobi bliske svojoj stranci.
Sadašnji zakon mislim da je bio previše liberalan, da je previše davao slobode beležnicima i ako je to nova profesija. Ovim predlogom daje se značajna uloga nadležnom ministarstvu u nadzoru i kontroli javnih beležnika. Uvedeni su i saradnici, što je logično pošto imamo izvršiteljske saradnike, sudijske saradnice, pa je logično i da imamo i javno-beležničke saradnike.
Ja ću se posebno osvrnuti na član 24. kojim se proširuju u slučajevima u kojima javni beležnik je dužan da odbije obavljanje tražene službene radnje. Predloženim izmenama govori se o sumnji.
Ja sam uložila amandman, nadam se da će Ministarstvo razmisliti o tom amandmanu, da se reč: „sumnja“ promeni u: „raspolaže činjenicama“, jer sumnja je subjektivna. Ono što je nekome sumnjivo, nekom drugom nije, pa ako imamo da raspolaže činjenicama, mislim da je to objektivnija kategorija za uslov. Odredbe koje se odnose imamo na disciplinsku odgovornost, pa na nadzor i kontrolu javnih beležnika, smatram da će doprineti pravilnijem radu beležnika i samim tim će doprineti većoj zaštiti građana.
Što se tiče Zakona o izvršenju i obezbeđenju, potpuno novom zakonu, kao neko ko svakodnevno primenjuje ovaj zakon u praksi, koji je imao dosta problematičnih odredbi, ja zaista izražavam veliko zadovoljstvo što usvajamo ovaj zakon, odnosno što je ovaj predlog zakona pred nama.
Kada je 2011. godine sadašnji zakon počeo da se primenjuje i kada je uveo instituciju privatnog, odnosno javnog izvršitelja, ustanovljena je nova profesija koja je doprinela da se izvršni postupci brže rešavaju. Poboljšan je rad izvršnih postupaka, ali su se otvorila mnoga druga pitanja, a posebno pitanja izvršnih postupaka koje sprovodi sud. Izvršenja koja sprovodi sud su spora i troma i traju godinama, iako se išlo na načelo hitnosti, pa su ukinute i žalbe i neki drugi instituti. Ukinut je i dvostepeni postupak, a sud je rukovodio se načelom hitnosti, ali u mnogim slučajevima nismo imali hitno postupanje.
Navešću vam primer podnetog predloga za izvršenje u 2012. godini, u januaru mesecu, gde je tražena prodaja nekretnine na osnovu izvršne isprave, pravosnažne izvršne sudske presude. Nakon četiri godine, evo sad će četiri godine, izvršenje nije sprovedeno. Održana je jedna javna prodaja, koja je odložena i promenjene su čak četiri postupajuće sudije. Ili, jedno javno komunalno preduzeće je podnelo 2011. godine predloge za izvršenja i sud je tek sada, krajem 2015. godine, poslao na adrese dužnika rešenja o izvršenju, pa su se i poverioci i dužnici našli u čudu posle četiri godine šta se dešava. Imamo i sudije koje neretko dostavljaju strankama zaključke sa rokovima od pet radnih dana i samo bombarduju bukvalno stranke, u nadi da će stranka promašiti rok i da će doći do obustave postupka. Sudija je rešio postupak, a posle nema žalbe, nego zahtev za zaštitu otklanjanja nepravilnosti itd.
Sadašnji zakon je, slobodno mogu reći, uveo pravnu sigurnost, dok je ovaj zakon koji imamo na snazi uveo pravnu nesigurnost. Ukinuta je žalba kao redovan pravni lek, ukinuo je institut odlaganje izvršenja, vraćanje u pređašnje stanje i grubo su prekršena prava stranaka. Imali smo načelo dvostepenosti, o prigovoru je odlučivao isti sud, a protiv zaključaka izvršitelja nije mogao da se izjavi prigovor. Ovaj predlog zakona rešava problem stranaka i to je najbitnije. Kao što je ministar i rekao, od sada će izvršitelji biti nadležni za sprovođenje izvršenja, sem za određene postupke. To je vrlo pohvalno i sada se stvarno nadam da će izvršni postupci brže da se rešavaju.
Mislim da je odlična i odredba gde imamo da stranke koje već vode izvršni postupak mogu da se odluče u datom roku da li će da nastave postupak pred sudom ili će da te započete postupke završi javni izvršitelj.
Onda, imamo odredbu kojom viši sud postaje nadležan za odlučivanje u drugom stepenu. To hoće usporiti izvršni postupak, ali će dovesti do pravne sigurnosti. Imali smo da prigovor bude izjavljen, o njemu odlučuje isti sud, veće istog suda, a nemamo mogućnost žalbe. Sada imamo normalnu pravnu situaciju, primenu načela dvostepenosti, odlučivanje o drugom stepenu viših sudova.
Interesantan je i član 20, da sudovi prodaju nekretninu čak i ako je ista prodaja u vansudskom postupku u skladu sa Zakonom o hipoteci, čime je ozbiljno bilo narušeno načelo sigurnosti. Sada je članom 20. takva praksa zaustavljena i stranka ima mogućnost izbora, ili će primenjivati Zakon o hipoteci, ili Zakon o izvršenju i obezbeđenju.
Jasno je definisano i pravo odgovora na žalbu, a jasne su i odredbe u drugostepenom postupku. Spomenuću član 26, koji je ministar već spomenuo, ja mislim. Zabranjeno je ukidanje i vraćanje na prvostepeni postupak. Znači, primenjuju se odredbe koje već postoje u Zakonu o parničnom postupku, jer smo imali slučajeve da direktno veće samo ukida i vraća, ukida i vraća i to je moglo da ide u krug. Sada je primenjen institut koji je postojao i koji postoji danas u Zakonu o parničnom postupku.
Spomenuo je ministar i odlaganje izvršenja, koje nije postojalo u sadašnjem zakonu, pa su sudovi koristili zastoj. Zaista mislim da je odlaganje dobro, jer imali smo slučajeve da poverilac pokrene izvršni postupak, dužnik se javi i krene da otplaćuje svoj dug, ali moli poverioca da zastane i da odloži izvršenje. Poverilac nije imao tu mogućnost, neke sudije nisu želele da zastanu, nego je odmah zaključak poverioca – da li hoćete postupak ili nećete? Rok je pet dana da se izjasne, poverilac nema koristi da odustane od postupka, ne zna da li će dužnik nastaviti da plaća i onda je najbolje rešenje stvarno odlaganje, pa u određenom momentu da dužnik nastavi da plaća, a ukoliko prestane poverilac može da traži da se nastavi postupak. Mislim da je odredba odlaganja zaista zaslužila da se nađe opet u zakonu.
Koleginica je spomenula danas pravosudnu akademiju. Mislila sam da se ne osvrćem na taj zakon, ali uvaženi kolega Martinović je isto spomenuo. Pravosudna akademija je plod reforme iz 2010. godine, koju sam već spomenula. Nije na nama da ukidamo nešto što treba da zaživi, samo na bolji način. Tako da, mislim da nisu bile osnovane primedbe koje je iznela koleginica. Smatram da je predloženi Zakon o izvršenju i obezbeđenju zaista dobar. Ja se radujem njegovoj primeni i prosto mi je žao što će početi da se primenjuje tek u junu 2016. godine. Ja sam jedva čekala da dođe na dnevni red.
Jasno je da je nadležno ministarstvo imalo sluha za sve probleme koje stranke imaju u postupcima, da ministar i njegov kabinet sprovode reformu pravosuđa kako to treba, a ne kako smo imali 2010. godine i sa zadovoljstvom ću glasati za predložene zakone. Hvala vam puno.

Hvala.
Predstavnici Visokog saveta sudstva, koleginice i kolege narodni poslanici, čuli smo koji su predlozi odluka za izbor kandidata koji su danas pred nama. Čuli smo iscrpne biografije, koje smo i dobili. Srpska napredna stranka bezrezervno podržava nezavisno sudstvo i rad nezavisnog sudstva za razliku od nekih ranijih vremena, za razliku od 2010. godine, kada smo imali reformu pravosuđa, kada su se sudije birale u prostorijama stranaka, kada se gledalo ko je podoban režimu, ko nije.
Sada Srpska napredna stranka veruje u odluku Visokog saveta sudstva i mi smo ovde samo da potvrdimo ove biografije i ove odluke koje ste nam predložili.
Opterećenost suda je takva da nam je potreban još veći broj sudija, jer imamo veliki broj nerešenih predmeta iz ranijih godina, čemu je doprineo i manjak sudija, kao i neuspela reforma 2010. godine.
Ja ću se složiti sa svojim kolegom Neđom Jovanovićem, takođe sam lično protiv da se sudije biraju u parlamentu. Za to sam da u parlamentu imamo nadzornu ulogu, ali da sudska grana vlasti bude nezavisna i da sudije sami biraju sudije.
Uvek kada biram sudije ističem, i sada ću ponovo da ponovim, da je potrebno izabrati mnogo više sudija nego što nam predlažete, zato što su sudovi opterećeni, posebno parnična odeljenja, gde su neke sudije zadužene sa po više od 300 predmeta, za razliku od krivičara, kojima je malo manji taj broj. Imamo veliki problem u izvršnim odeljenjima, ne poštuju se zakonski rokovi za donošenje rešenja o izvršenju, sudije kasne sa donošenjem presuda, poverioci u izvršnom postupku trpe i sve je to razlog opterećenosti sudova, a negde i neefikasnošću rada suda.
Kada je reč o ovim predloženim kandidatima iz biografija koje ste nam pročitali, nadam se da se Visoki savet sudstva rukovodio svim tim rezultatima kada je predlagao ove kandidate, mišljenjem kolegijuma, koje predstavlja samo jedan od parametara za izbor sudija, dužina staža kao i kvalitet u dosadašnjem radu. Videla sam da su koleginice koje biramo za Čačak i Užice provele u sudu po 15, 20 godina i mislim da je to dovoljno da sagledaju čitavu problematiku suda, organizacionu i sve sa čime se sud bori, da budu dobre sudije kada ih izaberemo.
Bitno je da Visoki savet sudstva predloži kandidate koji su dugo godina u pravosuđu, kako bi se pospešio rad pravosuđa, ali i da kandidati budu stručni, da njihov rad bude transparentan, efikasan i da se postupci okončavaju na najbolji ekonomski način, da se poštuje načelo ekonomičnosti i efikasnosti.
Nadam se da će ovi predloženi kandidati kada budu izabrani suditi u razumnom roku, da nećemo imati postupke zbog suđenja u nerazumnim rokovima, da postupci neće dugo trajati, kao što smo imali slučajeve, da se neće izjavljivati pritužbe i da neće biti nikakvog uticaja na njihov rad.
Čuli smo i da je u skladu sa Zakonom o sudijama Visoki savet sudstva za sve kandidate pribavio mišljenje o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za obavljanje sudijskih funkcija. Složiću se da je za obavljanje jedne ovakve funkcije značajno da kandidat ispunjava sve ove uslove, a posebno da bude dostojan u svom radu.
Ističem da je za ovaj izbor bitno da se radi o kandidatima koji su stručni, koji će primenjivati zakon, koji će zakazivati rasprave u predviđenim rokovima, koji će poštovati tzv. vremenski okvir, donositi presude gde stranke neće ispaštati.
Srpska napredna stranka podržaće ovaj izbor, kao i svaki izbor do sada. Mi ćemo u Danu za glasanje glasati za predložene kandidate, a ja im želim sreću i uspeh u radu i da se pridržavaju zakona. Hvala vam.

Hvala vam.
Postavila bih pitanje za pokrajinskog premijera Bojana Pajtića i predsednika, za sada, aktuelnog predsednika Demokratske stranke, ne znam koliko će dugo još biti na tom mestu. Na konkursu Vlade AP za dodelu sredstava za izvođenje javnih radova na teritoriji Vojvodine podeljena su određena novčana sredstva, sredstva građana Srbije i Vojvodine određenim udruženjima, grupama, inicijativama bliskim režimu Bojana Pajtića i Demokratskoj stranci.
Neka udruženja su osnivana dva dana pre raspisivanja javnog konkursa, pa su dobijala sredstva od po 119 miliona dinara. Na primer, građanska inicijativa „Uzdin“ je dobila 950.000 dinara, a osnovana je dva dana pre raspisivanja konkursa. Veliki broj ovih udruženja, ispostavilo se da je povezanost direktno sa Demokratskom strankom, sa Bojanom Pajtićem i da je finansirala Demokratsku stranku, pa me interesuje gde su otišli novci građana Srbije koje je tako lako delio gospodin Bojan Pajtić?
Takođe, pitala bih i za malverzacije sa izgradnjom Kamenice 2 i nabavkom aparata, gde propada niz tendera, dok ljudi na listama umiru, bolesni ljudi čekajući da pokrajinska vlast uspe da se ugradi u nabavku aparata, kako bi neko od njima bliskih uzeo neki novac, kako bi uspeli da se finansijski potkrepe dok ljudi umiru čekajući, a Srbija je u Evropi prva na listama umiranja.
Svi znamo kakva je situacija u Kamenici, u Institutu za onkologiju posebno, ali režim Bojana Pajtića, koji 15 godina vlada Vojvodinom, uspešno crpi sredstva građana Srbije i Vojvodine i uzima sredstva od građana, tako da bi napunio svoje džepove i džepove svojih partijskih drugova, pa me interesuje gde su pare koje su uzete od građana Srbije i Vojvodine na svim ovim konkursima, na svim ovim tenderima kojima se nije ponašao kao dobar domaćin gospodin Bojan Pajtić? Hvala vam.

Hvala vam.
Pozvala bih kolege da u danu za glasanje ne podrže ovaj amandman. Trudiću se laički kolegi da objasnim, pošto nije pravnik, iz kog razloga bi trebao da piše „imalac“, a ne „nosilac“.
Naveo je u obrazloženju da se „imaoci“ termin koristi više u građanskom pravu. Pošto se postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, to je malo ipak više građanski postupak, nego krivični, tako da nadam se da mi sada kolege pravnici i advokati neće zameriti, ali ja pokušavam onako laički da vam objasnim kolega pošto niste pravnik, iz kog razloga je bolje da stoji ovaj naziv, posebno imajući u vidu i Zakon o državnom premeru i katastru gde imamo isto gde se spominje imalac prava svojine, pa imamo Zakon o državnoj upravi „imalac javnih ovlašćenja“ i slično. Hvala vam.

Hvala. 
Smatram da ovaj amandman treba odbiti i nadovezaću se na govor ministra. Imali smo vrlo stručnu i konstruktivnu raspravu i danas i prekjuče, a onda su neke kolege danas došle i počele da se bave politikantstvom, a zakon nisu ni pročitale, očigledno. To je prva stvar.
Druga stvar, mislim da nije u redu govoriti o radu pravosuđa sada, a ne spomenuti 2010. godinu. Da je kolega slušao moj govor od pre dva dana, znao bi kakve probleme smo imali 2010. godine mi koji smo odlazili u sud, koji smo se bavili sudom i kada se nije znalo gde su predmeti.
Što se tiče podnošenja tužbi i adrese, pa nije kriv sud. Kriv je onaj ko je podneo tužbu kao inicijalni akt. Ako nije naveo dobru adresu, po meni je sud trebao da odbaci tužbu, kolega. Ali, vi bi to trebali da znate kao univerzitetski profesor. Hvala vam.

Hvala vam.
Većinu stvari je rekao ministar, ali ja bih se nadovezala, pošto je spomenuto od kolege Homena kako imamo u Predlogu zakona pravo na prigovor, pa onda imamo pravo na žalbu, pa da će predsednici sudova biti zatrpani, mislim da mora da se poštuje načelo dvostepenosti postupka. Znači, ako je stranka nezadovoljna odlukom po prigovoru i ako nije odlučeno o prigovoru, da stranka ima pravo žalbe predsedniku suda. To je jedna stvar.
Druga stvar, ja ću se nadovezati na ministra – u skladu sa ovlašćenjima Zakona o sudijama i Zakona o uređenju sudova i sudskim poslovnikom, znamo koje su dužnosti i obaveze predsednika sudova. On nije tu samo zato da bi primao veću platu, nego da bi rukovodio radom suda i da bi vodio računa o blagovremenom radu svojih sudija. Takođe, da će odluke biti prejudicirane samim tim ukoliko stranka izjavi prigovor, pa će sudija možda zbog sujete da donese odluku suprotno toj stranci, pa opet imamo načelo dvostepenosti, iako ja zaista ne sumnjam da će sudija da se rukovodi pravom a ne sujetom.
Kolega Homen je takođe naglasio da bi trebalo da se uvedu merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, na primer, da se stavi neki rok za meritorno presuđenje od, naprimer, godinu dana. Nemojte zaboraviti da smo jednim zakonom o parničnom postupku imali rok od šest meseci u kom treba da se reše radni sporovi i nikada nije ispoštovan taj rok i uvek je kršena ta odredba zakona. Zato je i izbačena, odnosno izbrisana iz zakona i donet je novi Zakon o parničnom postupku. Zato mislim da ne treba da prejudiciramo da se neki spor rešava za godinu dana, za dve, za šest meseci, jer ne znamo koja je pravna problematika tog spora. Hvala vam.

Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, smatram da je danas na dnevnom redu jedan od najbitnijih Predloga zakona iz oblasti pravosuđa koji se tiče građana Srbije – Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
Kratko bih se samo osvrnula na Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama, kojim se omogućuje sudijama Vrhovnog kasacionog suda da nastave da rade i nakon 65 godina, odnosno do 67. godine. Smatram da je ova izmena dobra, posebno imajući u vidu da još u Kraljevini Jugoslaviji smo imali to da sudije Vrhovnog suda rade do 70 godina i možda je ministarstvo trebalo da se vodi tom praksom koju smo imali u Srbiji.
Takođe, imajući u vidu da se za sudije Vrhovnog kasacionog suda biraju sudije sa najmanje 12 godina iskustva, da su to najbolje i najstručnije sudije u srpskom pravosuđu i da bi trebali da nastave da rade dok god im se to dozvoljava i da dele pravdu i da prenose svoje znanje na mlađe kolege.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, mislim da je pred nama vrlo bitan zakon koji će doprineti da se načelo ekonomičnosti i efikasnosti ispoštuje u korist parničnih stranaka. Bitno je da građani znaju šta se dobija ovim zakonom. Glavni cilj je ubrzanje sudskih postupaka, rasterećenje sudova, smanjenje žalbi građana pred Evropskim sudom.
Bitno je da građani znaju da ukoliko sudija postupak odugovlači, nije ažuran, sudi dugo i sporo, stranka u postupku ima pravo prigovora odnosno žalbe predsedniku suda ili neposredno višeg suda.
Ukoliko je sudija koji je vodio postupak postupao tako što je odugovlačio postupak, naložiće mu se koje procesne radnje u postupku da uradi ili će se predmet dati drugom sudiji u rad, ukoliko postupajući sudija ne može da završi taj predmet, a stranka na kraju ima i mogućnost novčane naknade. Ovo je najjednostavnije rečeno, da građani razumeju šta dobijaju novim zakonom.
Potreban je mehanizam, i to je Ministarstvo pravde primetilo, protiv neažurnih sudija, jer građani trpe. Kao advokat, kao neko ko redovno ide u sud, izuzetno mi je zadovoljstvo što ćemo usvojiti jedan ovakav zakon, zbog građana. Sudije su nezavisne i vrlo je osetljivo baviti se njihovom odgovornošću u nekim slučajevima, ali nekad je odugovlačenje sudija čak i namerno ili se poklope neke nesretne okolnosti u nekom postupku.
Izneću vam samo primer, pošto je i sam ministar rekao da je nekad izvršno odeljenje kao kazneno odeljenje u nekim sudovima, pa imam primer da je podnet predlog za izvršenje iz 2007. godine, a rešenje o izvršenju sam dobila 2015. godine. Naravno, izvršni dužnik više ni ne postoji, pa poverilac ni ne može da se naplati. Dalje imate predmete gde parnica traje po sedam, osam godina, okonča se, ide se na izvršenje, ali više nema od koga da se izvrši, dužnik je brisan iz registra, ne postoji više nijedan način da se poverilac odnosno tužilac naplati za svu štetu koju je imao.
Smatram da će se ovakvim zakonskim rešenjem stati na put ovakvom radu sudija i nadam se što pre da ćemo doneti zakon o izvršenju i obezbeđenju, novi, koji će omogućiti da izvršenja idu mnogo brže.
Najgore je što ovakvih slučajeva ima dosta. Ne bih vam sve navodila, ali ovo je stvarno izvršenje koje traje osam godina između dva pravna lica i mislim da je to sramota za srpsko pravosuđe. Ili suđenja koja se zakazuju dva puta godišnje i onda imate problem da kada je to drugo suđenje, da je sudija ili bolestan ili ne dođe veštak ili ne dođe svedok, advokat ne može da pristupi, pa se opet zakaže za iduću godinu, tako da se jednom godišnje održi suđenje u Privrednom sudu, što je zaista sramota, posebno imajući u vidu da su to privredni subjekti.
Ovakve stvari ne smeju da se dešavaju, jer onda građani sa punim pravom pokreću postupke pred Evropskim sudom za ljudska prava koje država gubi, i to sa pravom. Ustalilo se pravilo da je u Srbiji pravda spora. Smatram da će ovim zakonom država konačno moći da se obračuna sa neažurnim sudijama i da je potrebno da imamo efikasno sudstvo, što očigledno ne možemo postići bez jednog ovakvog zakona.
Građani su trpeli. Mislim da su zaista najviše trpeli 2010. godine, kada su se predmeti gubili, kada više nisu znali koji sud im je nadležan, presignirani su predmeti, dodeljeni drugim sudijama, tako da je dosta ta 2010. godina doprinela tome da se predmeti negde pogube po pisarnicama, a da na suđenje građani čekaju. Do odlaganja ročišta, kao što sam rekla, na neke slučajeve se ne može uticati, ali na neke direktno sudija može da učestvuje, da kazni veštaka, da kazni parničnu stranku, da kazni svedoka, da se koristi svojim procesnim ovlašćenjima koja im daje Zakon o parničnom postupku.
Ovim Predlogom zakona građani, kao stranke u postupku, dobijaju efikasno sredstvo za borbu protiv neažurnih sudija i previše tolerantnih sudija. I nije samo ovaj zakon dovoljan. Ja opet apelujem na Ministarstvo pravde jer smatram da je potrebno da se poveća i broj zaposlenih u sudovima, posebno saradnika, koji nose veliki teret, broj sudija, da bi se rasteretili sudovi. Ali, takođe mislim da predsednici sudova treba da snose najveću odgovornost za rad svojih sudija.
Poražavajuće je da je u toku 2013. godine na osnovu odluke Ustavnog suda država morala da plati čak 831 hiljadu evra na ime odštete građanima Srbije, i to sa pravom, iz razloga što sudovi opet nisu radili svoj posao.
Usvajanjem ovakvog zakona, građani se konačno dobiti mehanizam da se izbore za svoja prava i da se izbore da se njihovi sudski postupci okončavaju u razumnom roku. Zaista smatram da u Danu za glasanje, svi kojima je interes građana glavni, treba da glasaju i da podrže ove zakone. Hvala vam.

Hvala vam.
Samo moram radi javnosti i radi istine, jer, očekivala sam od prethodnog govornika koji je doktor pravnih nauka da zna razliku između nadležnosti osnovnog suda i višeg suda. On je govorio upravo o najtežim krivičnim delima koji su u nadležnosti višeg suda. Mi danas biramo sudije osnovnog i prekršajnog suda.
Takođe, moj prethodni govornik je pokazao elementarno neznanje kada je govorio o prekršajnim sudovima i o krivičnim sudovima, o prekršajnim delima i o krivičnim delima. Mi smo sad slušali jednu tiradu političku, uopšte nismo pričali o kandidatima.
Meni je drago što se mi slažemo u jednom delu, a to je da je za pravosuđe najbitnije nezavisno sudstvo, ali mi je žao što prethodni govornik o tome nije vodio računa kada su njegove kolege bile na vlasti, kada su imale svog ministra koji je 2010. godine napravio od pravosuđa to što su napravili, koji su birali sudije po političkoj pripadnosti, ko je pripadnik njihove stranke i ko je podoban da sudi. Nije mi jasno zašto tada moj prethodni kolega nije digao glas i govorio o nezavisnom sudstvu. Hvala.