Hvala.
Uvaženi predsedavajući, predstavnici Visokog saveta sudstva, koleginice i kolege narodni poslanici, čuli smo koji su predlozi odluka za izbor kandidata danas pred nama za sudije koji se prvi put biraju na tu odgovornu i značajnu funkciju.
Srpska napredna stranka bezrezervno podržava rad nezavisnog sudstva, za razliku od nekih ranijih vremena i ranijih stranaka, koji su partijski birali sudije. Ali, nažalost, imamo amneziju kod tih partija koje su 2010. godine urušile pravosuđe. Opterećenost suda je takva da imamo veliki broj nerešenih predmeta iz ranijih godina i tome, nažalost, doprinosi manjak sudija.
Potrebno je da izaberemo mnogo više sudija nego što i danas imamo na dnevnom redu i vi to isto znate. Postoje sudije koje u radu imaju više od 300 predmeta. Iz tog razloga postoje sudije koje zakazuju suđenja. Nažalost, imamo primere u Privrednom sudu u Novom Sadu, svega dva puta godišnje ili izvršenja koja traju tri do pet godina na osnovu izvršne isprave ili u osnovnom sudu, gde je u februaru sledeće ročište za glavnu raspravu zakazano u oktobru mesecu ove godine.
Kada je reč o ovim predloženim kandidatima, iz priloženih biografija koje ste vi pročitali, koje smo dobili, jasno je da se Visoki savet sudstva rukovodio sagledavanjem rezultata rada ovih predloženih kandidata, mišljenje kolegijuma, koje predstavlja samo jedan od parametara vezan za izbor sudija, dužina staža, kvalitet u dosadašnjem radu. U kontekstu svih tih činjenica, Visoki savet sudstva se rukovodio željom da izaberu najkvalitetniji kandidati.
Bitno je da se Visoki savet sudstva da predloži najkvalitetnije kandidate koji su već dugo godina u pravosuđu, kako bi se pospešio rad pravosuđa, kako bi sve učinili da pravosuđe u narednom periodu bude kvalitetnije, a rad sudija transparentniji, efikasniji, stručniji, ali odgovorniji.
Nadam se da će ovi predloženi kandidati, kada budu izabrani za sudije, suditi u razumnom roku, da neće trpeti pritiske, da će završavati svoje predmete na vreme, da neće biti disciplinskih prijava i da neće, kako je rekao moj kolega, biti nikakvog uticaja na njih, da će se samo baviti pravilima struke.
Čuli smo i da je u skladu sa Zakonom o sudijama Visoki savet sudstva za sve kandidate pribavio mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za obavljanje sudijske funkcije. Složićemo se da je za obavljanje jedne ovakve funkcije značajno da kandidat ispunjava sve te uslove, da ispunjava sve uslove da bude stručan, osposobljen i dostojan kako bi na sveukupan način podigao nivo i kvalitet pravosuđa u Srbiji.
Ističem da je bitno da se radi o kandidatima koji su stručni, o čemu ste nas vi uverili, ove biografije koje smo pročitali, da su svi kandidati odgovorni, savesni, dostojni sudijske funkcije, da će se njihovim izborom za sudove za koje su aplicirali i za koje su predloženi na ovoj sednici parlamenta podići nivo kako rada tih sudova, tako i pravosuđa u Srbiji, koje posrće unazad nekoliko godina, ali uspešno pokušava da se izbori sa svim problemima.
Srpska napredna stranka će podržati ovaj izbor. Mi ćemo u danu za glasanje glasati za ove kandidate. Ja im zaista želim svu sreću u radu, da izdrže rad bez pritisaka i da sude po savesti. Hvala.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ove tačke dnevnog reda objedinjena je rasprava o dva predloga zakona o potvrđivanju protokola i tri predloga zakona o potvrđivanju sporazuma. Neću navoditi pune nazive jer je to učinjeno već nekoliko puta od kada razmatramo ovu tačku dnevnog reda.

Svih pet predloga zakona koji su na dnevnom redu su vezani za oblast zaštite životne sredine i nadovezuju se na prethodnu tačku dnevnog reda sa ove sednice. Oblasti zaštite životne sredine je od ogromnog značaja i zato zaslužuje komentarisanje i analizu.

Pažnju ću zadržati na prva dva predloga zakona, na Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o održivom turizmu u okviru Konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata i Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama u okviru Konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Oba ova protokola se zasnivaju na Konvenciji o zaštiti i održivom razvoju Karpata koja je usvojena u Kijevu 22. maja 2003. godine i kojom je obuhvaćeno sedam zemalja i to: Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Ukrajina i Srbija.

Oba protokola sadrže opšte ciljeve i principe koji treba da se realizuju u području Karpata, primenom ovih protokola i kojih moraju da se pridržavaju potpisnice u realizaciji protokola. Obaveze potpisnica protokola sistematizovane su u poglavlja, opšte obaveze i posebne mere. Postavljeno je nekoliko prioriteta. Kao prvi bih navela razvoj ovog područja i razvoj održivog turizma, kao i povećanje površina pod šumama i kvaliteta šuma.

Kao drugi prioritet je harmonizacija politika što podrazumeva da se potpisnice obavezuju da razmotre i koriste alate i metodologije koje se primenjuju na međunarodnom nivou za planiranje, razvoj i upravljanje turizmom, posebno u ranjivim područjima koja su ograničena na štedljivo korišćenje. I, da harmonizuju nacionalne alate i okvire za planiranje kao i da su potpisnice obavezne da razmenjuju informacije među vladinim institucijama na svim nivoima i među svim interesnim grupama u najboljim praksama koje su postignute po ovim pitanjima i u ovoj oblasti.

Treći važan prioritet jeste integrisanje ciljeva, očuvanja i održivo korišćenje biološke i predeone raznovrsnosti Karpata u sektorske politike, kao i održivog upravljanja i zaštite Karpatskih šuma. Ovo podrazumeva da se potpisnice obavezuju da uzmu u obzir ciljeve ovih protokola pri izradi svojih politika, ne ograničavajući se samo na prostorno planiranje i upravljanje zemljišnim resursima, očuvanje biološke i predeone raznovrsnosti, upravljanje vodenim i rečnim bazenima poljoprivrede i šumarstva, transporta i infrastrukture, industrije i energetike.

Ovo bi za nas moglo da bude od posebnog značaja, pogotovo za razvoj ekonomije, a naročito za razvoj poljoprivede jer predstavlja šansu za našu zemlju, za odbranu od pritisaka da se uvedu u proizvodnju genetski modifikovani proizvodi, za proizvodnju zdrave hrane i plodova iz prirode, lekovitog bilja, meda i slično, zatim, za održanje zdravih i ne zagađenih pašnjaka na kojima bi se vršila ispaša stoke od koje bi mogli da dobijemo zdravo i organsko mleko i meso, sa kojim bi mogli da pokrijemo i naše tržište i da konkurišemo za izvoz.

Ali, ovo treba pre svega implementirati da bi do toga došli i ja ću da iskoristim prisustvo vas, uvažena ministarko, da postavim pitanje, da li je istina ono što sam čula da se sada događa da mlekare otkupljuju 20% manje mleka i da proizvođači prosipaju višak mleka, jer je nekome bio interes da uvede mleko u prahu i da mlekare moraju, odnosno uzimaju da koriste to mleko jer je jeftinije?

Mislim da, pogotovo kada počnemo da primenjujemo ove protokole, a i inače, ako vodimo računa o našim proizvođačima i razvoju naše ekonomije, a posebno poljoprivrede, do ovakve situacije ne bi smelo da dođe.

Znajući kako funkcionišu ministarstva, želim i da vam postavim pitanje – da li su ministarstva spremna na međusobnu saradnju i koordinaciju i da li imate plan kako da realizujete ovu saradnju i koordinaciju među ministarstvima u svim ovim oblastima koje sam malopre navela?

Iskreno, mislim da će realizacija integrisanih ciljeva ići dosta teško. Četvrti prioritet jeste učešće regionalnih i lokalnih vlasti zajednica i drugih interesnih grupa.

Ovo podrazumeva da je svaka potpisnica obavezna da u okviru svog institucionalnog okvira uključi relevantne institucije regionalnih i lokalnih vlasti, kao i druge interesne grupe koje se bave pripremom i implementacijom politika.

Da li imate razrađen plan kako da obezbedite učešće svih ovih faktora? Lokalne vlasti imaju značajnu ulogu u ovome.

One imaju mogućnost da preko graničnim projektima obezbede sredstva za implementaciju ovih protokola.

Mislim da zato treba vršiti tu koordinaciju između lokalnih vlasti i državnih organa kako bi se protokoli što bolje implementirali. Tim prekograničnim projektima mogu da se povuku značajna sredstva iz EU.

Što se tiče učešća drugih interesnih grupa, vrlo sam skeptična, znajući odnos ministarstava i ove Vlade prema javnim raspravama, javnim slušanjima i posebno prema civilnom sektoru u kome ima najviše organizacija koje se bave u pravo zaštitom životne sredine.

Peti prioritet i peta obaveza je da se vrši promocija ciljeva i rezultata predviđenih ovim protokolom. Zatim, kao šesti zadatak, predviđena je i edukacija, kako subjekata koji će raditi na realizaciji protokola, tako i celokupnog stanovništva.

Neophodno je početi sa edukacijom o značaju zaštite životne sredine, od obdaništa, preko predškolskog i školskog uzrasta, studenata, preko organizacija i radnih mesta gde ljudi rade, preko mesnih zajednica, a naravno i preko medija, kao i putem održavanja seminara okruglih stolova i drugih vidova neposrednih kontakata sa građanima.

Sada vladajuća većina često kritikuje pa se čak i podsmeva akciji „Očistimo Srbiju“.

Ako je neko i zloupotrebio sredstva namenjena za ovu akciju, postoje nadležni organi koji to treba da ispituju, i ako postoje krivci da ih kazne. Ali ne možemo da sporimo da je ova akcija dala dobre rezultate.

U vreme sprovođenja ove akcije održavane su radne akcije koje su angažovale i mlade i škola i zaposlene u okviru svojih preduzeća gde rade, da očiste svoja okruženja i time stvore navike da treba da žive u čistoj i zdravoj sredini.

Nije slučajno, i meni bar, nije smešno to što su bili postavljeni i bilbordi po ulicama, što su išli spotovi na televiziji i na elektronskim medijima, što su bili oglasi u pisanim medijima, jer su oni stalno podsećali građane i bilo je vidljivo na ulici da kada neko po običaju hoće da baci opušak ili papirić, omot od žvake, od čokolade, pa vidi bilbord, ili se seti spota, potraži korpu za otpatke.

Bile su očišćene mnogobrojne divlje deponije u to vreme i nisu se dovoljno brzo punile. Takođe su bili očišćeni i kanali, međutim, kako je ta akcija prestala, polako je i ta svest kod stanovništva počela ponovo da pada na niži nivo i ponovo su zatrpane sve divlje deponije i stvorene nove i zatrpani svi kanali koji su doprineli poplavama koje smo imali prošle godine.

Juče, u Jutarnjem programu na „Studiju B“, sam baš gledala prilog o divljoj deponiji na Avalskom putu, pored jedne nedovršene kuće. Nebrojeno puta su već i Gradska čistoća i drugi nadležni organi čistili i odnosili smeće sa te divlje deponije i ona se ponovo jako brzo stvori i građani koji žive u okruženju stalno apeluju.

To pokazuje da je neophodno da se radi edukativno i da se poveća svest građana od neophodnosti održavanja životne sredine i, pre svega, higijene i čistoće, a to će onda pomoći i implementaciji ovih protokola.

Poslanička grupa Boris Tadić – SDS, ZZS i ZS, podržava potpisivanje ratifikacije ovih protokola, ali imamo zaista sumnju i apelujemo da se učini sve da oni budu i implementirani i realizovani, jer realizacijom ovih protokola ne samo potpisivanjem, nego realizacijom, digli bi standard u našoj zemlji i približili bi se zemljama EU i drugim razvijenim zemljama u svetu. Zahvaljujem na pažnji.

Izvinjavam se, kolega Atlagić se javio za reč po Poslovniku i mislim da on ima prednost.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, nadovezaću se na ono što je govorila moja uvažena koleginica Olgica Batić. Htela bih da istaknem nekim kolegama, govornicima smetala je rečenica koja je spomenuta u više navrata danas u raspravi – interes građana. Ovde smo svi mi izabrani zbog interesa građana i zaista ne znam zašto je postojao taj problem da jedan od naših kolega ustao da kaže da je interes građana spomenut nekoliko puta i da se ništa ne menja ovim predlogom zakona i da spominje Zakon o javnim beležnicima.

Već je napomenuto, na dnevnom redu je Zakon o overavanju potpisa, prepisa i rukopisa. Spočitavate skupštinskoj većini da je zakon menjan nekoliko puta. Moraću da spomenem da je tačno pre pet godina sprovedena politička čistka u sudovima Srbije. Hajde da spomenemo sve iz prošlosti. Hajde da spomenemo 1. januara 2010. godine kada ste izvršili, ne mogu da upotrebim reč, možda je na spisku ovih reči, kada neizabrane sudije nisu imale ni jedan kriterijum zašto nisu izabrane.

Pričate o odgovornosti, neke kolege su spominjale odgovornost za ovo što se danas radi, zato što se misli na interes građana. Hajde da govorimo o interesu građana kada 700 sudija i 150 tužilaca nije prošlo vaš čuveni reizbor, kolege, bez ikakvih kriterijuma. Govori se o tome koliko košta današnje zasedanje. Koliko košta to što su sudije vraćene na rad, posle vaše neuspele reforme, pa su tužile Republiku Srbiju? Koliko to košta Republiku Srbiju, to je što je skupštinskoj većini interes građana preči od svega ostalog i nije nam teško da menjamo zakone ako treba i 10 puta, ako uvidimo da nema uslova da se nešto sprovede? Znači, ukoliko postoje teritorije na kojima ne postoje javni beležnici koji će moći da vrše overe, prepise, rukopise i potpise, onda je najbolje za građane Srbije da se ovaj rok produži da bi mogli da rade ove overe i dalje opštinske uprave i osnovni sudovi i dalje.

Kada ne bi promenili ovu odredbu zakona člana 29. javni beležnici bi od 1. marta 2015. godine isključivo bili nadležni za ovu delatnost. Ovde se ne govori o oduzimanju nadležnosti javnim beležnicima, već o zaštiti interesa građana i treba da podržimo svi ove izmene. Sigurno je da kada ovaj posao, overavanje potpisa, rukopisa i prepisa pređe u isključivu nadležnost javnih beležnika da će doći do rasterećenja sudova i da će sudovi baviti samo suđenjem, ali trenutno nemamo uslove za tako nešto.

Kada bi ostalo predviđeno zakonsko rešenje došlo bi do određenih problema, pokazalo bi se na mestima, na teritorijama gde nemamo javne beležnike, građani bi morali da putuju, da vrše overe u drugim mestima. Jasno je da ovo rešenje samo zbog interesa građana i zbog dinamike konstituisanja javnobeležničke službe u punom obimu.

Ne treba građani da trpe zbog nedovoljnog broja javnih beležnika. Da kažemo građanima šta će moći. Moći će u mesnim zajednicama, moći će u sudovima i dalje da izvrše overu fotokopije diplome, punomoćja i drugih dokumenata. Zato treba da produžimo ovaj rok.

Molim vas kolega da ne dobacujete, i da predsedavajući primenjuje Poslovnik.

Da se javnobeležnička služba konstituiše u punom obimu kako bi mogla da preuzme svu nadležnost. Do tada produžetkom ovog roka građani će i dalje moći u sudovima i opštinskim upravama da izvrše overu potpisa, rukopisa i prepisa.

Srpska napredna stranka će podržati ove izmene i samo bih htela zbog javnosti, pošto je nekoliko puta naglašeno zašto nije ministar Selaković danas ovde? Hajde da naučimo jednom Poslovnik. U članu 150. čini mi se, Poslovnika piše ko može biti ovlašćen da podnese Predlog zakona. To su poslanici, to je Vlada i 30.000 birača. Molim vas da ne oduzimate osnovnu funkciju koja je zakonodavna Narodnoj skupštini i narodni poslanicima da predloži zakonsko rešenje. Hvala.

Hvala vam.

Pre svega, zamoliću vas da vodite računa o primeni Poslovnika i da ne dozvolite dobacivanje određenih narodnih poslanika koji se očigledno ovde ponašaju kao da su u kafani, a ne u Domu Narodne skupštine. To je prvo, što se tiče direktnog obraćanja.

Drugo, prvo bih pitala prethodnog govornika – koja je to prostorija koje stranke gde može da stane 600 sudija? Možda su oni imali tolike prostorije kada su uzimali kredite Razvojne banke Vojvodine koju su odveli u stečaj. Ne znam. Srpska napredna stranka nikada nije imala tolike prostorije, a nema ih ni sada.

Kada već pričamo o tim sudijama, nije mi odgovorio – na koji način ste vršili izbor sudija 2010. godine političkim progonom sudija koji nisu bili članovi, istomišljenici DS, gospodine Stefanoviću i ministar iz vaših redova …

Izvinjavam se.

Ministar, iz ne znam kojih je redova sada, kojoj stranci pripada, ne znam koja je sada to stranka, da li zastupa Sirizu, demokratsku, Novu demokratsku, ne znam ni ja i nije mi jasno. Tada su birane sudije bez ikakvih kriterijuma i zato je pravosuđe tu gde jeste, jer od pre pet godina pravosuđe ni dan danas ne može da se oporavi posle onoga što je žuti režim uradio u srpskom pravosuđu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, kolege advokati, danas je pred nama set pravosudnih zakona koji su plod dogovora Vlade i advokatske profesije, jedne od najuglednijih profesija i ove predloge zakona će SNS u danu za glasanje podržati.
Glavna izmena predloženog Zakona o javnom beležništvu je da javnobeležnički zapis više neće biti obavezan, osim za ugovore koje zaključuje poslovno nesposobno lice i detaljan uređen postupak potvrđivanje isprava tzv. solemnizacija.
Ovi predlozi zakona su pre svega u interesu građana, jer će jedna profesija, advokatura, prekinuti obustavu rada i vratiće se u sudnice.
Spomenuli ste kapitulaciju ministra pravde. Ne, ovde je u pitanju sporazum između advokature i ministra. Ovde je u pitanju kompromis. U konkretnom slučaju se pokazalo da konstruktivna rasprava donosi rezultate. Citiraću predsednika Vlade Aleksandra Vučića, koji je rekao – to što smo konstruktivni ne znači da smo popustljivi. E, to je urađeno u konkretnom slučaju.
Reforme koje sprovodi ova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem teške su i nužne i to je svima jasno u ovoj državi. Zakonom o javnom beležništvu uvedena je nova profesija, profesija javnih beležnika, i naišlo se na očekivan otpor. Očekivan, ali ne u ovolikoj meri. Možemo da diskutujemo i da se pitamo da li je ovoliki otpor bio opravdan. Nesporno je da je korpus ovih zakona bio potreban i da je usvajanjem ovih zakona Srbija išla u korak sa drugim zemljama članicama EU koje su odavno uvele profesiju notara.
Mišljenja sam da su Vlada i resorno ministarstvo na čelu sa ministrom Selakovićem, a izneću svoj lični stav, najboljim ministrom pravde kojeg je Republika Srbija imala u prethodnih nekoliko godina, ako ne i decenijama, učinili, pokazali da imaju dobru nameru i da im je volja građana na prvom mestu i da je to jedino važno kada su razgovarali sa advokatskom profesijom.
Ovde je spomenuta ostavka. Ostavka ministra pravde se traži, ali ja bih se samo osvrnula na reformu pravosuđa iz 2010. godine. Malo je reći da nije moralno da oni koji su sprovodili reformu 2010. godine govore o vapaju advokata, kako je to rečeno. Da li su tada čuli vapaj sudija koji su birani, odnosno nisu birani bez kriterijuma, koji su ostali bez posla? Pričate o šteti. Koja je šteta nastala time što neke sudije nisu izabrane? Da pričamo o šteti koja je nastala na način tako što su sudije tužile Republiku Srbiju zbog načina na koji ste ih birali, a možemo da pričamo i o šteti koja je nastala kako ste upravljali Razvojnom bankom Vojvodine i ostalim.
Da se vratim na ove predloge zakona. Samo još nešto, jedan od govornika iz opozicije je rekao da je lažna dilema da li je pobedio ovaj ili onaj biznismen ili istina i pravda. Što je rekao jedan moj kolega, kada je SNS u pitanju uvek pobeđuje istina i pravda. To neka vam bude jasno, kolege iz bivšeg režima.
Ministar Selaković i Vlada Republike Srbije pokazali su u prethodnom periodu visok stepen razumevanja i spremnost da razgovaraju sa advokatskim komorama i došlo je do zaključaka i predloga ovih zakona. Danas je najvažnije da je došlo do dogovora jer je pravna sigurnost građana najbitnija.
Moram samo da vas podsetim da je ovaj Zakon o javnim beležnicima usvajan 2011. godine. Da ste mu se malo više posvetili, da ste vi bili konstruktivni i razgovarali sa advokatskim komorama, ne bi danas bili ovde i ne bi se sve ovo ni dešavalo.
Takođe, nemojte ni zaboraviti, sami ste spomenuli da smo pre nekoliko meseci raspravljali o ovim zakonima, ni tada vas nisam čula da ste spomenuli ni interes advokata, ni interese građana. Samo ste se brinuli ko će dobiti posao javnog beležnika. Vodili ste političke rasprave, a interes građana vam nije bio na prvom mestu.
Imali smo potpunu obustavu rada advokata, a advokati koji su se oglušili o naredbu komora trpeli su štetne posledice. Izuzetno mi je žao zbog toga i nadam se da će ti advokati nastaviti sa radom, jer smatram da nisu zaslužili da budu izopšteni iz komora. To je takođe moje lično mišljenje, a ne SNS-a.
Takođe, ovim svim postupcima trpeli su građani. Imajmo u vidu da su nas građani birali, da su oni najbitniji i da je Ministarstvo pravde prepoznalo da je interes građana u konkretnom slučaju bitniji od svih događaja u prethodnom periodu. Ja nemam razloga da sumnjam da će i vama biti interes građana na prvom mestu i da ćete podržati ove zakone. Ovi predlozi zakona jesu u interesu građana i plod su dogovora advokatskih komora i Vlade. Vlada je još jednom pokazala da su građani na prvom mestu.
Zbog svega navedenog, i kao predstavnik građana i kao predstavnik advokata, u Danu za glasanje ja ću podržati ove zakone i Srpska napredna stranka, a pozivam i vas da to učinite. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsednice, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kolege iz moje poslaničke grupe i ja, ocenjujući da je ponuđeni predlog budžeta nezadovoljavajući, dali smo nekoliko varijanti kako da se izmeni član 1. koji reguliše od čega se budžet sastoji.

U svom amandmanu ja sam predložila da se izvrši povećanje ukupnih prihoda budžeta kroz povećanje naplate poreza od najvećih poreskih dužnika, aktivnih privrednih subjekata pri čemu je uračunata naplata od svega 50% ukupnih njihovih dugovanja i to za prvih 93 poreskih dužnika od ukupno 435 koliko ih je na tom spisku, što iznosi 45 milijardi dinara prema podacima poreske uprave, a spisak je sačinjen 30. septembra 2014. godine, ove godine.

Koliko imam saznanja, skoro polovina ovih poreskih dužnika od prvih 93 su sada u postupku restrukturiranja ali zato ima još 300 i nešto njih koji su na tom spisku i koji duguju.

Pored toga, predlaže se i povećanje naplate poreza na dohodak građana i poreza na dodatu vrednost u iznosu od 64,7 milijardi dinara uz istovremeno smanjenje prihoda po osnovu smanjenja zarada u javnom sektoru na iznos od 12 milijardi dinara, što je na nivou efekta ušteda od solidarnog poreza.

Ujedno se predlaže i povećanje iznosa zarada i doprinosa na nivo pre smanjenja kao i povećanje transfera sredstava zaposlenima u APV pri čemu se na ovaj način umanjuje budžetski deficit. Znači, predloženo je nekoliko mera. Povećanje naplate poreza na dohodak građana i PDV i povećanje zarada na nivo sa solidarnim porezom koji je bio pre ovog zadnjeg smanjenja.

Osnov za to je da se izvrši naplata od poreskih dužnika koji su najveći dužnici i zbog kojih je i veliki deficit. Međutim, očigledno da je naveći problem da se ovo realizuje neefikasna poreska uprava. Ova vladajuća koalicija upravlja Srbijom već dve i po godine u ovoj ili onoj kombinaciji ali za sve te dve i po godine slušamo samo konstatacije kako su zatekli poresku upravu u katastrofalnom stanju, a ništa nisu preduzeli od toga da se izvrši reforma poreske uprave i da se naplate porezi i pogotovo dužnika koji najviše duguju. Jedino što je donet Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji opet ne može da se primeni do kraja jer nisu stvoreni uslovi.

Da li ne postoji politička volja ili hrabrost da se izvrši naplata poreza koja bi u velikoj meri doprinela punjenju budžeta? Ja to ne mogu da procenim ali neka o tome razmisle oni koji treba da brinu o tome. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Podneli smo amandman na član 3. stav 3. u kome se iznosi stanje javnog duga, tako da predlažemo da se reči: „31. oktobar 2014. godine“ zamenjuju rečima „30. novembar 2014. godine“.

Smatramo da u članu 3. treba izvršiti izmenu kako predlažemo budući da je predlagač podneo Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu 16. decembra 2014. godine.

Amandman se ne prihvata iz razloga što se Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godine pripremao u novembru mesecu 2014. godinu, tako da je presek stanja javnog duga rađen na dan 31. oktobra 2014. godine.

Davanje podataka o javnom dugu sa stanjem duga na dan 31. oktobar 2014. godine bi bilo u redu da je Predlog budžeta podnet u skladu sa budžetskim kalendarom 1. novembra 2014. godine.

Poseban je problem što se na ovoj istoj sednici razmatra i rebalans budžeta za tekuću godinu, za koji je ministar Vujović rekao da se tim rebalansom iskazuje stanje na dan 19. decembra 2014. godine. Dakle, imamo Predlog budžeta za 2015. godinu sa stanjem javnog duga na dan 31. oktobar 2014. godine, a rebalans za 2014. godinu prikazuje stanje na dan 19. decembra 2014. godine, u kom su onda iznosu u budžetu za 2015. godinu iskazane obaveze za koje smo u međuvremenu saznali da su smanjene. Budžet je stigao pre rebalansa budžeta. Ovo je samo jedna od nejasnoća i kontradikcija u ovom predlogu.

Samo da pojasnim ministru Stefanoviću, pošto je on odgovorio na moje izlaganje. Mi ne podržavamo ovakav budžet, zato smo i uložili ovoliko amandmana. Mi smatramo da neke stvari treba da budu drugačije. Podržavamo, naravno, sve što je dobro za građane Srbije, sami ste se ispravili, ja sam na to reagovala, tada sam se prijavila, niste uštedeli. Vi niste stigli da potrošite sve i sada preusmeravate ta sredstva. Da bude jasno, nema ušteda.

Ovo što je objasnio ministar Vujović i meni je jasno u suštini, ali je problem što je budžet kasnio, pa nije stigao 1. novembra kada je trebalo, nego je stigao krajem decembra.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Amandman koji sam podnela na član 6. sastoji se iz dva dela.

U prvom delu predlažem da se u stavu 2. briše alineja 3. A član 6. reguliše budžet AP Vojvodine, i u skladu sa tim što predlažem da se briše alineja 3, predlažem da se i doda član 6a, koji bi glasio – „budžetu jedinica lokalne samouprave pripadaju namenski i nenamenski transferi jedinicama lokalne samouprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje lokalne samouprave“.

Smatram da je potrebno na isti način, kako je to učinjeno u pogledu AP Vojvodine, uraditi i pitanje transfera jedinicama lokalne samouprave.

Kolega Marko Đurišić u svom amandmanu koji je bio pre ovog, je predložio da se briše alineja 3, ja sam dodala još i da se doda član 6a, iz razloga što se na ovaj način veštački uvećava pokrajinski budžet.

Ustvari, stavljeno je da pokrajinskom budžetu pripadaju sredstva koja su namenjena za transfer opštinama.

Ova sredstva pokrajina mora da prenese opštinama, dakle ne može da ih koristi za druge namene, i ispada da je pokrajinski budžet samo protočni bojler za ova sredstva.

Zato vojvođanske opštine moraju da dobijaju sredstva ovako, zašto ne bi mogli da dobijaju i one direktno iz republičkog budžeta, kao i sve ostale opštine u Srbiji.

Ja ću se složiti sa mojim kolegom. Mislim da ovaj amandman dodaje dodatnu obavezu za Komoru, jer predviđa da je Komora izvršitelja dužna da u roku ne dužem od 15 dana proveri sa nadležnim sudom, u kome je doneto rešenje o izvršenju po osnovu kojeg je predloženo sprovođenje izvršenja, da li je novčano potraživanje izvršnog poverioca prethodno u postupku pred sudom namireno kada je izvršni dužnik Republika Srbija.

Komora inače nije stranka u postupku. Ne znam zašto bi Komora imala dodatnu obavezu da provera da li je potraživanje namireno, a ako je već i namireno postoji mogućnost izjavljivanja prigovora. Samim tim kada izjavi prigovor sud će dalje da odlučuje. Ne znam zašto bi se Republika Srbija stavljala u privilegovan položaj kada za tim nema potrebe. Hvala.

Samo želim da se nadovežem na ovo što je rekao moj kolega Rističević. On je govorio upravo o amandmanu koji treba odbiti i on je morao da napravi paralelu. Pričamo o reformi pravosuđa, o zakonu iz oblasti pravosuđa, tako da ne vidim gde je povredio Poslovnik. Zaista je morao da spomene reformu iz 2010. godine kojom je uništeno pravosuđe. Zato ne znam zašto se neko buni i kaže da je neko uvređen od poslanika. Ne on je pričao o reformi pravosuđa i bivšem ministru. Tako da molim vas, kolega Rističević je zaista bio u pravu. Hvala vam.

Vi govorite o amandmanu?

Hvala vam.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, kada je 2011. godine počeo da se primenjuje sadašnji zakon o izvršenju i obezbeđenju, isti je uveo neke novine. Jedna među tim novinama je bilo ustanovljavanje nove pravosudne profesije privatnih izvršitelja.
Stava sam kao neko ko svakodnevno primenjuje ovaj zakon, da ima nekoliko problematičnih odredaba u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, i nadam se da će oni biti predmet sveobuhvatnih izmena nadležnog ministarstva.
Svakako, jedna od tih glavnih novina, uvedena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, kao što sam rekla, uvođenje privatnih izvršitelja, donela je poboljšanje u radu izvršnih postupaka, kada su se otvorila mnoga druga pitanja, na koji način rade ti privatni izvršitelji. Tačno je da je uvođenjem institucije privatnih izvršitelja rasterećen sud i da se izvršenja mnogo brže sprovode i da se izvršni poverilac u mnogo kraćem roku i naplaćuje.
Slobodna sam da predložim ministru pravde da razmisli možda o predlogu da izvršenje potpuno pređe u ruke privatnih izvršitelja i da se sud totalno rastereti od ovih predmeta, kao što imamo takva zakonska rešenja u pojedinim zemljama.
Što se tiče naplate izvršnih poverilaca, navešću samo jedan primer koji ide u prilog ovome što sam sada rekla, da je novosadski Osnovni sud ovih dana tek na adrese dužnika poslao predloge za izvršenja iz 2011. godine, jednog komunalnog preduzeća.
Međutim, odredbe važećeg zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje se odnose na mesnu nadležnost i na odredbe koje se odnose na određivanje izvršitelja, su tokom primene ovog zakona pokazale kao vrlo problematične i stvorile su dosta prostora za zloupotrebu i za korupciju.
Ne želim da budem maliciozna, ali kao da je predlagač ovog zakona još 2011. godine želeo da ostavi mogućnost da se pojedini privatni izvršitelji bogati favorizuju, i da ne postoji kršenje nijedne zakonske norme, nego da se određenim izvršiteljima daju poslovi, dok drugi izvršitelji zatvaraju svoje kancelarije.
Ovim predlogom zakona, koji je podneo 131 poslanik SNS, se nadam da će se stati na put samovolji pravnim licima koji obavljaju komunalne i slične usluge.
Naime, predložene izmene člana 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju gde kaže da izvršni poverilac radi ostvarivanja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i drugih usluga koji podnese predlog za izvršenje, a pre podnošenja predloga, podnese zahtev komori izvršitelja da odredi izvršitelja, a da komora odredi izvršitelju u roku od pet dana i to ravnomerno, prema azbučnom redu njihovog upisa.
Ovakav predlog nije velika novina, zato što ovakvo slično rešenje imamo i u Zakoniku o krivičnom postupku gde je predviđeno da javni tužilac ili predsednik suda koji vodi postupak, rešenjem postavi branioca po službenoj dužnosti, po redosledu spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora.
Takođe, odredbom člana 81. Zakona o parničnom postupku je propisano da će sud tuženom postaviti privremenog zastupnika, takođe po redosledu sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadležna advokatska komora.
Ovakvo zakonsko rešenje već postojim, u drugim našim zakonima gde se vodilo računa na koji način će biti imenovani branioci po službenoj dužnosti, odnosno privremeni zastupnici i ne vidim zašto se ovaj princip ne bi primenio i na privatne izvršitelje.
Do sada nije postojao nijedan kriterijum za raspodelu predmeta, već je diskreciono pravo ostavljeno poveriocu da sam izabere privatnog izvršitelja i postojala je samo preporuka komore koja nije imala obavezujuće dejstvo da izvršitelji se imenuju imajući u vidu ravnomernu raspodelu predmeta.
Do sada smo imali slučajeve da pojedina javna komunalna preduzeća favorizuju neke privatne izvršitelje pa sam u razgovoru sa kolegama izvršiteljima saznala da se prilikom raspodele predmeta od strane jednog komunalnog preduzeća, jedan izvršitelj dobijao 17.000 predmeta u rad, i primio je u predujam oko 700.000 evra.
Imali smo slučaj i „Elektro-Vojvodine“. Ukupno ima 10.000 predmeta i da skoro 8.000 premeta da u rad jednoj izvršiteljskoj kancelariji, a preostalih 2.000 predmeta raspodeli na osam privatnih izvršitelja. Kako je moguće da jedna izvršiteljska kancelarija može efikasno da dobije u rad 8.000 predmeta i da efikasno obavlja svoj rad, a da ostalih 2.000 predmeta se raspodeli samo na ostalih osam izvršitelja.
Izvršni poverioci su ovakvo svoje postupanje pravdali angažovanjem striktno pojedinih izvršitelja zbog efikasnosti naplate, što mislim da je non-sen, zato što bilo koji izvršitelj koji dobije posao, će da izvrši svoj posao i da izvrši naplatu, što je bolje moguće za izvršnog poverioca. Kao što sam rekla, ne mogu da verujem da neko ko ima u radu 8.000 predmeta će da bude efikasniji nego onaj ko ima u radu 1.000 ili 2.000 predmeta.
Jasno je da su pojedina javna preduzeća broj predmeta upadljivo dodeljivala jednom broju izvršitelja i da je to bilo do sada moguće zbog nedorečenosti zakona. Usvajanjem predloženih izmena će se stati na put samovolji javnih preduzeća koja obavljaju komunalne i druge usluge koje će imati obavezu da se obrate komori izvršitelja koja će biti u obavezi da ravnomerno raspodele predmete po azbučnom redu upisa.
Sledeća izmena koja je predložena ovim predlogom zakona odnosi se i na mesnu nadležnost. Važećim zakonskim rešenjem koje smo imali, bilo je predviđeno da za postupanje nadležan izvršitelj na čijem području se nalazi prebivalište izvršnog poverioca. Zakonikom o krivičnom postupku propisano je da privatna tužba može da se podnese sudu na čijem području okrivljeni ima prebivalište.
Takođe, Zakonom o parničnom postupku predviđena je opšta mesna nadležnost, gde je sud nadležan, na čijem području tuženi ima prebivalište. Zato mi nije ni jasno kako je neko ko je predlagao zakon 2011. i ko je usvojio, mogao da napiše da se mesna nadležnost, kada imamo već ovakva zakonska rešenja, određuje prema prebivalištu izvršnog dužnika. Zbog ovakvih zakonskih rešenja, koji su izuzetak od opštih pravila, došlo je do favorizovanja izvršitelja ih većih gradova, posebno iz Beograda, jer je većina izvršnih poverilaca imala, i dan danas imala svoje sedište u Beogradu i većim gradovima, pa su pojedini izvršitelji morali iz unutrašnjosti da zatvaraju svoje kancelarije.
Još jedan razlog za promenu postojećeg zakonskog rešenja je načelo ekonomičnosti i efikasnosti. Postavlja se pitanje kako izvršitelj iz Beograda može da obavlja efikasno izvršenje u Subotici, umesto da to radi izvršitelj iz Subotice? Ili, na primer, novosadski izvršitelj, koji u predmetima „Elektro-Vojvodine“, protiv dužnika iz recimo Pančeva, izlazi da izvrši popis i procenu pokretnih stvari, naplati oko 5.000 dinara svoje troškove, a izvršitelj iz Pančeva bi taj iznos naplatio za oko 1.500 dinara bi izvršio povereni mu posao.
Ovim putem apelovaću na Ministarstvo pravde, na čelu sa ministrom Selakovićem, koji je do sada pokazao da se vrlo uspešno bori sa problemima iz pravosuđa koji su ostali nakon nesretne reforme iz 2010. godine, da se takođe pozabavi nadzorom nad gradom izvršitelja i komorom izvršitelja, saglasno odredbi člana 346. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kako bi se unapredio rad izvršitelja i komore na što bolji način i kako bi se sprečile zloupotrebe u radu izvršitelja i komore.
Smatram da su svi ovi razlozi dovoljni da vas ubedim da u Danu za glasanje, glasate za ove predložene izmene. Hvala vam.