Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu između Zakona o privrednim društvima imamo i Predlog zakona vezan za potvrđivanje Ugovora o zajmu za kredit povlašćenog kupca za drugu fazu paket projekta „Kostolac“ između Vlade Republike Srbije i banke.
Šta je interesantno u tom ugovoru o zajmu? Prvo, ovo je drugi projekat, a hteo bih nešto da kažem i o prvom projektu koji je ovde obuhvaćen. On je u vrednosti od 293 miliona dolara i odnosi se na revitalizaciju sistema „Kostolac B1 i B2“. Projektovana snaga prilikom izgradnje te termoelektrane bila je 350 megavata. Međutim, zbog raznih tehničkih problema koje su imali, prosečna proizvodnja u „Kostolcu B1 i B2“ bila je na nivou oko 245 megavata, što znači da od one projektovane snage kakva je bila ona prava je bila manja za oko otprilike sto megavat sati, odnosno za jednu trećinu od onog projektovanog kapaciteta. Projekat revitalizacije „Kostolca B1 i B2“ je sada u završnoj fazi. Jedan blok u „Kostolcu“ već radi. Posle te revitalizacije, kapacitet struje koju daje i koja je bila predviđena jeste 350 megavata i to u jako stabilnom isporučivanju električne energije.
Dana 29. decembra 2014. godine počela su ispitivanja i usaglašavanje oko Drugog bloka termoelektranama i kopovima „Kostolac“. Očekuje se da ovih dana, do kraja ove nedelje, i taj blok počne da isporučuje elektroprivredi Srbije 350 megavata, one predviđene, instalisane snage, i to po prvi put od kad je ta termoelektrana napravljena.
Međutim, pošto postoji očigledna potreba Republike Srbije za energetskom stabilnošću i smanjenje, u zavisnosti od uvoza, ušlo se u projekat druge faze. Druga faza podrazumeva izgradnju jedne potpuno nove termoelektrane, takođe instalisane snage 350 megavata.
Pošto se ispitivanjima došlo do toga da na površinskom kopu Drvno, koji radi u Kostolcu, postoje dovoljne rezerve uglja za izgradnju jednog takvog energetskog postrojenja, započelo se i sa njegovom realizacijom.
Ukupna vrednost investicije je 715 miliona dolara, od toga kredit koji uzimamo od Kineza jeste 608 miliona dolara. Rok otplate je 20 godina, sedam godina je grejs period na otplatu glavnice.
Šta može da se kaže oko same nove te termoelektrane? Mogu da kažem da svi oni sporazumi i dogovori koji su postignuti sa kineskim partnerom podrazumevaju da ćemo dobiti jedan energetski sistem koji u ovom trenutku, kada je u pitanju zaštita životne sredine i zaštita zdravlja građana koji tamo žive, sve direktive EU su ispoštovane, i ne samo ove koje su sada na snazi, nego sve, i one buduće koje će biti na snazi, radi usaglašavanja sa drugim energetskim postrojenjima kada ta termoelektrana bude otpočela sa radom.
Mogu da kažem da je to za sada jedini energetski objekat takvog kapaciteta i takve vrste dobijanja električne energije u Evropi, koji ispunjava sve predviđene uslove kada je u pitanju zaštita životne sredine.
Takođe, može da se kaže da je projektovan rad na godišnjem nivou tog energetskog bloka osam hiljada sati godišnje, da su zbog toga i standarda koje su postavili naši predstavnici i ministarstva i elektroprivrede, kriterijumi za izgradnju ove termoelektrane jako visoki, i to kada su u pitanju i rokovi i kvalitet. Sa izvođačem radova su zbog toga predviđeni penali ukoliko se zakasni sa izgradnjom objekta, a ukoliko dođe i do odstupanja od zadatih parametara, takođe moraju da se plate penali, s tim da ako se odstupi od projektovane snage za sedam megavata, takav objekat tehnički neće biti primljen i naše obaveze prema inokreditoru više ne postoje.
Neto dobit koju će elektroprivreda da ima eksploatacijom ove termoelektrane kreće se od 12 miliona i 400 hiljada dolara do 47 miliona dolara u toku jedne godine. Rok vraćanja investicije, odnosno isplativost investicije je na nivou od 17 godina. Takođe, mogu da kažem da i pored visokih standarda koji su postavljeni pred projektanta i izvođača radova, ta termoelektrana će koštati po jednom megavatu milion i 300 hiljada dolara, a trenutna cena na teritoriji EU kreće se oko dva miliona dolara.
Kada se uzme koji značaj ima jedna ovakva termoelektrana, naravno da će od toga imati koristi i lokalna samouprava, a pre svega grad Požarevac i gradska opština Kostolac. Početkom eksploatacije ovog bloka njihovi prihodi uvećaće se za oko 200 miliona dinara na godišnjem nivou.
Takođe, uticaće i na stopu nezaposlenosti, odnosno, ona će da se smanji početkom rada te termoelektrane. Otprilike, predviđeno je nekih 260 novih radnih mesta za samu termoelektranu, ali pošto proizvodnja uglja mora da se podigne sa devet miliona tona na 12, otprilike isto toliko i u onom rudarskom delu, znači, na površinskim kopovima, tako da će broj novih radnih mesta puštanjem ovog energetskog bloka u pogon da se poveća za otprilike oko 500, što je svakako značajno za sam razvoj Braničevskog okruga.
Ono što treba da se istakne, a to je da termoelektrana treba da počne sa radom 2019. godine, a 2020. godine da uđe u potpuni, projektovani kapacitet. Do tog perioda, Republika Srbija za ovaj kredit koji podiže ima obavezu plaćanja samo kamate. Početkom eksploatacije termoelektrane, ona počinje da stvara novu vrednost, novu dobit, a samim tim na određeni način sama sebe počinje da otplaćuje. Ono što takođe treba da se istakne jeste da ona završava sa radom 2052. godine, koliko je projektovan životni vek jedne takve termoelektrane, s tim da i svi energetski blokovi u termoelektranama Kostolac,otprilike tada prestaju njihovi resursi, tako da ćemo u isto vreme imati situaciju da i površinski kopovi i termoelektrane u jednoj godini, da tako kažem, završe svoj životni vek.
Svakako, ako se pogledaju uslovi pod kojima se Republika Srbija zadužuje, ne verujem da neko danas pod bilo kojim drugim okolnostima može da podigne jedan ovako povoljan kredit, on je na nivou od 2,5% kamate na godišnjem nivou, a poznato je da smo se zaduživali čak i kada su projektni zajmovi, kao što je ovaj, na nivou pet, sedam, devet, pa čak i 12%, pogotovo u vreme onih iz bivšeg režima, koji se sada brinu šta je to sa našim javnim dugom.
Kao što vidite, Vlada Republike Srbije, na čelu sa njenim premijerom, ne želi više da poslovne poteze koji su bili usmereni na kupovinu glasova, koji su bili usmereni na to da se amortizuju rezultati jedne loše vlasti, prevaljuje na građane. Od sada će Republika Srbija od 2015. godine, osim što ide u stabilizaciju i održivost njenog javnog duga, isključivo da se zadužuje radi projektnih zajmova ili otplata kredita za koje ova Vlada nije predlagala, nije zaduživala državu i na taj način dajemo jednu stabilnost i održivost našem finansijskom javnom dugu.
U svakom slučaju, Republika Srbija treba da ima svoj ekonomski razvoj. Jednim ovakvim potezom Vlada Republike Srbije daje podstrek ekonomskom razvoju same naše industrije, a to iz najvećeg razloga jer, koga kod da želite investitora da dovedete, on očekuje da ima stabilno snabdevanje energijom, da bi mogao da ostvari svoje procese proizvodnje na onom nivou kako je on to planirao i kako on to očekuje od jedne države.
Naravno, takođe je važno, ne verujem da ćemo sa jednim ovakvim blokom da postignemo da budemo veliki izvoznici struje, pogotovo u zimskom periodu, ali svakako smanjuje zavisnost naše elektroprivrede od uvoza električne energije iz inostranstva. Samim tim utičemo i na našu spoljno-trgovinsku razmenu, što svakako daje u prilog da jedan ovakav Predlog zakona Narodna skupština treba da usvoji.
Za nas iz SNS uopšte ne postoji dvoumljenje. Za ovaj zakon glasaćemo, samo želim da se zahvalim svima koji su učestvovali, bez obzira iz koje su političke stranke, u donošenju ovog zakona, otvaranju jedne nove termoelektrane kapaciteta koji nije u Srbiji otvoren u zadnjih 25 možda i više godina i svako od njih ko god da je učestvovao u svemu tome, ima pravo da bude zadovoljan zato što je nešto uradio dobro za svoju zemlju. Malo im na tome i zavidim, ali naše je pravo poslanika da uradimo nešto za svoju zemlju i glasamo u danu za glasanje za jedan ovakav zakon.