Poštovani predsedavajući, povredili ste odredbu člana 27, član 106. stav 3. u vezi dobacivanja. Molim vas da vodite računa o redu na ovoj sednici. Kada krenu poslanici iz opozicije da dobacuju vi ste dužni da ih opomenete, a ne da podležete uticaju opozicije, jer prosto je neverovatno kada poslanik vladajuće stranke spomene Razvojnu banku Vojvodine da krene čitava kamarila Bojana Pajtića da se oglašava i dobacuje. Vi ste dužni da vodite reč na ovoj sednici. Molim vas, da primenjujete Poslovnik.

Hvala vam.
Prethodni govornik je, a ne mislim na gospodina Zorana Babića, govorio o poznanstvu kada se govori o polaganju pravosudnog ispita. Da li to znači da neko ko je iz Vojvodine, iz Novog Sada, polaže pravosudni ispit pred komisijom koju je formirala AP Vojvodina, će da položi taj pravosudni ispit zbog poznanstva sa gospodinom Bojanom Pajtićem?
Nemojte molim vas da vređate ni mene ni moje kolege koje su polagale pravosudni pred tom komisijom.
Što se tiče ovog amandmana, mislim da podnosilac amandmana na ovaj način sprečava najučenije pripravnike da zasnuju radni odnos i da budu nagrađeni za svoje znanje, za svoj rad i za svoj trud. Hvala.

Hvala predsednice.
Poštovana predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, drago mi je što je 199 narodnih poslanika podržalo Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu i Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama.
Nadam se da ćemo u danu za glasanje imati potpuni konsenzus, odnosno da ćemo svih 250 poslanika podržati ove zakone. Za izmene ovih zakona zaslužena je inicijativa koju su zajednički podneli predsednik VSS, predsednik Državnog veća tužilaštva, ministar pravde, predsednica Društva sudija Srbije, predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužitelja Srbije.
Ovo je inicijativa koju su podneli najstručniji ljudi iz oblasti pravosuđa, najučeniji ljudi struke i na nama je, smatram, da samo podržimo ovakvu inicijativu.
Konsultantski savet evropskih sudija doneo je 2010. godine Osnovna načela sudska, magna karta sudija, koja predviđa da nezavisnost sudska se jemči imenovanjem do starosne granice. Takođe UN su usvojile 1985. godine Osnovna načela nezavisnosti sudstva kojima se predviđa da sudije ne mogu biti smenjene dok ne nepune godine starosti potrebne za obavezan odlazak u penziju ili im ne istekne mandat.
Ovim predlozima zakona koji su danas pred nama, predviđa se da javnom tužiocu i sudiji prestaje funkcija kada navrši 65 godina života i briše se odredba koja predviđa da prestaje funkcija kada napuni 40 godina staža. Ovim izmenama sudije i tužioci neće biti prinuđeni da odlaze u penziju kada su u punom jeku svoje radne snage, kada su najučeniji.
Još u Kraljevini Jugoslaviji smo imali da su sudije Vrhovnog suda odlazile u penziju sa 70 godina starosti. Evo prilika za struku koja je i podnela ovu inicijativu i za Ministarstvo pravde, da razmisli o tome da sudije VKS, kao najviše instance odlaze u penziju sa 70 godina, jer su to najučenije sudije, koje rade u najvišoj instanci suda.
Što se tiče izmene zakona koja se nalazi u Predlogu zakona o javnom tužilaštvu, gde se predviđa da tužilački pripravnik ukoliko položi pravosudni sa odlikom, zasniva radni odnos na neodređeno vreme. Smatram da se ovim pospešuje načelo jednakosti.
Zakonom o uređenju sudova članom 66. predviđeno je da sudijski pripravnik ukoliko položi pravosudni sa odlikom, zasniva radni odnos na neodređeno vreme na mestu sudijskog pomoćnika. Na ovaj način će se izjednačiti sudijski pomoćnici i tužilački. Iz kog razloga bi tužilački pripravnik bio u nepovoljnom položaju u odnosu na sudijskog pripravnika?
Oni koji su polagali pravosudni ispit znaju kakav je to ispit i predsednica Narodne skupštine zna koliko je težak pravosudni ispit. Pravosudni ispit se sastoji iz pismenog i usmenog dela. Treba da se dobije odlika iz sedam ispita koji se usmeno polažu i pismeno sastavljanje presude.
Vrlo mali broj ljudi položi svih sedam ispita sa odlikom. Takvih je petoro bilo u poslednje tri godine na teritoriji čitave Srbije i gotovo niko nije zasnovao radni odnos u tužilaštvu.
Smatram da postoji opravdanje da najstručnije, najupornije i najučenije zadržimo u tužilaštvu. Kao što postoji zakonska odredba da ih zadržimo i u sudu, jer oni su se najviše trudili, oni su u jednom danu položili sedam ispita. Dobili su odliku koja se teško dobija. Iz tog razloga smatram da se ovim izmenama mladim ljudima daje vetar u leđa, mogućnost da zasnuju radni odnos i da daju svoj doprinos struci.
Ponovo ću napomenuti da postoji saglasnost struke oko svih ovih pitanja, svih strukovnih udruženja, Ministarstva pravde. Na nama je da pomognemo struci i da svi damo podršku u danu za glasanje za ovaj zakon. Hvala vam.

Samo da se zahvalim koleginici. Razumela sam da će ona da podrži zakone iz oblasti pravosuđa koji su danas na dnevnom redu, pošto njena jedina zamerka se odnosi na hitnost postupka. Stoga, vidim da nema neke suštinske zamerke na ove predložene zakone i zaista ne bih komentarisala na koji način je stranka moje koleginice donosila zakone iz oblasti pravosuđa i kakva nam je reforma pravosuđa učinjena tada i šta je urađeno tada sa reformom pravosuđa. Hvala.

Hvala vam.
Samo par stvari. Prethodni govornik je spomenuo obrazovanje komisije za polaganje – pravosudni ispit, u AP Vojvodini takođe postoji Komisija za sprovođenje pravosudnog ispita koju postavlja AP Vojvodina, pa nisam primetila da je neko doveo u pitanje postavljanje tih profesora, advokata, sudija u toj komisiji.
Takođe, polaganje pravosudnog ispita je vrlo javno i transparentno, ali prethodni govornik nažalost, jedva je i završio Pravni fakultet, pa ne može ni da govori o pravosudnom ispitu. Hvala vam.

Na žalost, kolega Pavićević je izašao, ali zbog javnosti, pošto je više puta spomenuto ko obrazuje komisiju za polaganje pravosudnog ispita.

Postoji komisija za polaganje pravosudnog ispita koja zaseda u Novom Sadu, koja imenuje AP Vojvodina.

(Borislav Stefanović, s mesta: Igrajte se sami gospodo.)

Postoji komisija koja ispituje pravosudni ispit u Novom Sadu, koju imenuje AP Vojvodina i Bojan Pajtić i zaista mi je neprijatno da dovodim u pitanje kredibilitet ispitivača pravosudnog ispita.

Znam da je Bojan Pajtić neprikosnoveni vladalac AP Vojvodine 14 godina sa 6% podrške.

Molim vas, ispitivači pravosudnog ispita su vrlo stručni ljudi, vrlo je transparentan ispit i molim vas da ne dovodimo to u pitanje.

Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, imamo danas tri predloga zakona iz oblasti pravosuđa koji pre svega imaju za cilj usklađivanje postojećih propisa, a radi započinjanja sa radom javnih beležnika.
Čulo se danas tokom rasprave da je ministarstvo zatajilo, da se nije pripremilo, da će nastati haos zato što ovi zakoni nisu doneti ranije, zato što ne postoje uslovi za rad javnih beležnika da počnu sa radom od 1. septembra.
Znate, kada se sprovodila reforma pravosuđa 2009. godine, 1. januara 2010. godine je nastupio haos, tada smo svi bili nepripremljeni zato što je grupa ljudi iz bivšeg režima sprovodila reformu pravosuđa na takav način da ni sudije, ni stranke, ni advokati nisu znali šta ih je snašlo. E, to je nepripremljena reforma pravosuđa i to je haos u pravosuđu.
Ovo danas što imamo na dnevnom redu, primena Zakona o javnim beležnicima konačno jeste bez haosa, jeste pripremljena i Ministarstvo pravde je na ovome radilo dugo. Imali smo odložene primene zakona. O ovim danas predlozima zakona se govorilo prethodna dva meseca. Za razliku od toga, posledice reformskog eksperimenta bivšeg režima je vraćanje na rad preko 800 sudija i 200 tužilaca odlukom Ustavnog suda, koji su podneli ustavne žalbe, koji su vraćeni na radi i koji sada vode parnice radi naknade štete i tuže Republiku Srbiju, sve zbog haosa i nepripremljene reforme, za razliku od ove reforme koja je u skladu sa nacionalnom strategijom, koja je sistemska i koja se radi u sklad sa evropskim propisima.
Za rad javnih beležnika sve je pripremljeno. Beležnici su registrovani pre mesec dana, objavljena su imena svih javnih beležnika njih 94 koji će početi sa radom. Donet je pravilnik o radu kojim je utvrđeno njihovo radno vreme od 9.00 do 17.00 časova. Današnjim predlozima zakona samo se usklađuje sa Zakonom o javnim beležnicima, prirodno je da postoji bojazan kako će sve to da funkcioniše, jer je to novina. Mi nismo imali javne beležnike sedam decenija ako se ne varam, našla sam tu informaciju, a od ponedeljka počinju sa radom.
To je jedna nova pravosudna profesija. Ovi predlozi zakona doprineće pravne sigurnosti i efikasnosti u obavljanju pravnih poslova, jer uređuju delovanje i rad javnih beležnika.
Sudovima nedostaje još oko 200 sudija. Sudije imaju u radu veliki broj predmeta i ne mogu sve da postignu na teret građana opet. Radom javnih beležnika konačno će se rasteretiti rad sudova, sudovi će prestati da rade poslove koji nisu sudeći, nego će se samo baviti suđenjem, konačno će im to postati prioritet i građani će u razumnom roku dolaziti do pravosnažnih presuda.
Predloženim zakonima stvaraju se uslovi da javni beležnici počnu sa radom u ponedeljak. Konkretno predlogom zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama uređuje se kolika će taksa biti plaćena za sačinjavanje javno - beležničkog zapisa.
Nemojte građane dovoditi u zabludu onim što ste mu rekli u toku današnje rasprave da su takse skuplje, da će građani više plaćati. To nije tačno. Građani su i do sada plaćali overu u sudu. Svako je neki dokument overavao i svako zna na koji način je to funkcionisalo.
Konkretno, u Novosadskom Osnovnom sudu pri overi dokumenta koja je bila procedura? Overa počinje u 8.00 ujutru, a broj se deli od 7.30 časova, a već u 7.45 časova više brojeva nema. Ko hoće da overi neki dokument, mora da overi u naredna dva ili tri dana, da čeka. Uvedeno je elektronsko zakazivanje, mada se i dalje čeka na overu dokumenata u Osnovnom sudu, trči se da se uplate takse stoji se u redu, čeka se po čitav dan. Zbog preopterećenosti je počelo da se radi dva puta nedeljno u Osnovnom sudu u Novom Sadu, takođe na overi do 17.00 časova.
Dužni smo da kažemo i građanima da overa dokumenata hoće biti jeftinija i ministar je naveo da će overa preko 48 miliona, ukoliko se overava ugovor o prenosu nekretnine, preko 48 miliona, ako je vrednost, da će biti skuplja za 9.000 dinara u odnosu kako je ranije bilo.
Izvinite, ko ima novca, da kupi nekretninu u toj vrednosti, mislim da mu 9.000 dinara neće značiti puno, u konkretnom slučaju.
Imali smo po ranijoj tarifi, ukoliko se kupuje nekretnina, čija je vrednost tri miliona, iznos takse sada će biti 21.000 dinara, a kada se saberu advokatski troškovi i sudska taksa, sada bi taj iznos bio 36.000 dinara. Obratite pažnju na socijalni momenat, što je skuplja nekretnina, to je veća taksa. Ne vidim u čemu je tu problem.
Što se tiče predloga Zakona o prometu nepokretnosti, bliže se određuje, a to su već moje kolege rekle i posao prometa nepokretnosti, odnosno kako i na koji način se zaključuje ugovor o prometu nepokretnosti i da se isti zaključuje u formi javno – beležničkog zapisa.
Bitna odredba koja je propisana da je javni beležnik dužan da obavesti ugovornike, ukoliko utvrdi da je u sudu već overen potpis ugovora, da se to upozorenje unese u javno – beležnički zapis, čime se doprinosi pravoj sigurnosti građana.
Ovaj zakon doprinosi usklađivanju sa Zakonom o javnim beležnicima i sa Ustavom, jer naš pravni sistem više ne poznaje društvenu svojinu i najavljen je pre dva meseca, tako da ne vidim razlog zašto se priča o tome, zašto se tek danas raspravlja o njemu.
Neki su kritikovali član 4. Predloga zakona o prometu nepokretnosti, gde je predviđeno da je za overu ugovora o prometu nepokretnosti, isključivo nadležan javni beležnik i da će advokati ostati bez posla.
Ja kao advokat smatram da neće ostati bez posla, niti će advokati koji su se bavili zastupanja stranaka u sudskim postupcima ostati bez posla, jer oni advokati čije je pretežna delatnost bila sastavljanje ugovora, imali su mogućnost da odu za javne beležnike, odnosno da polože javno – beležnički ispit i tu mogućnost imaju i dalje, pošto postoji preko 250 slobodnih mesta.
Od 94 javnih beležnika koliko je imenovano, od 94, 50 su advokati, što znači da su izabrali koju će delatnost da vrše, da li će da budu javni beležnici ili će da budu advokati.
Ministar je napomenuo da postoje opštine koje nemaju javne beležnike, a ljudi su imali mogućnost da se jave, a ministarstvo je više puta pozivalo ljude da se jave, da polože javno – beležnički ispit.
Imamo primer opštine Kikinda, koja nema javnog beležnika ili opštine grada Kraljeva, koja ima jednog beležnika, čoveka iz Beograda. Niko se nije iz te opštine prijavio, nijedan advokat, nije smatrao da treba da radi u Kraljevu kao javni beležnik, pa je čovek iz Beograda otišao da radi tamo kao javni beležnik.
Takođe, smatram da je Predlogom zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, dobro uređena procedura koja se odnosi na samu overu javno – beležničkog zapisa.
Spomenuli ste pripravnika koji će moći da overava, a ja ne vidim zašto je to problem kao neko ko je bio advokatski pripravnik, jer advokatski pripravnik može da ide na suđenje kao advokat, zašto ne bi mogao javno – beležnički pripravnik da vrši overu.
Overavanje potpisa, rukopisa i prepisa, tamo gde nema javnog beležnika, vršiće se u sudu i mislim da je to dobro rešenje, jer imamo zemlje u okruženju gde je to povereno javnom beležniku u susednom mestu, tako da je na taj način ograničeno pravo, nije mu toliko dostupna pravda, a na ovaj način moći će da ode u sud i da overi svoja dokumenta i neće moći da putuje do narednog mesta.
Nadležno ministarstvo radilo je na tome da javni beležnici konačno počnu sa radom, da se na taj način poboljša naš postojeći pravni sistem. Na rad javnog beležnika čekalo se od 2011. godine, a do tada smo odlagali primenu zakona i smatram da sada postoje svi uslovi da konačno počnu sa radom.
Nadam se da nadležno ministarstvo neće zapustiti javne beležnike i da će voditi računa o njima i vršiti kontrolu nad njima, za razliku od privatnih izvršitelja, što se u praksi pokazalo da pomalo izlazi iz okvira Zakon o izvršenju i obezbeđenju, ili rade u okviru zakona, ali mislim da građani dosta ispaštaju radom privatnih izvršitelja i da bi nadležno ministarstvo trebalo da donese izmene postojećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju i da malo više vodi računa o privatnim izvršiteljima.
Predloženi zakoni su dobri, u skladu sa evropskim tekovinama, sa usvojenim zakonima.
Poslanička grupa SNS će sa zadovoljstvom glasati za predložene zakone. Hvala.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu ovog vanrednog zasedanja korak su dalje ka napretku reformi koje sprovodi premijer ove Vlade, Aleksandra Vučića.
Osvrnuću se na Predlog zakona o privatizaciji koji je leks specijalis u odnosu na ostale zakone. Ministar i neke moje kolege su već rekli da imamo 584 društvenih preduzeća i 161 jedno preduzeće u restrukturiranju na koje će se odnositi ovaj zakon. Ovim zakonom stvara se povoljan privredni ambijent za poslovanje, za zdrav osnov za srpsku privredu, jer imali smo u poslednjih 10 godina za vreme bivšeg režima katastrofalne privatizacije koje su došle sada na naplatu.
Koliko novca država Srbija svake godine daje za firme koje ne ostvaruju prihode zbog svih spornih privatizacija koje smo imali, a koje možemo nazvati – kako je opljačkana Srbija? Po kom principu su vršene privatizacije? Kupovale su se firme sumnjivim novcem, fingirali su se stečaji da bi se izigrali poverioci, pa su se onda poništavale te iste privatizacije. Firme su kupovane od strane raznih fantomskih firmi sa sedištima na Kipru ili raznim egzotičnim destinacijama.
Imali smo primer „Jugoremedije“ iz Zrenjanina, koja je kupljena od firme koja je bila registrovana na Kipru, a čiji je vlasnik sada na Interpolovoj poternici. Ili kupovina „Veterinarskog zavoda“, koji je kupljen na tenderu od strane konzorcijuma „Zekstra“, a koji u to vreme nije ni postojao. Niko iz tadašnje vlasti nije ni pokušao da ispita poreklo novca sa kojim je izvršena kupovina tih firmi, niti ljude koji su vršili kupovinu istih preduzeća. Sada kada se klupko odmotava, dolazi se do dokaza da su u spornim privatizacijama učestvovali neki bivši ministri.
Prosto je neverovatno da niko iz bivše vlasti nije želeo da se bavi sistemom na koji su vršene privatizacije. Kupi se jedno preduzeće, založi se imovina tog preduzeća radi uzimanja kredita, uzme se novac od banke i kupi se drugo preduzeće i tako u krug. Niko ne pita šta je sa radnicima i šta je sa tom firmom. To je tipičan primer pranja novca. Nije mi jasno zašto bivši režim doneo na vreme zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, da bi znali poreklo novca kojim se kupuju firme u Srbiji.
Šarić je tokom 2008. godine više od 20 miliona evra oprao kupujući firme po Srbiji, a sada bivšem režimu smeta „Etihad“ ili kupovina zemljišta u Vojvodini. Kada je Šarić kupovao zemljište u Vojvodini, niko nije pitao odakle su došli novci.
Navešću vam i primer firme iz Novog Sada „Dunav grupa agregati“, koja je kupila novosadsku firmu „Heroj Pinki“. Na koji način? Uzimanjem kredita bez obezbeđenja, gle čuda, od Razvojne banke Vojvodine. Do 2010. godine firma „Heroj Pinki“ je prevozila 1,4 miliona tona šljunka, 1,2 miliona tona peska, a nakon kupovine od strane gospodina Borovice 10 puta manje, da bi 2012. godine firmi bio blokiran račun zbog neisplaćenih zarada. Radnici firme su pretili u nekoliko navrata blokadom Dunava, štrajkovima, i sadašnji gradonačelnik Miloš Vučević se sastao sa njima i molio ih da ne blokiraju plovni put na Dunavu. Pokušao je da reši probleme koje je stvorio bivši režim svojim poslovanjima.
Da stvar bude još gora, umesto da bivša vlast spreči ovakav način privatizacije firmi, oni su nastavili da sarađuju sa gospodinom Borovicom, kome su dali da radi u gradu Novom Sadu Bulevar Evrope. Javno su mu uplatili novac, 600 miliona dinara, od kojih je utrošeno opravdano nekih 130 miliona, a zaostali novac ne zna se gde je završio, pa je ugovor raskinut.
Bivši režim nije imao volje da donese novi zakon o privatizaciji, da uskladi propise sa EU, a pre svega da vodi računa o radnicima firmi koje su prodavane u postupku privatizacije na sumnjiv način i sumnjivim licima. Usvajanjem ovog predloga zakona promeniće se praksa da imamo propale privatizacije, iz kojih su mnogi političari izašli punih džepova, a radnici nisu dobijali plate. Onaj ko je otvoreno protiv ovog zakona, uništavao je privredu Srbije 12 godina, a uništava privredu Vojvodine već 14 godina, i nadam se neće još dugo. Svi koji su protiv ovog zakona su protiv radnika, radnih mesta i protiv pronalaženja strateškog partnera za firme u restrukturiranju.
Ova Vlada podnošenjem ovakvog predloga zakona jasno stavlja do znanja da se bori za svaku firmu, za svakog radnika, za svako preduzeće. Ovim zakonom ubrzaće se i učiniće se transparentnim proces privatizacije i dovešće se do uspešno sprovedenih privatizacija, pa će SNS u danu za glasanje podržati ovaj, kao i ostale zakone. Hvala vam.

Predsedavajući, prekršili ste član 27. Dužni ste da se starate o primeni ovog Poslovnika.
Prvo, prekinuli ste mog kolegu Milana Novakovića, koji je pričao o amandmanu, a posle ste dopustili da se kolega iz opozicije javi, da priča o povredi Poslovnika, a onda je izneo repliku i tražio ostavku ministarke.
Molim vas da vodite računa kako vodite ovu sednicu i da imate iste aršine prema vlasti i prema opoziciji na ovoj sednici.

Hvala vam predsedavajuća.

Slažem se sa mojim kolegom koji je sada govorio, treba odbiti ovaj amandman. Mislim da je ovo u stvari najbolje rešenje iz ovog Predloga zakona koje smo dobili za otpremnine, da se isplaćuju samo kod poslodavca kod kog je poslednje radio zaposleni. Srbija je inače jedinstvena zemlja u kojoj se isplaćuje otpremnina za celokupan staž, a imali smo toliko zloupotreba da se kod poslodavaca isplati celokupna otpremnina, pa se zasnuje radni odnos u drugom javnom preduzeću.

Na primer, 2010. ili 2011. godine ne znam tačno, imali smo državnu službenicu koja je radila u Penzijskom fondu uzela je otpremninu preko 20.000 evra i onda se zaposlila u Republičkoj direkciji. A, imali smo i primer iz Novog Sada dok je gospodin Igor Pavličić bio gradonačelnik grada Novog Sada, kada je isto državna službenica zaposlena u jednom javnom komunalnom preduzeću uzela otpremninu preko milion dinara i onda se zaposlila u drugom javnom preduzeću.

To je sve bilo dozvoljeno, nažalost, zakonskim rešenjem iz 2005. godine. Zato smatram da je ovo zaista najbolje rešenje koje daje ovaj zakon, jer se ovako nešto više neće dešavati. Hvala vam.

Hvala vam predsedavajući. Povredili ste odredbu člana 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Trenutno raspravljamo o amandmanu na član 132. koji su podnele koleginice i koji glasi: „Žalba na odluku direktora uprave ne odlaže izvršenje rešenja“. Upravo smo saslušali prethodnog kolegu koji je govorio gde je studirao, gde predaje, o resocijalizaciji, odnosno ono što nije trenutno na dnevnom redu. Molim vas da imate to u vidu.

Hvala vam, predsedavajući.
Gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, Srpska napredna stranka glasaće za ovaj set izmena i dopuna zakona.
Osvrnuću se u svom izlaganju samo na tri izmene koje se nalaze u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Ne delim zakone na manje važne i važnije, ali zaista smatram da je Zakon o parničnom postupku jedan od najbitnijih zakona koji se zaista bavi procesnim pravom.
Izmena člana 193. kojim je postojala obaveza da se podnese predlog za mirno rešenje spora ukoliko se tuži Republika Srbija, smatram da je dobro da to više nije obaveza zato što se gubilo vreme pri podnošenju tužbe. U jedno 10 primera ukoliko se podnese predlog za mirno rešenje spora, možda na jedno je samo nadležno pravobranilaštvo odgovaralo. Znači, čak nisu odgovarali, a ne prihvatali predlog za mirno rešenje spora.
Na primer, ukoliko treba da se podnese tužba protiv opštine ili grada gde se desilo delo ujeda psa, naprimer, za naknadu štete, gubi se 60 dana da se uputi predlog za mirno rešenje spora, oni ne odgovore, podnosi se tužba, a sudski postupak bi mogao da se okonča za ta dva meseca, za tih 60 dana, jer dovoljna su dva ročišta da se okonča takav postupak.
Takođe, što se tiče odbačaja tužbe, koji je noćna mora svakog tužioca, odnosno punomoćnika, smatram da je dobro što je sada uvedeno da postoji ročište na kome će se tužilac izjasniti o tužbi koju je podneo.
Posebno mislim da je to dobro ukoliko je tužbu podnelo lice koje nema advokata i ako je jedan od razloga za odbačaj tužbe ukoliko je tužba nerazumljiva, jer postoji mogućnost da objasni sudiji zašto je do toga došlo, da ga sudija uputi, da ne dođe ni do odbačaja. U većini slučajeva tužilac koji je podneo tužbu sam, nema mogućnosti da plati advokata, moraće da plati taksu i na odbačaj tužbe, tako da mislim da je ovo rešenje izuzetno dobro.
Treće rešenje koje izuzetno smatram dobro je cenzus za reviziju, o kojoj su već govorile moje kolege. Mislim da je to najbolja izmena konkretno u ovom predlogu zakona, posebno imajući u vidu socijalne prilike građana u Srbiji, da postoji vrlo mali broj sudskih sporova gde je vrednost spora 100.000 evra, odnosno 300.000 evra, i takođe, odredba koja se odnosi na to da drugostepeni sud može da preinači presudu.
Imali smo situaciju da u prvostepenom postupku donese se presuda da se usvoji tužba i tužbeni zahtev, da izjavi žalbu tuženi i da drugostepeni sud, imajući u vidu dobro utvrđeno činjenično stanje, preinači takvu odluku i da donese odluku da odbije tužbu i tužbeni zahtev. Na taj način je tužiocu bilo uskraćeno pravo da izjavi žalbu. Nije imao nikakvu mogućnost izjavljivanja pravnog leka. Na ovaj način moći će i tužilac koji je izgubio spor ili tuženi, zavisi koja je strana u sporu, da izjavi žalbu, tako da zaista mislim da je cenzus za reviziju jedno od najboljih rešenja u ovim izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.
Takođe, nadam se da ćemo uskoro, mislim da je ministar i rekao, imati sveobuhvatnije izmene Zakona o parničnom postupku i Zakon o izvršenju i obezbeđenju, jer normalno je da se zakon usvoji, da počinje da se primenjuje i onda da vidimo koje su to pogrešne odredbe, odnosno odredbe koje stvaraju probleme u sprovođenju zakona. Hvala vam.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, predložene izmene zakona, kao i novi zakonski predlozi koji su u ovom setu pravosudnih zakona na dnevnom redu, izuzetno su bitni za naše krivično zakonodavstvo i za kontinuitet u reformama koje sprovodi Ministarstvo pravde u prethodne dve godine.
Kratko ću se osvrnuti prokomentarisati Predlog za izmenu i dopunu važećeg Zakonika o krivičnom postupku, odnosno jednu dopunu koja se odnosi na meru kojom se sprečava vršenje krivičnog dela, u konkretnom slučaju krivičnog dela nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi ili javnom skupu. To je mera zabrana posećivanja određenog mesta. Ova mera nije novina. Ona je postojala u jednom od ranijih Zakonika o krivičnom postupku, ista je, smatram, bez nekog velikog razloga izostavljena.
Međutim, kako je, nažalost, prisutna eskalacija nasilja na sportskim manifestacijama, imamo učinioce ovih krivičnih dela koji su u najvećoj meri povratnici, odnosno vraćaju se na mesto zločina i zauzimaju svoje mesto ponovo na tribinama. Vraćanjem mere zabrana posećivanja određenog mesta deluje se preventivno na učinioce krivičnog dela i to bukvalno da ne dođu do iskušenja da učine ponovo krivično delo.
Što se tiče Predloga zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Predlogu zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, reč je o zakonskim predlozima koji su posledica strategije razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija. Ovi predlozi zakona prate trendove EU i posebnu pažnju posvećuju resocijalizaciji, reintegraciji osuđenih lica, gde se više od 60% sankcija izvršava kao alternativna sankcija. Jedna od alternativnih sankcija u Francuskoj je finansijska nagodba, u Austriji je privremena probacija, u Italiji je policijski nadzor, a u Portugalu je vikend pritvor. Jedna od alternativnih sankcija koja je kod nas – rad u javnom interesu, gde se okrivljenom najjednostavnije daje ponuda da li hoće da izabere da radi u javnom interesu ili hoće da ide u zatvor.
Da bi ova vrsta sankcija mogla da se sprovede, bitno je da postoji pristanak okrivljenog, da je to rad koji neće povrediti njegovo dostojanstvo i da postoji saradnja i sa javnim preduzećima, gde bi okrivljeni odradio ovu sankciju.
Krivičnim zakonikom propisano je kada dolazi do zastarelosti izvršenja kazne, što jeste opasnost, jer postoji prenaseljenost zatvora, ali alternativnim sankcijama takva bojaznost se otklanja. Imali smo probleme da se izrekne kazna zatvora i da okrivljeni čeka poziv da ide na izvršenje krivične kazne i dok on čeka poziv dođe do zastarelosti izvršenja. Na ovaj način to se neće događati zato što će postojati poverenik, koji će se starati da okrivljeni izvrši svoju kaznu.
Kada govorimo i o prenasiljenosti zatvora u Srbiji, htela bih da navedeni primer okružnog zatvora u Novom Sadu u kome se trenutno nalazi, koliko sam videla, 444 lica lišeno slobode dok je kapacitet 304. Do sada u Srbiji izrečeno je tek oko 700 alternativnih sankcija i smatram da to nije dovoljno, previše se izriču kazne zatvora i previše su sudije navikle da je to jedini način kažnjavanja.
Ministar je napomenuo koliko državu Srbiju košta jedan zatvorski dan i koliko se alternativnim sankcijama uštedi za državu Srbiju.
Mnogi su me pitali, da li to znači da kada neko učini krivično delo, kada usvojimo ove zakone, da taj neko neće biti kažnjen. Ne, taj neko će biti kažnjen, ali drugom vrstom sankcije, jer rad u javnom interesu jeste kazna zato što neko radi bez naknade i pod nadzorom poverenika. To su te alternativne sankcije koje što više treba spominjati i sudija može da izrekne ovu alternativnu kaznu samo za lakša krivična dela i za prekršajna dela.
Porastom kriminaliteta dolazi do opterećenosti zatvorskih ustanova. Kaznom zatvora ne ostvaruje se željeni efekat, jer imamo lice koje mora da napusti posao, mora da napusti školu, uticaj zatvorske okoline, koji nije mali, pa se većinom slučajeva dešava da lice koje je u zatvoru ostvari određene kontakte, povežu se, pa kada izađu zajedno čine nova krivična dela.
Nasuprot negativnim efektima, pozitivna strana alternativnih sankcija za državu je besplatan rad za društvo, ali se smanjuje društvena stigmatizacija okrivljenog, jer u našem narodu nije isto ako je neko bio u zatvoru ili je bio u kućnom zatvoru ili je radio u javnom interesu. Samim tim je okrivljeni manje obeležen, lakše mu je da nađe posle zaposlenje.
Smatram da je najbitnije, što se postiže alternativnim sankcijama, da ne dolazi do povrata okrivljenih, jer lice koje je u zatvoru prilagođava se uslovima i okruženju i neretko izlazi još gori iz ustanove u kojoj izdržava kaznu zatvora. To je tzv. kriminalna infekcija. Nasuprot tome, kod van zavodskih sankcija nema odlaska u zatvor, već je više u pitanju pedagoški tretman poverenika i rad na rehabilitaciji okrivljenog.
U našem sistemu, smatram, da postoji nedovoljna aktivnost usmerena kroz socijalizaciju osuđenih lica i to je u suprotnosti sa međunarodnim standardima po kojima postoji obaveza za izvršavanje krivičnih sankcija, da ih obrazuju, da im upute podršku pre otpuštanja iz ustanove. Najbitniji je program za okrivljenog koji pravi poverenik, a koji ima za cilj da spreči okretanje okrivljenom kriminalu i da se smanji ta stopa povrata. Opet se vraća na tu socijalnu reintegraciju.
Moje kolege su već spomenule da se Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija uveo novi institut. To je sistem sudskog, a ne dosadašnjeg administrativnog nadzora. Zakonskim predlogom se definiše postupanje sudije za izvršenje i smatram da će se sudije za izvršenje maksimalno starati o zaštiti prava osuđenih lica.
Nadam se da će predloženi zakoni i implementacijom novih zakonskih instituta kod nas doprineti da se smanji broj zatvorenika, pre svega da se smanji broj povratnika i da se smanji broj krivičnih dela u Srbiji. Ujedno izražavam žaljenje što ranije nismo imali razvijen sistem alternativnih sankcija, jer bi bilo mnogo manje ljudi u zatvoru na koje bi uticali zatvorenici, uticala bi ta okolina i ne bi izlazili tako što bi već bili poznati u kriminalnim krugovima sa kontaktima i vezama, već bi u kućnom zatvoru bili u okruženju porodice i uspeli bi da se resocijalizuju.
Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ove zakone i reformu koju sprovodi Ministarstvo pravde. Hvala.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, članovi kabineta, koleginice i kolege poslanici, danas je već drugi dan da raspravljamo o setu pravosudnih zakona, koji su izuzetno bitni, koje je predložilo nadležno ministarstvo i kojim se nastavlja ispravljanje grešaka učinjenih prethodnom reformom pravosuđa za koju je kriv bivši režim, a koja će Srbiju koštati za naknadu štete neizabranim sudijama oko 15 miliona evra.
Predloženi zakoni su prirodan sled događaja, imajući u vidu da su u saglasnosti sa Nacionalnom strategijom i Akcionim planom, koji su usvojeni u ovoj Narodnoj skupštini na predlog nadležnog ministarstva.
Prvo ću se osvrnuti na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava kao možda jednom od najbitnijih zakona koji je danas na dnevnom redu, ne umanjujući značaj ostalih zakonskih predloga. Do 2008. godine građani su znali gde su sudovi kod kojih treba da potraže pravdu. Postojali su opštinski i okružni sudovi. Takva mreža sudova daleko od toga da je bila savršena, ali sa promenama i novom mrežom sudova i uvođenjem samo 34 osnovna suda i čak 102 sudske jedinice, došlo je do haosa kako kod sudija, tako i kod sudijskog osoblja, kod advokata, veštaka i građana.
Ovakav predlog zakona koji je pred nama nadam se da će uspeti da ublaži katastrofalne posledice postojeće mreže sudova. Bitno je da su osnovni kriterijumi kojima se vodilo ovo Ministarstvo pravde za osnivanje sudova i sudijskih jedinica broj stanovnika, teritorija koju pokriva, kao i obim posla. U pojedinim sudovima sudije su zadužene sa čak po 400 predmeta, dok neke sudije u sudijskim jedinicama u radu imaju svega oko 50 predmeta.
Neka mesta su nepravedno ostala bez sudova. Mnoge moje kolege su juče spomenule AP Vojvodinu. Rekli su da smatraju da je Vojvodina oštećena predloženim izmenama, međutim sada imamo konačno da se osniva sud u Vrbasu, sud u Bačkoj Palanci, u Šidu, u Bečeju, u Senti. Novosadski Osnovni sud će biti rasterećen, koji je imao 10 sudskih jedinica, pa će Vrbas imati Kulu i Srbobran. Subotica će imati Sentu. Bačka Palanka se osniva za područje Bača. Imaće Bečej svoj osnovni sud. Viši sud u Somboru rasteretiće Viši sud u Novom Sadu.
Treba da se osvrnemo i na činjenicu kakav je jedan radni dan sudije u jedinici i koliko je on tamo produktivan. Sudija koji tamo ima sudeći dan mora da putuje do jedinice više od 50 kilometara. Ne može da stigne da uradi svoju sudijsku poštu, ne može da piše presude. Ima možda dva, tri ročišta za glavnu raspravu, stranke često ne dođu i onda ima dosta praznog hoda i sudija nije produktivan koliko bi bio u svom osnovnom sudu.
Takođe, sudijski radnici koji putuju u sudske jedinice ili dolaze neki čak kasnije i odlaze ranije sa posla zato što radni dan traje osam sati, pa da im i putovanje bude u tih osam sati, dok neki rade osam sati i putuju, pa njihov radni dan često iznosi 10 sati, a jednako su plaćeni. Primaju jednake zarade. Sva ova putovanja prouzrokuju dodatne troškove kako za svedoke, tako za veštake i advokate i svi ovi troškovi padaju na teret države.
Postojeća mreža sudova učinila je da postoji, takođe, nejednako opterećenje različitih sudova, pa se nadam da će ovim predlogom zakona se voditi računa o prilivu predmeta i procentu rešenih predmeta.
Što se tiče Predloga zakona o uređenju sudova, bitno je da se sada bolje utvrđuje, po meni, za razliku od prethodnog kolege, nadležnost višeg suda, čime će se rasteretiti rad osnovnih sudova.
Takođe, najbitnije je da će se više pažnje posvetiti ujednačavanju sudske prakse koja, iako nije kod nas izvor prava, smatram da je izuzetno bitna.
Dešavalo se da u istoj pravnoj stvari prvostepeni sudovi donesu identične presude, da po žalbi predmeti odu u drugostepeni sud, da istog suda jedno veće usvoji žalbu, ukine presudu i vrati na prvostepeno suđenje, dok drugo veće istog suda, smatra da žalba nije bila osnovana. Na ovaj način, osnivanjem, znači ujednačavanjem sudske prakse, mislim da će konačno biti rešeno pitanje pravne sigurnosti i pozdravljam ovu odredbu.
Takođe, uvođenje posebnog postupka za suđenje u razumnom roku smatram da će doprineti efikasnijem suđenju. Dešavalo se da sudski postupci traju 10 i više godina, da su ročišta za glavnu raspravu u nedogled odlažu zbog bolesti sudija, zbog bolesti veštaka, zbog bolesti stranaka.
Imamo primer statusnog radnog spora, gde je tužba pokrenuta 2006. godine. Prvi put statusni radni spor je okončan prvostepenom presudom 2012. godine, nakon šest godina. Presuda je ukinuta i suđenje je zakazano za januar 2014. godine. Toliko o efikasnosti. Ovim postupkom smatram efikasnim suđenjem u razumnom roku i nadam se da neće više biti ovakvih primera.
Što se tiče Predloga zakona o sudijama i tužiocima, bitno je da će kandidati za sudije, odnosno zamenike tužioca morati da imaju završenu Pravosudnu akademiju, da će vrednovanje rada sudija vršiti komisija Visokog saveta sudstva, koju će činiti tročlana komisija.
Juče je jedan kolega spomenuo da će ministar imati diskreciono ovlašćenje pri izboru sudijskih pripravnika i da je izbrisan kriterijum proseka. Smatram da je to dobro zato što ne znači da svaki sudijski pripravnik, volonter koji ima dobar prosek će biti dobar sudijski pomoćnik i sudija i smatram da bi Ministarstvo takođe trebalo da se pozabavi nepotizmom koji vlada u većini naših sudova, gde imamo veliki broj sudijskih pomoćnika koji su deca baš sudija iz tog suda, tako da mi je prosto neverovatno da su baš oni kompetentni da budu sudijski pomoćnici.
Ovim setom pravosudnih zakona nadam se da će se omogućiti da se izabere još sudija, kao i sudijskog osoblja radi efikasnijeg rada suda.
Prethodnu reformu pravosuđa sprovelo je dvadesetak ljudi iz bivšeg režima. Za razliku od tada, danas ove predloge zakona je podnelo Ministarstvo pravde koji su prošli kroz javnu raspravu, koji su dobili pozitivno mišljenje Venecijanske komisije. Imajući sve ovo u vidu, SNS u danu za glasanje će dati podršku ovim zakonima i pozivam sve naše kolege da to učine. Hvala vam.