Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, pravo na repliku.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babić i ovim završavamo krug replika.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li reč žele predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Gospodine Veselinoviću, imate 25 sekundi.
(Janko Veselinović, s mesta: Nemoguće. Rečno je vođena evidencija.)
Nije ručno vođena evidencija nego elektronski.
Ovlašćeni ima 25 sekundi.
Možete kasnije od službe da zatražite evidenciju da vidite o čemu se radi, ali po ovoj evidenciji vi imate samo 25 sekundi.
Da li želite 25 sekundi? U redu.

Zahvaljujem se gospodine Veselinoviću.
(Janko Veselinović, s mesta: Morate da proverite vreme.)
Proveriću i odmah ću da vam dam objašnjenje.
Ako se sećate, dok ste govorili, ja sam vas…
(Janko Veselinović, s mesta: Niste trebali da me prekinete.)
… i tražio da se ponovo prijavite. U trenutku kada sam vas prekinuo vi ste imali negde oko četiri i po minuta koje ste iskoristili. Kada ste ponovo zatražili reč vreme koje vi vidite kreće ponovo od prve sekunde i u zbiru ta dva vremena imate 19 minuta i 35 sekundi.
(Janko Veselinović, s mesta: Znači da niste trebali da me prekinete.)
Gospodine Veselinoviću, trebali ste pažljivije da pročitate Poslovnik o radu Narodne skupštine – predsedavajući je dužan da opomene narodnog poslanika ili ima pravo i da ga prekine ukoliko se ne drži teme dnevnog reda. Mislim da smo to već posle ovoliko godina naučili.
Pošto se više niko ne javlja za reč, zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 3. dnevnog reda.
Sa radom nastavljamo u četvrtak, 12. februara sa početkom u 09,00 časova.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene je jako začudila ovakva polemika oko jednog amandmana gde nadležno ministarstvo treba da upravlja osiguravajućim društvima i bankama gde je osnivač Republika. Ko treba da upravlja?
Hajde da se manemo više neke priče oko tih agencija. Rekli smo da postoji više agencija, neka su regulatorna tela, neka su nezavisni organi, kao Agencija za borbu protiv korupcije, ali u ovoj priči imamo jedan klasičan državni organ koji je u ime i za Vladu Republike radio neki posao. Sada toga više nema. Znači, supstituisano ovlašćenje se vraća onome ko ga je dao. To je Vlada Republike Srbije, nadležno ministarstvo, pogotovo ako se uzme u obzir sve ono što imamo i iskustva kakva imamo iz prošlosti.
Da podsetim, „Agrobanka“, gubitak države 600 miliona evra. Bilo je ovde priče oko „Razvojne banke Vojvodine“, videćemo kako će da se završi taj stečaj, da li likvidacijom ili vraćanjem dozvole za rad, ali uvek se provlači jedno pitanje. Sada pokušavamo kroz neku zamenu teza nešto da uradimo. Neko loše vodi jednu instituciju gde je država dala određeni kapital. Pola kapitala negde nestane, pola ostane i kažete – to nije za likvidaciju, tu nema odgovornih. Jedan dinar ako nedostaje, jedan dinar da nedostaje, veći je problem. Znači, neko nije u skladu sa zakonom ili u skladu sa duhom dobrog privrednika vodio određenu instituciju. Nemojte da mešamo teze.
Cilj ovih izmena i dopuna Zakona o ministarstvima jeste da se jedna delatnost vrati pod nadzor Republike Srbije. Ovde nema nikakvih priča oko toga da je Vlada nesposobna ili da je neuspešna. Za razliku od nekih drugih Vlada, ova Vlada rešava probleme koje nije napravila. Nešto najpodlije, po meni, jeste da onaj ko je pravio probleme uči nas kako da ih popravljamo. Što je ih napravio? Mislite da je malo iskusniji u tome.
Sada se razlozi za rešavanje problema, koje smo zatekli u državi, navode kao povod za izglasavanje nepoverenja Vladi ili predsedniku Vlade. Kada ova Vlada bude počela da pravi probleme, ili ćemo da je smenimo ili idemo na izbore. Bacam rukavicu da nas pobedite. Tu nema ništa sporno. Vlast da držimo po svaku cenu, mimo volje građana, nećemo za razliku od nekih koji su državu gurali u probleme, dugove, pljačkali banke da bi finansirali kampanje svoje političke stranke, da bi opstali na vlasti. Nama takva vlast ne treba. Ne samo da ova Vlada rešava probleme, nego gleda i van tih problema, koje rešava, da uradi nešto dobro za državu, a koju smo zatekli u očajnom stanju, i to ne može niko da porekne.
Molim vas, ona rešenja koja ste imali dok ste vodili Vladu Republike Srbije, dok se vodili građane Republike Srbije, nemojte nama više da predlažete. Videli smo kakva su, koji su rezultati. Ako imate neku ozbiljnu primedbu, ako imate neku ozbiljnu sugestiju, nemamo ništa protiv da bude i prihvaćena, ali ako je sugestija samo da bi se vodila priča radi priče, da bi se vodila politika radi politike, bez rezultata koji će da se odraze ili na kvalitet države ili na kvalitet života građana, nemojte da predlažete.

Pošto me je kolega spomenuo, da li imam pravo na repliku ili da koristim vreme poslaničke grupe.

Pogrešno me je protumačio, ali dobro.
Prvo moramo da raščistimo, sam postupak stečaja jednog privrednog društva i jedne banke nije isti. Privredno društvo raspolaže svojom imovinom koja je u finansijskom smislu imovina, u nekretninama, u robi itd. Banka ima određena javna ovlašćenja i postupak za pokretanje stečaja započinje tako što Centralna banka oduzima dozvolu rad određenoj banci ili drugoj finansijskoj instituciji.
Zašto kažem javna ovlašćenja? Zato što prvo država garantuje za sve uloge do 50.000 evra, bez obzira na strukturu banke da li je privatna ili državna, za državnu još više. Druga stvar, te banke imaju deponovana sredstva građana Republike Srbije, banka raspolaže tim sredstvima.
Kada se gubi dozvola za rad? Kada se poveća rizik od nenaplativih kredita. Da se ne bi još više banka zaduživala kod građana ili kod drugih finansijskih institucija i tada prelazi u nadležnost stečajnog upravnika koga imenuje Agencija za osiguranje depozita. To je ta procedura i nemojte da mešate privredna društva sa bankom. Možda jesu u pravno-tehničkom smislu potpuno ista, ali računajući delatnost koju banka obavlja, način postupka za započinjanje likvidacije ili stečaja je sasvim drugačiji nego kod privrednog društva. Kod privrednog društva je dovoljno da 60 dana bude u blokadi, ili 30 da se pokrene postupak stečaja. Kada su u pitanju banke, ne samo da nije potrebno jedan dan da budu u blokadi, nego se računa stepen njene naplativosti kredita i izloženost riziku tih istih kredita.
Tako da možemo o tome da pričamo da li je, kada je u pitanju „Razvojna banka Vojvodine“ ispunila uslove, ali onog časa kada su krediti počeli da se vraćaju u robi i to opet da se daje državi, jer i pokrajina jeste deo države, jeste deo državnog aparata, tog trenutka poslovanje te banke je dovedeno u pitanje. Zato nemojte nikog drugog da krivite nego onoga ko je odobravao te kredite, ko je učestvovao u tome i na koji način je davao saglasnost da se umesto kredita vraćaju četkice za zube i to deli po školama. Opet to što je ta banka dala moraju građani Srbije da vrate, jer ona beleži gubitak i otima iz drugih fondova, bez obzira na poreklo novca ono uvek na kraju iz budžeta Republike Srbije, da li iz fondova direktno ili posredno, apsolutno je svejedno.

Dame i gospodo narodni poslancii, da malo prodiskutujemo o tom čuvenom članu 12, koji je jako sličan iz prethodnog zakona, odnosno zakona koji još uvek važi.
Voleo bih da su kolege poslanici koji su podnosili amandmane vezano za finansiranje Agencije za osiguranje depozita, a ta sredstva te iste Agencije opredeljena su za zaštitu građana Republike Srbije, koji svoja sredstva deponuju u bankama, da li kao na oročenu štednju, da li sredstva po viđenju. Takođe i privredni subjekti.
Prihvatanjem ovog amandmana jednostavno ta zajednička odgovornost banke i države svalila bi se isključivo na državu. Ne znam da li je to predlagač ovog amandmana hteo?
Priče oko procedura mogu da stoje, ali procedure su predviđene Poslovnikom o radu Narodne skupštine, nisu prekršene. Prihvatio bih te žalbe na kratke rokove da su kolege poslanici imali situaciju kao za vreme Vlade Zorana Živkovića, da Skupština usvaja dnevni red sa predlogom zakona koji još nije ušao u skupštinsku proceduru, da kada dođu zakoni ostanu čitavu noć da ih pišu, ne amandmane „briše se“ nego prave amandmane, pa kada istekne rok u ponoć, da nema nikog na pisarnici da to predaju, pa predaju policijskom obezbeđenju da bi se ti amandmani sutra našli u proceduri. Kada to budu radili kolege poslanici koji podnose ovakve amandmane, onda ja prihvatam svaku njihovu kritiku.