Dame i gospodo, poštovani ministre, rasprava u budžetu svake godine uvek izaziva veliku ekonomsku pažnju. Kad se setite rasprave 2014, 2015, 2016, 2018. godine, gospodine ministre, to su bile rasprave, kada je rasprava o funkcionisanju Srbije podrazumevala da govorimo o ključnim ekonomskim parametrima kako Srbija treba da izgleda.

Danas rasprave o budžetu Republike Srbije 2022. godine i u javnosti i u Skupštini Srbije svodi se na jedno pitanje - Srbija nije sporno jeste ekonomski jaka, Srbija jeste bogata zemlja, pitanje je kako delimo ta finansijska sredstva. U stvari, pitanje je kako raspolažemo sa jednim delom finansijskih sredstava koja se nalaze na rashodovnoj strani.

Gospodine ministre, danas u ovom vremenu, da pitate najbolje ekonomiste, najbolje ministre finansija - da li bi želeli da budu ministri finansija i kreiraju monetarnu, fiskalnu i budžetsku politiku za 2022. godinu, ubeđen sam, da bi svi rekli – ako moram. Evo, to je razlika između njih i vas.

Vi ste bili gradonačelnik Beograda u teškom vremenu kada ste bukvalno morali da spašavate Grad Beograd od finansijske krize. Bili smo tu 2014, 2015, 2016, 2017. godine da menjamo ekonomiju Srbije posle 60, 70 godina. Ekonomija Srbije i pre Drugog svetskog rata i posle Drugog svetskog rata bila je prilično nefunkcionalna, bazirala se na pogrešnim pravilima, na srpskom ubeđenju da ne možemo da poštujemo pravila.

Bili ste tu, gospodine ministre, 2020. godine, 2021. godine, ovde ste 2022. godine u vremenu ekonomske krize, u vremenu pre svega zdravstvene krize, da nas je neko upitao kada je krenula pandemija kako će izgledati budžet 2022. godine bili bismo srećni da možemo da pričamo o normalnom, o uobičajenom trend budžetu Republike Srbije za 2022. godinu.

Kada govorimo o budžetu u stvari govorimo o makroekonomskim parametrima. Tri ključna makroekonomska parametra – nama kažu da rast od 7,4% nije veliki rast BDP. U redu, ne mora da bude, ali da je manji, da je 3% bio bi za srpsku istoriju veliki. Naravno da je on u ovom trenutku jedan od najvećih porast BDP u Evropi sa 52 milijarde evra. To je suština. Govori koliko Srbija jeste ekonomski moćna. Mi nismo krivi zašto smo na 52 milijarde, zašto nismo na 72 milijarde, ali bismo bili krivi da smo se zadržali na 32 milijarde samo pre dve, tri godine.

Kada govorimo o nivou nezaposlenosti, a tu je ključni parametar, u vremenu zdravstvene krize kada ceo svet trpi posledice uspeli smo da zadržimo nivo zaposlenosti na 9%, odnosno dva do 3% od apsolutnog nivoa nezaposlenosti. Imamo stopu inflacije i naravno da budžet, građani Srbije, ne predstavlja samo cifre, o kojima mi pričamo. Predstavlja onako kako građani Srbije nas doživljavaju i kako činimo da njima bude bolje. Budžet jeste i razlika u ljudima, ljudi koji kreiraju ekonomsku politiku, Ministarstvo finansija, predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije. To je razlika koja se stvara u ekonomskom životu Srbije u ovom trenutku.

Naravno da možemo da govorimo o stranim direktnim investicijama koje su tri milijarde i preko, najveće u ovom delu Evrope. Možemo da govorimo o rastu lične potrošnje i državne potrošnje koja se u ovom trenutku nalazi na maksimumu i gura agregatnu tražnju. Možemo da govorimo o ličnim, privatnim investicijama koje su na nivou BDP 25% kao nikada u istoriji, o javnom dugu od 55%, o gepu koji imamo do 90% da ekonomski možemo da se zadužimo u narednom vremenskom periodu i naravno da moramo da vodimo računa da taj dug bude što manji jer su izazovi veliki, ali u principu imamo dovoljno prostora da se zadužujemo.

Javni dug prati zaduženje i privrede i stanovništva koje je relativno malo. Imamo još niz pokazatelja koji govore da Srbija može da funkcioniše potpuno drugačije i bolje, ali je jasno i da Srbija danas izgleda kao moćna i jaka ekonomija.

Da se vratim na primedbe koje se u stvari nama spočitavaju, a to je kako ulažemo finansijska sredstva, odnosno naša socijalna politika i stran direktne investicije. Kada govorimo o sredstvima koja smo dali privredi i stanovništvu u stvari nam kažu da mi to nismo trebali da radimo, da treba da postoje neki kriterijumi. To su namenska sredstva koja su primarno bila usmerena da se poveća, odnosno sačuva agregatna tražnja. To je sredstvo koje je podrazumevalo da u uslovima ekonomske krize ubacite dodatnu količinu novca u sektor stanovništva i privrede i očuvate agregatnu tražnju.

Potpuno je jasno da je aktivnost na tom polju bila potpuno transparentna, jasna, da je bila sračunata sa praćenjem finansijskih prihoda u budžetu Republike Srbije i da nije izazivala nikakve ekonomske posledice i u pravu ste kada kažete, to je, mislim, prvi rekao gospodin Jokić, poslanik republičkog parlamenta, da svako ko je hteo mogao je da se prijavi i onaj koji je imao stotine hiljade evra na svom računu ako se osećao mogao je da se prijavi i država Srbija bi mu izašla u korist, praktično isplatila bi mu 100 evra. Šta to znači? Da je Srbija država odgovorna prema svim građanima.

Budžet Republike Srbije je i vreme pred nama 2022. godina. Ono što možemo svi da konstatujemo da je ekonomska situacija u svetu, odnosno sistemska kriza prilično izražena.

U ovom trenutku možda nismo svi svesni da je okvir budžeta Republike Srbije u stvari tamo negde na globalnom ekonomskom planu, da Srbija može da izgleda potpuno jaka, moćna i stabilna ekonomska država, da njen budžet može da bude stabilan, ekonomski tokovi normalni, ali ako imate probleme na globalnom planu imaćete posledice na budžet Republike Srbije, odnosno na ekonomsku politiku koja se sprovodi, odnosno na građane Srbije i to je propast.

Možda mi danas ne vidimo da je cena hrane u svetu takva kakva jeste, da su tržišta praktično zbrisana, da su investicioni fondovi na tržištu hrane ogromni koji kupuju sve što stignu, da imamo monetarnu politiku na globalnom nivou, koja nije jasna i koja pravi inflaciju. Tu su okviri za srpski budžet i ti okviri kako god da mi mislili da neće biti prebačeni na Srbiju, ako se ovi trendovi nastave Srbija će imati te posledice. Ali, Srbija u ovom trenutku pored tih posledica koje su evidentne i koje će se desiti i ako se dese, jeste ekonomski sposobna i ono što smo pričali na početku, sa svojim maksimalnim ekonomskim parametrima koji su vrlo jasni da te ekonomske izazove preživi.

Kao što smo 2020. godine, pokušali da branimo i uspeli da odbranimo zdravstveni sistem, kao što smo uspeli da odbranimo živote ljudi, kao što smo ulagali u zdravstvo i medicinu, jer smo imali dovoljnu količinu ekonomskih resursa da to možemo da radimo, građani Srbije danas ne treba da se brinu. Imaćemo sasvim dovoljno finansijskih sredstava da očuvamo ekonomsku i monetarnu stabilnost države Srbije.

Da li će to podrazumevati da će to koštati budžet Republike Srbije? Da, hoće. Da li će to podrazumevati da ćemo imati posledice? Da, hoće, ali će te posledice biti mnogo manje nego što su posledice koje osećaju svi građani u ovom trenutku na globalnom nivou.

Jaka i moćna država Srbija koju smo napravili, jaka ekonomija koju smo gradili od 2014. godine. Ideja da Srbija može da izgleda drugačije, ako se bazira na znanju, pameti i poštenju, jeste ono što nas je dovelo u situaciju da raspravljamo ovako i o ovom budžetu za 2022. godinu. Da toga nije bilo, rasprava o budžetu bi bila kao slične rasprave u drugim evropskim zemljama gde se govori o inflaciji, problemima koji su ogromni i za koje nemamo rešenje.

Ja se nadam i verujem da ovaj budžet za 2022. godinu neće imati rebalans budžeta. Svi bi mi bili presrećni kada bi u decembru raspravljali o budžetu za 2023. godinu i rekli - sve što smo planirali 2022. godine, ostvarili smo i mi smo napravili svoj ekonomski cilj koji smo imali za 2022. godinu. Ako ne bude tako, ako budemo morali da donosimo rebalanse budžeta, a nećemo ih dovoditi i nećemo ih donositi zato što se mi ne osećamo tačno, precizno i odgovorno, već zato što trpimo velike pritiske koji dolaze sa globalnog nivoa, građani Srbije ne trebaju da brinu, Srbija jeste sposobna da svaki izazov u ovom trenutku koji dolazi sa strane spolja izdrži.

To je još jedan doprinos političara ove generacije i ekonomista, jer smo uspeli da kao i obično što smo radili kroz istoriju, generišemo svoje interne ekonomske krize. U ovom trenutku praktično tih kriza nemamo, nego čekamo posledice koje dolaze sa strane. Zbog toga ovaj budžet, za koji se nadam da će biti jasan, precizan i da će trajati godinu, a i ako traje kraće zbog rebalansa budžeta, jeste snaga Srbije u ovom trenutku i zato nije normalno ne glasati za ovakav budžet.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ovih dana raspravljamo o setu ekonomskih zakona i sasvim je normalno da javnost, da parlament raspravlja i pre svega, obraća pažnju na akon o rebalansu budžeta Republike Srbije jer je normalno, rebalans, odnosno budžet Republike Srbije je najznačajniji pravni i fiskalni zakon koji može da bude donesen u jednoj fiskalnoj godini.

Danas raspravljamo o setu, nastavku ekonomskih zakona i danas suštinski govorimo o elektronskoj fakturu. Relativno malom zakonu, 25 članova. Kada sklonite uvodne i završne članove, 15 članova. Reklo bi se potpuno mali, formalan proceduralan zakon, ali nije tako.

Ovo vreme u svetu zapamtićemo po velikoj bolesti i početku ekonomske krize. U Srbiji ćemo ga pamtiti po Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije koja se uspešno borila sa nedaćama i u zdravstvu i ekonomiji.

Mi lično, svako od nas pamtiće onog doktora koji mu je spašavao život njemu lično ili članovima njegove porodice, a privrednici u Srbiji pamtiće ovo vreme po zakonu o elektronskoj fakturi zato što će je primenjivati.

Ovaj saziv parlamenta i Ministarstvo finansija može da bude upamćeno upravo po ovom zakonu, jer ovo je granični zakon, ovo je granica. Kada se posle ovog zakona primenjuje potpuno drugačiji mehanizam funkcionisanja u oblasti kojoj se primenjuje, praktično ništa neće biti isto posle kao što je bilo pre.

Godine 2017. krenuli smo sa Zakonom o elektronskom dokumentu i drugim elektronskim zakonima koji su u stvari stvorili osnovu da danas možemo da raspravljamo o zakonu o elektronskoj fakturi. Ljudska civilizacija se menjala i potreba za ovim zakonom suštinski potiče iz tehnoloških promena koje su neminovne.

Menjala se civilizacija, napredovala, ekonomski rasla i razvijala se. Sa tim ekonomskim promenama menjali su se i principi, pravila i procedure. Stare su sklanjane, nove su prihvatane. Kada sve to pogledate onda shvatite da imate posebnu istoriju, poslovne i fiskalne evidencije danas u svetu.

Kroz vreme imali ste papirne pergamente, imali ste pergamente, svako od nas ko se malo duže bavi ekonomijom i malo duže ima godina pamti brda papira koji su postojali u nekim računovodstvima i koja su godinama čuvana.

Novi zakon jeste posledica pre svega tehnoloških promena i on je potreban, ali istovremeno on je neophodan, jer nema alternative, ne možete da napravite moderniju i efikasniju privredu, efikasniju ekonomiju ako ne usvojite ovaj zakon. Kada pogledate ovaj zakon, on se u stvari sastoji iz dva procesa. Iz jednog procesa koji se ništa ne pomera i drugog procesa u kome su sve promene jasne i vidljive.

Dakle, imaćete, krenućete, prodavaćete svoje proizvode, činićete usluge i izdavaćete fakturu. Sa druge strane, vi ćete kupovati proizvode i usluge i primaćete fakturu. Tu fakturu ćete morati da čuvate, ali ne više u papiru, već elektronski i imaćete trajni zapis. Naravno da je potpuno jasno da ćete imati efekte u visini troškova, da ćete imati efekte u ekologije, da ćete te efekte imati u malim, najmanjim, mikro preduzećima, srednjim preduzećima, velikim preduzećima i državi.

Mnogo je lepo za narodnog poslanika, za nekoga ko obavlja vlast i vrši funkcionisanje i vođenje države Srbije kada kaže da država Srbija na sebe preuzima sve troškove ovih promena. Praktično, od Zakona o fiskalnim promenama Srbija zauzima jedan drugačiji stav, poštuje svoje preduzetnike, svoje poslovne ljude, svoj ekonomski ambijent i kaže – da, mi preuzimamo sve troškove reformi i promena na sebe. To nije bilo tako, ali to treba da bude tako. Poštovanje privrednika je suština Ministarstva finansija i Narodne skupštine Republike Srbije.

Lideri i lideri u promenama, to je suština Ministarstva finansija, praćenje savremenih tehnoloških rešenja, naravno, korektan odnos prema fiskalnim rezidentima, takođe, jasnost u funkcionisanju i transparentnost.

Danas, u ovoj raspravi, u raspravi u načelu, u javnim raspravama, uglavnom smo slušali kako ćemo imati niz prednosti koje se tiču ekonomičnosti, efikasnosti, ušteda ovih zakona.

Naravno da o tome treba govoriti. Nesporno je da će to tako biti, ali suštinska stvar, gospodine ministre, koju ja hoću da kažem, ovo su ključni fiskalni mehanizmi, odnosno ključno fiskalno oružje koje će omogućiti građanima Srbije da ostvaruje čistije, poštenije i pravednije ekonomske prihode.

Istovremeno, ovo je ključni mehanizam koji će omogućiti potpunu kontrolu upotrebe javnih sredstava na nivou opšte države u svim oblicima. Kada ovo kažem onda mislim na stotine hiljade, milione računa koji svakog trenutka stižu na budžet Republike Srbije u opštem nivou. Hiljade računa od malih preduzeća, velikih preduzeća, preko javnih nabavki, preko drugih nabavki.

Sve ćemo to imati složeno i sistematizovano u jednom trenutku na dohvat u vrlo brzo kratkom vremenskom periodu.

Kako to izgleda, prosto da pojasnim. Država Srbija, verovatno u toku dana kupi 100.0000 čašica jogurta od vrtića u nekom malom mestu, studenskog doma, velike bolnice, velike klinike.

I mi danas imamo sistem kontrole i može se desiti da te cene budu različiti i to ne govori o korupciji, to govori da u stvari imamo negde problem, zato što ne bi smelo da se desi da nam cene koje država plaća na različitim nivoima budu različite, zato što imamo jasnu, definisanu proceduru nabavke i jasna zakonska rešenja.

Ovo će biti mehanizam koji će jasno ukazati da imamo problem ili da ga nemamo u poslovanju, možda ne u korupciji. Ovaj zakon je savršeni sistem za javnost. Naravno da treba da sklonimo na stranu sve one fakture koje potiču iz privatnog poslovnog sektora, njihova tajnost mora da bude zagarantovana zato što su to značajne poslovne odluke, ali svaki papri, svaka informacija koja se tiče javnog sektora i saradnje privatnog i javnog sektora mora da bude potpuno transparenta u nivou svake fakture koja se izdaje.

Možda ne danas, možda sutra, možda prekosutra, možda ne svima danas, ali u nekom narednom vremenskom periodu niko od građana Srbije ne treba da bude uskraćen za pravo da vrlo lako dođe do informacije i pogleda koliko košta potrošeni svaki dinar iz javnih sredstava zato što mi, građani Srbije plaćamo ta sredstva.

Sa zakonom o fiskalnim promenama, i to možda 99% javnosti ne vidi, sa zakonom o fiskalnim promenama i fiskalizaciji ovaj Zakon o elektronskoj fakturi stvara nepremostivu prepreku za svaku poresku evaziju u ovom trenutku.

Kada povežete ova dva zakona, u stvari, dobijate bedem. Verovatno će u nekim narednim vremenskim periodima, u godinama biti pronađen neki drugi mehanizam, ali u ovom trenutku ne izgleda da postoji mehanizam kako možete da učinite poresku evaziju. Kada ova dva zakona spojite, dobijete ono što mi hoćemo, drugačiji sistem funkcionisanja.

Kratak i jasan zakon, brz i moderan, fiskalno potpuno prihvatljiv, transparentno dosanjan san koji smo sanjali, zakon koji ima sistemski karakter i zakon koji je jeftin.

Dame i gospodo, poštovani ministre, neki od nas veruju da su prave i najbolje stvari u ekonomiji kada su jednostavne. Ovo je strašno jednostavan, ali strašno jak ekonomski zakon, koji možda više nego budžet Republike Srbije za 2021. godinu menja funkcionisanje privrede i ekonomije Srbije.

Poštovani ministre, pravo je zadovoljstvo kada donosimo ovakav reformski zakon i kada nam pružite šansu da za njega možemo da glasamo. A, da vas podsetim da se i danas nalazimo u vremenu ekonomske krize i krize pandemije. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo, poštovani ministre, rasprava o Predlogu rebalansa budžeta u stari prvo nam kaže da nepredvidivo vreme u svetu i dalje traje. To nepredvidivo vreme odnosi se na javne finansije i monetarnu politiku i to nije ništa neuobičajeno za uslove recesije koja vlada danas u svetu. Ceo svet globalno se nalazi u teškim ekonomskim problemima.

Mi od 2014. do 2020. godine nismo imali rebalans budžeta, a u tom periodu od 2014. do 2017. godine promenili smo ekonomsku sliku Srbije, uradili da Srbija izgleda potpuno drugačije. Bili smo dovoljno pametni, znali smo da smo mogli i realno da predviđamo i da realno realizujemo i planski i racionalno u teškom vremenu.

Za svaku zemlju koja prolazi kroz taj period ekonomskih promena to svakako nije laka stvar, veliki izazov. Od 2017. do 2020. godine crpeli smo plodove ekonomskog rasta i razvoja, imali smo veliki ekonomski suficit. Praktično, građani Srbije, privreda, cela država imala je benefite. Kada dođe teško ekonomsko vreme i kad dođe teško vreme onda prvo što vidite su problemi i istina. Istina da se vidi šta se radi. Kada radite i ne radite rezultati u teškom vremenu stignu mnogo pre.

Svetska bolest, u stvari je sneg i jasno vidimo tragove u tom snegu. I u zdravstvu i u ekonomiji Srbija danas ima razloga da se ponosi. Pre godinu – godinu i po dana, kada je krenula pandemija i kada su krenule ekonomske krize, svako od nas pojedinačno iznosio je svoje mišljenje i Vlade i ministri i Fiskalni savet, ne samo kod nas u Srbiji, nego u celom svetu i profesori ekonomskih fakulteta, privrednici, građani. Kada danas pogledate posle godinu dana, malo se od toga što su pričali ostvarilo.

Rezultati u srpskoj ekonomiji su veliki, ali su rezultati u srpskom zdravstvu još veći. Mi smo, ministre, u ekonomiji, u stvari budili nadu, budili nadu u ekonomiju i zdravstvo, a zdravstveni radnici su nam spašavali živote i zato im neizmerno hvala.

U stvari, naša politika se svela u prethodnih godinu dana na dva sidra – zdravstvo i ekonomija. U zdravstvu smo sve uradili, pošto pričamo o budžetu, da obezbedimo dovoljnu količinu sredstava da kupimo bolnice, da kupimo vakcine i maske i respiratore i rukavice i da zaposlimo hiljade novih zdravstvenih radnika da nam spasu život, zato što u uslovima krize ekonomske ili zdravstvene preživljavanje je suština.

U oblasti ekonomije branili smo tri ključna makroekonomska parametra. Branili smo stopu inflacije i mi imamo makro-ekonomsku stabilnost koja kaže da će inflacija u ovom periodu biti od 2 do 2,4%. Branili smo nivo nezaposlenosti koji je na 9% kao nikad u istoriji, kao da nije ekonomska kriza i branili smo rast BDP. Sve smo to branili fiskalnim merama.

Znate, danas u svetu imate nacije, imate države koje to rade iz primarne emisije. Rezultati Srbije su još veći zato što smo to radili iz realnih fiskalnih izvora. Kada pogledate šta mi nastavljamo da radimo u narednom vremenskom periodu, u stvari mi hoćemo da ovim rebalansom budžeta učinimo da nam BDP u narednom vremenskom periodu bude veći.

Kako to radimo? Prosto. Investiramo u javnu potrošnju, odnosno u ličnu potrošnju. To u javnoj potrošnji je čist kenzijanski model javnih radova i investicija u javnu potrošnju, ali u pravu ste kada kažete o multiplikatorima na Odboru za budžet već suviše dugo, dve godine vodimo raspravu. Naravno, ministre, da multiplikatori deluju i na ličnu potrošnju tako što Kejns kaže, klasična definicija bez bilo kakve dileme i bilo kakvog našeg tumačenja da podižu agregatnu tražnju. Kada podižu agregatnu tražnju, dovode do rasta investicija. Kako rastu investicije, automatski raste i BDP. Prosto, besmisleno je više polemisati oko funkcionisanja multiplikatora u javnoj potrošnji i ličnoj potrošnji.

Javne investicije u stvari podižemo na tri načina, javnim investicijama koje su na 7,2% kao nikada u budžetu Republike Srbije, investicijama koje dolaze iz inostranstva i koje su u ovom delu Evrope najveće, duplo su veće nego sve druge zemlje na zapadnom Balkanu koje imaju spoljne investicije i naravno da podižemo investicijama koje dolaze iz sektora privrede i stanovništva građana Srbije.

U oblasti lične potrošnje u stvari preuzimamo teret socijalne odgovornosti građana i privrede na državu Srbiju šireći obuhvat mera različitim merama, vi ste o tome govorili danas, poslanici su govorili, da ne polemišemo, da ne pričam o tome, paket od 270 milijardi dinara ili 17,2% BDP u tri paketa, preuzimanje socijalnog tereta na građane od građana Srbije na državu Srbiju.

Imamo neuobičajeno visok ekonomski rast od pet do šest posto i taj ekonomski rast je posledica činjenice da Srbija danas raste brže. Druge evropske zemlje će imati danas rast od četiri do pet posto, ali s obzirom na pad koji su imali u 2020. godini, oni imaju negativnu stopu rasta u odnosu na pretkriznu 2019. godi

Srbija ima realan rast i u 2021. godini, a u 2020. godini po svim projekcijama bićemo ponovo lideri. I da se vratim na ključna pitanja koja se danas otvaraju i polemike koje se vode, na deficit i na javni dug. Naravno kada govorimo o deficitu u stvari mi govorimo o činjenici da je to samo alat i pre godinu dana i za vreme rasprave o budžetu za 2021. godinu i danas kažem da deficit uopšte nije bitan. Tri posto budžeta u deficitu ne znači ništa. Mi danas deficitom branimo makroekonomske parametre.

Da se vratim na stepen zaduženosti Srbije od 60%, odlična je stvar što Srbija nije zadužena preko 60%, ali kada govorimo o stepenu zaduženosti onda bih ja napravio jednu digresiju zato počinje da mi smeta kada se govori o mastriktu i 60% stepena zaduženosti. Ceo paket mastrikta sastoji se iz četiri dela i stopa inflacije od 1,5% rasta ekonomije od 5% od deficita od 3% i kada uzmete 5% i 3% podelite onda je stepen javnog duga 60%. To je mastrikt.

Do 2016. godine 200 puta je zvanično mastrikt prekršen. Danas verovatno i 300 i 400 puta, niko ne vodi računa i mastriktu. Dobro je da Srbija bude ispod 60%, ali i 70% i 65% i 80% u stvari ne utiče zato što u vremenu ekonomske krize stvari izgledaju potpuno drugačije. Zašto je dobro da budemo ispod 60%? Postoje dva razloga. Prvi razlog, zato što nam to stvara resurse koji su dodati za vreme koje je pred nama. Niko od nas ne može da kaže da će kriza trajati još jedan dan, tri godine ili pet meseci. Niko ne zna koliko ćemo novih skupih lekova morati da kupimo, niko ne zna koliko ćemo novih paketa pomoći morati da uradimo i kad korona prestane zato što će ekonomska kriza nastaviti da funkcioniše.

Druga stvar, kada imamo mali dug jasno je da se nalazimo u manjem evridžu, kako u finansijskom tako i poslovnom i da su te makazice koje su izražene danas kod mnogih zemalja, a čiji javni dugovi prelaze 100%, 150% drugačije u odnosu na nas. Ja sam nekako srećan kada pogledam da Srbija danas ulaže svoja finansijska sredstva u rast lične potrošnje njenih građana, ali i građana susednih država. Kada to kažem, nikako ne mislim na Kosovo i Metohiju, zato što pokazujemo, gospodine ministre, koliko možemo da budemo jaka i moćna država u ovom delu Evrope. Objektivno, mi smo uvek bili jaka i moćna država. Dešavalo se ponekad i godinama i vekovima da zbog svojih lidera i zbog svojih načina ponašanja to nismo ostvarivali, ali kada smo jedinstveni, kada znamo šta radimo onda nam je uvek lakše. Naravno da danas izgleda prilično jednostavno i prilično prirodno kada imate svog lidera kakav je Aleksandar Vučić da Srbija danas izgleda drugačije i moćnije, ali nikada ne treba da zaboravimo vreme u kome to nije izgledalo tako zato što smo mi Srbi sposobni da povratimo ono što je teško, da učinimo stvari koje nisu dobre za srpski narod.

Kritike koje dolaze danas u principu ne tiču se onoga što mi danas radimo, ne tiču se naših mera, ne tiču se onoga kakvi su na rezultati, već počinju sa rečenicom - šta će biti ako bude. A biće ekonomskih problema, tek smo možda na početku ekonomske krize, biće zaštite domaćeg tržišta. Svetska ekonomija će izgledati potpuno drugačije nego što izgleda danas. Imaćemo Aziju koja i danas nije u krizi, ali kada dođe to drugo vreme, ti drugi problemi mi već danas stvaramo jasne preduslove da Srbija lakše izgleda.

Dame i gospodo, mi danas u stvari svojim novcem kupujemo ekonomski rast i razvoj, novcem koji smo mi zaradili. Svojim novcem kupujemo i zdravlje i ekonomski rast. Kupujemo i naoružanje kao retko kada u istoriji.

Dame i gospodo, mi svojim novcem danas pravimo bolju državu za nas i našu decu. Zato ću ja glasati za ovaj budžet i rebalans budžeta, zato što je to samo jedna stepenica ka jakoj i moćnoj Srbiji. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo, poštovana ministarka, kada Skupština Srbije u ime društva donosi zakone kojima dereguliše svoju ulogu tržišnog regulatora, onda su za mene to uvek dobri zakoni. Smanjenje normiranja podrazumeva veći stepen demokratizacije u ekonomiji. Veće slobode uvek vode smanjenju cene, većem nivou konkurentnosti, većem nivou zaposlenosti, u stvari, rastu i razvoju ekonomije. Sve to donose ovi zakoni. U stvari, ovi zakoni donose demonopolizaciju, decentralizaciju poslova u ekonomiji, a pre svega u energetici, što podrazumeva i decentralizaciju profita. To građanima Srbije mora da prija.

Ako pođemo od ekonomske teorije, a pre svega i od filozofije, danas možemo da čujemo da kapitalizam više nije kapitalizam slobodnog tržišta i nije kapitalizam država, već se radi o kapitalizmu interesnih grupa, tako se kaže, živimo u društvu u kome su interesne grupe suština funkcionisanja pre svega u anglosaksonskoj civilizaciji i onda je sasvim normalno da različite interesne grupe imaju interes u energetici. Energetika je jedna od ključnih ljudskih delatnosti koja stvara neverovatnu količinu profita. Ta količina profita skopčana je istovremeno i sa značajem i strategijom u vezi energetike. Kada spojite ove dve stvari, onda dođete do treće, da je energetika izuzetno intenzivna grana koja podrazumeva veliki nivo investicija. Te tri stvari daju suštinu, da je energetika u stvari uvek kroz ljudsku istoriju bila zamajac tehničkih promena i da su velike promene u oblasti ekonomije, u oblasti tehnologije nastajale u energetici, a da su se onda na kraju završavale smenama ekonomskih civilizacija. Tako je bilo u istoriji, ništa drugačije nije ni danas na početku procesa.

Dileme, koje ova Skupština, svako od nas, države imaju u energetici, nisu naše lične, već su svetske. Čini mi se, moj utisak o tim dilemama, sam najbolje mogao da vidim pre dve godine u maloj sali Skupštine kada smo na panelu sa jedne strane imali gospođu Krom, čuvenog predstavnika Evropskog parlamenta zelenih izvestioca za Kosovo i sa druge strane gospodina Rotenberga, predstavnika industrijskog kapitala. Sa jedne strane imali ste zelenu energiju odmah po svaku cenu, bez bilo kakvog izgovora. Iskren da budem, ja sam na tom panelu shvatio da zelena energija nema alternative poput komunizma nema alternative nekad i sa druge strane potpuno jasno shvatanje da je zelena energija budućnost. To je ono što je budućnost čovečanstva, ali da ona ima niz problema u oblasti tehnologije, u oblasti cene i da te probleme moramo da rešavamo u narednom vremenskom periodu.

Vi ste potpuno u pravu, ja potpuno razumem kada kažete da smo na početku procesa, jer ovaj proces je pre svega ograničen razvojem tehnologije i finansijskim sredstvima. I, naravno da su različiti interesi. Različite države imaju različite strategije u oblasti energetike. Ako danas pogledate ključna strategija u suštini u EU svodi se na izbacivanje uglja, ali gospođo ministarka potrošnja uglja u svetu raste, 4% je porasla potrošnja i proizvodnja uglja u poslednjoj godini, do 2024. godine potrošnja uglja će neprekidno da raste. Evropska unija smanjuje zbog nedostatka ekonomičnih izvora uglja proizvodnju i potrošnju, ali Azija raste. Tamo se proizvodi u termoelektranama kao nikad električna energija. Pogrešna je pretpostavka da zato što Azija raste u uglju, Azija ne raste u zelenoj energiji. Azija danas ulaže duplo više u zelenu energiju, nego Evropa i Amerika zajedno i to ulažu u tri sektora, u sredstvo za proizvodnju zelene energije, ulaže u naučno-istraživački rad i ulaže u zaposedanje resursa koji će biti ključni za zelenu energiju u narednim decenijama.

Naravno, da kada pogledate kako to funkcioniše, u stvari možete da shvatite da EU tarifama na dekorbonizaciji u stvari štiti svoje tržište. Dekarbonizacija u suštini je postala fiskalni izraz više nego ekološki i klimatski, a prekogranična dekarbonizacija, u stvari zaštita nacionalne ekonomije.

Naravno kad pogledate kako svet funkcioniše, ključni primer koji mi u Evropi u Srbiji govorimo jeste Nemačka. Kako izgleda Nemačka, možda iz malo drugačijeg ugla? Nemačka će izaći iz uglja 2038. godine posle kontrolnih punktova koji će imati pre svega 2023. i 2029. godine, a nastaviće i tridesetih godina. Kada sve završi 2050. Nemačka će imati nešto više od 50% umanjenu emisiju ugljendioksida. Ako želi da ostvari 80% 2050. godine biće joj potrebna 1,5 bilijardi evra i praktično potpune promene, ne u oblasti energetike, već u oblasti energetike, metalnog kompleksa, građevine i poljoprivrede i 80% tih poslova 2050. godine biće ekonomski neodrživo na tržištu, moraće da se subvencioniše iz finansijskih sredstava centralne države. To je danas Nemačka.

Poljska traži za takav proces 150 milijardi evra od EU. Naravno da ste vi u pravu i u pravu su svi kada kažu da Srbija ne stoji najbolje u procesu dekarbonizacije. Kada pogledate profesionalne sajtove koji prate karbonizaciju na dnevnom nivou Srbija ne stoji dobro. Činjenica je da se karbonizacija meri u Evropi i Americi, ali ima zemalja koje su gore u EU od Srbije.

Srbija, ponavljam ne stoji dobro, ali ako slučajno odete na sajt nuklearnih centrala ono što je zeleno u karbonizaciji, neutralno, to je crno u nuklearnim centralama. Oni koji ne proizvode električnu energiju iz uglja, proizvode je iz nuklearnih centrala, i potpuno u redu za mene da je nuklearna energija postala ekološki i klimatski prihvatljiva i da se o njoj ne govori.

Nama spočitavaju da su naše termocentrale stare i onda odete na Grin pis i vidite da u Evropi, zato što je to područje Evrope, Ukrajine i Švajcarske, imate 151 nuklearni reaktor. Šezdesetšest nuklearnih reaktora je starije od 30 godina, 22 od 35 godina, životni vek nuklearnog reaktora je 30 godina. Praktično 80% nuklearnih reaktora u Evropi treba da bude ugašeno u ovom trenutku, ali nije tako. Kao nikad u istoriji nuklearni reaktor rade i ostvaruju najveće moguće kapacitete, Grin pis kaže – to stvara problem zato što su moguće posledice, s obzirom da se radi o tehnologiji staroj 80 godina.

Kada govorimo o vetroparkovima, kada vetrovi duvaju na severu Evrope brzinom od deset metara u sekundi, odnosno 36 kilometara na sat, to je duplo više nego na jugu Evrope gde je to pet kilometara, odnosno 18 kilometara na sat, ali nije duplo manja proizvodnja, nego je osam puta manja.

Ovo sam naveo samo neke od strategije i različitih izgovora koji se primenjuju danas u svetu u oblasti energije. Neki izgledaju licemerno, ali meni nijedan od njih ne izgleda licemerno, svako vodi računa o svojoj ekonomskoj stabilnosti, svako vodi računa o svojoj energetskoj efikasnosti i svako vodi računa da maksimalno iskoristi resurse koje ima na raspolaganju.

Potpuno se sa vama slažem i slažem se sa vašom zamenicom koja je otprilike negde na panelu rekla da Srbija negde tu zaostaje u primeni zelene energije. Mislim da je to jedina oblast u društvenom životu u kojem Srbija može da priušti sebi da zaostaje, zato što je moderna tehnologija u oblasti energetike nova, to je potpuno nova tehnologija, njeni rezultati se dokazuju tek vremenom. Kada mi raspravljamo kako će da izgleda tehnologija u oblasti energetike za dvadeset godina, mi se ne sećamo kako smo predviđanje imali za našu upotrebu tehnologije u našim malim ličnim životima, pre dvadeset godina. Ko danas od vas može da kaže kako će da izgleda tehnologija u vašim životima za dvadeset godina? Suviše je malo eksperata danas u svetu koji mogu da predvide šta će se dešavati u oblasti energetskog sektora, u naučno-istraživačkim radovima u sledećih dvadeset godina. Mi možemo da pričamo o tome, ali to se sve svodi na predviđanja, naše vizije, špekulacije.

Niko za zelenu energiju, ni vlade, ni ministarstva, ni narodni poslanici u svetu nije uradio toliko koliko je uradila cena obnovljivih izbora energije. To je suština koja gura čovečanstvo ka zelenoj energiji. Mogu da kažem i da iznesem podatke, pre 40 godina, paneli su bili stotinama puta skuplji. Pre deset godina bili su osam puta skuplji. Nije se desio pomak u zadnjih deset godina puno u tehnologiji, desio se obim proizvodnje. Sa povećanjem obima proizvodnje za četiri puta, praktično cena se prepolovi. Danas u Šumadiji na moje veliko zadovoljstvo vi možete da vidite na desetine, stotine panela, prosto se iznenadite koliko je solarna energija, zelena energija ušla u život svakog građanina.

Bilo bi nekorektno da izbegnem jedno od ključnih pitanja, potpuno podržavajući sve zakone, svestan da mi ne možemo da rešimo ni ovim zakonima ni vi u ministarstvu, ni bilo ko, problem koji je ključan za zelenu energiju, a to je energetske balans. To je ono, gospođo ministarka našta Srbija treba da da odgovor i to je tema koja je ključna po meni i za ovu raspravu i za sve rasprave u oblasti energetike, kako će Srbija povećavajući nivo zelene energije da poveća nivo energetske stabilnosti, odnosno da profesionalno kažem, uspostavi balans.

Energija je roba kao i svaka druga, u ekonomskom smislu, ali u fizičkom smislu to je specifična roba. Vi nemate zalihe u ovom trenutku, ne možete da proizvodite kad hoćete, vi imate samo nekoliko milisekundi da reagujete od trenutka kada neko uključi taster u domaćinstvu, odnosno pokrene mašinu u pogonu. U tih nekoliko milisekundi vama odgovor operatera mora da bude brz i jasan. Nažalost, ljudska tehnologija danas nije uspela u zelenoj energiji obezbedi potpunu predvidljivost izvora energije. To je tako i to je tehnološki problem, nemamo rešenja. Nemamo rešenja koje upečatljivo i danas primenljivo, vodonik kao ni litijumske baterije, nisu danas efikasno sredstvo za te stvari.

Srbi danas ostaju tri, odnosno četiri mogućnosti. Može kao balans da nastavi da koristi ugalj, može da uvozi električnu energiju, može da reši da pravi nuklearnu energiju i može da pravi energiju na gas.

Svaka od te tri u odnosu na ugalj će nas koštati više, možda i neće, ali ćemo videti u narednom vremenskom periodu kako će to izgledati i nesporno je da je EPS ključna firma u funkcionisanju države Srbije, kamen temeljac privrede Srbije, firma koja može da se promeni, koja može da izgleda bolje, koja ima milion problema u svom funkcionisanju, firma koja zapošljava 27.000 ljudi, ima 3,5 miliona korisnika od otkopa do naplate računa.

Potpuno sam svestan da, kad na primer sklonite radnice sa šaltera, možete da smanjite broj zaposlenih možda za nekoliko hiljada, ali ćete tog trenutka imati 5, 6 miliona provizije u bankarskom sektoru više. Takvih rešenja u EPS-u imate koliko god hoćete.

Srbija mora da vodi računa i da štiti svoje ekonomske interese zato što ih svi danas u svetu štite.

I ja štitim, ja sam deo interesne grupe koja štiti svoje interese. Ja sam narodni poslanik i moja interesna grupa su građani Srbije. Građani Srbije, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, zahvaljujući Aleksandru Vučiću plaćaju najnižu, jednu od najnižih cena u Evropi, proizvod koji je uvek konkurentan, koji smo uvek mogli da prodamo, koji je srpska pamet napravila i oni su zadovoljni. Imaju nisku cenu standardni evropski proizvod i ne bi oni tu objektivno ništa da menjaju.

Mislim da nisu spremni da menjaju ako to podrazumeva da će za isti kvalitet usluga dobiti povećanu cenu, ma koliko izgovori bili različiti. Zašto vam ovo kažem? Vi dobro znate i ja znam da je imalo različitih primera u našem bliskom okruženju kada su se dešavale neke stvari. Dešavale su se neke reakcije kao na primer u Bugarskoj kada su promene nastupale, ne tiče se baš direktno zelene energije, ali se tiče nekih promena u energetskom sektoru. To je izazivalo reakciju, te reakcije su se dešavale tako što je na kraju Vlada morala da reaguje, Srbija ne treba da prolazi kroz ta iskustva.

Da se zahvalim vama, vašem ministarstvu, Vladi Republike Srbije zato što smo možda pioniri na teškom putu. Ja mislim da je put mnogo teži i u ekonomskom smislu, da je put mnogo teži u tehnološkom smislu, ali smo mi tu da uvek donosimo teške odluke i idemo teškim putem. Ono što nikad ne treba da zaboravimo da smo mi deo globalnog sveta.

Možemo mi da budemo Evropa koliko god hoćemo, možemo mi da budemo Srbija koliko god hoćemo, ali ako pogledate grafikon potrošnje električne energije danas u svetu i kada vidite da Kina potroši više električne energije nego što to čine Evropa i Amerika zajedno, onda moramo da pratimo ne samo što radi Evropa, što nije sporno, nego da pratimo šta radi svet.

Naravno da ćemo glasati za ovakav predlog sva četiri zakona mislim da menjaju stvari i kreću na bolje, ali se nadam da smo tek na početku procesa i da ćemo se češće viđati, zato što je ovo strašno dinamična materija koja zahteva i zakonsku regulativu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Gospođo ministarka, potpuno se slažem i biću vrlo kratak.

Mislim da je ključna rečenica koju vi danas kažete, a i mi mislimo da je ključna to je "polako". Prosto, tehnologija u zelenoj energiji ide polako. Polako treba da izlazimo iz uglja. Polako, to je suština svega.

Gospođo ministarka, imamo taj nesrećni usud da smo deo Evrope, a u stvari nismo Evropa. Da smo deo Evrope kada budemo trebali da plaćamo tarife, a da nismo Evropa kada treba da dobijemo podsticaje za te iste tarife. To je naša nesreća.

Znate, Poljska ne traži 150 miliona od svojih izvora, nego od Evropskog fonda. Nemačka to može lako da radi kada ima primarnu emisiju i to je potpuna razlika. Ali, suštinski, Srbija mora da zna i građani Srbije moraju da znaju da svake promene podrazumevaju finansijska sredstva. Ta finansijska sredstva zemlje poput Srbije mogu da nađu samo na dva načina. Mogu da nađu ili u budžetu, što podrazumeva da finansijska sredstva potiču direktno iz budžeta ili iz povećanja cena ili iz zaduženja.

Srbija nema tu sreću da svoju energetsku tranziciju može da radi tuđim sredstvima. To je taj naš nesrećni usud, da kažem ponovo, da jesmo Evropa kada treba da imamo obaveze ali nismo Evropa kada se radi o budžetu Evropske unije.

Dame i gospodo, ekonomija je egzaktna nauka. Ekonomija je nauka koja se bazira na rezultatima. Rezultati SNS i Vlade Republike Srbije u oblasti finansija su jasni, a jasni su zato što poštujete principe i pravila. Ekonomija se sastoji iz principa i pravila i ako ih ne poštujete ne možete da imate rezultat, tako vam kaže hiljadu godina prakse u oblasti ekonomije. Ta praksa u stvari stane u 500 godina ekonomske teorije. U tih 500 godina stane sve, stanu različita ekonomska mišljenja, različite ekonomske škole, stanu procesi koji su se dešavali u različitim zemljama i mi smrtnici u ovom trenutku mislimo da je sve počelo od nas u ekonomiji. Sve što mi danas doživljavamo u ekonomiji se već desilo. Mi smo deo globalnog ekonomskog procesa. Mi kao mala nacija ne možemo da ne poštujemo ekonomska pravila.

Ključni ekonomski zakon, ustav fiskalne politike je Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije. U članu 1. definisana je uloga Fiskalnog saveta i kaže se da Fiskalni savet treba da služi, da daje mišljenja nezavisna o fiskalnim politikama na bazi fiskalnih pravila i na taj način omogući javnost i odgovornost onih koji donose fiskalna pravila. U stvari, on odlučuje o fiskalnim strategijama i budžetu Republike Srbije na način da daje savetodavno mišljenje i on je deo fiskalnog poretka Republike Srbije i zajedno sa Vladom Republike Srbije, Narodnom bankom i Skupštinom Srbije je odgovoran i zaslužan za rezultate koje Srbije ima u ekonomskoj politici.

Potpuno se slažemo iz SNS sa Fiskalnim savetom kada govorimo o budžetskim principima i budžetskim pravilima. Slažemo se 100% kada govorimo o prošlosti i fiskalnoj konsolidaciji i njenim rezultatima. Naravno da se nismo slagali 2015, 2016. godine oko operativnih delova, pojedinih. Slažemo se 100% oko ekonomskih sloboda, slobodnog tržišta, tamo gde Srbija želi da ide. Slažemo se 100% da Srbija jeste u ovom trenutku ekonomski lider na zapadnom Balkanu. Slažemo se 90% u vezi operativnih mera koje donosi Skupština Srbije, Vlada Srbije i Narodna banka, i to je sasvim normalno.

Mi smo nacija koja u oblasti ekonomije suviše dugo nije poštovala principe i pravila. Kada ih ne poštuješ onda ne možeš da imaš ekonomske rezultate. To što smo mi mislili da možemo da kreiramo pravila, kako mi shvatamo, pokazalo se na negativnoj istoriji Srbije, kao jedna nesrećna ekonomska nacija, da nije dalo ekonomske rezultate.

Razlikujemo se mi u odnosu na Fiskalni savet. Imam tu slobodu da kažem da se suštinski razlikujemo zato što smo različitih godina, različito smo shvatali ekonomiju, različito smo učili iz različitih knjiga. Suštinski, mi se teorijski razlikujemo sa pojedinim članovima Fiskalnog saveta. To je moje zadovoljstvo.

Kada Narodna skupština Republike Srbije na predlog Vlade Republike Srbije donese neki zakon koji je liberalan i naslanja se na Miltona Fridmana, onda Fiskalni savet kaže – aha, a mi bismo za Kejnsa, a kada mi pod pritiskom promena koje se dešavaju u globalnom poretku, gde je protekcionizam ključna stvar u ovim uslovima, vratimo se na kejnzijansku monetarnu politiku i makroekonomsku politiku, davajući subvencije, onda se pojavi Fiskalni savet koji kaže – ne, mi smo za slobodno tržište, prenebregavajući vreme i uslove u kojima živimo i građane Srbije.

Kada govorimo o ključnoj razlici između mene, na primer, lično i gospodina Pavla Petrovića, to je multiplikator koji kaže da kada dajemo finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije, sredstva koja dajemo za građane u vidu davanja novca u vezi povećanja plata, penzija i takozvanog "helikoptera novca", u stvari je različit u odnosu na javne finansije. Ja mislim da je to jedno isto.

Milton Fridman kaže da je isto kada daješ i ulažeš u javnu potrošnju i kada ulažeš u ličnu potrošnju. Ja kao predstavnik građana uvek sam za to da građani Srbije dobijaju novac i ako se to kaže preko helikoptera novca, što je potpuno pogrešan izraz. Helikopter novca je pedesetih godina utvrdio Milton Fridman, kao kritiku bankarskog sistema i primarne misije FED-a. Ali, dobro i takav kakav je definisan, helikopter novca za građane Srbije, za mene kao narodnog poslanika, za povećanje plata što radi Vlada Republike Srbije, penzija i davanja građanima Srbije jeste značajniji u odnosu na teorijsku postavku gospodina Pavla Petrovića.

Fiskalni savet u svojim analizama ne kaže da je to mišljenje primarno i ključno, neupitno, zato smo mi ovde u Skupštini da kad se god ne slažemo sa Pavlom Petrovićem, sa članovima Fiskalnog saveta kažemo šta mislimo, kao i oni što iznose svoje mišljenje i Fiskalni savet, da ne zaboravite, je deo makroekonomskog sistema Republike Srbije koji je ključno zaslužan, kao i Vlada Republike Srbije i Skupština Srbije, a naravno bez Aleksandra Vučića svega toga ne bi bilo za funkcionisanje i rezultate koje u oblasti ekonomije imamo.

Kada mi u Skupštini u principu pričamo o makroekonomskim parametrima, obično govorimo o fiskalnim merama koje predlaže Vlada. Nekako zaboravimo monetarne mere, ne pričamo o njima. Ja volim da kažem da je to velika sreća Srbije. Monetarna politika u Republici Srbije je postala strašno dosadna, neprimetna, ne vidimo je, što nije slučaj u istoriji Srbije.

Kada pogledate srpsku monetarnu politiku onda shvatite da od početka 19. veka u stvari nemate monetarnu stabilnost. Godine 2012, zahvaljujući Jorgovanki Tabaković i njenom timu, država Srbija, ponavljam, vodi dosadnu monetarnu politiku. Imate sve parametre koji kažu da smo se, pa u konačno posle dva veka, vek i po lutanja u monetarnoj politici zaustavili na sidrima EU, da nam je stopa inflacije 2,2%, da je ona mnogo manja od onoga što smo planirali, 3% i u suštinski imate stabilnost cena, stabilnost valute, da zaboravite one periode devedesetih i dvehiljaditih kada smo se svako jutro budili i pitali se koliko danas nešto vredi. Narodna banka koristi dva ključna mehanizma, referentnu kamatnu stopu koja je najniža u istoriji Srbije 1% i operacija na repo tržištu.

Dame i gospodo, ja znam da danas biramo dva člana koji će biti sastavni deo Fiskalnog saveta i Saveta guvernera Narodne banke, ali ako ne govorimo o institucijama i njihovom funkcionisanju onda u stvari ne treba da govorimo ni o ljudima. Ako ulazite u institucije koje su ključne, stabilne i funkcionišu u skladu sa zakonima Republike Srbije, onda su kadrovska rešenja periferna. Timovi koji vode makroekonomsku politiku u državi Srbiji su ključni. Oni imaju sreću da se uključe u timove koji su od 2015. do 2020. godine napravili značajan pomak i iskorak u budžetskom funkcionisanju države Srbije, a u stvari u promeni ekonomskog poretka.

Zato je moje zadovoljstvo što ću glasati za ovakve predloge, a istovremeno njihova čast i obaveza da ulaze u timove koji su Srbiju promenili. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo, poštovani ministre, ovo je vreme o kome će se učiti u školama. Ovo je velika zdravstvena i ekonomska kriza i ovo je nešto gde nismo bili. Ekonomska kriza je drugačija u odnosu na sve ostale. Imati dovoljnu količinu novca danas NBS smanjuje referentu kamatnu stopu, promet je suština ekonomske krize.

Drugačija kriza od svih drugih, hoćemo li imati poplavu novca koju već danas imamo, pa samim tim i inflaciju, povećanje kamatnih stopa i MPL-e ili ćemo imati deficit zbog nedostatka prometa, deflaciju i povećanje nivoa nezaposlenosti? Ili ćemo kada prođe kriza sve vratiti na početak? Ovo je ekonomska kriza o kojoj će se učiti u školama, a šta će pisati u udžbenicima zavisi od toga kako mi danas doživljavamo, svako pojedinačno percepciju ekonomske krize.

Tri godine je trebalo krizi iz 2008. godine da dođe do svog pika, tri godine je trebalo krizi iz 1929. godine da dođe do svog maksimuma, tri nedelje je trebalo krizi iz 2020. godine da se nađemo tu gde se nalazimo i nemamo jasnu sliku kako izgleda danas ekonomija u svetu. Jedne ekonomije rastu i razvijaju se, druge su u tehničkoj recesiji, jer su u rastu BDP ispod 0%. Jasno je da pojedine zemlje primarnom emisijom pokušavaju da izvuku svoje ekonomije, ali je pitanje da li je centralna banka dovoljno moćna da izađemo iz ove krize. Druga preduzeća nestaju i propadaju, prosto imamo različitu sliku.

Dana 27. marta 2020. godine EU je rekla – imamo program od dve nedelje ekonomskih mera, posle toga će se sve vratiti u normalu. Danas je decembar mesec, ništa više nije normalno. Ovo je bitno zato što su to polazne pretpostavke za budžet iz 2021. godine. To je vreme u kome živimo, vreme u kome stvaramo budžet i nije sporno da je budžet najznačajniji pravni, ekonomski akt jednog fiskalnog prostora, znači celog prostora gde žive Srbi na Balkanu, ali je budžet realna i planska kategorija.

Vi gospodine ministre ste jasno u prethodnim godinama pokazali kako izgleda pametno planiranje budžeta Republike Srbije. Bili smo dovoljno pametni, imamo dovoljnu količinu znanja da nikada od 2015. godine nismo ušli u rebalans budžeta. U teškom vremenu, u vremenu fiskalne konsolidacije mogli smo da predviđamo.

Mogli smo da predviđamo zato što smo promenili Srbiju i ono što su trebali neki pre nas da učine devedesete, 2000. godine. Nisu učinili, mi smo krenuli iz nule da promenimo ekonomski poredak Srbije.

Budžet je vreme kada se podvuku crte i vreme kada se kaže šta smo uradili u prethodnom vremenskom periodu. Od 2015. godine do 2018. godine spašavali smo srpsku ekonomiju. Godine 2019. do marta 2020. godine ubirali smo plodove visokog ekonomskog rasta i niske nezaposlenosti. Od 2020. godine od marta meseca vodimo socijalnu politiku kako da Srbija u teškim vremenima zdravstvene i ekonomske krize preživi.

Nesporno je da smo značajan deo finansijskih sredstava uložili u zdravstvo, nesporno je da smo imali protekcionističke mere u oblasti privrede, nesporno je da smo branili socijalni status građana Srbije. I to smo uspeli. Uspeli smo zahvaljujući vama iz Ministarstva finansija, NBS i predsedniku Srbije. Šta smo uradili? Učinili smo da nam BDP bude u tehničkoj možda recesiji, ali najbolji BDP u ovom trenutku u Evropi. Učinili smo da imamo nisku stopu nezaposlenosti i učinili smo da imamo pre svega monetarnim merama stabilan kurs dinara, odnosno da nemamo inflaciju. To smo učinili zato što smo znali šta radimo i to nas je koštalo šest milijardi evra.

Kada kažu da ova kriza nema posledica u ekonomiji Srbije ima ih. Da nismo imali ekonomsku krizu, da nismo imali pandemiju, imali bismo rast od 6% i verovatno dve, tri milijarde javne potrošnje, lične potrošnje više u Srbiji. Da nije bilo ekonomske krize drugi faktor ne bi imali deficit. Normalno je, sasvim je normalno da u uslovima ekonomske krize imamo deficit. Ali, svakako ga ne bi imali da nije bilo ekonomske krize.

Dakle, mi smo 2015. godine promenili Srbiju kao ova generacija i to je sastavni deo budžeta, jer je budžet i generacijska stvar, sastoji se iz onoga što nasledimo od prethodnih generacija, onoga što zaradimo mi kao generacija i onoga što ćemo ostaviti budućim generacijama ili ćemo ih zadužiti. Taj generacijski jaz kaže da smo mi od 2015. godine zaradili tih šest milijardi evra da platimo troškove krize u ovoj godini, da smo zaradili verovatno još za dve godine da platimo još 12 milijardi ekonomskih mera zato što ova kriza se ne završava 2020. godine.

Danas kada govorimo o pravilima ekonomske politike obično kažemo da moramo da se držimo nekih principa koje je definisala EU, pa kažemo da moramo da budemo na 3% deficita, da moramo da budemo na 60% javnog duga. Ovo je krizno vreme, krizni nemenadžment, uopšte me ne bi iznenadilo i nemamo razloga da tvrdimo da ćemo imati deficit od 3%. Možemo da imamo i veći deficit bez ikakvih problema, ekonomski smo sposobni da to iznesemo još 2021. i 2022. godine, verovatno i 2023. godine.

Zemlje EU koje nam govore o principima i pravilima danas se nalaze u ogromnim problemima gde je MPL rastu u svim zemljama EU gde javni dug raste i mi praktično imamo još tri godine ovakve monetarne politike i ekonomske i fiskalne politike da ih stignemo. Gde će ona tada biti, stvar je o kojoj ne treba da raspravljamo.

U stvari, budžetom za 2021. godinu treba da nastavimo da radimo ono što smo radili 2020. godine. Da branimo tri ključne ekonomske stvari nivo nezaposlenosti, stopu inflacije i da branimo društveni bruto proizvod. To ćemo nastaviti da radimo merama koje donosimo i koje ćemo donositi rebalansima budžeta koji će u 2021. godini verovatno biti. Nikada ne treba da zaboravimo da nije lako. Budžet se sastoji iz mikro ekonomije, iz problema koje imaju naši zaposleni ljudi koji se bave privatnim poslom, nikada ne treba da smetnemo sa uma da su i oni sastavni deo ekonomije Srbije, budžeta Republike Srbije da nije lako, velika je kriza.

Dame i gospodo, kada pogledate rezultate iz 2015, 2016, 2017, 2018, 2019. godine i rezultate koje smo učinili u kriznom vremenu 2020. godine jasno je da Vlada Srbije ima potpunu podršku u Skupštini Srbije i građana Srbije za mere koje daju dobre ekonomske rezultate. Zato nama u Skupštini Republike Srbije ne ostaje ništa drugo nego da glasamo za ovakav krizni, težak budžet, ali budžet koji će učiniti da Srbija iz ovog teškog vremena, kao i 2015. godine, izađe samo jača.

Hvala.

Čuo sam, ministre, od svojih profesora na ekonomskom fakultetu da Srbija ima problem sa 500, 500 dinara, 500 maraka, 500 evra. Kažu kad god Srbija u istoriji dođe do 500 nečega, desi se rat, kriza, unutrašnja, spoljna i vratimo se kao nesrećna nacija na negde 200, 300 evra i uvek se to desi.

Ekonomija je istovremeno i istorija, a mi smo ovde u Skupštini Srbije pozvani da pišemo, menjamo i stvaramo istoriju Srbije, da Srbija izgleda drugačija zemlja, ne onakva kakvom smo je nasledili i da nova generacija živi u ekonomski razvijenoj državi.

Dame i gospodo, poštovani ministre, budžet je najznačajniji pravni i ekonomski akt koji se donosi u jednoj fiskalnoj godini za jednu fiskalnu teritoriju, ali budžet Republike Srbije je mnogo više. To je budžet Republike Srbije i srpskog ekonomskog prostora, odnosno svih Srba koji žive na ovom prostoru. Budžet je urađen poštujući dinamičke i statičke principe. I nema javne rasprave, zato što budžet Republike Srbije u ovom trenutku, a ja znam da govorim o rebalansu, ali rebalans je budžet za 2020. godinu, govori o snazi srpske ekonomije.

Srbija je država sa najvećim ekonomskim potencijalom na zapadnom Balkanu i mi toga ne treba da se stidimo. To što nekada nismo koristili tu šansu, to je naš problem. Rad, disciplina i odgovornost, a i budžet za 2020. godinu su dokaz da možemo da budemo lideri na zapadnom Balkanu i toga ne treba da se stidimo.

Godine 2014, kada smo ušli u fiskalnu konsolidaciju, mnogi su pričali o fiskalnoj konsolidaciji. Ja sam sa malo ljudi govorio da u stvari menjamo ekonomski poredak Srbije, da jednu unesrećenu ekonomsku naciju, koja ima ogromne potencijale, vratimo tamo gde jeste. Imali smo viziju, donosili smo odluke, činili smo dela i učinili smo da Srbija danas izgleda drugačije. Bilo je tu predsednika Vlada, bilo je tu ministara, bilo je tu narodnih poslanika iz skupštinskih saziva i svi su oni dali svoj doprinos, ali bez Aleksandra Vučića Srbija danas ne bi izgledala ovako kako izgleda.

Godine 2015, 2016, 2017. stavili smo temelj za ovaj rebalans budžeta za 2020. godinu i budžet 2020. godine. Slaba Srbija, kakva je bila u ekonomskom smislu, nikada ne bi mogla da preuzme teret odgovornosti od pet milijardi i 800, koliko smo preuzeli u ovoj godini da spasimo socijalne prilike u Srbiji. Sve mere su usmerene na socijalnu politiku, da li direktno ili indirektno, preko privrede, stanovništva, ali suštinski kao država jaka preuzimamo teret socijalne odgovornosti u teškim ekonomskim vremenima. Jaka ekonomska država uspela je da spasi makroekonomske parametre 2020. godine. Jaka i uspešna država treba to da učini i 2021. i 2022. godine, i to je manje –više dovoljno.

Kenzijanska teorija, principi i pravila, to je ono što Srbija danas, Vlada Srbije radi u ekonomskoj politici. Primenjujemo pravila iz 1934. godine bez bilo kakve kritike monetarista o poreklu novca. Ja znam da se mi razlikujemo po ulozi multiplikatora, ali to je ono što nas čini različitim, sa jasnom vizijom da imamo zajednički isti cilj.

Kriza je ekonomska, velika je i tek smo na početku. Ja ne mislim da je kriza izazvana korona virusom. Kriza je ugrađena u funkcionisanje globalne ekonomije od 2016. godine. Od 2006. godine, kaže MMF, Evropska unija je bila na piku produktivnosti, sve druge ekonomije su otprilike tu negde. Kada imate manje investicija, kada imate manje radne snage, onda se nađete u ekonomskoj krizi iz 2008. godine.

Ekonomska kriza iz 2008. godine rešava je primarnom emisijom i deficitima. To nije održiva teorija. Ako imate deficit od tri hiljade bilijardi, ako imate hiljade milijardi štampanog novca, suštinski vi kažete da ne važi Sejev prvi zakon u ekonomskoj teoriji.

Kvanta teorija novca ne postoji, ako se to prihvati. U stvari, ne postoji klasična ekonomska teorija, neoklasična ekonomska teorija, u stvari ne postoji ekonomska sloboda, a ekonomska sloboda je skopčana sa slobodom. Ona je direktno povezana sa ljudskom prirodom.

Ekonomska kriza, nažalost, pogađa i Srbiju. Mi ne možemo da se ogradimo od posledica ekonomske krize, ali prvi put u istoriji mi nismo za državu Srbiju učinili da smo izazvali ekonomsku krizu. Ekonomska kriza je nasleđena, ona je posledica činjenice da se globalne stvari dešavaju tako kako se dešavaju.

Godine 2018. i 2019. crpeli smo efekte fiskalne konsolidacije zato što smo imali ekonomski rast koji je bio fantastičan. Nadamo se da ćemo 2021. i 2022. godinu preživeti i učiniti da Srbija i dalje zadrži taj trend.

Naravno da imamo deficit u budžetu. Naravno da je deficit sasvim normalna posledica ekonomske krize i naravno da ja, kao i u martu, kažem da nije bitno da se držimo Mastrihta i da nam javni dug bude na 60%. Mi ne možemo da ograničimo sebi pravo da nam raste privreda i ekonomija držeći se Mastrihta od 60%, jer to više niko u Evropi ne čini. Sve ekonomije su mnogo više zadužene. Sve države imaju mnogo veće deficite. Nema razloga da Srbija ne ide preko 60% zaduženosti i svesni smo da to moramo da činimo odgovorno i svesni da taj dug nekad moramo da vratimo, ali ne trebamo sebi da stvaramo barijeru od 60% javnog duga.

Danas imate MPL-ove koji rastu u svim zemljama EU, imate jednu ogromnu neizvesnost i Srbija pokazuje svojim primerom, odgovornom politikom koju vodite vi, ministre finansija, i predsednik države Aleksandar Vučić kako Srbija stvara novi model, kao ono kada smo 2014, 2015, 2016. i 2017. godine slušali u MMF-u da smo ispisali istoriju i, vraćam se ponovo na ekonomu, istoriju, kako fiskalna konsolidacija može da bude jedinstvena u svetu.

Danas nisam govorio o ekonomskim klasifikacijama, nisam govorio o ekonomskim pozicijama, jer sam suviše dugo o tome pričao. Veliko mi je zadovoljstvo, gospodine ministre, kada pogledam pravnike, doktore, lekare kada govore o ekonomiji. To je jedna stvar koju smo mi učinili fiskalnim promenama, zainteresovali smo ljude da govore o ekonomiji i nekako nama uskratili zadovoljstvo da imamo ekskluzivnu teoriju o ekonomiju, a u suštini učinili nas srećnim da ostvarimo jedan svoj cilj, a to je da zainteresujemo sve da je ekonomija suština funkcionisanja.

Ne mogu, gospodine ministre, a da vas ne podsetim na sopstvene prihode Univerziteta u Beogradu i drugih univerziteta. Pričali smo o tome pre godinu dana i rekao sam da ću se za svaki rebalans budžeta i svaku priču oko budžeta vraćati na uvaženu, časnu rektorku Beogradskog univerziteta koja nam ni danas nije rekla gde je 130 miliona sopstvenih prihoda i kako se troše na univerzitetu.

Da vas podsetim, 95% tih prihoda su prihodi studenata koji se školuju, a 48 do 82% završe u prihodima za koje ne znamo kakvi su i da li su transparentni.

Dame i gospodo, poštovani ministre, ovaj budžet ne treba da stvori lažnu sliku da će u ekonomiji Srbije i sveta biti ekonomski lako i da nećemo biti povređeni ekonomskim dešavanjima, bićemo, ali ovaj budžet, kao fiskalne mere i monetarna politika koju smo činili u 2020. godini govori da ćemo iz ekonomske krize, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, izaći sa vrlo malo oštećenih ekonomskih parametara. Zato nama ne ostaje ništa drugo nego da glasamo za budžet 2020. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, predsednice Vlade, kada se bavite ekonomijom onda naučite jednu stvar, kad dođe kriza morate da budete efikasni i efektivni, pa ću ja pokušati da danas u raspravi ono što stane u dvadeset minuta u raspravi o budžetu skupim u tri minuta, zato što je teško vreme i teško vreme podrazumeva da brzo i jasno radimo.

Srbija po nivou izdvajanja, praktično govoriću u tezama, ulazi u deset zemalja u svetu. Nabrojali ste ih juče, ali ste zaboravili da kažete da su to zemlje koje imaju labavu monetarnu politiku, imaju pravo vučenja, finansiraju iz primarne emisije svoje programe, mi finansiramo iz finansijskih sredstava fiskalnih.

Pet zarez jedna milijarda, 50% budžeta ili 10,11% BDP je čist prihod koji je ova generacija, ova Vlada napravila od 2014. godine. Nemamo posledice, kaže MMF za mere koje donosimo, posledica neće biti. Nemamo inflatoran očekivanja, imaćemo mali pad društvenog bruto proizvoda, imaćemo rast od sedam posto, gotovo najveći posle korone. Aleksandar Vučić 2014. je sidro ovih mera. Da nije bilo toga, mi 2014. godine, da je bilo kriza 2014. godine, 2012. godine, 2000. godine ni za rukavice ne bi imali, tražili bi novac, pozajmljivali, ne bismo preživeli ovu krizu. Aleksandar Vučić, vi kažete fiskalna reforma, ja kažem promena ekonomskog sistema. Aleksandar Vučić, SNS, Skupština promenila je od 2014. godine ekonomski poredak u Srbiji i promenila je društvo.

Bili smo u pravu kada smo vas upozoravali u raspravama o budžetu, da će doći ekonomska kriza i da ona neće biti izazvana iz Srbije. Ekonomska kriza je došla sa strane i nije posledica Korona virusa. Svi smo znali koji se ozbiljno bavimo makroekonomijom da ćemo imati ekonomsku krizu.

Nemačka je 2019. godine, završila sa -02,00 po tromesečjima ekonomski rast, Italija je bila u tehničkoj recesiji, Amerika je imala rast društvenog bruto proizvoda i nivo nezaposlenosti koji raste zbog deficita.

Kristina Lagard, kaže 2018. godine - Kriza je tu, može da nastupi svakog dana. Ovo je kuća bez krova, lepo je vreme ali oblaci su tu, padaju, biće oluja i svi će da budu pogođeni. Zemlje koje imaju veliki tercijalni sektor, koje su na finansijskim tržištima mnogo bliže, biće mnogo više pogođene. Zemlje koje imaju realnu ekonomiju, kao Srbija, biće manje pogođene.

Vlada Srbije, Srbija je kao retko kada u istoriji spremno dočekala ovu krizu zato što smo imali mere i deficit koji ne postoji četiri godine. Stepen zaduženosti javnog duga 48%, prosečna zaduženost u Evropi 80%. Neke zemlje, 110%, 120%. To nam je gep. Kad kažu imaćete deficit, imaćemo ga. Tako kaže klasična ekonomska teorija – kada je srećno vreme zarađuješ i spremaš se za krizu, kada je kriza, zadužuješ se.

Mi imamo sreću da imamo 40% prostora da se zadužujemo i u pravu je predsednik Vučić kad kaže, idemo na … 60%, ali ne treba izbegavati 80% jer će evropske zemlje brže da rastu. Ne znamo šta nas čeka. Mere Vlade su mere za danas kada sedimo kući. Zaboravljaju prve mere koje smo doneli.

Kada izađemo iz kuće, kada vidimo kako privreda diše, kada vidimo kako izgleda globalna ekonomija, ko zna šta nas čeka, doći će nove mere, fiskalne i monetarne. Doći će i izmene sistemskih zakona. Ja se nadam da ih neće biti, ali će možda doći zato što svet posle ove krize verovatno neće biti isti.

Kada kažu – neće postojati globalizam. Pa, ove rukavice, Kina je tu zbog globalizma. Da nema globalizma ne bismo ni mi imali ove maske. Globalizam će da preživi, zato što je to normalna stvar. Danas se nalazi u promeni, danas se ne nalazi u ravnoteži, ali ravnoteža će se uspostaviti za pet, 10 godina. Sa kojim igračima? Kakvim rasporedom moći? Ko će biti u toj situaciji da dominira? To je druga stvar. Kakva će biti pravila? Verovatno malo promenjena. Sve velike promene su nastupale tako što su počele socijalno ili zdravstveno, a završavale se ekonomski i na kraju dovodile do promene moći.

Vlada Srbije u principu raspravlja o tri stvari koje bih ja hteo da pomenem. Prva stvar – plate koje smo isplatili minimalno tri meseca.

Prošao sam pet minuta, požuriću.

Kad je to Srbija uradila? Kad je to Srbija uradila? Kažu ne treba da isplatimo 100 evra. Pa, treba da isplatimo. Pa, pazite, protiv nas su kvaziekonomisti koji nam kažu – ne treba da povećavaš penzije, ne treba da povećavaš plate, ne treba da daješ jednokratnu pomoć penzionerima, ne treba da daješ pomoć 100 evra građanima. Pa, ljudi mrze Srbiju.

Kad god hoćemo nešto da uradimo za srpski narod, za Srbiju, da im kažemo – hvala što ste s nama, što se borimo, što od ovde države pravimo drugačiju državu, oni kažu – nemoj. Pa, nije ovo 2008. godina, kad sve što su imali davali tajkunima za koje rade.

Još jedna mera, niko je ne pominje, a to je korporacijske obveznice. Da kažem da ja razumem da je to olakšana procedura, jeftinija procedura, ali predsednice Vlade, moj savet je, verovatno ste i vi pri tom razmišljanju, to je mehanizam kako čuvamo radna mesta, kada vam kompanije koje trenutno budu u problemu zbog globalne nepostojanja globalne tražnje, nađu se u problemu, to je mehanizam da Vlada Srbije kupi nelikvidne kompanije i obezbedi radna mesta. To je mehanizam kako Vlada Srbije dobre programe srpske može da isfinansira.

Još nešto, mi imamo u ovoj Skupštini tu prednost da ponekad otvaramo teške teme i otvarali smo ih. Kad niko nije govorio da će biti ekonomska kriza, ja sam govorio, vi ste pratili, vi ste govorili. Danas niko ne govori ni o inflaciji. Pazite niko, niko ne govori o inflaciji u svetskim okvirima, o inflaciji u Evropi. U Srbiji neće biti, fantastični su nam makroekonomski pokazatelji, ali inflacija je samo jedna stvar koja nam fali za potpunu ekonomsku oluju.

Ne govorimo o inflaciji od 20%, 30%, inflacija u EU je 1,6, ako bude na 3, 3,5 stvari se opasno menjaju, Vlada Srbije, Jorgovanka Tabaković, vi, naravno, kao predsednik Vlade treba da smislite i da budemo spremni u tom trenutku kako ćemo da reagujemo.

Rekao sam da ću pričati tri minuta, izvinjavam se drugim kolegama, sedam minuta.

Ali, dame i gospodo, kada dođe ovako teško vreme, prva stvar koja je bitna je zdravlje, ekonomska kriza dođe, prođe, ošteti nas, ali je zdravlje najbitnija stvar. Dame i gospodo, kada imate jaku državu, kada imate jakog predsednika države koji vodi državu, kada imate Vladu na čelu sa premijerom koji ga prate i vodi državu, onda i ekonomska kriza, i zdravstvena kriza nije lakša, ali je lakše preživimo.

Dame i gospodo, poštovani ministre, Izveštaj o završnom računu od 2002. godine svakako jeste, pre svega, u velikom delu politička odluka, a u jednom delu i ekonomska odluka.

Ne postoji danas nijedan parlament a sigurno nikada nije ni postojao u Evropi, u svetu, u istoriji Srbije ne postoji takva odluka gde raspravljamo o završnim računima u prethodnih 15-20 godina.

Verovatno da ne postoji nijedan poslanik, ne samo ja, u istoriji Srbije, verovatno ne postoji ni jedan poslanik u istoriji sveta koji je trebao da shvati šta se dešavalo u finansijama jedne države pre 15-20 godina. U državi koja se nije zvala Srbija, u državi u kojoj nisu važili ovi ekonomski zakoni, gde su bili neki ministri kojih se ne sećate, da pitam građane Srbije da li se sećaju 21. avgusta 2002. godine šta su uradili? Kako mi možemo da znamo šta se radilo u Ministarstvu spoljnih poslova i kako mi možemo relevantno da glasamo o završnim računima?

I ovo je samo u stvari kraj, tačka jednog lošeg ekonomskog vremena, kraj, gde mi u Skupštini moramo da shvatimo i da kažemo da zbog interesa Srbije, njenog uvažavanja u svetu, moramo da imamo završne račune, jer kako da govorite o ekonomskim parametrima ako imate inflaciju, onda u stvari nemate makroekonomsku politiku, nemate monetarnu.

Ako nemate fiskalnu politiku, gospodine ministre, onda imate nezaposlenost, onda imate nedostatak rasta društvenog proizvoda, onda imate privatizaciju. Ako imate deficit budžeta, a imali ste ga na nivou Republike Srbije i opšte države, u stvari nemate ekonomsku politiku.

Ako raspravljamo o završnim računima od 2002. godine onda možemo da kažemo da smo formalno imali ekonomsku politiku, suštinski je nismo imali. Imali smo pljačku društvene imovine i prenošenje u privatnu imovinu. U stvari, krali su nam ekonomsku budućnost. Krali su nam, u stvari, budućnost i mi danas kada budemo glasali o ovim odlukama, u stvari možemo da kažemo da prihvatamo zaključke, ali istorija Srbije je rekla svoje i ocenila taj period.

Ocenila ga je kao period sa inflacijom, ekonomskim nedostacima, milionima problema i formalno moju generaciju, ove članove ovog parlamenta, što bi rekli u Šumadiji „zapalo nas“ da glasamo za ove izveštaje, da glasamo za izveštaje, da glasamo za neke ljude da kažemo da su profesori sa fakulteta koji su nekada bili ministri, guverneri narodnih banaka, koji su bili ključni nosioci ekonomske politike zajedno sa tajkunima u suštini učinili Srbiju da izgleda ovako kako je nekad izgledala i to je prošlost.

To je prošlost i ja mogu da govorim od 2014. godine do danas i da kažem da Srbija danas drugačije izgleda, a do 2014. izgledala je zbog završnih računa, zbog takvog vođenja politike.

Kada govorimo o završnim računima, onda su oni u stvari prošlost, a treba da govorimo o budućnosti. Budućnost je suština. Kada govorimo o završnim računima, hteo bih da pitam, pre svega, ne govorimo samo o Izveštaju Ministarstva finansija, nego govorimo o završnim računima na primer Beogradskog univerziteta, imam potrebu zato što su sopstveni prihodi takođe deo završnih računa da pitam rektorku Beogradskog univerziteta, kao i druge rektore gde završavaju sopstvena sredstva fakulteta i univerziteta u Srbiji?

To je pitanje koje je svakako značajno, nije samo budžet Ministarstvo finansija, Odbor za budžetska i Skupština, već i drugi direktni i indirektni korisnici budžeta. Država Srbija ove godine daje 300 miliona za finansiranje visokog obrazovanja. Sopstveni prihodi Univerziteta iznose još 110 miliona evra.

Gospođo rektorka, gde završavaju sredstva od 110 miliona evra? To vas pitam ja iz Odbora za budžet, to vas pita Skupština, to vas pita završni račun Srbije za 2014, 2015, 2016, 2020. godinu. To vas pitaju vaše kolege sa vaših fakulteta koji kažu da neki profesori imaju 90 hiljada, a drugi 500 hiljada i da niko ne zna ko koliko ima.

Svi koji pitaju u stvari ne govore odakle potiču ta sredstva. Državna revizorska institucija, gospođo rektorka, kaže da 95% sopstvenih prihoda potiču od školarina. Pet posto zaradite vi na fakultetima, funkcionišući na tržištu, prodajući svoje znanje, svoju pamet, izdavajući prostor. Znači, samo 5%, 95% u obliku vanbudžetskih prihoda, odnosno parafiskalnih prihoda uplate građani za školarinu koji se školuju kod vas. Od tih 95% koja su namenjena za unapređenje nastave, gospođo rektorka i drugi rektori, u suštini 47 do 90% završi u plate zaposlenih na fakultetima.

Obraćam se onima koji plaćaju školarinu, onima koji uzimaju kredite, koji daju visoke školarine na državnim fakultetima, vaš novac ne završava za unapređenje nastave. Četrdeset i sedam do 90% tog novca odlazi na plate iako država Srbija da 300 miliona, isplati svaku platu zaposlenih na fakultetu.

Dakle, oni koji plaćaju školarine trebali bi da znaju da rektorka kaže i podnese izveštaj o trošenju sopstvenih prihoda, videli bi oni kako se troše i znali bi da kada date 100 hiljada jedne godine za školarinu svog deteta, u stvari da nemate taj način funkcionisanja i taj način prebacivanja novca, mogli bi ste da date 10 hiljada, odnosno 50 hiljada i vaše dete bi se školovalo na isti način, po istim kriterijumima. To je završni račun Republike Srbije od 2002. do 2019. godine.

To je budućnost Srbije. Ako hoćemo nove, mlade, obrazovane generacije, ako hoćemo da Srbija izgleda drugačije, onda moramo da znamo koliko nas košta školarina i da pitamo zašto neko mora da plaća školarinu, a da taj novac ne znamo kako, potpuno netransparentno, završava kao dodatak plati, pa onda imate profesore, kako kažu profesori sa Beogradskog univerziteta, koji imaju 90 a drugi 500 hiljada.

Ako neko kaže da ne mora da odgovori i ako neko kaže da nije pozvan da kaže Odboru za budžet javnosti Srbije gde završava novac, u redu, ali akademska čestitost podrazumeva da imate korektan odnos ne prema meni kao narodnom poslaniku, nego prema vašem studentu, kome umesto 10 hiljada za školarinu u toku godine uzmete 100 hiljada, 90 hiljada podelite za svoje plate, iako vam Srbija, Odbor za budžet, Skupština Srbije već isplati sve te plate.

Završni računi nisu samo Skupština. Nisu samo Odbor za budžet. Završni računi su Srbija. Ima mnogo stvari koje treba da promenimo. Gospodine ministre, ministar koji se bavi obrazovanjem i ministar finansija suštinski treba u narednom vremenskom periodu da reši problem ovog kostura koji nam viri, zato što tu nije odgovornost za rektorku koja ne mora, već odgovornost prema građanima Srbije, a mi njih predstavljamo za njihovo funkcionisanje i školovanje njihove dece.

Mi iz SNS prošli smo kritike, prošli smo nerazumevanja 2014. godine. Prošli smo šatore ovde kada su donosili Zakon o radu. Pošli smo brojne izazove. Danas kada pogledate kako izgleda Srbija u stvari mi znamo da smo napravili rezultat. Mi jesmo odsanjali svoj politički san i od Srbije napravili zemlju koja ima rejting BB+, kao nikada u istoriji.

Zadužujemo se po kamatnoj stopi od 0,34%. To je premija za rizik. To je posledica, pre svega, političke odluke i ekonomske snage Aleksandra Vučića da Srbiju reformiše i od 2004. godine napravi drugačijom zemljom.

Mi smo svoj san iz SNS u ekonomskom smislu odsanjali. Oni koji se dave u frustracijama svojih ekonomskih odluka i propalim političkim procesima svakako treba da ostanu tu gde jesu. Budućnost Srbije jeste ono što potiče iz prošlosti i od 2014. godine, na našu sreću i sreću Srbije, Srbija izgleda ekonomski drugačije.

Uvaženi poslaniče, svakako da svi mi imamo svoju političku prošlost, od nje ne možemo da pobegnemo. Neko može da ocenjuje da je loša. Verovatno svako od nas koji se bavi politikom misli da je u pravom trenutku, u tom trenutku povlačio prave poteze.

Nije ništa sporno, vi imate vaše mišljenje o mom političkom delovanju, ja imam svoje i tu nema razloga da polemišemo.

Budžet grada Kragujevca jeste 10 milijardi. I jeste kao retko kada u istoriji tog grada toliko veliki. Možda od 2008. godine prvi budžet koji je veliki. On je posledica jedne ključne stvari. Grad Kragujevac u ovom trenutku ima industrijsku zonu koja ima oko 80 ha. Stiglo je pismo o namerama četvrte kompanije za investicije u svetu koja hoće da kupi 30 ha i da ih plati, da ne otvaram temu koliki iznos novca.

To je pravni osnov, pismo o namerama, a ona je posledica dovođenja fabrike, jedne od najvećih u poslednjih 10 godina. Ta kompanija je već došla. Hoće da širi svoju delatnost na 30 ha. Prostor se nalazi na ulazu u Kragujevac, pored krsta. To je pravni osnov za ovakav budžet.

U pravu ste, ako ne bude prodaje, realno budžet grada Kragujevca iznosi 5 milijardi i 400 sopstvenih prihoda. Ako prodajemo nešto, onda raste za 100 miliona, 200 miliona. U ovom trenutku se nalazi na 6 milijardi i 700. Svakako, Kragujevac nije u idealnoj ekonomskoj situaciji, nije ni danas, nije nikada ni bio, ali pokušavamo da ga rešimo.

Moja odgovornost za grad Kragujevac svakako jeste značajna. Ja sam tamo odbornik 16 godina. Ja sam predsednik Odbora za budžet, ali svakako, i ako činimo greške, na izborima koji dolaze za nekoliko dana, nekoliko meseci, građani Kragujevca će reći šta smo uradili i da li smo grešili.

Dame i gospodo, poštovani ministre, pažljivo sam slušao prethodnih, od prilike sat vremena raspravu narodnih poslanik u Skupštini Srbije i mogu da kažem da je rasprava imala veliki stepen lično i jasno definisanih precizno ekonomskih stavova.

Generalno nisam ništa nešto preterano mogao da shvatim zato što sam pažljivo slušao i kada krenu da raspravljaju o nekoj ekonomskoj temi po jednom principu, završimo u potpuno drugom principu i to je politički stav. Ovde generalno o vođenju budžeta, o budžetu Republike Srbije ima vrlo malo teoretskih osnova ne samo u Skupštini, nego i u raspravama koje čujemo u javnosti, pa i moj uvaženi kolega kada citira neke eminentne profesore.

Ja sam za povećanje plata. Zašto je to bitno? Ne kažem da se potpuno razumem u ekonomiju, ali prilično je shvatam. Ja sam za povećanje plata i želeo bih da polemišem sa mojim kolegama i sa javnošću Srbije, koji nema takav stav. Povećanjem plata za 22 milijarde mi dovodimo do povećanja lične potrošnje. Povećavajući ličnu potrošnju, dovodimo do povećanja rasta BDP. Kada povećavamo penzije, to isto radimo, dovodimo do povećanja lične potrošnje i stvaranja pretpostavki za rast BDP.

Zašto se ja ne slažem, u stvari zašto veliki deo javnosti Srbije ne razume kada smanjujemo poreze na rad, koje smanjujemo, da je to isti efekat kao povećanje plata. Kada smanjujemo poreze za rad, mi u stvari povećavamo ličnu potrošnju na taj način što teoretski povećavamo plate zaposlenih u realnom sektoru.

Isti je efekat na rast BDP, kao smanjenje poreza na rad, kao povećanje plata u javnom sektoru, kao povećanje plata, ako verujete u multiplikatore. Imate teoriju koja kaže da verujete u multiplikatore, imate teoriju koja kaže da ne verujete u multiplikatore, ali i u jednom i u drugom slučaju multiplikatori nikada ne daju manji efekat od onoga što ste uložili.

Kada se govori o javnom sektoru i ulaganju u realni sektor, odnosno ono što radi Vlada Srbije dajući subvencije- subvencije se daju u dva slučaja, kada imate nivo nezaposlenosti na nivou makroekonomije veliki, ili u drugom slučaju, kao što je bio slučaj u Srbiji, i u drugom slučaju kada imate smanjenu tražnju. Tu dolazimo ponovo do multiplikatora i ne postoji nijedna varijanta koja kaže da za sto uloženih dolara imaćete manje od sto uloženih dolara. U najgorem slučaju efekat povraćaj na budžet Republike Srbije biće isti kao i onoliko koliko smo uložili, a imate pretpostavke da će doći i do tri puta više.

Ono što bih posebno hteo da naglasim, gospodine ministre, i mislim da je jedna od ključnih tema koje govore o ekonomskom rastu i razvoju, i tu bi se složio sa svojim kolegama, koji su to iznosili - to je sistem obrazovanja u državi Srbiji. Sistem obrazovanja, u državi Srbiji je klasičan sistem koji se nije reformisao od prilike negde, pogotovo u visokom obrazovanju, od 1946. godine. Imate visoko obrazovanje koje ima preko 20 milijardi sopstvenih prihoda i vi ste lepo rekli da vi lično i Skupština Srbije, kao i Vlada nije umanjila finansijska sredstva Univerziteta u Beogradu, nego su sopstveni prihodi umanjeni. Znači, lošije funkcionisanje tog u finansijskom smislu Univerziteta.

Uopšte da se ne mešam u autonomiju Univerziteta, ja prosto sa ugla nekoga ko je u Odboru za budžet hoću da potcentiram i mislim da je to pitanje koje vi treba da otvorite sa ministrom Šarčevićem – sistem obrazovanja koji podrazumeva način finansiranja visokog obrazovanja, srednjeg obrazovanja i osnovnog obrazovanja.

Vreme je, gospodine ministre, da se podvuče crta i da se vidi da li Srbija hoće da ostane u ovom modelu finansiranja ili želimo obrazovanje koje je moderno, svetsko pre svega po načinu finansiranja.

Neprihvatljivo je da sopstvena sredstva Univerziteta koja su najveća i kreću se na nivou budžeta grada Kragujevca i Niša zajedno praktično su izmaknuta iz svake kontrole Odbora za budžet i mi kao vlasnici nemamo pravo da funkcionišemo i shvatamo kako ta sredstva funkcionišu.

Takođe je neprihvatljivo da model finansiranja po kome ćemo imati obrazovanje koje finansiramo samo na osnovu toga što je država vlasnik potpuno pravi diskriminaciju između privatnih vlasnika institucija koje se bave obrazovanjem. To je u modernom uređenju potpuno neshvatljivo.

Država Srbija ima obavezu da sistem obrazovanja, onako kako kaže po Ustavu, obezbedi sigurno i dostupno obrazovanje osnovno i srednje, ali nigde ne stoji da moramo i treba da pravimo diskriminaciju u načinu finansiranja iz budžeta Republike Srbije po osnovu prava vlasništva.

Ovo je jedno od ključnih pitanja koje svakako zadiru u društveni bruto proizvod, ekonomski rast i razvoj i svakako jeste neki kostur iz prošlosti koji nam neprekidno ispada iz ormana.

Naravno da kada umanjujete poreze na rad ne podstičete privredu – to meni nikako nije jasno šta podrazumevate pod podsticajima privrede? Umanjenje poreza za rad podrazumeva da taj iznos sredstava koji smanjujete ide ili za povećanje lične potrošnje, odnosno zarada radnika ili da ide na investicije. I u jednom i u drugom slučaju rast, odnosno podsticaj i mogućnost za rast BDP je isti kao i druga finansijska sredstva koja ulažete. Zahvaljujem se.

Svakako da je pitanje koje je otvoreno u obrazloženju amandmana vrlo značajno za funkcionisanje sistema obrazovanja u državi Srbiji i ja bih javnost i gospodina ministra, u principu, koji zna sve to hteo da upoznam a u vezi rasprave o budžetu sa konkretnim činjenicama kako izgleda finansiranje u brojkama.

Sopstveni prihodi na ekonomskoj klasifikaciji 0,4 visokog i višeg obrazovanja iznose 13 milijardi 291 milion. Od tog iznosa, gospodine ministre, preko 82% odlazi za plate i lična primanja zaposlenih na Beogradskom univerzitetu. Samo 2% odlazi za izdvajanja za opremu i za izdvajanje za nekretnine.

Sad dolazimo do ključnog pokazatelja. Državna revizorska institucija, i ovo su podaci DRI, kaže da je 95% sopstvenih prihoda od 13 milijardi u stvari školarina. Toliko o ekonomskom i transparentnom poslovanju univerziteta na tržištu. Samo 5% prihoda sopstvenih su posledica njihovog rada, 95% posledica školarine i monopola.

To su u stvari, gospodine ministre, fiskalnih prihodi, odnosno fiskalni rashodi za ljude koji plaćaju tu školarinu, obaveza, uskraćeno od države Srbije, a sada dolazimo do ključnog podatka, 48 do 86% tih sopstvenih prihoda po izveštaju DRI odlazi za plate i primanja zaposlenih na Univerzitetu.

Ako imate 82% iz budžeta Republike Srbije i do 86% sopstvenih prihoda za rashode za zaposlene, zato i imamo 2 do 2,5% ulaganja u opremu o nekretnine. Šta je još tragičnije? Mi kao narodni poslanici, Odbor za budžet, već četiri godine, a na osnovu izveštaja DRI ne možemo da dođemo do informacije na koji način se troše sredstva koja potiču iz sopstvenih prihoda. Nemamo imena, nemamo ekonomske klasifikacije, nemamo krajnje korisnike u Trezoru. Kome idu ta sredstva?

To ne govori u ekonomskoj uređenosti prostora obrazovanja, to govori da u oblasti obrazovanja, bez obzira na političke stavove, čisto finansijski, imamo potpuno rasulo, koje je manje-više posledica funkcionisanja države u oblasti obrazovanja, bez konkurencije, u svakoj oblasti u kojoj nemate konkurenciju i nemate pravo na slobodan izbor. Na kraju imate monopol. Taj monopol na visokom obrazovanju završi se na budžetu Republike Srbije, odnosno u fiskalnim izdavanjima, koja nisu primerena preko školarine za građane Srbije.

Zato je, gospodine ministre, neophodno da u skladu sa Zakonom o izmenama budžetskog sistema koji ste najavili za iduću godinu i Zakona o finansiranju visokog obrazovanja, koje je najavio ministar Šarčević, u narednoj godini izvršimo demonopolizaciju sistema finansiranja visokog obrazovanja, da bi Srbija imala kvalitetnije i bolje obrazovanje, a samim tim i kvalitetniju radnu snagu.

Dame i gospodo, poštovani ministre, danas raspravljamo o budžetu Republike Srbije i budžetu srpskog naroda izvan granice Srbije za 2020. godinu.

Budžet nam pokazuje put kuda vodimo srpsku ekonomiju, odnosno budžet nam oslikava makroekonomske parametre u jednoj fiskalnoj godini. Istovremeno, pokazuje nam i zdravlje fiskalnih prihoda i pokazuje nam kako će izgledati budućnost Srbije.

Neekonomski rečeno, budžet Srbije satkan je od hrabrosti i nada, vera i poverenja zato što hoćemo da napravimo normalnu i uređenu zemlju. Imamo veru da možemo da budemo normalna ekonomska zemlja, kao i sve druge, da kada ustanete ujutru ne pitate koliki je kurs i koliki će biti večeras, da ne razmišljate o otpuštanju, da ne razmišljate o privatizaciji, da ne morate da se zadužujete da biste prehranili porodicu.

Hoćemo da napravimo i napravili smo državu u kojoj ne morate da vodite računa kako izgledaju fiskalne i monetarne politike, gde ne vidite kako funkcionišu makroekonomski parametar, a mi nismo živeli u takvom vremenu. Živeli smo u vremenu ekonomskog beznađa za većinu građana Srbije, a za kvazi elitu u verovatno najprofitabilnijem vremenu. U tom vremenu ekonomske bede nastao je ekonomski san koji je doveo do ekonomskih promena. Te promene sprovodimo od 2014. godine. To je dug prema prethodnim generacijama i naša obaveza da sačuvamo državu i naša obaveza prema budućim generacijama da država postoji i posle nas.

To je vekovni generacijski san građana Srbije, da unapređuju funkcionisanje države. Taj san nismo sanjali samo mi u politici, sanjala ga je i Srbija decenijama, oguglala od raznih ekonomskih obećanja i sumorne ekonomske stvarnosti.

Mi danas, posle pet godina, možemo da kažemo da smo svoj dug prema Srbiji odužili. Posle rada, znoja, suza i poverenja, posle slušanja različitih kritika zluradih mi smo svoj dug u ekonomskom smislu prema Srbiji odužili. Napravili smo Srbiju, kada danas raspravljamo o budžetu, koja ne govori o likvidnosti i insolventnosti. Ne uzimamo strane kredite da bi očuvali makroekonomsku stabilnost. Ne prodajemo imovinu Srbije da bi mogli da isplatimo plate i penzije. U suštini, cela priča oko ekonomskih promena u Srbiji stane u dve reči - sigurnost i izvesnost. To je danas u ekonomiji Srbija.

Ja pitam građane Srbije i sve narodne poslanike šta bi bilo da nismo uspeli? Kako bi izgledao ekonomski život, kako bi izgledalo srpskog društvo da nismo ostvarili ovakve rezultate? Da li bi imali nove bolnice, nove škole, nove puteve? Da li bi imali povećanje plata, penzija? Da li bi imali smanjenje, pre svega, ekonomski loših parametara? Da li bi imali rast zaposlenih?

Kada vas pitam kako bi to izgledalo, ja znam da vi znate. Sve smo mi to u nekom vremenu živeli. Kada danas pričamo o makroekonomskim parametrima, da li obećavamo mi iz SNS, Vlade Republike Srbije nešto? Da li mi kažemo - biće inflacija 2% kao u EU? Da li mi kažemo - biće stopa nezaposlenosti ispod 10%? Da li obećavamo kada kažemo da će ekonomski rast biti 4%? Ne, to je sve danas. Ne kažemo biće i ne kažemo bilo zato što su makroekonomski parametri i ekonomska politika u Srbiji danas priznate. Ne morate da slušate nas, MMF i Svetska banka kažu da je Srbija danas, po makroekonomskim pokazateljima, ubedljivo jedna od najboljih zemalja u ovom delu Evropi.

Pogledajte strane investitore. Srbija se danas zadužuje za refinansiranje kredita za 1,25% kao nikad u svojoj istoriji.

Imate strane investicije, kada ljudi ulažu svoj novac, mogu da ulažu gde god hoće u svetu, dolaze u Srbiju. Srbija je lider po ulaganju po glavi stanovnika u ovom trenutku u Evropi. Ako pogledate valutni rizik, on je 34 poena iznad standarda, znači sa samo 0,34 zadužujemo se više od onoga što se zadužuje Amerika.

Duplo je vreme danas, gospodine ministre, za raspravu ali u stvari rasprava o budžetu danas može da bude vrlo kratka. Nastavićemo da ulažemo u nove škole, nove bolnice, novu infrastrukturu, gradićemo zato što, kao nikad, izdvajamo za javne investicije 260 milijardi dinara. Nastavićemo da povećavamo plate, povećavamo penzije, smanjićemo poreze na rad, povećavaćemo ličnu potrošnju i samim tim dovoditi do povećanja rasta društveno bruto proizvoda. Nastavićemo da otplaćujemo kredite i nećemo se zaduživati.

Eto, dame i gospodo, to je budžet za 2020. godinu. Ono što smo radili u 2019. godini, radićemo i u 2020. godini i nastavićemo 2021. godine.

I u Skupštini i u javnosti Srbije učinili smo još jednu stvar, ukinuli smo raspravu o budžetu. Možete da verujete? Budžet, koji je primarna stvar, koje je ključno ekonomsko i političko pitanje, u jednoj državi, u Srbiji, za budžet 2020. godine nemate raspravu. Ne postoji. Nemate, zato što nije politička tema, a ekonomska svako nije. Političke stavove ne možete da promenite, ekonomski na zlurade i negativne komentare, u stvari trebate uvek da odgovorite, ali nema tu pomoći. Bes i nezadovoljstvo ličnom političkom situacijom ne može da bude izgovor za raspravu o budžetu.

Svi mi znamo da Srbija nije idealna zemlja, nije idealna ekonomska zemlja, tome se teži, zato se radi, zato se bori. Srbija nije auto-put, a mi koji se bavimo ekonomskom politikom, radnici koji samo farbaju bankine pored puta, da plastično kažem, mi u stvari nismo ni kaldrmu nasledili. Zato je svaki dan, kada govorimo o ekonomiji Srbije, za nas izazov. Suštinski, mi u stvari ne treba samo jednu stvar da uradimo, ne treba da se vratimo na prošlo vreme da Srbija bude opet bedna i siromašna, da govorimo o privatizaciji, o otpuštanju, da govorimo o hiljadu evra akcija besplatno, a da nam inflacija bude dupla.

Nisam ja danas govorio o makroekonomskim parametrima, nisam govorio o fiskalnim promenama, o ekonomskim klasifikacijama, o budžetskim principima, nisam govorio gotovo ništa značajnije o ni jednoj cifri u budžetu, zato što ja nemam razloga da o tome govorim.

Podrška građana Srbije, Vladi Republike Srbije, SNS i pre svega Aleksandru Vučiću, dovoljno govori o ekonomskoj politici i budžetu Republike Srbije za 2020. godinu. Ja, kao poslanik SNS u stvari samo podržavam svoj narod.

Dame i gospodo, sva ova izlaganja koja jutros možemo da čujemo samo govore o potrebi da funkcionisanje Komisije za zaštitu konkurencije bude uređeno i da bude uređenija u skladu sa odlukom koju donosi Skupština Republike Srbije.

Nesporno je da smo učinili puno, ali u pojedinim segmentima, kao što moj uvaženi kolega, Marijan Rističević kaže – imamo još puno toga da učinimo kao Skupština Srbije, kao društvo, kao Komisija za zaštitu konkurencije.

Relativno je teško bilo šta reći ove dve tačke dnevnog reda posle izlaganja dva predsednika odbora koji su jasno, precizno govorile o načinu izbora kako biramo članove komisije. U stvari, mi danas biramo dva člana komisije, dve komisije, odnosno Komisije za zaštitu konkurencije koju biramo u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije član 23. stav 3. i to treba da radi Narodna skupština Republike Srbije, ima nadležnost da to radi na osnovu odluke i predloga koji donosi odbor, u ovom slučaju Komisiju biramo na osnovu predloga odbora za privredu, regionalni razvoj, turizam i trgovinu.

Skupština Srbije je izabrala 29. oktobra 2014. godine, prethodnu komisiju koja se bavila funkcionisanjem u vremenskom periodu od pet godina, što je u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije. Toj Komisiji, odnosno, predsedniku 29. oktobra 2019. godine istekao je mandat.

Skupština Srbije je u svom radu usvojila nekoliko puta njihove izveštaje i nadležni odbor naravno da je pristupio uobičajenoj proceduri, gde je definisao potrebu izbora novih članova komisije i predsednika.

Dana, 8. jula 2019. godine Odbor za privredu je raspisao javni poziv, a 10. jula je u „Politici“ u štampanom izdanju izašao oglas na koji se prijavilo 23 ljudi.

Ovo govorim samo o potrebi da naglasim koliki je značaj procedure u oblasti konkurencije i Skupština Srbija, odnosno odbori sami poštuju konkurenciju.

Obavljen je razgovor 3. ili 4. oktobra i na osnovu tog razgovora Radna grupa koju je formirao Odbor je ustanovila predlog 9. oktobra. Taj predlog, koji je Radne grupa usvojila, a Odbor predložio Skupštini u plenumu, u stvari je kraj procedure izbora članova Komisije za zaštitu konkurencije. Mi danas raspravljamo, a za nekoliko dana ćemo ih birati.

Godine 2005. formirana je Komisija. Komisija u svom radu jeste nezavisna i samostalna, odnosno vrši javnu funkciju i javna ovlašćenja i pravno je lice. U svom radu ona se bazira i funkcioniše na bazi Zakona o zaštiti konkurencije koji je donela Skupština Srbije i nekoliko normi koje je donela Vlada Republike Srbije.

Naravno da Komisija funkcioniše u skladu sa uobičajenom procedurom koja važi i u EU, jer EU jasno definiše nivo konkurencije, pri čemu je Srbija stekla obavezu potpisivanjem Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji, član 73, da poštuje konkurenciju u normama kako propisuje EU.

Komisija je strašno značajna za funkcionisanje pristupnih pregovora, jer direktno i indirektno učestvuje u zaključivanju, odnosno otvaranju pregovora broj pet, pregovora 10, 14, 15 i 23.

Komisija i onako, kako zakon kaže, služi pre svega građanima Srbije, da na celoj teritoriji države Srbije obezbedi potpuni nivo konkurencije i nesporno je da se u poštovanju rada Komisije i poštovanju principa konkurencije bolje snalaze strane kompanije zato što imaju iskustva koje je decenijsko u funkcionisanju Komisije i slobodnog tržišta na konkurenciji.

Sprske kompanije, srpsko društvo uči se slobodnoj konkurenciji, pa samim tim i obaveze Komisije kada nekad možda i ne razumemo šta radi, jeste pre svega posledica neznanja koje je posledica neiskustva.

Značaj Komisije se u stvari svodi na ekonomske slobode. Ako nemate ekonomske slobode, a tu je zadužena Skupština Srbije, celo društvo, kao i Komisija, onda u suštini imate problem u funkcionisanju jednog društva.

Jedno društvo najbrže raste i razvija se ako imate konkurenciju u svim oblastima. Praktično, nemoguće je zamisliti ekonomski rast i razvoj ako nemate konkurenciju i ako nemate slobodno tržište.

Društvo raste i razvija se, ne samo ekonomija, ako imate slobode. Bez ekonomskih sloboda teško je govoriti o rastu i ekonomskom razvoju.

To su principi koji funkcionišu još 500 godina unazad. Engleska revolucija, Francuska buržoaska revolucija su samo utvrdile i potvrdile da bez ekonomskih sloboda praktično nema ekonomskog rasta razvoja, nema demokratije, nema slobodnog društva.

Ne možete da govorite o slobodnoj ekonomiji, da govorite o funkcionisanju društva ako nemate konkurenciju, a konkurencija treba da bude kontrolisana od svih državnih institucija, a primarno u ovom slučaju od Komisije za zaštitu konkurencije.

Prava jednakost bez bilo kakvog uslovljavanja u stvari je konkurencija. Mi u Srbiji vekovima teško shvatamo šta je konkurencija. Imali smo dve dinastije koje su bile monopolisti u vođenju države, a to je manje bitno, bili su pre svega monopolisti u vođenju ekonomije. Imali ste jedan komunistički-monopolistički sistem i to je suprotno potpuno od ozbiljnog funkcionisanja ekonomije i zato su naši rezultati u društvu i u ekonomiji u istoriji ekonomije drugačiji od nacija koje su imale slobodu na ekonomiji.

Nije sporno da pojedini delovi društva, pojedini segmenti društva mogu da žele da imaju drugačije principe u vođenju ekonomije, ali onda nemate na bazi države makroekonomski rast i makroekonomiju koja je značajna.

Srbija, Skupština Srbije, Komisija za zaštitu konkurencije ima velike izazove u narednom vremenskom periodu i Skupština Srbije ne treba da podlegne u ovom trenutku globalnim izazovima koji govore da se stvari u svetu dešavaju na drugačiji način, ali je uloga države u slobodnoj ekonomiji bitnija.

Trenutna globalna dešavanja u ekonomiji, u stvari, svode se na dve stvari – u regulaciju, odnosno na deregulaciju države. Ako pogledate deregulaciju, a to su učinile pre svega azijske države, one s u napredovale ekonomski u zadnjih 10 godina. Ako pogledate Afriku, ona to čini i danas. Kada nacije koje su imale značajne ekonomske slobode to ne čine, odnosno čine drugačije, onda se nađu u problemu. To je i danas slučaj sa anglosaksonskom ekonomijom. Suština funkcionisanja ekonomije je u ekonomskim slobodama i Srbiji trebaju ekonomske slobode u svakom smislu.

Srbija je od 2014. godine potpuno promenjena država. Možemo da kažemo da se naslanjamo na tradiciju perioda od 1903. do 1914. godine, kada smo imali značajne ekonomske slobode. Strane direktne investicije, o kojima je moj uvaženi kolega govorio, koje prelaze preko tri milijarde, doprinose razvoju slobodne ekonomije. Zašto? Zato što ulažući toliku količinu novca u robu i usluge dižete nivo konkurencije, a samim tim podižete nivo konkurencije na tržištu radne snage. To ne može nikako da bude u suprotnosti i protiv interesa Srbije.

Praktično, kada pogledate makroekonomske parametre koji su svi neupitni, jasno govorimo da je politika Vlade Republike Srbije od 2014. godine na pravom putu u oblasti slobodne ekonomije.

Naravno da konkurencija i zaštita konkurencije jeste ključna stvar u borbi protiv korupcije i to je ono što treba naglasiti. Zakon koji ćemo usvojiti u narednom vremenskom periodu, a koji je takođe bitan, a tiče se porekla imovine, jeste samo sidro, a ključni mehanizam jeste svakako slobodna konkurencija, jer kada imate konkurenciju, onda manje-više nemate korupciju.

Skupština Srbije treba zajedno sa Komisijom da čini napore da učini konkurenciju u svim oblastima potpunom. Tamo gde možda zaostajemo, pre svega to je oblast obrazovanja, oblast zdravlja, javnih preduzeća, pravljenjem potpune konkurencije i potpunim peglanjem prava vlasništva, bez obzira da li je privatno ili državno vlasništvo, činimo Srbiju boljom i bogatijom zemljom.

Komisija za hartiju od vrednosti svakako jeste deo konkurencije. To je institucija koja treba da reguliše funkcionisanje na jednom ključnom segmentu, a to je tržište kapitala.

Kada biramo danas člana Komisije, u stvari suočavamo njega lično i celu Komisiju sa dva globalna problema i to treba naglasiti da pored rasta ekonomije koju Srbija ima, makroekonomskih parametara, u stvari Komisija za hartije od vrednosti suočava se sa dva globalna problema, dva globalna izazova koja su izvan njihove moći. To je, pre svega, funkcionisanje evropskih investitora po principima da ne žele da ulažu na tržište kapitala. Prosto, Evropljani, Srbi su drugačije poslovno orijentisani u odnosu na Amerikance i druge investicione nacije.

Mi, pre svega, a i Evropa cela ulaže u tri segmenta – u siguran kapital, u bankarski sektor, u privatne poslove i u tržište nekretnina i tako je vekovima. Tu relativno dođe tržište kapitala tek na četvrtom mestu. Niska cena kapitala u ovom trenutku takođe ne odgovara tržištu kapitala.

Ako imate bankarski sektor koji daje kamatne stope koje su negativno, praktično čini pozitivne stvari za one koji žele da se zaduže. Onda imate suviše veliki rizik i izazov da umesto da uzmete jeftin kredite, idete i plasirate kapital na otvorenom tržištu po nižoj ceni.

Naravno da su informacione tehnologije doprinele da se iz Srbije danas vrlo lako utiče i funkcioniše na različitim berzama u svetu i vodećim.

Plitko srpsko finansijsko tržište u suštini jeste problem i mi danas moramo da pravimo zakonsku regulativu kada se uslovi na tržištu promene da spremni dočekamo te izazove.

Skupština Srbije, Vlada Srbije, Ministarstvo finansija učinilo je niz napora u prethodnom vremenskom periodu. Samo pre nekoliko dana imali smo, praktično, Zakon o investicionim fondovima i o alternativnim investicionim fondovima gde je Skupština Srbije podržala ekspertski predloge koji su išli preko Ministarstva finansija. To će svakako doprineti u jednom trenutku da tržište kapitala i tržište na finansijskom nivou funkcioniše bolje. To ne zavisi od makroekonomskih parametara, to zavisi od objektivnih okolnosti.

Ono što bih posebno naglasio i što bih posebno istakao jeste da Srbija, Ministarstvo finansija i sve institucije koje funkcionišu na finansijskom tržištu trebaju da sagledaju, kao i Narodna banka, o kojoj ćemo raspravljati nešto kasnije, alternativne izvore finansiranja.

Ovo o čemu pričamo su u stvari klasični izvori finansiranja koji postoje 100, 200, 500 godina. Danas imate promenjenu tehnologiju, imate potpuno nove segmente, nove linije finansiranja koji moraju da budu uključeni, a da Srbija prati svetska i ekonomska dešavanja. Imate i finansiranje preko interneta, IT finansiranje. Imate institucije koje su tradicionalne u različitim oblastima, a koje počinju da se bave finansiranjem. Imate institucije koje se nikada nisu bavile finansiranjem, a pojavljuju se na finansijskom tržištu. Pravna regulativa i normiranje od strane Skupštine Srbije, naravno preko Ministarstva finansija, Narodne banke, Komisije za hartije od vrednosti svakako jeste izazov koji je pred nama i koji moramo da rešavamo u narednom vremenskom periodu.

U ime poslaničke grupe SNS, pre svega želim da čestitam kada u danu za glasanje budemo glasali za članove komisije, da im poželim uspešan rad i da kažem da će SNS u danu za glasanje podržati predloge Odbora za budžet i finansije i Odbora za privredu.