Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da je osnovni Zakon, na kojem se grade izmene i dopune, bio napisan u korist dve ekonomske grupacije, s jedne strane, u korist velikih multinacionalnih kompanije koje su u trenutku donošenja ovog zakona bile u pregovorima sa Vladom Republike Srbije oko prodaje ''Duvanske industrije Vranje'' i ''Duvanske industrije Niš''.
S druge strane, drugi finansijski uticaj imali su ljudi iz podzemlja koji su se na nelegalan način bogatili trgovinom duvana. Naravno, među njih spadaju i veliki uvoznici.
Da je to tačno i da ova moja tvrdnja ide u prilog vidi se iz samog Zakona. Jer, recimo, prerađivač duvanskih prerađevina mora da uplati depozit Vladi Republike Srbije da bi mogao da obavlja tu delatnost, da ima odgovarajuće tehničko-tehnološke karakteristike da bi mogao to da radi.
Velikoprodaja, takođe, mora da uplati depozit Vladi Republike Srbije da bi mogla da se bavi velikoprodajom duvanskih prerađevina. Ko ne mora? Ne mora uvoznik. Uvoznik ne mora ništa da ima, samo pare da nabavi duvan i da ga dovuče do Srbije.
Sada, kada je Zakon ušao u primenu kao posledica toga imamo da su mnogi oni mali koji su učestvovali u trgovini duvanom i duvanskim prerađevinama, bili u nemogućnosti da ispoštuju uslove iz ovog prethodnog Zakona – veliki depoziti, veliki kapaciteti, veliki smeštajni prostor, tako da su se polako, da kažem, uklanjali sa tržišta i ostavljali prostor velikima.
Sada smo u situaciji da veliki više nemaju nikakvu obavezu, odnosno sada im se već smanjuje, a od 2009. godine potpuno ukida da bilo šta otkupljuju od domaćih proizvođača duvana. U koji položaj ste stavili domaće proizvođače duvana? U taj da nije mogao nijedan samostalni individualni poljoprivredni proizvođač da se bavi proizvodnjom duvana, nego je to moglo pravno lice, zadruga i preduzetnik.
Znači, na određen način već ste unapred eliminisali sve one kojih ima najviše, koji, gledajući pojedinačno, imaju malu proizvodnju, ali ukupno igraju značajnu ulogu na tržištu duvana.
Ostavili ste prostor dvojici mafijaša Stanku Subotiću zvanom Žabac i Peconiju. O njima ćemo malo kasnije, kada bude bila rasprava u pojedinostima, da vidimo i sudbine te dvojice i čime se sve danas bave. Postavlja se samo još jedno pitanje: kakve to obaveze Vlada Republike Srbije ima prema preduzećima koja su otkupila našu duvansku industriju? Hoće li donošenje ovog zakona, koji najviše odgovara uvoznicima duvana, a od zemalja u okruženju najviše odgovara Hrvatskoj, odnosno kakve će to posledice da ima za budžet Republike Srbije i građana? Šta je obećano kupcima naše domaće duvanske industrije? Šta je napisano i šta je potpisano, jer se mnogi od tih dokumenata kriju i od poslanika i od srpske javnosti?
Znate šta, kad neko kupuje duvansku industriju, ne kupuje samo fabrike, hale, mašine, kupuje i tržište. Ako ste u zakonu, u Sporazumu ili u ugovoru njima obećali da ćete određeni vremenski period da štitite to tržište koje kupuju, koju posledicu može da ima država Srbija ukoliko se toga odreknete, odnosno ukoliko ih prevarite. To je prva posledica.
Druga, koliku će štetu država Srbija da ima kad potpuno ukinete carinsku zaštitu duvanskih prerađevina? Treće pitanje, koliku će štetu ovde da imaju domaći proizvođači duvana, zbog građana reći ću, uzgajivači, seljaci? U tome je problem.
Ova država je u stanju da uvek postupa onako kako to od nje neko traži, a to nisu građani Srbije. Pre nekoliko meseci smo imali zakon, čak ste išli dotle da ste slušali monopoliste i prilagođavali zakon monopolistima, proizvođačima bezalkoholnih pića.
Evo, sad smo krenuli sofisticirano na tržište duvana, a svaka iole ozbiljna država štiti svoje tržište, štiti svoju proizvodnju i štiti svoj budžet. Ovaj zakon svakako ne ide tome u prilog.
Zakon ste napisali i navodno u njemu ima još nekih izmena. Mogu da kažem da su samo kozmetičke prirode. Pojedine odredbe zakona ste brisali u nekim članovima i prebacivali ih u drugi član. Dozvola za trgovinu duvanom više nije na godinu dana, nego na dve godine. Jednokratna naknada za tu dozvolu nije više 4.000, nego 8.000.
Još nešto, nikako mi neće biti jasno, izveštaji se podnose po trenutno važećem zakonu Ministarstvu poljoprivrede, lica koja su upisana u registar proizvođača i prerađivača duvana. Sada ih ovim izmenama i dopunama obavezujemo da izveštaje pišu i Upravi za duvan.
Postavljam pitanje, šta će nam onda Ministarstvo poljoprivrede, ako podnose izveštaj Ministarstvu poljoprivrede ili šta će nam Uprava za duvan koja do sada nije imala nikakvog uticaja na te izveštaje, niti ih je neko dobijao iz te Uprave. Ili je ovde reč o tome da samo treba da se gomila državna administracija?
Mi smo podneli nekoliko amandmana bar što se ovoga tiče. Pogledajte te amandmane, gospodine ministre, bar u ovom tehničkom delu, da rasteretite to Ministarstvo poljoprivrede, a da Uprava za duvan konačno radi svoj posao.
U raspravi u pojedinostima iznećemo mnogo više činjenica koje su se dešavale i prethodile samo donošenju Zakona o duvanu, koje su posledice od kad je on stupio na snagu i kakve će posledice biti sa ovim izmenama i dopunama.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da me je stvarno zaprepastila izjava gospodina Slavoljuba Matića. Čovek reče najveću glupost od onih mnogih koje je izgovorio, pa kaže da SRS u Požarevcu nema legitimitet i da narodni poslanici iz Požarevca ispred SRS nemaju legitimitet.
Ovako to izgleda, gospodine Slavoljube Matiću, SRS na izborima koji su održani u januaru mesecu 2007. godine 31,08%, tri procenta bolje od proseka Republike Srbije., DSS 12%, četiri procenta gore od proseka Republike Srbije, a 4% gore od proseka Republike Srbije, gospodine Slavoljube Matiću, dobili ste zato što ste pravili taj cirkus oko Opštine Požarevac. Vaša je zasluga što imate tako slab rezultat na republičkim izborima u Požarevcu.
Kako vas nije sramota da kažete i tvrdite da je bomba iznutra podmetnuta? Bomba kašikara je bačena sa spoljne strane na balkon zgrade Skupštine opštine Požarevac, ciljano je da se razruši sala u kojoj treba da se održi sednica Skupštine opštine. Kašikara nije podmetnuta nego se baca, gospodine Slavoljube Matiću. Zgrada Opštine je pored gradskog parka, pred novogodišnje praznike kada mnogo ljudi prolazi i već ako ste sigurni da je podmetnuta evo ga vaš ministar, zašto ne uhapsi onoga ko je podmetnuo, ako je iz SRS. Nije, nego je vaš, bre.
Upali ste u Opštinu sa ragbi klubom, obećali ste im dresove, kopačke itd, upali ste sa njima, zaveli ste tu decu. Je l' tako? Šta, nije tako? Ceo ragbi klub došao i pričate o nekim kriminalcima. Vi ste predvodili kriminalce, ne te dečake nego one koji su ih huškali na obezbeđenje Skupštine opštine Požarevac.
Pričate da ne postoji Demokratska opozicija Srbije. Je l' vaš član Saša Isaković na konferenciji Demokratske stranke pozivao na 5. oktobar kada nismo hteli da vam predamo vlast koju ste na nezakonit način hteli da prisvojite? Iz Demokratske stranke, član DSS-a. Na šta to liči ako ne na 5. oktobar?
Po čemu je karakterističan 5. oktobar? Po rušenju i po paljenju. Je l' to bio rezultat tog poziva? Jeste. Nasilan ulazak u salu Skupštine opštine, kasnije bačena bomba. Hoćete da kažete da smo mi provalili ta vrata? Ima snimak obezbeđenja kada je došlo do uništavanja državne imovine u zgradi Skupštine opštine, MUP ne reaguje. Kažete da nije moralno. Pričate vi o moralu.
Kako izgleda vaša priča o moralu? Kako izgleda vaša priča o vlasti? Vama je Demokratska stranka ukrala odbornika u Skupštini opštine Požarevac. Vi sutra zarad vlasti pravite koaliciju sa strankom koja vam je ukrala odbornika. Kakav ste to čovek i kakva vam je to stranka? Prevarili vas, ukrali vam odbornika i vi zarad vlasti sa njima idete u koaliciju.

Zato dobijate 12%. Postavite vi pitanje kakav je vaš legitimitet i zašto u Požarevcu više nemate stranku.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da sam u najmanju ruku zaprepašćen ovim što sam čuo od gospodina ministra, a to je da novi Ustav, ako je u suprotnosti sa starim ustavom, primenjuje se stari ustav, gospodine ministre. Primenjuje se zakon umesto Ustava, to ste rekli, tu odluku je donela Vlada. A ko je taj ustav na referendumu izglasao? Građani. A ko je stariji od Vlade? Građani.
Sada ste nam ovde dali nekakvu povelju o lokalnim samoupravama. Kada čovek pogleda to što ste napisali, kako ste napisali, sklepali, ajde da kažemo da je to neki navodno zamišljeni pomak. Srpska radikalna stranka je programski za jačanje lokalnih samouprava i da to bude put ka decentralizaciji Srbije, tako što će Republika pojedine nadležnosti da poverava opštinama, a ne simbolično kao sada, i da ustupa javne prihode iz budžeta Republike Srbije, da to budu ili izvorni ili povereni prihodi lokalnim samoupravama.
Kako ste do sada to radili? Tako što kad god biste neki prihod zakonom prebacivali u nadležnost lokalnoj samoupravi, da li je to izvorni prihod ili poveren, odmah posle toga je išla sednica Skupštine Srbije gde biste taj prihod i tu poresku stopu smanjivali, i hvalili se građanima kako mislite na njih i kako je to poresko smanjenje u njihovu korist, navodno na štetu Vlade, a Vlada se ničega ne odriče, već jedino kaznu ima lokalna samouprava.
Još nešto, gospodine ministre. Lokalne samouprave delite na lokalne samouprave gde ste vi na vlasti i lokalne samouprave gde ste opozicija. To jedna vlada sebi ne može da dozvoli. Lokalne samouprave pred vladom i pred zakonom moraju da budu potpuno jednake. Sada ću na primeru opštine Požarevac da kažem kako se stara Vlada, a bogami i nova, stara o lokalnoj samoupravi i koji su to dupli aršini, i do čega sve mogu da dovedu takvi postupci Vlade Republike Srbije.
Na sednici Skupštine opštine Požarevac, koja je održana 1. decembra 2006. godine, grupa odbornika je podnela inicijativu za razrešenje predsednika skupštine opštine. Tri odbornika iz vladajuće koalicije su podnela ostavke na mesto odbornika u Skupštini opštine Požarevac. Predsednik skupštine je započeo sednicu Skupštine opštine, obavestio Skupštinu opštine o prestanku mandata odbornika i konstatovao prestanak mandata spornih odbornika.
Po konstataciji prestanka mandata odbornika, pojedini od tih odbornika su izlazili za govornicu i tvrdili da nikada nisu podneli ostavku. Međutim, gospodine ministre, ima jedan problem, da su to izjavili pred sudom da su to njihove ostavke i da su stvarno podnete. Šta se računa, pisana reč, izgovorena reč ili izjava pred sudom, kad neko može potpuno zaštićen sa ove govornice da priča šta god hoće jer uživa kakav-takav imunitet?
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je dopisom od 19. decembra 2006. godine ukazalo da trojici odbornika nije prestao mandat jer je potreban pozitivan stav skupštine prilikom konstatacije mandata. Sada ovde ima poslanika koji su i po deset i po i više godina narodni poslanici, neka mi neko od njih kaže kako da izmerimo pozitivan stav skupštine.
To je potpisao tadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar.
Zbog datuma koji je stavio, 19. decembar, u Požarevcu je dobio nadimak "Deda mraz". Hteo čovek da pokloni vlast svojim prijateljima, drugarima, nekim čak i tajkunima u opštini Požarevac, da se igraju malo sa građanima opštine, ništa više.
Taj dopis od 19. decembra i to ponašanja Vlade Republike Srbije je dalo za rezultat, gospodine ministre, sledeću posledicu: pozivi na 5. oktobar na konferencijama za štampu članova stranaka koje sačinjavaju lopovski blok, pokušaj nasilja u zgradi opštine Požarevac i pokušaj ponavljanja 5. oktobra. Samo ne da niste mogli da ponovite 5. oktobar u opštini Požarevac i vaši prijatelji tamo, nego ste mogli još i gore da prođete kako ste prošli.
Na sednici koja je zakazana za 18. decembar, na kojoj je trebalo da bude donet budžet Skupštine opštine Požarevac, zbog neuspelog upada u opštinu Požarevac, napada na radnike i pokušaj upada u kabinet predsednika skupštine, u noći između 17. i 18. decembra bačena je bomba na opštinu Požarevac, ciljano je svesno da se pogodi sala u kojoj je trebalo da se donese budžet.
Ali, izgleda mi da nije mogao da pogodi, pa je pogodio svečani salon. Tako izgleda kada Vlada Republike Srbije ima duple standarde.
Da dupli standardi postoje, vidi se iz sledećeg primera, gospodine ministre.
Više puta sam tražio da budžetska inspekcija dođe u opštine u kojima ste vi na vlasti, intervenisao, ukazivao na zloupotrebe u trošenju budžetskih sredstava, gde su tolika materijalna kršenja zakona i zloupotreba primenjena, da bez ikakvog udubljivanja u dokumentaciju - neko treba da ide na robiju. Nikada nijedan budžetski inspektor nije došao u te opštine.
Ali ste zato poslali budžetskog inspektora u opštinu Požarevac. Čime se bavi budžetski inspektor u opštini Požarevac? Evo ga zapisnik, gospodina budžetskog inspektora, Miša Mišić. Tako se zove, pa gospodin budžetski inspektor započinje budžetsku inspekciju tako što kontroliše donošenje budžeta za 2006. godinu.
Kaže da ima prihodna strana, rashodna strana, pa kad je donet budžet, da je u skladu sa zakonom o budžetskom sistemu. Ali, pazite sada u šta ulazi budžetski inspektor.
Ta 18. sednica, famozna sednica od 1. decembra, nikad završena, budžetski inspektor ulazi u način prestanka mandata odbornika. To još nisam video.
Evo je ovde uredba kojom Vlada reguliše rad budžetske inspekcije. Neću čitavu uredbu da pročitam.
Pročitaću samo što piše na legitimaciji budžetskog inspektora, a kaže se - imalac ove legitimacije ovlašćen je da, u okviru nadležnosti utvrđenih zakonom i drugim propisima, vrši kontrolu dokumentacije o materijalno-finansijskom poslovanju, namenskom i zakonitom korišćenju sredstava kod organa i organizacija iz člana 67. Zakona o budžetskom sistemu. Sada ne znam kakve veze imaju odbornici i prestanak mandata sa budžetskom inspekcijom.
Ali, pazite, taj čovek je vrhunski stručnjak. On nije ulazio samo u prestanak mandata odbornika. On ide dalje. On pravi zapisnik sa 19. sednice skupštine opštine Požarevac, gde čovek ulazi u sledeću problematiku. Ta 19. sednica, koja je održana 6. decembra, prema zapisniku sa sednice, sednici je prisustvovao predsednik Skupštine Ivan Grubetić i 36 od ukupno 60 odbornika.
Prema pismenom objašnjenju Dragoljuba Bogdanovića, šefa Odseka za skupštinske poslove od 24. 01. 2007. godine, u broj 36 prisutnih odbornika ušla su i tri odbornika kojima je na istoj sednici Skupštine trebalo da bude potvrđen mandat odbornika u Skupštini opštine.
Više se on ne bavi prestankom mandata. Znači, budžetski inspektor je rekao da je ovoj trojici prestao mandat, e sada idemo ponovo, sada idemo na verifikaciju. On čitav zapisnik, na dve strane, o budžetskoj inspekciji, pravi o 19. sednici, kada je samo bila verifikacija mandata odbornika.
Da bude još veći stručnjak, čovek ulazi u Poslovnik o radu Skupštine opštine Požarevac i tumači nam Poslovnik o radu Skupštine opštine Požarevac. On kaže - nisu oni mogli to, to nije u skladu sa Poslovnikom. Pa, pogledajte, gospodine ministre. U članu 5, kaže - poziva se na tačku 1 - sazivanje prve skupštine. Doduše, malo je nepismen, jer to nije tačka nego stav.
Ali, citira odredbe Poslovnika. U istom članu 5. stav 2, opet citira odredbe Poslovnika. U članu 5. stav 3, opet citira odredbe poslovnika i kaže - ne, odbornicima nije mandat verifikovan.
E sada, u merama koje predlaže, jedna od mera je da organ opštinske uprave donese odluku o uvođenju privremenog finansiranja zato što, po mišljenju budžetskog inspektora, nije ispoštovan Poslovnik o radu Skupštine opštine Požarevac. To kada je taj deo priče u pitanju. Pričaćemo o tome i kasnije.
Samo još nešto, u članu 11. povelje, na koju se toliko pozivate, kažete da lokalna samouprava ima pravo da traži zaštitu svojih prava pred Ustavnim sudom. E, donosite ovakve zakone kada neko ima pravo da traži zaštitu svojih prava pred Ustavnim sudom, zaštitu od Ustavnog suda, kada formirate Ustavni sud, a ne u ovom bezakonju koje ste svesno napravili i koje do dana današnjeg traje.

Dame i gospodo, voleo bih kada se izađe za ovu govornicu da se sve stvari kažu, a ne pola istine. Tačno je da DS kada su otpočeli ovi događaji nije bila u republičkoj Vladi, ali je tačno da ste imali koaliciju sa DSS-om koja je tada bila u Vladi, čiji je tada bio ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je vukao poteze i za DSS i za DS.
Spominjali ste sukob interesa u opštini Požarevac. To reguliše Zakon o sprečavanju sukoba interesa, gospodine Pivac, i trebalo je za ovom govornicom da kažete da li je bilo ko iz SRS, odbornik u Skupštini opštine Požarevac, da li je član nekog upravnog odbora, nadzornog odbora ili direktor preduzeća i ustanove? Nije. SRS sama rešava sukob interesa u svojoj stranci.
Isto tako sam vam čitao Službeni glasnik Skupštine opštine Golubac, gde je vaš predsednik opštine na toj istoj sednici Skupštine opštine u Požarevcu, gde su samo funkcioneri DS odbornici, članovi upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća. Eto koliko vi imate duple standarde.
Zaposleni u opštinskoj upravi, gospodine Pivac, kada ste došli na vlast posle 5. oktobra, februar 2001. godine, uz podršku SPS-a, tada su oni imali 38 odbornika, a vi 30, ceo DOS, zatekli ste 90 zaposlenih. Sada ih ima u opštinskoj upravi preko 200, od onog trenutka otkada ste izgubili vlast. Znači, oko sto ljudi i više ste zaposlili. Svi su iz vaših stranaka. Otkad je SRS na vlasti nijedan vaš član nije izgubio posao iz opštinske uprave Požarevac, osim ako nije pravio teže povrede radne discipline.
Kada je u pitanju što to tražite stalno uvođenje prinudne uprave u opštinu Požarevac, kada bilo koji funkcioner Vlade Republike Srbije dođe na teritoriju Braničevskog okruga, svi poletite prema njemu kao jedan i vičite - daj vlast, daj nam vlast, daj nam vlast. Pitam se koliki su problemi u lokalnoj samoupravi, zašto, bre, to?
Zato što dok ste bili na vlasti pojedini vaši funkcioneri, ako ne i svi, zaboravili ljudi da ručaju kući, zaboravile žene da im spremaju ručak, samo su išli po restoranima, a nekima je odjednom standard skočio. Odakle to? Kada pričate o moralu, stvarno sam zaprepašćen. Vi između DSS-a i DS-a, ko šta radi u Požarevcu, kradete jedni drugima mandate i pravite koalicije. Jedni drugima unutar jedne koalicije kradete mandate i pravite koalicije, i hoćete da kažete da je to moralno. Takve su DS i DSS. Potpuno smo u pravu kada kažemo da ste potpuno isti.

Dame i gospodo poslanici, nemam ništa protiv da poslanici izlaze za ovu govornicu i da iznose svoje stavove, ali ne bih da neki toliko sebi podižu cenu. Iskreno, ne verujem da ste izgubili posao, kolega, zbog političke pripadnosti DS. Biće da je u pitanju nešto drugo, nešto što se zove radna  disciplina.
Spomenuli ste zgradu SO Kučevo i rekli ste da je ona pod hipotekom. Jeste, u pravu ste, samo niste spomenuli da je, dok je DOS bio na vlasti u Kučevu, od 2001. do 2003. godine, ta zgrada rekonstruisana po Zakonu o javnim nabavkama za devet miliona, a pravi iznos je preko dvadeset.
Ko je bio izvođač radova? Izvođač radova je bio Voja Paunović, poslednji predsednik SO Kučevo iz JUL-a, sada član G17. Od tih para je, gospodine, napravio mlin na ulasku u Kučevo. Od tih para je zagradio reku Pek i izazvao poplave 2004. i 2005. godine. Jeste, imaju zapisnici Republičke inspekcije za vodoprivredu.
Kažete - asfaltiraju se putevi po Kučevu, pa se asfaltiraju i odbornicima SRS. Jeste tačno i nije tačno. Jeste, asfaltira se svima, pa i odbornicima SRS, kao i vašim odbornicima, jer je više puteva asfaltirano u poslednje dve i po godine nego u poslednjih 10 godina, što ste vi ili neki drugi na vlasti bili pre vas.
Još nešto, gospodine, jednu činjenicu, a to je da ste samo u 2003. godini utrošili na ime reprezentacije onoliko sredstava koliko košta most po sadašnjim cenama u Neresnici.
Tadašnji direktor Direkcije za izgradnju "Kučevo", izvesni Mića Dim, takav mu je nadimak, direktor Direkcije, sada radnik poreske uprave u Kučevu, preduzeće njegove žene duguje milionske iznose na ime nenaplaćenog poreza i vodi se krivični postupak za zloupotrebu službenog položaja. Takvi ste bili dok ste bili na vlasti.
Napisano je više prijava od organa lokalne samouprave, krivičnih prijava, u tužilaštvu niko ne postupa, ne znam zašto, kada budemo bili na vlasti mi iz SRS saznaćemo zašto, u to budete ubeđeni. Da ste bili dobri na vlasti, ne bi vašeg protivkandidata u drugom krugu pobedili sa dvotrećinskom većinom.

Dame i gospodo, iznenadio sam se od svog kolege iz Kučeva, kada kaže - kad mi dođemo na vlast, videćete ko je lopov. Pa, čoveče, znate li šta pričate? Vi ste na vlasti, bre. Vi imate i policiju, imate tužilaštvo, imate sudove, pa hapsite lopove. Nemojte da gledate iz koje su stranke.
Samo, izgleda mi da ćete tada prvo morati svoje da hapsite. Evo ovako, kako to izgleda: u Demokratskoj stranci što je god čovek veći lopov, on više napreduje.
Evo, vidimo - Mića Dim, pričaju da duguje od 15 do 18 miliona dinara poreza. Bio je direktor direkcije, bio je radnik poreske uprave, sada je čovek unapređen. Unapredili ga u direktora Republičke poreske uprave u Kučevu. Eto kako vi hapsite lopove.
Da li vi imate više bilo kakvo pravo da bilo koga, onog lopova koji ukrade kokošku, jaje, ili nešto drugo, uhapsite? Pa, nemate. Prvo lustrirajte sebe, kako tu reč volite da koristite.
Dalje, kada je u pitanju ta vaša famozna pobeda na parlamentarnim izborima, kažite sve do kraja. Pedeset glasova i jedna i druga politička stranka preko proseka Republike Srbije.
Ali, gospodine, zaboravili ste da kažete da je bivši predsednik Izvršnog veća Skupštine opštine Kučevo, Branko Janković, zamenik direktora Narodne kancelarije. Pa, nisu ljudi iz Kučeva, nema štale u koju niste vodili i Đilasa, i Tadića, da obiđe. Nema teleta koje niste pomazili. Doduše, ovi neki ne znaju ni šta su to radili, ali znaju da su negde bili, bar se nadaju. Narodnim parama ste pravili kampanju tako što ste poklanjali računare po školama itd.
Koliko ste uložili u tu kampanju, sramota je da pobedite za 50 glasova, sramota. Još nešto, nije ta vaša pobeda nad Srpskom radikalnom strankom. To je više pobeda nad vašim koalicionim partnerima, jer smo mi zadržali isti broj glasova. Vi ste prikupili iz G17, iz DSS-a, iz ovoga, iz onoga i napravili glasove. To je vaša pobeda.
A o vašim rezultatima, kada sam počeo i tu priču o kriminalu i lopovima, neko krade na veliko, to je taj Mića Dim, a imate i one jajare, koji vam kradu na sitno, to vam je bivši predsednik opštine.
E, on je ukrao deci sa škole crep, postavio ga na opštinski lokal, napravio ugovor kao da je to sam investirao i od opštine je sam sa sobom napravio zakup na 25 godina. On nije mogao da postane direktor jer je sitna riba pljuckavica, mali lopov. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, za nas čija se inteligencija meri atomima, Robert De Niro je glumac. Ne znam kakve veze ima sa mafijom. Čovek radi jedan posao.
Tvrdnja za Miću Dima da nije član DS-a, nego Vlaške demokratske stranke, da to nije isto, prilično je smešno. I Živa Lazić vam je u Velikom Gradištu isto iz Vlaške demokratske stranke, pa je bio kandidat za poslanika, na ovim istim izborima.
U čemu je problem? Problem je u tome što vi ne znate više kako da prevarite biračko telo, pa izmišljate nekakve vlaške demokratske stranke, romske demokratske stranke itd. U tome jeste vaš problem.
Kada ste spominjali dugove Opštine Kučevo, otkad je SRS na vlasti u toj opštini priličan iznos smo morali da isplatimo za radnike koje ste otpustili, a dobili su opštinu na sudu. Poslednja presuda je protiv izvesnog Toze mafijoze, ali taj nadimak mu nismo mi dali, niti je ikada bio sa nama, a vi ste tog Tozu mafijozu pokušali da prevarite, pa je tužio opštinu Kučevo, i sada treba da plati opština Kučevo, zbog vaših grešaka, 23 miliona dinara.
Kada je u pitanju Požarevac, eto još jedan primer, predsednik Upravnog odbora ''Reč naroda'', Dragana Deurić, otpustila je glavnog i odgovornog urednika, to je posao direktora. Opština Požarevac je morala da plati tri miliona štete otpuštenom radniku. Da ne nabrajam tolike i tolike primere šta se sve dešavalo i kako ste vi zaduživali opštine.
Tačno je da je opština Kučevo zadužena za 50 miliona dinara. Tačno je da je budžet blizu 300 miliona dinara, da su ta sredstva opredeljena za investicije, jer ako pogledate budžet opštine Kučevo videćete da je 70% budžeta u investicijama.
I ta priča oko toga da je Zoran Milekić De Niro mafijaš ne stoji, zato što je sa tim nadimkom izašao na izbore i građani su procenili ko treba da vodi tu opštinu. Nije tačno da je naplaćivao projekte za mostove. Njegova firma je to radila besplatno kao donator.
A što se tiče radova i izvođača radova, imate pod vašom kontrolom Republičku agenciju za javne nabavke, pa oni koji su bili u postupku neka ulože prigovor toj vašoj agenciji i neka je ospore ako mogu. Stvar je u tome što je to skoro nemoguće, jer su svi radovi koji su rađeni u opštini Kučevo daleko ispod republičkog proseka po ceni. Možda vam i to smeta što sa malo para mnogo toga možemo da uradimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada slušam neke kolege koje podržavaju ovu vladu imam osećaj da smo ponovo u 2001. godini. Nešto je povoljno, nešto je besplatno.
Sećam se one velike količine obećanja u vezi donacija, kako ćete dobijati nešto besplatno, kako će građanima biti bolje. Umesto donacija za ovih šest, evo već sedma godina, mi smo samo dobijali kredite, kredite koje ste obrazlagali da su povoljni, da država od njih ima koristi i građani.
Kada se pogleda jedan ovakav zakon, kakav ste ovde predložili, dolazi se do zaključka da mnogo toga nije rečeno, mnogo toga nije objašnjeno i da onaj ko raspolaže sredstvima i daje kredit mnogo više dobiti ima nego što to ovde izgleda.
Neke kolege su ovde izlazile za govornicu pa su davale obrazloženja kako nema više ništa džabe.
Da se složimo da nema, ali mislim da nije u redu ni da se nešto dva puta naplaćuje. Još više nije u redu ako se naplati dva puta, pa još ubeđujete čoveka da mu je dobro. Tako izgleda vaša vlast.
Ovde je bila priča o ugrađivanju kalorimetara, uređaja za merenje iskorišćenja toplotne energije. Sada da pitam nekoga ko je branio ovaj stav Vlade, kako će običan građanin da dođe do tog uređaja? Njegova cena je oko 1.500 evra, koliko se sećam. Kako će moći da kupi?
Podigli ste kredit, odredili ste lokalnu samoupravu koja će da koristi sredstva iz tog kredita, kupila je lokalna samouprava te kalorimetre i sada su na tržištu.
Kako će da kupi građanin to? Nema novca, uzeće kredit. Od koga? Ne od Agencije, ne od države, nego od poslovne banke. Pod kojim uslovima? Mnogo nepovoljnijim od ovih koji inače nisu povoljni.
To je problem. Plaćaće kamatu na ta sredstva koja je uzeo i koja je opredelio, ali plaćaće i ovu drugu kamatu, ovu za koju kažete da je samo 1,2%, plaćaće tu kamatu kroz cenu isporuke toplotne energije, znači dva puta. Tako izgleda kada se žuto preduzeće brine o građanima Srbije.
Kriterijume koje ćete da uspostavite za dobijanje ovih sredstava, zajedno sa KFW finansijskom institucijom, baš me interesuju ti kriterijumi, pogotovo za ovih proteklih pet ili šest godina kada je postojao Zakon o transfernim sredstvima gradovima i opštinama, gde ste se ponašali prema gradovima i opštinama onako ko je na vlasti u tom gradu, odnosno u opštini i tako ste opredeljivali sredstva.
Pretpostavka je da će ovo i na ovaj način izbor javnih preduzeća koja se bave isporukom toplotne energije da bude jedan od kriterijuma je li DOS na vlasti ili je neko drugi. Da ne pričamo kako ste sredstva od donacija, i to malo što ste dobijali, opredeljivali samo u opštine gde ste vi na vlasti. Tako to izgleda kada se vi uhvatite vlasti.
Što se tiče samog zakona i da je ovo tačno kako sam sada rekao vidi se već u tom članu 1. Kaže se - zajmoprimac će distribuirati sredstva odabranim preduzećima za lokalno grejanje u Republici Srbiji, koje će biti agencije za izvršenje projekta i shodno članu 2. ovog sporazuma pobrinuće se da se sredstva koriste isključivo za sanaciju svog lokalnog sistema grejanja. Naravno, neće valjda nečijeg drugog.
Ali, koji su to kriterijumi, ko će da odredi? To se već vidi iz sledeće rečenice - zajmoprimac i KFW će odlučiti o detaljima projekta, uključujući kriterijume za odabir agencije, dostavljanju roba i usluga.
Ako je u pitanju kredit, ako se mi zadužujemo, ako je kredit namenski, valjda smo mi ti koji treba da odlučimo ko će pružiti uslugu i čija će roba biti ponuđena. Drugo je da je u pitanju donacija. To je pravo donatora.
Neki put i ne mora da vam da sredstva, daće donaciju u robi ili u uslugama, ali ovde se mi zadužujemo. Valjda je naše pravo da odredimo čija će roba biti i čija će usluga biti.
Znači, pošto se već pita nemačka finansijska institucija, poreklo robe će sigurno biti nemačko.
Ko će da se bavi ugradnjom? Ne bi me iznenadilo da to bude ćerka neke nemačke firme koja postoji ovde. Hoće li to biti povoljnije za građane Srbije? Verovatno neće, jer imaju monopol. Tu stoji njihova finansijska institucija iza njih i oni ne učestvuju ravnopravno, već povlašćeno na tržištu.
U članu 3.3, kaže se - u slučaju da su ukupne cene robe i usluga koje treba da se finansiraju iz sredstava, a dogovorene su ugovorima o izvozu, smanje pre celokupnog povlačenja, KfW će imati pravo da odluči po sopstvenoj volji.
Znači, odredili su koliko će uređaja da bude postavljeno. Odredili su obim radova. Ne vrednost, obim radova. Znači, ako hoćemo nešto da uštedimo, ne možemo, jer mogu da nam obustave sredstva. Kad sam rekao da uštedimo, da uštedimo da bi uradili više za istu količinu novca. Toga nema ovde.
Koje je pravo Republike? Biće konsultovana, bez prava da može da zaustavi volju KfW.
Po članu 4.2, bez obzira da li je povučen ceo iznos kredita ili delimično, platićemo proviziju od 0,5% na sredstva koja su predviđena ovim kreditom.
Sada ovde dolazimo do onog dela u članu 4. 3a), koji se tiče kamate i načina formiranja kamatne stope, pa se kaže - zajmoprimac će platiti kamatu na zajam po stopi koju će odrediti KfW dva dana pre datuma isplate odgovarajućeg dela zajma, na osnovu efektivnih troškova finansiranja na evro tržištu kapitala u vreme isplate za najpribližnija moguća dospeća dela zajma koji treba da se isplati, plus maržu od 1,2%.
Neko je ovde rekao da je vrednost tog kredita 2, eventualno 3%. Ko se malo razume, pročitaće da je ovde reč o Euriboru. On je sada 4%, plus 1,2% marže. Znači, minimum 5,5%. To je minimum koliki će da bude kredit.
Kada se povuku sredstva, u sledećoj tački, tačno se vidi da će cela kamatna stopa biti formirana na osnovu vrednosti euribora, kada bude povučena poslednja tranša novca, što znači da će kamata biti i gora, jer oni koji su uzeli kredite, pa čak i kratkoročne, stalno banke u poslednjih godinu-godinu i po dana stavljaju reprogram otplate duga, obaveštavaju da je evro na tržištu novca poskupeo, pa zato moraju da im naplate još 0,5, 0,7, 1% na preostali deo duga. Tako će biti i sa ovim kreditom.
Još se kaže u članu 4.3d) - kamatna stopa računata posle poslednjeg povlačenja će biti osnova za računanje kamate od dana navedenog poslednjeg povlačenja, pa do celokupne otplate. KfW će zajmoprimca obavestiti o tako ustanovljenoj izračunatoj prosečnoj kamatnoj stopi. Ovo će se izvršiti putem registrovanog pisma koje će ići vazdušnom poštom itd. Ovakve mehanizme zaštite bi svako voleo da ima, na koje mi pristajemo.
Postavio bih jedno pitanje - šta će nama onda Nacionalni investicioni plan? Čemu briga ovde nekih poslanika, pričaju ovde kako ih je strah, neke se opštine zadužuju, pa kako će da otplate dugove. Pitam - kako će država da otplati dug? Koliko ste se do sada zadužili? Otkad sam narodni poslanik, ovo je 40, 50. kontragarancija i garancija koju daje ova skupština Srbije. A ovamo stalno pričate kako država sve manje i manje duguje, a vi je u sve veću dubiozu gurate.
Ne valja vam ovakva politika, pogotovo što sredstva za ovakve brojke ima dovoljno u budžetu Republike Srbije, a budžet Republike Srbije treba da bude napravljen i trošen da doprinosi boljem životu građana, a ne da bude pokriće za razne finansijske institucije, jer za svaku garanciju koju izdamo moramo da držimo na posebnom podračunu budžeta sredstva, dok taj kredit ne bude otplaćen.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje poslanicima koji podržavaju ovu vladu, poslanicima vladajuće većine – neću ministru, za njega sam ostavio neka druga pitanja za kasnije, a vas pitam, dame i gospodo, kolege – zašto dozvoljavate da Vlada Republike Srbije ponižava Narodnu skupštinu i vas kao narodne poslanike? Evo o čemu je reč.
Ovde pred nama imamo zakon o izmenama i dopunama koje se u jednom delu odnose na usaglašavanje važećih zakonskih propisa zato što je Vlada Republike Srbije potpisala sporazum CEFTA. Tu sada imamo jedno političko pitanje: ko je dozvolio Vojislavu Koštunici, kao predsedniku Vlade, da potpiše nekakav sporazum gde se Kosovo i Metohija nalazi kao posebna država i potpisnik je tog sporazuma? Da li se to Vojislav Koštunica konačno javno delom, a ne rečima, odrekao Kosova i Metohije ili je to možda uradio zarad koalicije sa Demokratskom strankom?
Postavljam vama pitanje, pošto već glasate za ovakve izmene i dopune zakona – je l' Skupština Srbije ikad verifikovala ili dala saglasnost na taj sporazum? Nije nikad. Vlada traži od nas da mi ispoštujemo ono što je Vlada potpisala, a Skupštinu Srbije i narodne poslanike niko nije pitao. To radite, dame i gospodo narodni poslanici, prilikom utvrđivanja dnevnog reda, kada bez razmišljanja pritiskate dugmad. To radite, dame i gospodo poslanici koji podržavate ovu vladu, kada ovakve zakonske predloge usvajate u danu za glasanje. To radite, dame i gospodo narodni poslanici, kada glasate i protiv amandmana koji je podnela Srpska radikalna stranka. Ponižavate sami sebe i dozvoljavate da vas ponizi Vlada Republike Srbije. Doduše, to je vaš problem.
Koje su posledice? Imamo posledice koje su političke, a to su da je Kosovo i Metohija potpisala taj CEFTA sporazum kao zasebna država i da smo mi pristupajući sporazumu CEFTA verifikovali na određen način postojanje Kosova i Metohije kao posebne države.
Imamo i one druge posledice, koje su ekonomske prirode, i to se odnosi na domaće proizvođače i prerađivače duvana. Imali smo Zakon o preradi duvana koji je manje-više ista Vlada predložila, doduše u prošlom sazivu, pa je po tom zakonu predviđeno da ko hoće da se bavi preradom duvana i da učestvuje u prometu duvanskih prerađevina mora određenu količinu duvana da otkupi od domaćih proizvođača, naših poljoprivrednih proizvođača, naših seljaka. Znači, on je već stekao jednu obavezu, ko god hoće da se bavi preradom duvana, da podstiče domaću proizvodnju i da deo prihoda koji ostvari mora da ostavi ovde.
Sad imamo situaciju da sve one koje ste zvali prilikom privatizacije domaće duvanske industrije, a to se odnosi na Duvansku industriju Vranje, na Duvansku industriju Niš, gde su vam usta bila puna hvaljenja kako su te firme uspešno privatizovane, kako su prodate za dobar novac... Nije problem prodati za dobar novac fabriku cigareta. I to isti onaj eks-ministar iz pretprošle vlade, Božidar Đelić, Boža derikoža. Sada imamo situaciju da te iste koje ste doveli, kojima ste uzeli novac, stavljate u jedan izuzetno nepovoljan položaj.
Šta se u suštini menja? Menja se ovo da je starim članom 40a Zakona o akcizama napravljena razlika između domaćih prerađivača duvana, proizvođača cigareta, i stranih. I jedni i drugi su morali da donose novac u budžet Republike Srbije, s tim da domaći proizvođači manje po jedinici proizvoda, iz razloga da se štiti domaća prerađivačka industrija. Sada imamo situaciju da će do 1. januara 2008. postojati neka razlika, koja je bitno smanjena, a od 1. januara 2008. nikakva razlika između domaćih proizvođača cigareta i stranih.
Ako pogledamo kako je koncipiran ceo ovaj zakon, vidimo da jednostavno određeni finansijsko-industrijski lobi, da li je regionalnog tipa, da li evropskog, da li svetskog, utiče na politiku ove vlade. Kada su bili u pitanju proizvođači sokova, došli smo do zaključka da je taj lobi izuzetno jak, da čak prkosi na određeni način i UN i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i da je to ostavljeno da se vlade zemalja bave zaštitom i domaće proizvodnje, i domaćeg tržišta i građana, pogotovo što konzumiranje takvih napitaka nije dobro za zdravstveno stanje, iziskuje i određene troškove koje država mora da da za zdravstvenu zaštitu i za lečenje lica. Znači, to je sa jedne strane. Ko je pravio taj pritisak? Osim monopolista, pravili su pritisak i "Kolinska" i "Fruktal".
Onda smo došli u sledećem delu do kafe. Akciza je sa 40 dinara smanjena na 30. Tu je ministar bio malo bezobrazan prema građanima Srbije, lično ih je uvredio, zbog onog gasa koji se koristi za pogon motornih vozila.
Samo se vi smejte, ministre, javiću se ja po sledećem amandmanu. Raspravićemo i sve to što ste rekli juče, da vam dokažem danas da ste juče lagali građane Srbije.
Tu smo došli do toga da su se opet upleli "Kolinska", "Grand kafa", Narodna kancelarija, ministar u Vladi Dragan Đilas, njegov kum itd. Neko je rekao, mislim da je sadašnji poslanik Aleksandar Vlahović rekao jednom prilikom, kao ministar – dosta je sa tom burazerskom privatizacijom koja se radila po Srbiji, a onda je počela da se u Srbiji radi ne burazerska privatizacija, koja nikada nije ni bila, nego kumovska privatizacija.
Znači, sve što ste do sada radili, radili ste na štetu ili domaće privrede i industrije ili domaćih individualnih primarnih proizvođača, a sve u korist nekih drugih koji nemaju nikakve veze sa Srbijom ili im je eventualno veza srpsko podzemlje i oni snajperi o kojima je ovde bilo reči maločas.

Dame i gospodo narodni poslanici, da malo pogledamo šta se u suštini dešavalo u svim ovim raspravama sa ovim zakonom, odnosno izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Prvo, već smo imali to u raspravi u načelu, ministar je obećao građanima Srbije jeftinije stanove tako što će da se smanji porez na prenos apsolutnih prava. Tačno je, doduše, da će zahvatanja države u porezu na prenos apsolutnih prava da budu manja za ta 2,5%. Doduše, taj porez je poveren prihod lokalnih samouprava, tako da Vlada Republike Srbije tu poresku olakšicu neće da oseti, a neće ni građani Republike Srbije, jer se već u jednom od sledećih članova navodi da se akciza plaća, a do sada je to bilo oslobođeno, na gorivo za pogon građevinskih mašina i brodova za prevoz tereta. Dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, nećete platiti 2,5% poreza na prenos apsolutnih prava, ali ćete prilikom kupovine stana platiti akcizu na gorivo koje koriste građevinske mašine.
Kada je bilo nekih rasprava o uvođenju akciza na tečni naftni gas, ministar izađe i kaže – znate šta, red bi bio da i oni plaćaju akcizu zato što i oni koriste puteve. Već vidimo da se uvodi akciza i za gorivo koje koriste brodovi za prevoz tereta. Koje to puteve koriste brodovi, gospodine ministre? Valjda vodene, ali tu nema Velje. Šta se tu investira? Kiša?
Dalje ministar kaže da će biti bolje jer će građani koji piju kafu plaćati 10 dinara manje akcizu. Samo još jednu stvar da vas pitam, gospodine ministre – osim o brodovima, bilo je reči i o građevinskim mašinama, da li se to odnosi na one građevinske mašine kojima se izgrađuju putevi i mostovi? Oni ne troše puteve i mostove, valjda ih prave. Znači, na sve se odnosi.
Znači, gospodine ministre, izgleda da politika ove vlade nije da radi u interesu građana Srbije, jer svi poreski prihodi koje ste uvećali, da li se zovu akciza ili porez, fiskalno davanje jeste, uglavnom jesu na štetu građana. Koga ste oslobodili, gospodine ministre? Evo, ja ću da kažem koga ste oslobodili. Oslobodili ste Stanka Subotića - Caneta Žapca. Koristili su njegov avion, leteli po belom svetu. Ne znam da li kum ima, "Krmivo produkt" ima i svoj avion. Znači, oslobodili ste akcize luksuz. Željko Mitrović, to je ona televizija koja vam sve one mitinge prenosi, "Pink".
Znači, oslobodili ste luksuz akciza, a opteretili ste akcizama ono malo proizvoda koje su građani koristili da bi koliko-toliko bili nezavisni i da bi koliko-toliko uradili nešto za svoje porodice ili omogućili sebi makar trenutak boljeg života. Za koga? Oduzeli ste njima da bi neko zarađivao više na kafi, oduzeli ste njima da bi neko više zarađivao na sokovima, oduzeli ste njima da bi neko više zarađivao leteći avionom, odnosno smanjujući troškove itd.
I onda kažete da je ovo razvojni budžet, da ćete sa ovim da privučete strane investicije. Ne vidim kako, jer ono malo carine što imate i što funkcioniše ne štiti dovoljno domaću privredu i industriju. Kako ćete da privučete strane investitore da ovde naprave fabrike kada vam je svejedno da li će to da proizvede u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, bilo kojoj drugoj zemlji, da doveze ovde, čak će možda da mu bude jeftinije, umesto da ulaže ovde i da stvorite takav ambijent da se oseća sigurno i zaštićeno kao proizvođač i da potpuno ravnopravno može da se nosi sa svim drugim učesnicima u trci za profitom. U tome jeste problem ove vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je protiv uvođenja akciza na tečni naftni gas. Ovaj član, u stvari, reguliše samo usklađivanje sa prethodnim članovima, odnosno izmenama i dopunama ovoga zakona. Ovo su kaznene odredbe zakona, i to sa prilično visokim rasponom kazni.
Novčanom kaznom od 5.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice - preduzetnik ako ne prijavi Poreskoj upravi, dodaje se tekst - centrali, mesto na kome obavlja prodaju tečnog naftnog gasa krajnjem potrošaču za pogon motornih vozila.
Prvo, nije mi jasno čemu ova odredba. Potpuno je suvišna u zakonu i ko god da se malo razume u naš fiskalni ili poreski sistem zna da ako nije obaveznik po osnovu akciza, po osnovu poreza na dodatu vrednost jeste. Znači, on je već prijavljen poreskom organu za delatnost koju obavlja i prijavljeno je mesto na kome obavlja tu delatnost. Čemu taj strah i ta paranoja da će neko da pokuša da vas prevari?
Hajde ovaj prethodni, odnosno ove tačke koje su ranije stajale u tom zakonu se odnose na to da ako ne uplati akcizu u propisanom roku, država može da primeni, i ukoliko neko zakasni sa prijavom, odnosno sa plaćanjem akciza u datom roku; ako ne podnese ili ako blagovremeno ne podnese obračun akcize, hajde i to razumem; ako ne prijavi početak obavljanja delatnosti nadležnom poreskom organu, i to razumem, ali pazite sad ovaj deo koji se dodaje "odnosno ne prijavi Poreskoj upravi - centrali mesto na kome obavlja prodaju tečnog naftnog gasa krajnjem potrošaču za pogon motornih vozila".
Oni koji se već bave tom delatnošću prijavljeni su Poreskoj upravi, jer su PDV obveznici, a za one koji će da otvaraju svejedno je, da li se bave prodajom cigareta, prodajom kafe ili nekog drugog proizvoda koji je opterećen akcizom, to nije navedeno ovde u zakonu, nego se isključivo insistira da u zakonu bude navedeno da oni koji prodaju tečni naftni gas namenjen za pogon motornih vozila moraju posebno da prijavljuju svoje mesto na kome će da obavljaju tu delatnost.
Dalje, kaže se u tački 4) tog člana koji se menja: "ako pri promeni stopa i iznosa akcize ne izvrši popis akciznih proizvoda na zalihama ili ako u nove cene ne ukalkuliše povećanu, smanjenu ili ukinutu akcizu". Razumem potpuno da se i za to primenjuju kaznene odredbe. Dalje: "ako nije dostavio nadležnom poreskom organu dokaz da je sredstva preneo na kupca"; to je sada malo diskutabilno, to se ranije radilo, kada su bile one poreske izjave i kada se popunjavalo i kada je bilo namenjeno za neku drugu prodaju itd. To se primenjuje i prilikom obračuna PDV-a, za akcize je potpuno suvišno, jer akcize plaća onaj prvi, znači ili uvoznik ili proizvođač, i nema pravo da prenosi na nekog drugog.
"Ako maloprodajne cene duvanskih prerađevina nisu prijavljene Upravi, kao i ako nisu istaknute u odnosno na objektu trgovine na malo tako da su jasno vidljive" – to je potpuno suvišan stav i to je već regulisano opštim zakonima i zakonskim propisima.
Samo da vam kažem, prva stvar koju tržišna inspekcija radi kada uđe u bilo koji maloprodajni objekat, da li se bavi prodajom robe široke potrošnje, da li prodajom duvana i duvanskih prerađevina, jeste da proveri da li su cene lepo istaknute. Moraću da kažem, gospodine ministre, valjda ćete to preneti nekome u Vladi Republike Srbije da su tu i najveće zloupotrebe od strane tržišne inspekcije, da čak i svesno obaraju cene sa rafova da bi kaznili prodavce i da su kazne koje tom prilikom određuju drakonske.
Iskoristio bih priliku da postavim jedno pitanje – je l' to nalog ministarstva da bilo koji tržišni inspektor ili bilo koji inspektor koji radi za državnu upravu Vlade Republike Srbije mora da popuni određen broj zapisnika i da kazni nekog prodavca, prerađivača ili proizvođača? Ako neko obavlja neku delatnost i ne krši zakon, dajte da se uhvatimo za neku sitnicu, ako je i nema, izmislićemo je i napravićemo je, i da kaznimo te ljude.
Kada su u pitanju te vaše kaznene mere i kazne koje primenjujete, nikako da se odviknete od stare prakse i da prestanete da postavljate znak jednakosti između onoga ko ne prijavi porez i onoga ko blagovremeno ne prijavi porez. Slažem se da postoji krivična odgovornost onoga ko ne prijavi porez, ali ne možete u upravnom postupku isto da ih tretirate i isto da ih kažnjavate.
Isto tako, postavljate znak jednakosti kada je u pitanju lice koje neblagovremeno plati porez i lice koje uopšte ne plati porez, nego ga Poreska uprava natera u tom postupku da plati porez. Ista je kazna i za onoga ko je neblagovremeno platio porez i za onoga ko uopšte nije imao nameru. Taj koji nije blagovremeno uplatio porez, uradio je to zbog muke, nije imao dovoljno novca i ne vidim zašto bi bio isto kažnjavan u tom prekršajnom postupku koji se vodi protiv njega. Razdvojte građane koji hoće da izvršavaju svoje obaveze prema državi od onih koji to uopšte ne žele. Nemojte kažnjavati drakonski one koji teško ispunjavaju svoje obaveze prema državi, jer i država često ne ispunjava na vreme svoje obaveze prema njima.
Samo ću vam dati jedan takav primer. To je poteklo iz vašeg ministarstva, od tadašnjeg ministra Mlađana Dinkića. Imali smo jedan zakon koji se zvao Zakon o porodicama sa decom, pa su određeni iznosi koliko se dobija za prvo, drugo i treće dete, a kasnije i za svako sledeće, a onda je to poremetilo tu rashodnu stranu budžeta, što uopšte nije tačno. Umesto da roditelji dobiju novac odmah, onda kada im je najpotrebniji, dat je predlog izmena i dopuna tog zakona i to je podeljeno na rate, pet, šest, deset, ne sećam se, tako da tu pomoć primaju maltene dok dete ne pođe u školu, a ne jednokratno i u punom iznosu, kada im najviše treba; primaće 1.000 dinara mesečno umesto 60, 90 ili 120, kada im je najpotrebnije, sa obrazloženjem da roditelji ne umeju da čuvaju novac, da raspolažu sa njim i ne umeju da podižu svoju decu. Eto, u šta se uplela Vlada Republike Srbije.
Promenite pristup i prema poreskim obveznicima, ne opterećujte zakone suvišnim članovima jer su opšti zakoni to već regulisali, nema potrebe za paralelnim zakonodavstvom. Ionako ste već i krivični postupak, koji je donet 2005. godine, već samo mesec ili dva kasnije potpuno poništili i uveli potpuno paralelno krivično zakonodavstvo, pa sada imamo situaciju da imamo zakone iz Krivičnog zakonika koji su za jednu namenu, u suprotnosti sa posebnim zakonima, koji ne bi trebalo uopšte da ulaze u krivičnu materiju.
Prestanite sa ovakvim glupostima, nema potrebe za ovim članom, to je već regulisano drugim opštim zakonima.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo ovim izmenama i dopunama koje je predložila Vlada prilično upropastili ionako loš Zakon o akcizama, vidim da nije bilo nimalo dobre volje od strane Vlade Republike Srbije da bar u nekom delu popravi zakon; ako već ovaj deo koji je Vojislav Koštunica potpisao, odnosno odobrio za sporazum CEFTA, na posredan način priznao Kosovo i Metohiju kao posebnu državu, i ako ste to programski hteli da progurate kroz ovaj zakon, kažem, razumem vaše istrajavanje u odbijanju amandmana, ali ne razumem zašto ne biste pokušali da popravite ovaj zakon.
Već u članovima 41. i 43. osnovnog zakona ima jedan deo koji se nikako ne prihvata kao realnost u privredi, a to je razdvajanje u kaznenoj politici između pravnih lica i preduzetnika. Voleo bih da izađe neko za ovu govornicu i da mi objasni koja je to prava, suštinska razlika između preduzetnika i pravnog lica, kada je u pitanju njihova delatnost i finansijska moć kojom raspolažu i jedan i drugi? Nema je. Preduzetnik može da se registruje i da obavlja bilo koju delatnost koju može i pravno lice. Finansijska moć? Takođe je nema. Znači, svaki preduzetnik može da bude slabiji, isti ili finansijski jači od bilo kog drugog pravnog lica. Čemu onda Vlada Republike Srbije istrajava na tome da se posebno kažnjavaju i sa posebnim iznosima preduzetnici u odnosu na pravna lica?
Kada je u pitanju ta kaznena politika koju sprovodi ova vlada, osim što pravna lica plaćaju i veće kazne, odgovorno lice u pravnom licu plaća još jednu kaznu. Kod preduzetnika toga nema i ne može da bude. Ako već mora da plati kaznu i pravno lice i odgovorno lice iz pravnog lica, onda bar izjednačite kaznu za pravna lica i za preduzetnike, ali ne tako što ćete za preduzetnike da podignete kazne u odnosu na pravna lica, nego da smanjite kaznene mere zakonom.
Više puta sam rekao za ovom govornicom da ne vodite računa o onima koji bi da plate porez, i plate ga sa zakašnjenjem; ne pravite razliku u odnosu na one koji utaje porez, ne plate ga, pa nekom kontrolom, da li radnika Poreske uprave, da li poreske policije, da li pripadnika MUP-a, otkrijete da je on takvo neko delo uradio.
U ovom članu koji se odnosi na usklađivanje i indeksaciju akciza takođe se nalazi jedna suvišna odredba. U tom članu 30, koji je sporan, kaže se: "Prvo godišnje usklađivanje dinarskih iznosa akciza iz člana 10. i člana 23. ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom, izvršiće se u januaru 2008. godine...".
Da pogledamo član 23. Predloga zakona i da vidimo na šta se taj član odnosi. U članu 23. stav 2. se kaže: "Na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji plaća se akciza, i to: 1) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2008. godine u iznosu od 8,70 dinara po pakli cigareta". To piše u ovom zakonu.
Niste dozvolili da zakon zaživi i počne da se primenjuje, a već će 1. januara da bude promenjen iznos akcize koja se plaća na cigarete. Vi tvrdite da imate stabilnu privredu od kada ste na vlasti, da je dinar stabilan. Doduše, kada odgovara finansijskim moćnicima on skoči, kada im odgovara on pada, sve na štetu građana, uvoznika i uglavnom izvoznika robe. Ne možete da predvidite kolika će biti akciza za cigarete 1. januara 2008. godine. Gospodine ministre, šesti mesec 2007. godine polako ističe, već smo na pola godine. Ta indeksacija po pitanju rasta cena na malo je već obračunata u ovom zakonu.
Vi samo želite još više 1. januara 2008. godine da opteretite proizvođače, mislim na one domaće, a strane ne, u svakom slučaju.
Mnogo toga je iza ovog Zakona o akcizama ostalo nedorečeno. Zakon, koji je ionako loš, postao je još gori sa ovim izmenama. Ova vlada nikako ne radi, gospodine ministre, u interesu građana Srbije, već u interesu određenih finansijskih lobija, institucija, tajkuna od 5. oktobra naovamo i svakako da time ne možete da se ponosite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju ovaj amandman gde se traže poreska oslobođenja za bebe i za decu do 10 godina uzrasta, nije prvi put, gospodine ministre, da ovaj parlament raspravlja o ovome. Od 2001. godine kada su urađene izmene i dopune Zakona o porezu na promet roba i usluga, iste ovakve amandmane ulagala je SRS. Tada je bilo obrazloženje vašeg mentora, a u narodu poznat kao "Boža Derikoža", da je bilo raznih zloupotreba kada je u pitanju hrana za bebe, pelene, odeća i obuća za bebe. Sada smo čuli i ovde, isto tako, da je bilo raznih zloupotreba od poslanika koji podržavaju ovu vladu, pa su neki poslanici čak i tvrdili zajedno sa ministrom, a ministar je tvrdio da konfekciju za decu može da nosi Vlade Divac, a sada čujemo poslanike koji tvrde da postoje bebe od 100 kilograma.
U tome jeste problem, gospodine ministre, što su to samo razni izgovori za neprihvatanje jednog ovakvog amandmana, čak i ta priča kako vi hoćete da kažete da nije obuhvaćeno šta se sve pod tim podrazumeva.
Ja ću samo da vas podsetim, kada ste oslobađali 2002. godine porez na promet roba i usluga za računare, pa je Ministarstvo podzakonskim aktom odredilo šta je "hardver", a šta je "softver", tako ste i u ovom slučaju to isto mogli da uradite i to uopšte nije problem.
Da li će da vam poremeti budžet? Ni to nije problem, gospodine ministre. Možete da uradite prelazne i završne odredbe zakona, pa ćete da kažete – odredba ovog zakona važi i primenjuje se od 1. januara 2008. godine. Prvi put ste odbili te amandmane 2001. godine, a 2003. godine, gospodine ministre, predlog Vlade, a ovlašćeni predlagač je bio Božidar Đelić, vaš mentor i amandmane SRS iz 2001. godine je ubacio u izmene i dopune Zakona o porezu na promet roba i usluga, zato što ste znali da 2003. godine dolaze prevremeni izbori. Hteli ste promenom poreske politike, jer ste pre toga uveli porez na sve osim na vazduh, da steknete poverenje još nekog biračkog tela.
Siguran sam, da, kako se bliži kraj i ovoj vladi, kako se bliže novi izbori, sigurno ćete da napravite izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost i da ovo oslobodite, samo da biste navukli još koji glas.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je još gospodin ministar dao obrazloženje za donošenje budžeta i ovog paketa zakona, još jednu stvar je istakao. Kaže da Srbija ima jedan hroničan problem koji ova Vlada nastoji da reši, a to je smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, odnosno smanjenja razlike između uvezene robe i robe koja se izvozi. Međutim, jedno se priča, a sasvim drugo radi. Možda su to lepe želje gospodina ministra, ali činjenica jeste da svim zakonima koji se donose ovde u ovoj skupštini jedino korist mogu da imaju strani proizvođači robe široke potrošnje i uvoznici. Evo, to se vidi na primeru o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Osim svih ovih štetnih posledica za domaću poljoprivredu i domaću poljoprivredno-prerađivačku industriju imamo jedan opšti problem, a to je, da taj spoljnotrgovinski deficit u jednom trenutku Narodna banka svojom gimnastikom i zloupotrebama neće moći više da pokriva i doći će svakako do ekspanzije, odnosno do skoka evra u odnosu na dinar. Navodno obrazloženje ministra da je ovde reč o tome da mora da se ispoštuju direktive EU i Svetske trgovinske organizacije jednostavno ne pije vodu, odnosno postavljam jedno prosto pitanje – da li je gospodin ministar finansija ministar finansija EU ili ministar finansija Vlade Republike Srbije?
Ako će da radi u interesu EU, nemam ništa protiv i to da radi, ali ne može da radi na štetu građana Srbije i srpske privrede.
Kada je pričao o sokovima, to još počinje od vaše ''petooktobarske'' revolucije. Mi smo imali nekoliko proizvođača domaćih sokova, koji nisu samo kupovali baze na tržištu, nego su imali jedan kompletan proizvodni ciklus, od otkupa poljoprivrednih proizvoda, pravljenja koncentrisanih sokova, pravljenja sokova u prahu. Gospodo, kada ste došli na vlast 5. oktobra krizni štabovi su u "Delišesu" upropastili "Delišes". Potpuno upropašćen!
Od onog trenutka kako ste postavili krizne štabove jedan po jedan pogon se polako gasio. Za koliko je novca prodat? Samo jedna cisterna vredi više nego što ste prodali čitavu jednu fabriku, a pod izgovorom da je tako loše poslovala na tržištu da, jednostavno, niste mogli za više. Upropastili ste je!
Pokidali ste proizvodne cikluse, gurnuli preduzeća u dugove vašim kriznim štabovima i naravno da ne vrede puno. Izgleda ni to nije dovoljno, mora da se nastavi taj trend uništavanja srpske privrede, pa ste sada rešili, pod izgovorom direktive Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, da ukinete akcize na proizvode od sokova.
Samo zbog jedne takve politike čovek treba da se zamisli i da postavi sebi jedno pitanje, kada bude na izborima i kada budu izbori za koga će da glasa, da li će taj za koga glasa da razmišlja o njegovom interesu, za šta je dužan, ili o interesima raznih finansijskih lobija, raznih da ne kažem belosvetskih špekulanata, što je najvažnije ovog uvozničkog lobija, jer naravno Evropsku uniju ne interesuje Srbija kao zemlja koja će nešto da proizvodi, koja će da stvara novostvorenu vrednost, koja će nešto da izvozi. Srbija njih interesuje isključivo kao tržište i što je najgore ima tajkuna u Srbiji koji rade zajedno sa njima i koji sarađuju sa ovom vladom.
Činjenica jeste da trenutno na ovo tržište osim ''Fruktala'', koji je spomenut, polako ulazi i Kolinska, znamo da je to kumovsko prijateljstvo između bivšeg direktora Narodne kancelarije, sada ministra u Vladi, ''Grand'' kafe itd. Dokle ćete čitav narod i čitavu državu da podređujete isključivo interesima pojedinaca?