Da li po redovnom javljanju ili replika zato što me je više puta spomenula?

Replika. Evo ja ću da  budem kratak.

Prvo, u članu 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu čije je brisanje traženo, predviđa se brisanje da se poljoprivrednicima ne isplate zaostale subvencije.

Takođe da se u Ministarstvu pravde ne isplate zaostale obaveze vezano za advokate po službenoj dužnosti, isto tako da se ne isplate zaostale dnevnice i putni troškovi i dugovanja MUP prema Telekomu Srbija, koje je takođe javno preduzeće. O tome se govori u ovom članu.

Ali da se vratimo, pošto je ovo replika i na izlaganje jednog od podnosilaca, kao što ste čuli premijera u raspravi u načelu, planirani budžetski prihodi od akciza u decembru mesecu 2014. godine za prvih 15 dana bili su 20 milijardi dinara.

Prethodne godine je bilo, PDV, ja se izvinjavam, prethodne godine je bilo 19 milijardi, a ostvareni su u iznosu od 22 milijarde.

Tu se vraćamo na onaj deo priče da nismo znali ni u našim najcrnjim, najgorim slutnjama koliko je razorena naša državna uprava koju smo zatekli 2012. godine. Čini mi se da to nikako neće da prihvatite kao istinu i kao realnost. Baš bih voleo da vidim koliko je ostvarenje budžeta planirano a izvršeno u decembru 2011. godine. Hajde da se kladimo da je tim Zakonom o budžetu i planom u stvari to bila šarena laža, nešto što je trebalo da prevari građane kako država rukovodi i zna šta radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, jeste da nije tema budžet grada Niša, ali, zarad istine, oni koji ga sada napadaju, 2011. godine su za 2,5 milijarde zadužili grad Niš. To su dugovi koje su ostavili nekim drugim gradonačelnicima grada Niša da se to vrati.

Sada se kritikuje nešto, a ja bih samo da podsetim da su ovu državu zaduživali svakog dana, a rezultate zaduživanja nisam video. Zaduživali su državu da bi kupovali vlast, da bi kupovali glasove. Radili su javne radove koji nisu bili u budžetu planirani. Dugove smo zatekli ne samo u Nišu. Zatekli smo dugove u celoj Republici Srbiji i ne vidim te silne puteve zbog tih zaduženja, ne vidim te silne pruge, ne vidim te silne fabrike zbog kojih smo zaduživali državu.

I nije tačno da na 10 hiljada zaposlenih ima samo jedna milijarda prihoda za državu. Uzmite digitron i olovku i izračunajte prosečnu platu u Republici Srbiji u realnom sektoru, pa ćete videti da je to značajno više.

Svi zaboravljamo da kažemo da kada u realnom sektoru koji se bavi proizvodnjom zaposlite određen broj radnika, povećava se i broj radnika u drugim delatnostima, a mi smo do 2012. godine izgubili 400 hiljada radnih mesta i sada nas ti koji su radili na tome da se izgubi 400 hiljada radnih mesta, koji pune budžete, uče kako treba da planiramo budžet, ti koji su napravili od državne uprave privatna preduzeća, od državnih preduzeća privatnu svojinu, kao što je bila azotara iz Pančeva, pa su ispumpavali njihovi ministri robu koju država subvencioniše da bi njihovi prijatelji mimo zakona i pravilnika stavljali razliku novca u džep i sada nas oni uče kako treba budžet da se pravi.

Pa, od vas, gospodo, svi iz bivšeg režima, koji sve znate, a mi smo polupismeni, nije teško biti bolji. Verujte, da ništa ne radimo bićemo bolji, jer sve što god ste radili, sve ste upropastili, i Republiku Srbiju, i Autonomnu pokrajinu i svaku lokalnu samoupravu gde ste bili na vlasti.

Ja sam više puta rekao da sa zaslugama bivšeg režima mi ne želimo da se kitimo. Kada spominjemo 400 radnika da smo ih mi zaposlili, jeste za vreme naše vlasti, ali od direktora koji su bili iz bivšeg režima u Nišu. Dok se menjala vlast u Nišu, dva direktora u komunalnom preduzeću i u toplifikaciji su zaposlili po 200 radnika. Nemojte da krivite neke druge za ono što ste vi radili. Mi vaše zasluge nećemo, vaše rezultate ne želimo, loši su. Mi kada bi tako vladali, mi bi se stideli.

Ima još jedna stvar. Pošto je toliko dugo, ovi iz bivšeg režima su bili u gradu Nišu na vlasti, postavljam jedno prosto pitanje – koliko je ljudi za vreme njihove vlasti zaposleno u realnom sektoru, a koliko je ljudi za vreme njihove vlasti u realnom sektoru izgubilo posao? To se meri desetinama hiljada i ja se tim stvarima nikako ne bih hvalio, zato što posao lokalne samouprave nije samo da asfaltira ulice i da pravi infrastrukturne objekte, već da stvori uslove da se privreda na lokalnom nivou razvija, a tu su rezultati kod vasne nule, nego debeli minusi.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da budu, kada je u pitanju budžet Republike Srbije, i budžeti lokalnih samouprava zato što postoje transferi iz budžeta Republike Srbije prema lokalnim samoupravama. Na te transfere ćemo se vratiti malo kasnije.

Takođe, može da se govori i o zaduženjima lokalnih samouprava, jer njihova zaduženja ulaze u konsolidovani deficit Republike Srbije. To je ono što pokušavamo konačno da uvedemo u naš budžetski sistem, da se tačno zna koliko država duguje, koliko lokalne samouprave, koliko javna preduzeća.

Zarad istine, od 2003. do 2012. godine, grad Niš se zadužio za 27 miliona evra plus kamata.

(Jovan Marković, s mesta: Kada?)

Od 2003. do 2012. godine. Ovi sada iz bivšeg režima, bez obzira da li je to DS ili neki drugi vid njihove stranke koji se nalazi ovde u parlamentu, ni to im nije bilo malo, nego su transfere iz budžeta Republike Srbije, koji su bili na mesečnom nivou 120 miliona, sveli na 55 miliona. Pogodite zašto? Zato što su falsifikovani podaci o stanju gradske privrede. Pazite dokle su ovi koji nas nazivaju polupismenima, a sebe elitom, oni koji su intelektualci, a mi prostaci ili stoka, falsifikuju izveštaj o stanju privrede, smanjuje transfere iz Republike prema svojoj lokalnoj samoupravi, kako bi prikazali svojim građanima da nisu izgubili posao, iako sede kući, iako ne primaju platu, da mogu da školuju decu, a ne da ih šalju u inostranstvo, nego da će da im obezbede posao u njihovim lokalnim samoupravama, samo da bi još koju godinu vladali. Kada su videli da vlast gube, jer građane više ne mogu da prevare, šefa odborničke grupe stranke bivšeg režima zapošljavaju u javnom preduzeća, pa im zapošljavaju i bliske porodične rođake, supruge, decu, pa im i to bude malo, pa im zapošljavaju i dalje rođake, a onda to što su oni radili kažu – to je uradila nova vlast, pa se čude što im građani više ne veruju.

Voleo bih da, pošto stalno mašete tim papirima, da izvadite rezultate na izborima ove godine, pa mi mašite malo tim papirima, da vidite koliko vam građani veruju i nemojte više nama da mažete oči, jer mi vas mnogo dobro znamo, mnogo bolje nego građani. Doduše, oni su više propatili od vas. Ne prihvatamo opravdanje – mi smo platili političku cenu.

Postavljam pitanje lošoj vlasti – koju su cenu su platili građani iz Srbije? Plaćaju je i dan danas, plaćaju vašu vlast kroz manje penzije, kroz manje zarade u javnom sektoru. Koju još političku cenu vaših grešaka treba da plate naši građani? Zato vas toliko i kažnjavaju. Samo nastavite tako. Mislim da će na sledećim izborima biti jako teško u ovim poslaničkim klupama naći poslanike bivšeg režima, koji sebe nazivaju intelektualcima, a nas polupismenom stokom.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znači da kolega koji je podnosilac ovog amandmana to što priča brzo, da priča tačno.

(Balša Božović, s mesta: Ja?)

Najviše me je iznenadila briga za građene Srbije, pa neka brine o onih 400.000 ljudi što su ostali bez posla. Najviše me je iznenadilo to da neko kaže da Vlada Republike Srbije ovim rebalansom hoće nešto da sakrije, a mi smo ih pobedili na izborima i to ubedljivo, zato što nismo pričali šarene laže kakvo je stanje u državi…

Amandman, ali i on je pričao o svom amandmanu, pa je moja diskusija prilagođena diskusiji podnosioca amandmana.

Mi nismo građanima pričali o šarenim lažama, nego o istini. Za razliku od njih, mi imamo hrabrosti da kažemo građanima kakva je istina, u kakvom stanju se nalazi država, u kakvom stanju se nalazi naša budućnost. Kada je neko pred same izbore govorio da je statistički Srbija izašla iz krize, da samo to građani nisu to osetili, ali samo što nisu, u ovoj Skupštini se često kaže da je to nedostatak političke hrabrosti.

Jako me čudi što zamere kada im se kaže da je laganje građana, pretvaranje da oni rade, a ne znaju da rade, da primaju plate, a ne primaju plate, da ostaju bez posla, da im se zatvaraju fabrike. Kako se to zove? To se zovi politički kukavičluk.

Što se ljute na premijera što im je to rekao? Što se ljute na nas koji govorimo istinu i ništa ne krijemo od građana Srbije i uvek ćemo govoriti istinu kakvi god da su rezultati te Vlade, zato što građani ne žele da ih neko ubeđuje da im je bolje nego što jeste, zato što građani hoće da znaju šta ih čeka i zato što znaju šta ih čeka, tome i poklanjaju poverenje. Ne može više posle 14 godina bajki, šarenih laža, pričama o boljem životu, nikoga više da prevarite u Srbiji.

Zato imate rezultat koji je jedva iznad cenzusa i nemojte više molim vas o tome da pričate kako ste zabrinuti za sudbinu građana. Vidimo po rezultatima koliko je fabrika zatvoreno i koliko je građana ostalo bez posla.

Kada tako brinete, ko Boga vas molim, nemojte više na taj način. Nemojte zato što ostadoše ti ljudi i bez kože na leđima od vaše brige.

Reklamiram povredu člana 55. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije zato što je Odbor za finansije dao mišljenje na sporan amandman, tako da su ove prozivke bez ikakvog osnova.

Tehničke greške ne mogu da budu da se nešto krije, jer se ovim amandmanom tehnički usklađuje zakon. Znači, ništa se ne menja, za razliku od toga da je bivši režim falsifikovao izbor za predsednika Vrhovnog Kasacionog suda. Jeste bio falsifikat i neka mi gospoda nađu izvornik u Skupštini Srbije o izboru Nate Measrević za predsednika. Hajde, nađite ga. Pa ste onda išli na direktnu primenu Ustava. Ustav se primenjuje preko zakona.

Sada pravimo priču oko tehničkog usklađivanja amandmana koji je već prošao na Odboru za finansije. Dobićete izveštaj. Da ste zatražili izveštaj dobili biste. Dobićete ga.

(Marko Đurišić, s mesta: Ja sam već morao da ga dobijem, nemam šta da tražim. Niste ga pročitali ovde. Ovo je falsifikat.)

Gospodine predsedavajući, ja vas molim, znači, da predstavnike bivšeg režima više ne prekidate. To što oni glasova mogu da nam daju, pa to ne možemo mi sami da zaradimo ovde.

Gospodine predsedavajući, dok je govorio kolega Šutanovac vi ste prekršili Poslovnik, zato što ga niste opomenuli da uvažava narodne poslanike i da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. On je u svom izlaganju mene kao predsednika Odbora nazvao falsifikatorom. Ništa drugo.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Što i jeste.)

Pošto to gospodine Šutanovac i sada dobacuje…

Na stranu što je mene nazvao falsifikatorom, nazvao je i stručne službe Narodne skupštine falsifikatorima, obične činovnike u ovoj Narodnoj skupštini. Javiću stručnim službama koje rade u Odboru za finansije da, osim izveštaja o tom spornom amandmanu, dostave i evidenciju prisutnih narodnih poslanika koji su prisustvovali sednici Odbora sa njihovim potpisima.

 

Kada izveštaj o evidenciji prisutnih narodnih poslanika sa 34. sednice Odbora za finansije, koja je održana danas u 13.00 časova, bude stigao u ovu salu, očekujem da se gospodin Šutanovac izvini. Ne mora meni, jer mi njegove uvrede ništa ne znače, ali neka se izvini barem stručnim službama koje rade u Skupštini, koje je takođe nazvao falsifikatorima.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto se spominje Narodna banka u ovom izlaganju kolege, mislim da je Narodna banka i guverner, da su detaljno obrazložili zašto je Narodna banka iskazala gubitak i da to nema nikakve veze sa fiskalnom politikom koju je vodila Vlada ni sa poslovnom politikom koju vodi banka, Narodna banka ili kako god hoćete, centralna banka.

Nije Srbija kriva ni guverner što je došlo do poremećaja na svetskom tržištu i hartije od vrednosti i cene zlata, koje takođe ne želimo da prodajemo, kao što je to uradila Hrvatska, pa sada imaju manjak zlatnih rezervi.

Postojala je još jedna procedura da smo mi što se Narodne banke tiče, imali pad kursa dinara u 2013. godini koji se naravno odrazio na devizne rezerve iskazane u dinarskom delu.

Sada je obrnut proces, ne vidim šta je tu čudno. Narodna banka kao centralna banka ima svoj prioritetni, primarni zadatak, a to je inflacija na teritoriji Republike Srbije. Zadati cilj ne samo da je ostvaren, nego je prebačen. Znači, inflacija je manja u 2014. godini nego što je to planirano i to je mnogo važnije nego što podnosilac amandmana ovde hoće da kaže, da se Narodna banka vodi na onaj način koji nije dobar za nju. I te kako je dobar, jer se inflacijom štiti cela privreda i građani. Ko to ne može da shvati, ja ne mogu da mu pomognem.

E pa jeste problem u prihvatanju odgovornosti, jer godine koje su spominjane kao plodne godine Narodne banke i njihovog guvernera su bile da je prodato u 2010. godini milijardu i po evra, a da je evro skočio 10 dinara. U 2012. godini prodato je milijardu i po evra. Evro je opet skočio 10 dinara. Četiri i po milijarde evra od 2008. godine do 2012. godine je prodato deviznih rezervi i to je za njih uspeh? Prodajete devizne rezerve da biste iskazali dobit? To je sramota.

Koliko ste odbranili kurs? Sa 80 na 119,80 dinara, 50% je skočio. Prihvatite konačno tu jednu odgovornost. Makar jednom kažite vaše prave rezultate, a ne da uvijate u neku formu. Ne možete da prihvatite da je neko bolji od vas. Žao mi je, narod ne misli tako.