Hvala.
Prethodni govornik se složio sa manom i meni je drago zbog toga. Izneo je da postoji niz problema sa ovim zakonom. Naravno, ali ovaj zakon je pisala stranka gospodina Stefanovića 2011. godine. Oni su ga usvojili. Oni tada nisu usvojili ovakve predloge koje mi sada predlažemo. Znači, stranka gospodina Stefanovića je 2011. godine napravila takav zakon da pojedini izvršitelji mogu da obavljaju posao na način kako obavljaju i da nema elemenata krivičnog dela. Nema zato što nije propisano da neko mora nekoga da odredi za izvršitelja, nego je ostavljeno diskreciono pravo i samo mi nije jasno kako gospodin Stefanović zna ono što ja znam, kao da ima neke parapsihološke sposobnosti ili nešto da zna kako ja razmišljam i šta se dešava u Vladi Srbije. Mislim da to nije bila tema i da ste bili dužni da ga opomenete na vreme.
Što se tiče Komore izvršitelja, predsednik Komore izvršitelja je ugledni član DS, gospodin Mihajlo Dragović, pa se onda isto postavlja pitanje – šta je DS onda radila kada je donosila takav zakon, kada je postavljala predsednika Komore?
Zašto nisu uradili nešto da spreče zloupotrebe koje sada imamo i koje su u skladu sa zakonom? Ipak, kad pogledamo, mi nemamo nijednu sankciju za to što neki direktor nekog javnog ili javno-komunalnog preduzeća odredi nekog izvršitelja i da mu posao od 700 hiljada evra, 500 hiljada evra ili koliko god. Mada se to nama ne sviđa, ali to je tako. Tako da je stranka gospodina Stefanovića, kada je vedrila i oblačila i kada je uništila pravosuđe, trebala da vodi računa o tome 2010. i 2011. godine, a ne sada da kaže da je ministar Selaković ili neko drugi kriv što se to sada dešava. Hvala vam.

Ja ću samo jednu rečenicu.
Ovaj zakon je usvojen od strane većine 2011. godine. Očigledno je tadašnja većina koja je usvojila takav zakon mislila da će biti narednih 10, 15, do kraja života na vlasti, pa da će oni moći da primenjuju tako zakon, jer su tada imali svoje direktore, svoje izvršitelje, koji nisu isto postavljani po konkursu. Setimo se šta je rađenu po Novom Sadu dok je gradonačelnik Pavličić bio, tako da ne ulazimo sad u detalje oko toga, ali drago mi je što se slažemo i što će očigledno stranaka gospodina Stefanovića podržati ovakve izmene. Hvala.

Samo ću kratko da odgovorim prethodnom govorniku, pošto je spomenuo kako nadležni ministar pravde, gospodin Selaković nije podneo predlog izmena ovih zakona.
Molim sve kolege koje su to danas već spomenule da obrate pažnju na član 150. Poslovnika koji kaže – pravo predlaganja zakona i drugih opštih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, Skupština AP i najmanje 30.000 birača, što znači da svako od narodnih poslanika može da podnese predlog zakona i ne trebamo da čekamo da izvršna vlast to uradi. To je prvo.
Drugo, spomenute su javne nabavke, mislim da je do sada već raspravljano o tome. Razumem da prethodni govornik nije pravnik pa ne može da zna, ali izvršni postupak služi da bi se izvršni poverilac u što kraćem roku naplatio. Ukoliko se sprovedu javne nabavke, da bi se imenovao privatni izvršitelj, mi odugovlačimo postupak izvršenja.
Takođe, azbučni red izvršitelja, pa se spominje kako gospodin Šormaz ne bi došao na red jer se preziva na slovo „Š“. Opet moram da apelujem na to da kolega nije pravnik pa ne zna kako to ide. Ako se kaže ravnomerno – znači, krene se od „A“, ali doći će se do „Š“, kao što imamo, evo, ja sam branilac po službenoj dužnosti, prezivam se Pantić Pilja i dođem evidentno na red kada dođe do slova „P“. Tako bi prethodni govornik došao na red. Tako da ide ravnomerno. Započinje se sa „A“ pošto znate azbuku, ali završiće se sa „Š“. Nema samo tri predmeta izvršenja u godinu dana. Hvala.

Hvala vam.
Samo sam htela da odgovorim na tvrdnje da su neki izvršitelji članovi Srpske napredne stranke.
Ovim predlogom izmena zakona se ide na to da više nije bitno ko je čiji član, a vi ste omogućili, gospodo koji ste doneli ovakav zakon 2011. godine, da postoje uslovi za zloupotrebe i da može izvršitelj jedan da bude angažovan za 700.000 evra ili koliko god već para. Znači, to je problem.
Mi sad ovim menjamo zakon. Znači, više nije bitno da li je izvršitelj član SNS, DS, jer mi znamo da ste vi navikli da plivate u takvim uslovima, ali mi sada to menjamo ovim predlogom zakona. Hvala vam.

Moram samo da odgovorim, pošto vi spominjete politikanstvo. Ja sam već spomenula da predsednik Komore izvršitelja je član Demokratske stranke. Član je Demokratske stranke. Jedino ako nije u poslednje vreme prešao u ovu drugu Demokratsku stranku. Jedino je to problem.
Postojala je preporuka Komore da se vodi računa o ravnomernoj raspodeli predmeta. Zašto to nije urađeno?
Moram opet da pomenem da je zakon donet 2011. godine i od tada se primenjuje. Ništa niste uradili povodom tog pitanja. Taj zakon ste vi donosili u svojom prostorijama stranke i sada je kriva Srpska napredna stranka zbog toga. Nemojte, molim vas.

Predsedavajući, povredili ste odredbu člana 106. i 107. Ako već pričamo o krivičnim prijavama, hoćemo da pričamo o krivičnoj prijavi koja je podneta protiv bivše ministarke pravosuđa Snežane Malović, koja je uništila svojom reformom pravosuđe i zbog štete koja je procenjena na 1,5 milijardi dinara? Ostalo je bez posla 600 sudija, bez ikakvih kriterijuma, ako ćemo da pričamo o krivičnim prijavama.
Ovde pričamo i krivičnim prijavama, o prebijanjima, o svemu, molim vas da vodite računa o Poslovniku. Hvala.

Predsedavajući, povredili ste član 107. stav 2. neposredno obraćanje narodnom poslaniku i korišćenju uvredljivih izraza. Vi ste dozvolili da prethodni govornik kaže kolegi Atlagiću da ni ne zna šta je softver. Molim vas, možda je mladi kolega kompjuterski stručnjak, ali nije bilo u redu i korektno od vas da dozvolite takvo obraćanje.
Što se tiče diskusije kolege Atlagića, ne znam zašto kolege iz opozicije toliko nervira kada se spominje Oliver Dulić, Razvojna banka Vojvodine, Fond za kapitalna ulaganja.
Molim vas da primenjujete Poslovnik. Hvala vam.

Povredili ste odredbu člana 106. i 107. Dozvolili ste prethodnom govorniku da kaže da se ova država ponaša siledžijski. Molim vas da preduzmete mere i da primenjujete ovaj Poslovnik. Ja razumem da kolega nije pravnik i da ne zna, kada kaže da najveću zaštitu uzbunjivač može da dobije od strane Agencije za borbu protiv korupcije. Ovim zakonom predviđena je sudska zaštita. Veće zaštite od sudske nema. Mi pričamo o siledžijskoj državi. Da li je ovo Dom Narodne skupštine ili smo na pijaci? Molim vas da preduzmete mere. Hvala vam.

Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o uzbunjivačima koji danas imamo na dnevnom redu je još jedan dokaz da ova Vlada i ministarstvo na čijem je čelu gospodin Nikola Selaković, se obračunavaju sa korupcijom u Srbiji i da su odlučni u ovoj borbi.
Čuli smo danas od nekih kolega koji pripadaju bivšem režimu oštru kritiku predloga ovog zakona, pa je moje pitanje upućeno njima – zašto oni nisu doneli ovakav zakon, ili čak i bolji? Nije teško da donesu bolji, ako su mogli da donesu, ali oni nisu dali nikakav predlog ovakvog ili sličnog zakona. Možda ih je sprečavalo donošenje ovakvog zakona zbog raznih mahinacija koje su radili i zbog kojih su kažnjeni od strane građana na izborima koji su bili pre par meseci.
Ovo je prvi konkretan i sveobuhvatan zakon koji se donosi za zaštitu uzbunjivača koji je dobio pozitivno mišljenje i od strane Evropske komisije i od strane Saveta Evrope.
Sjedinjene američke države su prva zemlja koja je usvojila poseban zakon o uzbunjivačima i kod njih je ovaj zakon stub demokratije. Oni su najbolje zaštitili uzbunjivače, odnosno žviždače u pištaljke, kako ih tamo zovu. Nažalost, korupcija u Srbiji prethodnih godina za neke je postala način života.
Smatram da će se usvajanjem ovakvog predloga zakona bitno promeniti ovakav način ponašanja i bar jednim delom iskoreniti korupcija koja prožima skoro sve pore društva u Srbiji, a sa kojom se uspešno bori ova Vlada. Tužno je da danas od onih koji su bili na vlasti prethodnih 12 godina, a koji predstavljaju opoziciju, čujemo samo rečenicu da se ova Vlada ne bavi dovoljno borbom protiv korupcije, a to govore samo u goloj borbi za vlasti. Ništa nisu uradili dok su bili na vlasti, a ništa konstruktivno ni ne rade ni ne doprinose kao pristalice opozicije.
Ovim Predlogom zakona ohrabriće se ljudi kako u javnom, tako i u privatnom sektoru da prijave korupciju, jer su oni koji prijave korupciju do sada bili bez zaštitite i vrlo često izloženi šikaniranju.
Sada se uzbunjivaču pruža najbolja moguća zaštita u vidu sudske zaštite, pa se Predlogom zakona jasno propisuju subjektivni i objektivni rokovi za podnošenje tužbe, kao i nadležnost višeg, ne osnovnog suda, kao i mogućnost izjavljivanja pravnog leka revizije Vrhovnom kasacionom sudu.
Građani koji prijave korupciju to ne rade zbog nagrade, već zato što im to savest nalaže i te građane treba država da zaštiti, jer one ko je digao glas protiv korupcije, protiv zla, ne sme nikakve posledice da snosi, a snosili su prethodnih godina.
Usvajanjem ovog zakona država će zaštiti građane koji prijave korupciju jer se na taj način gradi sistem, ali isto tako moraju biti kažnjeni oni koji ometaju razotkrivanja.
GREKO kao instrument Saveta Evrope Srbiji je dao preporuku 21, 2005. godine, ali tadašnja vlast nije imala razumevanja za problem korupcije, u kom sistemu je očigledno vrlo dobro funkcionisala, pa su nam onda produžili rok da donesemo neke instrumente da zaštitimo uzbunjivače.
Istraživanja su pokazala takođe da je najveća korupcija u zdravstvu i školstvu, a potom u sudstvu i policiji. Ministar je već spomenuo neke primere koje ću ja isto da spomenem. Primer sudije koja je 2009. godine u Šapcu nije reizabrana. Tada je vršen čuveni reizbor sudija, koji bi trebao da uđe, dajem predlog, ali ovim putem, ministru pravde, da uđe u knjige za pravni fakultet kako ne treba da se vrši reforma pravosuđa. Sudija koja je 24 godine radila bez ikakve mrlje u svojoj karijeri nije reizabrana. Uputila je predsedniku Srbije tadašnjem podnesak, kome je objasnila i ukazala na korupciju u Šabačkom sudu. Neko je pozvao iz predsedničkog kabineta i pretio joj je. Odmah su dobili informaciju iz tog podneska i pretili sudiji. Podneli su protiv nje tužbu za klevetu koja je naravno odbijena. Tako je bivši režim tada štitio ljude koji su pošteno radili, koji su imali savesti da prijave korupciju.
Da smo tada imali jedan ovakav zakon možda se ne bi desilo to što se desilo sa Razvojnom bankom Vojvodine. Možda bi neko od zaposlenih prijavio kakve se mahinacije tamo dešavaju.
Ovde su selektivno spomenuti neki primeri takođe od strane poslanika bivšeg režima. Ja ću navesti još jedan primer, mislim da ga je ministar spomenuo, a to je doktorica koja je obelodanila šta se radi u Institutu u Sremskoj Kamenici. Bile su liste čekanja, liste smrti su tada nazivane. Ljudi su iz Srbije stavljani na liste čekanja za zračenje, dok su strani državljani plaćali određenim doktorima od tri do pet hiljada evra da dobiju tretman zračenja. Toliko je koštao život. Doktorica koja je prijavila ovo trpela je pravu golgotu, prećeno joj je da će biti tužena za narušavanje ugleda Institutu, a Agencija za borbu korupcije koju ste spominjali je 2013. godine donela meru za razrešenje direktora Instituta, ali se sa time nije složila pokrajinska vlast, na čijem čelu je gospodin Bojan Pajtić, pa je gospodin koji je bio direktor Instituta mirno je sačekao kraj svog mandata. Toliko o tome da ste nešto uradili protiv korupcije.
Ovakvih slučajeva ima previše. Ne bih sada sve da ih nabrajam. Čula sam od nekih mojih kolega. Svedoci smo takođe poslednjih godina da smo imali razne korupcionaške afere koje tek sada izlaze na videlo i najbolji primer je možda Razvojna banka Vojvodine ili kupovina poslanika u AP Vojvodini, u Skupštini AP Vojvodine, kada je u jednim novinama izašao naslov - koliko košta žive vage poslanik?
Nadam se da usvajanjem ovakvog zakona više nećemo biti svedoci da gledamo kako se poslanici kupuju. Pozivam sve da u danu za glasanje daju svoj glas za borbu protiv korupcije i da podrže ovaj predlog zakona. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, povredili ste odredbu člana 27, član 106. stav 3. u vezi dobacivanja. Molim vas da vodite računa o redu na ovoj sednici. Kada krenu poslanici iz opozicije da dobacuju vi ste dužni da ih opomenete, a ne da podležete uticaju opozicije, jer prosto je neverovatno kada poslanik vladajuće stranke spomene Razvojnu banku Vojvodine da krene čitava kamarila Bojana Pajtića da se oglašava i dobacuje. Vi ste dužni da vodite reč na ovoj sednici. Molim vas, da primenjujete Poslovnik.

Hvala vam.
Prethodni govornik je, a ne mislim na gospodina Zorana Babića, govorio o poznanstvu kada se govori o polaganju pravosudnog ispita. Da li to znači da neko ko je iz Vojvodine, iz Novog Sada, polaže pravosudni ispit pred komisijom koju je formirala AP Vojvodina, će da položi taj pravosudni ispit zbog poznanstva sa gospodinom Bojanom Pajtićem?
Nemojte molim vas da vređate ni mene ni moje kolege koje su polagale pravosudni pred tom komisijom.
Što se tiče ovog amandmana, mislim da podnosilac amandmana na ovaj način sprečava najučenije pripravnike da zasnuju radni odnos i da budu nagrađeni za svoje znanje, za svoj rad i za svoj trud. Hvala.

Hvala predsednice.
Poštovana predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, drago mi je što je 199 narodnih poslanika podržalo Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu i Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama.
Nadam se da ćemo u danu za glasanje imati potpuni konsenzus, odnosno da ćemo svih 250 poslanika podržati ove zakone. Za izmene ovih zakona zaslužena je inicijativa koju su zajednički podneli predsednik VSS, predsednik Državnog veća tužilaštva, ministar pravde, predsednica Društva sudija Srbije, predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužitelja Srbije.
Ovo je inicijativa koju su podneli najstručniji ljudi iz oblasti pravosuđa, najučeniji ljudi struke i na nama je, smatram, da samo podržimo ovakvu inicijativu.
Konsultantski savet evropskih sudija doneo je 2010. godine Osnovna načela sudska, magna karta sudija, koja predviđa da nezavisnost sudska se jemči imenovanjem do starosne granice. Takođe UN su usvojile 1985. godine Osnovna načela nezavisnosti sudstva kojima se predviđa da sudije ne mogu biti smenjene dok ne nepune godine starosti potrebne za obavezan odlazak u penziju ili im ne istekne mandat.
Ovim predlozima zakona koji su danas pred nama, predviđa se da javnom tužiocu i sudiji prestaje funkcija kada navrši 65 godina života i briše se odredba koja predviđa da prestaje funkcija kada napuni 40 godina staža. Ovim izmenama sudije i tužioci neće biti prinuđeni da odlaze u penziju kada su u punom jeku svoje radne snage, kada su najučeniji.
Još u Kraljevini Jugoslaviji smo imali da su sudije Vrhovnog suda odlazile u penziju sa 70 godina starosti. Evo prilika za struku koja je i podnela ovu inicijativu i za Ministarstvo pravde, da razmisli o tome da sudije VKS, kao najviše instance odlaze u penziju sa 70 godina, jer su to najučenije sudije, koje rade u najvišoj instanci suda.
Što se tiče izmene zakona koja se nalazi u Predlogu zakona o javnom tužilaštvu, gde se predviđa da tužilački pripravnik ukoliko položi pravosudni sa odlikom, zasniva radni odnos na neodređeno vreme. Smatram da se ovim pospešuje načelo jednakosti.
Zakonom o uređenju sudova članom 66. predviđeno je da sudijski pripravnik ukoliko položi pravosudni sa odlikom, zasniva radni odnos na neodređeno vreme na mestu sudijskog pomoćnika. Na ovaj način će se izjednačiti sudijski pomoćnici i tužilački. Iz kog razloga bi tužilački pripravnik bio u nepovoljnom položaju u odnosu na sudijskog pripravnika?
Oni koji su polagali pravosudni ispit znaju kakav je to ispit i predsednica Narodne skupštine zna koliko je težak pravosudni ispit. Pravosudni ispit se sastoji iz pismenog i usmenog dela. Treba da se dobije odlika iz sedam ispita koji se usmeno polažu i pismeno sastavljanje presude.
Vrlo mali broj ljudi položi svih sedam ispita sa odlikom. Takvih je petoro bilo u poslednje tri godine na teritoriji čitave Srbije i gotovo niko nije zasnovao radni odnos u tužilaštvu.
Smatram da postoji opravdanje da najstručnije, najupornije i najučenije zadržimo u tužilaštvu. Kao što postoji zakonska odredba da ih zadržimo i u sudu, jer oni su se najviše trudili, oni su u jednom danu položili sedam ispita. Dobili su odliku koja se teško dobija. Iz tog razloga smatram da se ovim izmenama mladim ljudima daje vetar u leđa, mogućnost da zasnuju radni odnos i da daju svoj doprinos struci.
Ponovo ću napomenuti da postoji saglasnost struke oko svih ovih pitanja, svih strukovnih udruženja, Ministarstva pravde. Na nama je da pomognemo struci i da svi damo podršku u danu za glasanje za ovaj zakon. Hvala vam.

Samo da se zahvalim koleginici. Razumela sam da će ona da podrži zakone iz oblasti pravosuđa koji su danas na dnevnom redu, pošto njena jedina zamerka se odnosi na hitnost postupka. Stoga, vidim da nema neke suštinske zamerke na ove predložene zakone i zaista ne bih komentarisala na koji način je stranka moje koleginice donosila zakone iz oblasti pravosuđa i kakva nam je reforma pravosuđa učinjena tada i šta je urađeno tada sa reformom pravosuđa. Hvala.

Hvala vam.
Samo par stvari. Prethodni govornik je spomenuo obrazovanje komisije za polaganje – pravosudni ispit, u AP Vojvodini takođe postoji Komisija za sprovođenje pravosudnog ispita koju postavlja AP Vojvodina, pa nisam primetila da je neko doveo u pitanje postavljanje tih profesora, advokata, sudija u toj komisiji.
Takođe, polaganje pravosudnog ispita je vrlo javno i transparentno, ali prethodni govornik nažalost, jedva je i završio Pravni fakultet, pa ne može ni da govori o pravosudnom ispitu. Hvala vam.

Na žalost, kolega Pavićević je izašao, ali zbog javnosti, pošto je više puta spomenuto ko obrazuje komisiju za polaganje pravosudnog ispita.

Postoji komisija za polaganje pravosudnog ispita koja zaseda u Novom Sadu, koja imenuje AP Vojvodina.

(Borislav Stefanović, s mesta: Igrajte se sami gospodo.)