Zahvaljujem.
Poštovani kolega, i ja imam dovoljno prakse, pošto sam ja bila sudijski…
(Predsednik: Molim vas, nemojte da se obraćate narodnom poslaniku.)
Izvinjavam se.
Navedeno je da sam obrazlagala zakone koristeći obrazloženja Ministarstva pravde, što apsolutno nije tačno.
Neko sam ko je bio sudijski volonter i dobro znam kako funkcioniše osnovni i viši sud. Bila sam volonter Okružnog suda u Novom Sadu, zatim Višeg suda, a sada sam advokat i dovoljno prakse smatram da imam da pričam o ovoj temi.
Neko ko je sudijski pomoćnik ne vidim kako može da bude poslanik ako pričamo o neutralnosti i nezavisnosti suda. Hvala vam.
(Marko Milutinović, sa mesta: Replika.)

Ja ću se složiti sa mojim kolegom. Mislim da ovaj amandman dodaje dodatnu obavezu za Komoru, jer predviđa da je Komora izvršitelja dužna da u roku ne dužem od 15 dana proveri sa nadležnim sudom, u kome je doneto rešenje o izvršenju po osnovu kojeg je predloženo sprovođenje izvršenja, da li je novčano potraživanje izvršnog poverioca prethodno u postupku pred sudom namireno kada je izvršni dužnik Republika Srbija.
Komora inače nije stranka u postupku. Ne znam zašto bi Komora imala dodatnu obavezu da provera da li je potraživanje namireno, a ako je već i namireno postoji mogućnost izjavljivanja prigovora. Samim tim kada izjavi prigovor sud će dalje da odlučuje. Ne znam zašto bi se Republika Srbija stavljala u privilegovan položaj kada za tim nema potrebe. Hvala.

Ja ću se složiti sa mojim kolegom. Mislim da ovaj amandman dodaje dodatnu obavezu za Komoru, jer predviđa da je Komora izvršitelja dužna da u roku ne dužem od 15 dana proveri sa nadležnim sudom, u kome je doneto rešenje o izvršenju po osnovu kojeg je predloženo sprovođenje izvršenja, da li je novčano potraživanje izvršnog poverioca prethodno u postupku pred sudom namireno kada je izvršni dužnik Republika Srbija.
Komora inače nije stranka u postupku. Ne znam zašto bi Komora imala dodatnu obavezu da provera da li je potraživanje namireno, a ako je već i namireno postoji mogućnost izjavljivanja prigovora. Samim tim kada izjavi prigovor sud će dalje da odlučuje. Ne znam zašto bi se Republika Srbija stavljala u privilegovan položaj kada za tim nema potrebe. Hvala.

Samo želim da se nadovežem na ovo što je rekao moj kolega Rističević. On je govorio upravo o amandmanu koji treba odbiti i on je morao da napravi paralelu. Pričamo o reformi pravosuđa, o zakonu iz oblasti pravosuđa, tako da ne vidim gde je povredio Poslovnik. Zaista je morao da spomene reformu iz 2010. godine kojom je uništeno pravosuđe. Zato ne znam zašto se neko buni i kaže da je neko uvređen od poslanika. Ne on je pričao o reformi pravosuđa i bivšem ministru. Tako da molim vas, kolega Rističević je zaista bio u pravu. Hvala vam.

Samo želim da se nadovežem na ovo što je rekao moj kolega Rističević. On je govorio upravo o amandmanu koji treba odbiti i on je morao da napravi paralelu. Pričamo o reformi pravosuđa, o zakonu iz oblasti pravosuđa, tako da ne vidim gde je povredio Poslovnik. Zaista je morao da spomene reformu iz 2010. godine kojom je uništeno pravosuđe. Zato ne znam zašto se neko buni i kaže da je neko uvređen od poslanika. Ne on je pričao o reformi pravosuđa i bivšem ministru. Tako da molim vas, kolega Rističević je zaista bio u pravu. Hvala vam.

Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, predstavniče Visokog saveta sudstva, gospodine Tomiću, koleginice i kolege poslanici, danas su pred nama predlozi odluka o izboru predsednika najviših sudova u Srbiji i izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Za donošenje ovih odluka potrebno je da se držimo najvišeg pravnog akta, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu sudstva.
Odredba člana 144. Ustava propisuje da predsednika Vrhovnog kasacionog suda na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština. Konačno će biti izabrani predsednici najviših sudskih instanci onako kako i zaslužuju, poštovanjem Ustavom i zakonom predviđene procedure.
Od katastrofalne reforme pravosuđa iz 2009. godine, koja je eskalirala reizborom sudija, u Srbiji nema predsednika sudija, već vršilaca funkcija, jer prošli saziv Visokog saveta sudstva nije obavio zadatak koji je bio dužan da obavi u prva tri meseca 2010. godine, tačnije do 31. marta 2010. godine. Velika šteta naneta je pravosuđu zbog neuspele reforme pravosuđa koju je sprovodio bivši režim. Srbija je trpela kritike od svih relevantnih međunarodnih institucija, pre svega od Venecijanske komisije.
Prvi korak ka ispravljanju ovih kardinalnih grešaka napravljenih u prethodnom periodu je izbor predsednika najviših sudova u Srbiji. Predloženi kandidati ispunjavaju, čuli smo od predstavnika Visokog saveta sudstva, glavne uslove za izbor: stručnost, sposobnost, dostojnost i nezavisnost. Nemamo razloga da sumnjamo u to.
Na Odboru za pravosuđe smo takođe čuli veliki broj pohvala od strane predstavnika Visokog saveta sudstva na račun kandidata za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, gospodina Dragomira Milojevića. Te reči koje smo čuli o predloženom kandidatu od njegovih kolega ohrabrujuće su kako za struku, tako i za građane, za koje je pravosuđe do samo pre godinu dana bila rak rana po broju nerešenih predmeta.
Reforma pravosuđa ne završava se izborom predsednika najviših sudova. Naprotiv, potrebno je donet zakon o novoj mreži sudova, povećati broj sudija i broj sudijskih pomoćnika, a sve radi građana, da bi im pravda bila dostižna u razumnom roku.
Izražavam svoje lično žaljenje, jer sam iz Novog Sada, što među predlozima nema predloga za predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu, jer se nijedan kandidat nije prijavio na konkurs, da se zaokruži jedna celina. Ne znam koji su motivi uticali na to da se nijedan sudija ne prijavi na konkurs, ali smatram da nije dobro da jedino ovaj apelacioni sud i dalje ostane u takozvanom „vd stanju“.
Pre mene je jedan kolega iz opozicije citirao knjigu pokojnog profesora Radomira Lukića. Smatram da je bolje da su te knjige čitale njegove kolege dok su birale sudije 2009. godine. Možda bi manje bilo posledica katastrofalne reforme.
Kako je izbor predsednika najviših sudova jedan korak ka prevazilaženju posledica reforme pravosuđa, Srpska napredna stranka će u danu za glasanje dati podršku odlukama koje su danas na dnevnom redu. Hvala vam.

Predsedavajući, smatram da je prethodna govornica povredila član 107. ovog poslovnika, kada je povredila moju koleginicu i uvredljivo se izrazila o njoj, napominjući da je isto drveni advokat Vlade, a koleginica je ovlašćena ispred SNS da govori o ovoj temi, a danas je tema konvencija koju treba da ratifikuje ovaj parlament, a ne Dominik Štros Kan. Gospođa Nataša Mićić ne može da govori da onome što danas nije na dnevnom redu. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, danas je na dnevnom redu tzv. Istambulska konvencija i broj prijavljenih govornika, mojih kolega potvrđuje izuzetnu važnost ove teme. Postoji izreka kada se poremete odnosi u braku – bolje dobar razvod nego loš brak. U Republici Srbiji mali je broj supružnika koji se vodi ovom izrekom.
Prema nezvaničnim podacima godišnje se podnese preko 20.000 prijava za nasilje u porodici. Nema podataka koliko žena ne prijavi nasilje u porodici pa je ovaj broj na žalost mnogo veći. Dosadašnji program prevencije nasilja nad ženama u porodici pokazao se kao neadekvatan i nedovoljan i da će implementacija konvencije u našem zakonodavstvu nadam se doprineti poboljšanju istog. U Srbiji postoji problem što je mali broj nasilnika uopšte procesuiran. Žrtva ima strah da prijavi nasilnika ili nakon prijave odustane uz obećanje nasilnika da se nasilje više neće ponavljati. Nasilnici koji su procesuirani su bili osuđeni na blage kazne, pa je potrebno promeniti postojeće odredbe Krivičnog zakonika uvođenjem strožije kaznene politike.
Oblici nasilja o kojima se najčešće govori su fizičko nasilje koje se ne tako retko okonča smrtnim ishodom, seksualno nasilje, ekonomsko i ne manje bitno verbalno nasilje. Centar za socijalni rad kao organ starateljstva ima široka ovlašćenja, ali mišljenja sam da su oni ili preopterećeni ili imaju manjak stručnih ljudi, ali ne rade odnosno ne doprinose svom statusu ključnoj instituciji u zaštiti protiv nasilja nad ženama. Danas je nasilje u porodici na žalost rasprostranjena pojava. Svaka treća žena je žrtva porodičnog nasilja, dok svaka druga trpi psihičko nasilje, a preko 90% slučajeva izvršioca krivičnog dela nasilja u porodici su muškarci.
Prema podacima policijske uprave za Novi Sad u prvih sedam meseci 2012. godine počinjeno je 151 nasilje u porodici. Funkcije i osnivanje sigurne ženske kuće postiže se unapređenje društvenoj zaštiti, pomoći ženama i deci ugroženih nasiljem. Imamo i sigurne kuće i SOS telefone, ali smatram da treba da edukujemo kroz medije da postoje ovakve vrste pomoći za žrtve nasilja. Ne treba zaboraviti da u Srbiji i dalje postoji patrijarhalni model porodičnih odnosa ekonomska zavisnost žene od svojih nasilnika. Mnoge žene se boje da prijave nasilje. Neke smatraju da su zaslužile da dobiju batine jer nisu bile dobre, poslušne supruge i majke ili još gore razmišljaju – gde da ode, uzeće joj suprug dete pa bolje da trpi.
Poražavajući podatak UN je da je prvi uzrok smrti ili invalidnosti žena između 15 i 45 godina starosti nasilje i da je za ženu najopasnije mesto njen sopstveni dom. Nasilje nad ženama u porodici mnogi smatraju za unutrašnji porodični problem. Dokle god ga tako posmatramo, ovu problematiku nećemo imati uspeha da rešimo. Nasilje u porodici nije lični problem, već nezakonito i nedopušteno ponašanje koje se mora sankcionisati i sprečiti.
Jedan od glavnih ciljeva Ženske parlamentarne mreže jeste stalna borba protiv svih oblika nasilja, kojoj su se pridružili naše kolege poslanici koji su se danas javili za reč, i mislim da je to napredak za naše patrijarhalno društvo i hvala im na tome.
Konvencija koja je pred nama zagovara jednakost žena i muškaraca. U društvu u kojem postoji podređenost žena prema muškarcu, nasilje je izvesnija pojava. Istorijski su žene bile u podređenom položaju. Nisam feminista, ali svi znamo da u našem društvu i dalje postoji krilatica da je za ženu kuća, a nije posao. Kada žena nema posao, nema primanja, pa je suprug izdržava i imamo dominaciju muškarca nad ženama. Deca u porodici su često i sama žrtve nasilja, ili su svedoci kada tata tuče mamu jer mama nije bila dobra i stvara se obrazac ponašanja. Nije retko da dete koje je svedok nasilja i samo postaje nasilnik kad odraste, jer je to obrazac u kojem vidimo.
Konvencija koju treba da usvojimo definiše ciljeve koje država potpisnica treba da ostvari, a najbitniji cilj je zaštita žena, jer samo zaštitom žena doprinosi se suzbijanju svih oblika nasilja, mere zaštite, pružanje podrške i pomoći.
Imajući u vidu poražavajuće statističke podatke i položaj žena i rasprostranjenost porodičnog nasilja, pozivam sve da u Danu za glasanje glasamo za Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, kolege poslanici, postao je običaj da svake jeseni, uz svaku novu školsku godinu za studente, u Narodnu skupštinu stigne predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju. Ne znam da li je to zbog loše primene postojećeg zakonskog rešenja ili udovoljavanja studentima, ali očigledno je da problem postoji pa svake jeseni izbija požar koji se gasi izmenama ovog zakona, u vidu broja ispitnih rokova i broja bodova.
Godine 1999. je potpisana Bolonjska deklaracija od strane nekoliko ministara evropskih zemalja, koju je Srbija potpisala 2003. godine u Berlinu, a isto smo implementirali Zakonom o visokom obrazovanju 2005. godine. Na ovaj način uveden je jedan novi način studiranja, tzv. studiranja po Bolonji. Izvršena je reforma obrazovnog sistema. Postavlja se pitanje – da li je izvršena reforma i šta nam je to donelo?
Srbija je na samom dnu liste po broju obrazovanih ljudi. Dok svaki četvrti Nemac ima završen fakultet, u Srbiji svaki 16 čovek ima diplomu fakulteta, a preko milion ljudi u Srbiji je delimično nepismeno. Ovo je poražavajuća činjenica. Uz ovakvu činjenicu, ko može da bude protiv da se učine ustupci studentima?
Mišljenja sam da je bolonjski proces studiranja koji umesto da doprinese lakšem savladavanju gradiva i bržem studiranju, doveo do sasvim drugačijeg ishoda – ili mi nismo primenili Bolonju ili smo je primenili i pogrešno tumačili
Profesori su postojeće ispite samo podelili pa sad umesto jednom imamo dva ili više ispita. Na Pravnom fakultetu u Novom Sadu na primer umesto Međunarodnog javnog prava imamo Međunarodno javno pravo jedan, Međunarodno javno pravo dva. Takođe Država i prava jedan, Država i prava dva. Uveo se sasvim drugačiji princip učenja da bi se izbeglo tzv. kampanjsko učenje. Svelo se na učenje unapred po par lekcija kao u srednjoj školi i da li može profesor da pita na času. Sakupljaju se bodovi, prate se aktivnosti studenata preko čitave godine, pa se dešava da student sakupi bodove tako što sedi na predavanju, prati vežbe, polaže kolokvijume, ima druge vannastavne aktivnosti ali na ispit čak i ne izađe. Ne zna ni šta je učio, ni koliko je naučio.
Postavlja se pitanje šta je suština obrazovanja. Da li sakupljanje bodova ili sakupljanje znanja i onda se desi uz sav trud da student ne sakupi dovoljno bodova i da to ne bude dovoljno za budžet. Na ovakav način dovodimo u opasnost da studiranje bude privilegija bogatih.
Primera radi, školarina na Pravnom fakultetu u Novom Sadu gde sam studirala je 79.000 dinara, overa semestra 2.000 dinara, prijava ispita 660 dinara, a zahtev za izdavanje uverenja i diplome 8.500 dinara. O ceni knjiga da i ne govorimo. Tako sve puta dve, tri, četiri godine. Doktorske studije u Novom Sadu koštaju ukupno 574.000 dinara, ne znam da li znate to ministre. Sama školarina je 254.000 dinara, a u Beogradu 180.000 dinara. Znači, nemamo unifikaciju cena na univerzitetima.
Imajući u vidu ovakve cene nije ni čudo što studenti odlaze na privatne fakultete i hrle tamo, pošto za iste pare lakše završavaju. Nemojmo zaboraviti da veliki broj studenata nije iz gradova gde su fakulteti već dolaze i drugih mesta, iz unutrašnjosti.
Nisu svi studenti iz Kragujevca, Niša, Novog Sada i Beograda. Plaćaju smeštaj, plaćaju hranu, plaćaju prevoz. Roditelji sa prosečnom platom od 360 evra šalju svoju decu da studiraju, i onda zbog dva boda i reforme obrazovanja moraju da izdvoje enormne iznose za školarinu za svoju decu.
Na ovakav način mislim da ne doprinosimo povećanju broja obrazovanih u Srbiji. Mislim da gradivo nije prilagođeno modelu studiranja i da nije presudan broj položenih ispita, već broj sakupljenih bodova.
Studiranje po Bolonji kod nas u praksi je bleda slika onoga što piše na papiru, i mislim da ovaj problem treba sistemski rešiti. Uprkos svemu, ovu izmenu zakona treba da podržimo, jer nisu studenti niti njihove porodice krivi za lošu primenu jedne dobre ideje, jednog evropskog načina studiranja, te vas pozivam da u danu za glasanje podržimo ovaj zakon. Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kolege poslanici, Predlog zakona o prekršajima koji je danas pred nama je generalno izuzetno dobar i važan zakon, koji je potrebno da bude donet, imajući u vidu izmene i nova zakonska rešenja u našem zakonodavstvu, kao i Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa, koju smo nedavno usvojili.

Sada važeći Zakon o prekršajima donet je 2005. godine, a počeo je da se primenjuje 2010. godine, sa izmenama i dopunama, jer tada su se desile brojne promene, a posebno je bitno da su Zakonom o uređenju sudova osnovani prekršajni sudovi i da prekršajni postupak više nije upravni postupak. Takođe, potrebno je usklađivanje sa Zakonikom o krivičnom postupku, Krivičnim zakonikom i Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Ovaj predlog zakona potreban je zbog svih navedenih promena i dešavanja, te se istim uvode novine i unapređuju se postojeća rešenja.

Osvrnuću se u izlaganju na najbitnije novine, iako su neke od mojih kolega to već spominjali. Kao prvo, smatram da je izuzetno bitno proširena prekršajna odgovornost pravnog lica. U članu 28. Predloga zakona je navedeno da prestankom postojanja pravnog lica u toku prekršajnog postupka ne prestaje odgovornost za prekršaj, u slučaju postojanja pravnog sledbenika, te da ukoliko je pravno lice prestalo da postoji nakon pravosnažnosti postupka, izrečena sankcija će se izvršiti prema pravnom sledbeniku.

Ovim predviđenim rešenjem prestaće se sa praksom pravnih lica da izmenom svojih opštih akata, npr. prestankom postojanja pravnog lica, potom osnivanja novog, a sve u cilju izbegavanja prekršajne odgovornosti.

Dalje, predloženim rešenjem predviđen je i rad u javnom interesu, kao alternativna sankcija. Porast kriminaliteta i opterećenost zatvorskih ustanova dovodi do još većeg opterećenja zatvora, pokazuje da kazne zatvora ne ostvaruju očekivane efekte.

Smatram da će se pozitivniji efekat ostvariti alternativnim sankcijama, u konkretnom slučaju, radom u javnom interesu, posebno, imajući u vidu da su to lakša prekršajna dela. Na ovaj način će se stvoriti kako ušteda u budžetu, tako i veća korist za okrivljenog. Dešavalo se da je okrivljenom jeftinije od novčane kazne da istu zameni zatvorom pa će se na ovaj način izbeći još veća prenaseljenost zatvora i ujedno će se ostvariti uštede u budžetu, koje neće biti male.

Osvrnuću se i na to da je neko od mojih kolega juče spomenuo da ovaj predlog izgleda kao da ga je pisalo Ministarstvo finansija imajući u vidu novčane kazne, odnosno njihovu visinu. Ne bih se složila sa ovom konstatacijom iz više razloga.

Prvo, postoji mogućnost alternativne sankcije u vidu rada u javnom interesu, kao drugo, prekršaji su lakša dela pa ne vidim potrebu da učinioci prekršaja budu lišeni mogućnosti da se kazne novčano, već da im se izrekne kazna zatvora. Takođe novčano kažnjavanje zbog nepoštovanja procesne discipline postoji, kako u parničnom tako i u krivičnom postupku.

Što se tiče rokova zastarelosti, kako relativne, tako i apsolutne zastarelosti, koji su duplirani ovim predlogom zakona, jasna mi je namera zakonodavca da se na ovaj način pokušava sprečiti da jedan broj predmeta zastari.

Međutim bojim se da na ovaj način se neće doprineti efikasnijem radu prekršajnih sudova, na ovaj način će se ušuškati, jer će imati vremena da završe predmete, a smisao prevencije će izgubiti značaj i dovešće u pitanje pravnu sigurnost jer će prekršajni postupak moći da traje čak četiri godine, koliko ni krivični postupak za neka lakša dela ne može da traje.

Mislim da će se veća efikasnost postići povećanjem broja prekršajnih sudija i sudijskih pomoćnika, kao i povećanjem kontrole rada prekršajnih sudova. Takođe mislim da će se efikasnijem radu doprineti izmena koje se odnose na dostavljanje, tako da ne vidim potrebu za povećanjem roka zastarelosti.

Smatram da svaki prekršajni postupak bez obzira na broj predmeta u radu postupajućeg sudije može da se završi za godinu dana i u praksi se dešavalo da prekršajni sudija za godinu dana zakaže samo jedno ročište, a drugi sudija redovno ispunjava svoje poslove i zakazuje na mesec dana, šalje pozive i postupak se završi za šest, sedam meseci. Tako da smatram da treba posebnu pažnju posvetiti sudijama, a da nisu rokovi u pitanju.

Predloženim zakonom se uvode izmene u vidu načela koja se tiču tereta dokazivanja. Do sada je bila praksa da se podnese zahtev za pokretanje postupka i da podnosilac zahteva smatra da je obavio posao, te se tokom prekršajnog postupka ponašao pasivno i sve radnje dokazivanja je obavljao sud. Na ovaj način podnosioci zahteva će postati aktivniji u postupku i sami će predlagati dokaze i trudiće se da dokažu činjenice iz zahteva za pokretanje postupka.

Odredbe koje se odnose na dostavljanje koje sam već spomenula su doživele inovaciju uvođenjem mogućnosti elektronskog dostavljanja i smatram da će to u mnogome doprineti efikasnijem radu prekršajnih sudova, pošto se dostavljanje do sada pokazalo kao veliki problem.

Najznačajnija novina koju donosi ovaj predlog zakona je prekršajni nalog, koji postoji u mnogim zemljama regiona. Do sada se prekršajni postupak mogao pokrenuti samo zahtevom, a novina zakonskim rešenjem je da postupak može da se pokrene i prekršajnim nalogom. Ovim nalogom se daje mogućnost za veću naplatu novčane kazne i ujedno je isplativije za učinioca prekršaja, jer ukoliko se plati polovina sume u roku od osam dana, druga polovina kazne se otpisuje. Smatram da je ova mogućnost data za veću efikasnost, kako naplate, tako i toga da će prekršajni postupak na taj način manje voditi i da će se rasteretiti prekršajni sudovi.

Postupak prinudne naplate do sada nije davao velike rezultate jer je postojala pretnja ukoliko se ne naplati novčana kazna, da će ista biti zamenjena kaznom zatvora. Jedan broj učinilaca prekršaja se odlučivao za zamenu kazne zatvora, pa je to dovodilo do toga da izvršenje kazne zastari, jer su zatvori prenatrpani i nikada ne bi bili pozvani na odsluženje kazne. Postupak prinudne naplate je uređen u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju i doprineće većoj naplativosti izrečenih novčanih kazni i smanjiće zloupotrebu da iste zastare.

Što se tiče uvođenja dva jedinstvena registra elektronske baze podataka, smatram da je ovo odlično rešenje kojim će se centralizovati baza podataka. Takođe, osvrnuću se na to da je danas na dnevnom redu izbor sudija koji je napadan od strane nekih poslanika i smatram da ne stoje primedbe. Oni koji su sprovodili reformu 2009. godine, koji su je tako sproveli da mislim da u narednih pet godina nijedno Ministarstvo pravde ne može da ispravi šta je urađeno.

Posebno smatram da nije fer, u najmanju ruku prema sudijama koje nisu reizabrane, njih šest i koje su vraćene Odlukom Ustavnog suda da im stavljate da su članovi nekih stranaka. Dovoljno je to što niste primenili određene kriterijume kada ste vršili reizbor tih sudija i što ste ih ostavili da sačekaju da ih Ustavni sud vrati na svoja radna mesta. Imajući u vidu ova zakonska rešenja koja su pred nama, Predlog zakona o prekršajima smatram da doprinosi daljoj reformi pravosuđa, koju s uspehom sprovodi naše Ministarstvo pravde i lokalne samouprave. Pozivam sve kolege da glasaju u danu za glasanje. Hvala.

Hvala.       
Poštovani predsedniče, gospodine Đurđeviću, kolege poslanici, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, koji su predložili kolege poslanici iz poslaničke grupe SPO i DHSS, smatram da su iste izmene dobre. Potrebne su radi poboljšanja sadašnjeg ZKP. Doprinose nastavku borbe protiv korupcije i kriminala. Poslanička grupa SNS će podržati ove izmene.
Što se tiče Predloga zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, ovim predlogom zakona u mnogome se doprinosi većoj informisanosti pravnih i fizičkih lica, kao i uvođenje savremenijeg načina objavljivanja propisa.
Pored toga što ovaj predlog zakona bliže uređuje delatnost izdavanja "Službenog glasnika" kao delatnost od opšteg interesa, uređena su pitanja objavljivanja akata u "Službenom glasniku", odnosno utvrđeno je koji akti moraju biti objavljeni i koji imaju obavezu objavljivanja, kao i akti koji ne podležu obavezi objavljivanja.
Takođe, predviđeno je da se obavezno objavljuju presude Evropskog suda za ljudska prava i potvrđeni međunarodni sporazumi.
Glavom III uređeno je i pitanje načina objavljivanja zakona i drugih propisa i akata. Glavom IV je bliže uređena forma izdavanja i uređivanja "Službenog glasnika".
Bitna novina koju ovaj predlog zakona donosi jeste utvrđivanje elektronskog oblika Republičkog "Službenog glasnika", koji će u štampanom obliku biti zvanično izdanje.
Ovakvim zakonskim rešenjem ide se u korak sa vremenom, posebno imajući u vidu informacione tehnologije i brži način komunikacije. Na ovaj način takođe se smanjuju troškovi nabavke i distribucije "Službenog glasnika" i povećava se produktivnost rada državnih organa, pravnih i fizičkih lica.
Smatram da je važno napomenuti da sve članice EU imaju on-lajn izdanje svog Službenog glasnika, tako da je ovo novina koja doprinosi da se ide u korak sa zemljama članicama EU.
Nadalje, uspostavljanje pravno-informacionog sistema Republike Srbije kao svojevrsne novine, koja je bliže uređena Glavom V Predloga zakona, koji će predstavljati jedinstvenu zbirku podataka i korišćenje iste u jednom delu bez plaćanja naknade za sve korisnike Interneta je izuzetno rešenje. Naime, na ovaj način određeni podaci će postati dostupniji i transparentniji svima kojima je potrebno da imaju uvid u iste.
Zbog navedenog, odnosno uvođenje elektronskog "Službenog glasnika" i besplatnog pristupa Zbirki propisa, doći će do pada prihoda po osnovu pretplate od koje je finansirano JP "Službeni glasnik", te iz tog razloga predviđeno je i delimično finansiranje, odnosno obezbeđivanje potrebnih sredstava u budžetu Republike Srbije.
Obzirom na pad prodaje od prihoda, potrebno je delimično finansiranje iz budžeta republike, pa se ovako predloženo rešenje smatra celishodno, posebno ako se ima u vidu da se ovakvo rešenje primenjuje u 11 zemalja EU sa delimičnim finansiranjem iz budžeta.
U Predlogu zakona je predviđen način određivanja iznosa sredstava koji se obezbeđuju u budžetu. Vlada je u svom obrazloženju ovog predloga zakona navela koliki iznos bi u budžetu Republike Srbije trebao da bude izdvojen za 2014. godinu.
Smatram da će rešenje iz ovog predloga zakona pozitivno uticati na rad državnih organa, kako pravnih tako i fizičkih lica, jer će im "Službeni glasnik" biti pristupačniji, propisi transparentniji, a sam rad mnogo produktivniji.
Ovaj predlog zakona je još jedan u nizu predloga zakona koji pokazuje da nadležno ministarstvo radi na najbolji mogući način. Nadam se da će i ovaj predlog zakona, kao i mnogi do sada koje je predložilo Ministarstvo pravde, biti izglasano u Danu za glasanje ako ne jednoglasno, onda velikom većinom.
Imajući u vidu rešenje koje predviđa predlog zakona koji je pred nama, poslanička grupa SNS će isti podržati i pozivam vas da u Danu za glasanje date podršku nastavku reforme koju predvodi nadležno ministarstvo. Hvala vam.

Povređena je povreda Poslovnika gde se kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Danas je na dnevnom redu Predlog zakona o železnicama, a ne lik i delo Nataše Mićić, pa vas molim da primenimo Poslovnik i da nastavimo raspravu gde smo stali juče. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, kolege poslanici, danas je pred nama veoma bitan set zakona iz oblasti pravosuđa, o kojima su moje kolege već dosta toga rekle. Ukratko ću se osvrnuti na neke od zakona o kojima danas raspravljamo.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku ima par veoma važnih izmena. Naime, izmenom člana 73. Zakonika briše se jedna diskriminatorska odredba, koja govori ko može biti branilac u krivičnom postupku. Smatram da je ova izmena izuzetno bitna, iako će ovaj zakonik morati pretrpeti još izmena, jer je izvorni zakon donet u reformi koja je donela niz problema sa kojima se sada susrećemo.
Predloženom izmenom dozvoljava se da advokatski pripravnik može da zameni branioca u postupku za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina. Na ovaj način doprinosi se edukaciji advokatskog pripravnika. Takođe, propisivanje posebnog staža kada advokat može biti branilac narušavalo je u najmanju ruku ustavno pravo okrivljenog da izazove branioca. Ko može da garantuje da će bolju odbranu okrivljenom pružiti advokat sa najmanje pet godina radnog iskustva, ako je isti stekao to iskustvo u radu na opštim parnicama, na primer, od advokata koji ima staž dve godine, a bavio se krivicom?
Takođe, uskraćivanje prava advokatskom pripravniku da zameni principala i da drži završnu reč na suđenju za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ne može doprineti da advokatski pripravnik stekne neophodno radno iskustvo.
Nadalje, odredba zakona koja se odnosi na pritvor kao meru obezbeđenja prisustva okrivljenog nakon izricanja prvostepene presude nije nikakva novina koju ne poznaje naše krivično procesno pravo.
Ovakva odredba postojala je u našem prethodnim zakonima o krivičnom postupku, ali u najnovijim imamo pravnu prazninu koju je trebalo rešiti. Šta sa okrivljenim koji je u pritvoru ili šta sa okrivljenim kome je izrečena osuđujuća presuda, a nije u pritvoru, ali postoji osnov za određivanje istog? Predlagač izmena i dopuna ovog zakonika na ovaj način je samo nastavio pravni kontinuitet koji je postojao u našem zakonodavstvu, a koji je narušen lošom reformom pravosuđa.
Što se tiče novog Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, istim su napravljene znatne izmene sadašnjeg zakona, posebno u delu u kojem su primećeni određeni problemi pri primeni postojećeg, a uz sugestiju stručne javnosti i relevantnih međunarodnih organizacija. Novi zakon poboljšava sada postojeći jer se vodi računa o pretpostavci nevinosti, pa do trajnog oduzimanja imovine može doći tek nakon donošenja pravosnažne presude.
Takođe, smatram da je dobro što su novim zakonom data veća ovlašćenja Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom, što će doprineti većoj efikasnosti rada ovog organa. Usvajanjem ovog zakona doprinosi se nastavku protiv borbe protiv korupcije i kriminala.
Na kraju, osvrnuću se na danas, po mom mišljenju, najbitnijem "Marijinom zakonu", koji je pred nama, pred narodnim poslanicima, koji je došao pre svega trudom jednog čoveka, Slobodana Jovanovića iz Novog Sada, mog sugrađanina. O ovom zakonu zaista može dosta da se govori i moje kolege su dosta rekle, i sa pravne i sa moralne strane, ali smatram da je najbitnije da ćemo konačno dobiti jedan zakon koji može da nas svrsta u zemlje koje već imaju ovakvu pravnu regulativu i kojom ćemo doprineti većoj sigurnosti i zaštiti posebno osetljive kategorije lica.
Ovaj zakon je odavno trebao biti donet, još 2010. godine, kada je doneta već pomenuta Konvencija, koju su kolege pomenule, ali je uvek bilo nešto hitnije i isti je stajao u fijoci. Ništa nije hitnije od pokušaja da se zaštite deca i da se uvede poseban registar za učinioce krivičnih dela protiv polnih sloboda. Ovim zakonom uređuje se da učiniocima krivičnog dela protiv polne slobode se ne može ublažiti kazna, da se isti ne mogu uslovno otpustiti i koje pravne posledice nastupaju, koje mere će se sprovoditi. To je nešto ukratko.
Zakon nije savršen. Sigurna sam da će biti usvojen veliki broj amandmana koji će doprineti da ovaj zakon bude bolji, ali najbolje bi bilo da imamo bilo kakav zakon iz ove regulative koji reguliše ovu posebno osetljivu oblast, nego da ga nemamo, kako je do sada bilo.
Zaista se zahvaljujem Slobodanu Jovanoviću, koji je uprkos svom bolu uspeo da nas nagna da se donese ovakav zakon i da pokrene priču o ovom zakonu, da se druga deca zaštite, kad već nije mogla njegova Marija i zaista pozivam sve kolege da podrže, kako ovaj zakon, tako i druge zakone koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Poštovani predsedniče, ministre, kolege poslanici, danas je pred nama na dnevnom redu predlog Visokog saveta sudstva da se donese odluka o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Neko je danas rekao da će ovde da brani pravni sistem, jer je u pitanju politička odluka o smeni predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Prvo, nije mi jasno zašto ti isti nisu branili pravni sistem 30. novembra 2009. godine, kada je na osnovu neustavne odredbe biran predsednik suda? Drugo, danas na dnevnom redu nije nikakva smena, niti razrešenje, nego prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Mi kao narodni poslanici treba da sprovedemo Odluku Ustavnog suda, kojom je utvrđeno da je odredba člana 102. stav 5. Zakona o sudijama u suprotnosti sa Ustavom kao najvišim pravnim aktom. Naime, članom 7. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i obavezujuće, dok je odredbom člana 171. stav 1. Ustava propisano da je svako dužan da ih poštuje i izvršava. Mi treba da postupimo saglasno navedenim aktima i da ispoštujemo odluku Ustavnog suda.
Na osnovu člana 102. stava 5. Zakona o sudijama, izabran je današnji predsednik Vrhovnog kasacionog suda. jasno je da pri izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda nije ispoštovan postupak izbora, jer nije pribavljeno mišljenje opšte sednice sudija Vrhovnog kasacionog suda, te smo danas dužni da ispravimo učinjene greške i da donesemo odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Član zakona na osnovu koga je izabran predsednik Vrhovnog kasacionog suda je u suprotnosti sa odredbom člana 144. stav 1. Ustava, u kome je jasno propisana procedura za izbor predsednika najvišeg suda u Srbiji.
Visoki savet sudstva je 18. novembra 2009. godine dostavio Predlog odluke za izbor predsednika suda, pozivajući se na odredbu zakona koja je proglašena neustavnom. Kasnije, u skupštinskoj proceduri je došlo volšebno do promene odluke predlagača i prekoračena su ovlašćenja na sednici Odbora za pravosuđe i Predlog odluke kakav je ušao nije takav i izašao iz Skupštine, već na drugi način. Jasno je da u postupku izbora predsednika suda nisu ispoštovani pozitivno pravni propisi naše zemlje i danas imamo situaciju da je predsednik najvišeg suda u Srbiji izabran na način suprotno Ustavu i zakonu.
Članom 79. Zakona o sudijama je propisano da se predsednik suda bira među sudijama po pribavljenom mišljenju. Članom 144. stav 1. Ustava je jasno propisano kako se bira predsednik suda, pa je odredba člana 102. stav 5. u koliziji sa istim, po kome je izabran predsednik Vrhovnog kasacionog suda .
Jasno je da je u konkretnom slučaju izostavljeno pribavljanje mišljenje opšte sednice sudija Vrhovnog kasacionog suda. Ovakvim izborom predsednika Vrhovnog kasacionog suda je narušeno jedinstvo pravnog poretka naše zemlje, jer je omogućen izbor predsednika jednog suda pre postojanja tog suda i nezavisno od izbora sudija. Morale su prvo biti izabrane sudije Vrhovnog kasacionog suda, koje bi iz svog reda na opštoj sednici dale mišljenje o kandidatu za predsednika. U konkretnom slučaju izabran je predsednik Vrhovnog suda koji nije ni postojao. Sud nije bio formiran, nisu izabrane sudije. Prvo su morale biti izabrane sudije suda, kako bi iz svog reda dale mišljenje o budućem predsedniku Vrhovnog kasacionog suda.
Članom 31. Zakona o uređenju sudova takođe je definisano šta radi Vrhovni kasacioni sud, a jedna od njegovih ingerencija je davanje mišljenja o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Takvo mišljenje nikada nije dato. Dobili smo od predsednika Vrhovnog kasacionog suda, protivno svim odredbama Ustava i zakona koji uređuju izbor istog.
Sada je trenutak da ispravimo učinjene greške, da pokažemo da je Srbija ipak pravna država i da poštuje Ustav. Izborom predsednika Vrhovnog kasacionog suda izigran je Ustav. I tada, kao i sada, se znalo da izbor predsednika najvišeg suda u zemlji nije imao uporište. Jasno je da predsednik Vrhovnog kasacionog suda nije imao legitimitet kada je izabran na osnovu odredbe zakona, koja je proglašena neustavnom. Sada nema više ni legalitet.
Imajući navedeno u vidu, te da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i obavezujuće, pozivam vas da donesemo odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i da pokažemo da Srbija jeste pravna država. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani predstavnici Vlade, kolege poslanici, Predlog zakona o javnim preduzećima, koji je danas na dnevnom redu, svojevrstan je korak napred ka reformama koje je obećala aktuelna vlast.
Smatram da je ovo jedan od najboljih zakona koji je ova vlada predložila, jer će se, uprkos kritikama koje su izneli neki poslanici iz bivše vlasti, stati na put politizaciji menadžmenta javnih preduzeća.
Jasno je da je cilj ovog predloga zakona departizacija i profesionalizacija rada javnih preduzeća. Osnovna novina, ovim zakonom je predviđeno ukidanje upravnih odbora, te po novom predlogu zakona o javnim preduzećima kao organe upravljanja imamo direktore i nadzorni odbor, odnosno u dvodomom sistemu se uvode izvršni odbori. Neće više političke partije moći da udomljuju svoje kadrove putem upravnih i nadzornih odbora. Neće više javna preduzeća biti kolač koji će se deliti među strankama, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, kako smo navikli od stranaka iz bivšeg režima.
Ovim predlogom zakona uvodi se da se direktori biraju na javnom konkursu, koji je svojevrsna novina, te uslovi koje lica moraju da ispune da bi bili direktori.
Takođe, svojevrstan vid profesionalizacije vrši se i uvođenjem razrešenja u slučaju da se ne ostvare poslovni rezultati, odnosno članom 38. Predloga zakona propisano je kada će se direktor obavezno razrešiti, odnosno članom 39. kada može da bude razrešen , diskreciono ovlašćenje koje se daje organu nadležnom za imenovanje direktora.
Članovi nadzornih odbora moraće da ispunjavaju uslove koji su propisani članom 16. Predloga zakona, da bi bili izabrani za članove, među kojima su najznačajniji da lice koje se imenuje za člana nadzornog odbora mora da ima visoko obrazovanje, da je stručnjak u određenoj oblasti i da ima najmanje tri godine iskustva. Na ovakav način data je prednost struci.
Nisu jasne kritike koje se iznose na račun ovog predloga zakona, jer je ovaj predlog zakona dugo čekao da bude donet, a prethodna vlast se nije usudila da isti donese, iako je imala mogućnost, dok je ova vlada pokazala spremnost da donese ovakav predlog zakona i da izvrši profesionalizaciju i departizaciju javnih preduzeća.
Bitno je naglasiti da je Svetska banka zadovoljna ovakvim predlogom zakona o javnim preduzećima, kojim će se unaprediti i modernizovati upravljanje u okviru javnih preduzeća.
Način kojim se upravljalo javnim preduzećima u prethodnom periodu umnogome je doveo osnivače istih u nepovoljan položaj sve zbog neadekvatnog i nestručnog upravljanja. Javna preduzeća postala su leglo korupcije i kriminala, koje se najviše ogleda kroz vršenje postupaka javnih nabavki, što će se ovim predlogom zakona sprečiti uvođenjem instituta javnosti i kontrole rada istih.
SNS podržaće ovaj predlog zakona o javnim preduzećima, te vas pozivam da u Danu za glasanje svi glasamo za ovaj zakon. Hvala vam.