Poštovani ministri, naravno da je budžet najznačajniji pravni akt koji se donosi u jednoj fiskalnoj godini u jednoj Skupštini i naravno da je budžet najznačajniji fiskalni dokument koji se donosi u jednoj fiskalnoj godini.

Budžet je planska i realna kategorija. Budžet Srbije za 2019. godinu je realan budžet i on zadovoljava sve principe budžetskog planiranja. To je budžet koji podrazumeva da smo prihode planirali konzervativno, rashode realno, nalazi se u ravnoteži. Svoj stav je dao Fiskalni savet, MMF i, gospodine ministre, ja bih mogao ovde da završim svoje izlaganje, pa bih mogao ovde da završim svoje izlaganje.

Ovo je budžet. Javna rasprava u Skupštini Srbije u javnosti Srbiji, prosto, za mene je iznenađenje – suviše vam je lako. To je posledica dobrog budžeta. Budžet je slika vremena u kome živimo, ove generacije i odnosa prema nasleđenim nacionalnim dobrima.

Budžet Republike Srbije svakako jeste bitan i on podrazumeva da u narednom vremenskom periodu funkcionišemo sve bolje i bolje. Kada bih se osvrtao na probleme koje su navodili, na kritike, da ne govorim teoretski o budžetu, u stvari, možemo da čujemo i čujemo da postoji samo jedan problem, a taj problem je Srbija ne raste dovoljno brzo u ekonomiji. To nije problem koji se tiče budžeta 2019. godine, nije tema rasprave, to je makroekonomski pokazatelj. Fiskalni savet kaže ne rastemo dovoljno brzo, opozicioni poslanici kažu nam da ne rastemo dovoljno brzo, a rastemo po 4,5% u ovoj godini. Rastemo po prosečnoj stopi od 3,5% i to je suština funkcionisanja u prethodne tri godine.

Porede nas sa zemljama EU. Kažu – ne, vi niste dobri kao zemlje EU, ne govoreći da zemlje EU imaju na desetine prednosti u rastu ekonomije u odnosu na nas. Sve zemlje sa kojima nas porede odavno su u EU, imaju jedinstveno tržište, imaju pristup evropskim fondovima, imaju sve ono što će Srbija tek imati. U takvim uslovima mi rastemo onoliko koliko i te zemlje.

Kada govorimo o budžetu, u stvari govorimo o potpuno novom sistemu funkcionisanja, o sistemu vrednosti u kome je čovek na prvom mestu, čovek. I, kada gradimo nove bolnice, gradimo ih za Srbiju i Srbe. Kada gradimo nove auto-puteve, gradimo ih i za Srbe i za Srbiju i za sve građane Srbije. Kada podižemo plate, a podižemo plate tako što podižemo plate u realnom sektoru i u javnom sektoru, podižemo i penzije, u stvari, radimo za ljude koji žive u Srbiji.

Suviše smo se mi, gospodine ministre, nagledali pogrešnih ekonomskih procesa. Suviše su ekonomski procesi koje smo mi gledali bili na ivici siromaštva države Srbije. Zato je borba za ekonomsku istinu, a protiv ekonomske laži, takođe rasprava o ovom budžetu.

Ključni sprski ekonomski parametar, i ne tiče se ekonomije, je politička stabilnost. Bez političke stabilnosti nema jake ekonomije u Srbiji. Bez političke stabilnosti u regionu nema jakog srpskog ekonomskog naroda i srpskog ekonomskog prostora. To je suština. Prvi makroekonomski parametar rasta srpske ekonomije manje-više sam apsolvirao. To je prosto netačna tema i srpska ekonomija raste i u narednom vremenskom periodu.

Niko nije pomenuo, sem vas, monetarnu stabilnost. To nije tema. O tome se ne govori, iako je monetarna stabilnost ključni faktor ekonomski i pretpostavka za uspešnu ekonomiju. Inflacija od 2,2% nije inflacija u Srbiji, nego je inflacija u EU, a inflacija u Srbiji je takođe 2,2% u oktobru mesecu. Građani Srbije, kada je inflacija u Srbiji u poslednjih šest meseci otprilike bila ista, nije otprilike nego potpuno identična sa inflacijom u EU 2,2%? Kada je valuta bila na 0,35 rasta, čak u ovim trenucima beležimo i pozitivan rast u odnosu na strane valute. Znači, ne govorimo o drugom parametru makroekonomske stabilnosti.

Kada govorim o trećem parametru, vi ste lepo rekli 370 hiljada ljudi je zaposleno. Pada nivo nezaposlenosti na 11,3%, ali 370 hiljada novih radnih mesta, a pada nam, ministre, i broj zaposlenih u javnom sektoru, pa je u realnom sektoru broj zaposlenih još mnogo veći. I, koje kritike da neko nama kaže iz vladajuće političke stranke? Šta da nam kaže? Da pričamo o budžetu? Oni o tome nisu pričali.

Vi ste vrlo lepo i jasno rekli. postoje, u stvari, četiri ključna parametra koja govore o ovom budžetu. Srbija finansira povećanje plata i penzija, povećava ličnu potrošnju, povećava javnu potrošnju za 4% BDP, ono što smo sanjali i težili. Srbija rasterećuje privatni, poslovni sektor za 120 milijardi dinara. To je, u stvari, rasprava o budžetu i u toj raspravi nemate nijednu ozbiljnu temu.

Ja bih mogao ovako da pričam desetine i desetine minuta, o deficitu, koji je na 0,5% na nivou opšte države, odnosno 0,3% na budžetu Republike. Planiran, biće suficit. Ja, za razliku od vas, ministre, mislim da treba da idemo u deficit od 0,5% u realizaciji, zato što srpska ekonomija u ovom trenutku može da izdrži deficit od 0,5% na nivou opšte države. To bi nam bio prostor za još veći rast.

Da govorim o javnom dugu, koji je 50% ispod za nekih mesec dana, da govorim o kamatama od 102 milijarde, odnosno njihovom umanjenju od 12,5% i to je osnovni izvor, jedan od osnovnih izvora budžetskog suficita koji država Srbija ima. Da pričamo o ekonomskim parametrima, ali zašto da pričamo, možemo da se hvalimo. Vi to radite, predsednik Vlade radi, predsednik države radi. Skupština nema razloga, kao poslanik da pominjem ono što niko nama ne kaže da nije tačno.

Govore samo o rastu. Kažu – Srbija ne raste. Ponovo, da kažem građanima Srbije, kada smo u Skupštini govorili zadnji put da Srbija ne raste dovoljno brzo, 4,5% nije dovoljno, odnosno 3,5% verovatno?

Kažu nama u Skupštini da mi branimo politiku. U stvari, njihova rasprava o ekonomiji je samo politička tema. Mi potpuno jasno razumemo da Srbija u ovom trenutku ima ideju, viziju i misiju da građanima Srbije bude bolje.

Kada mi glasamo za budžet, u stvari, mi glasamo da ispričamo san Srbije, da Srbija bude ekonomski uređena zemlja. Glasamo za Srbiju da više nikad ne doživi inflatorne devedesete i nacionalno ponižavajuće dvehiljadite. U stvari, glasamo, gospodine ministre, za 1000 mojih malih komšija iz Kragujevca, da danas po hladnom vremenu igraju košarku u školskoj sali, u dve škole u Kragujevcu. Jedna je stara 40, druga je stara 108 godina. Glasamo, u stvari, da ne ugrozimo ničiji ekonomski san, kao što su naše ugrožavali.

Ja mogu o budžetu da pričam još 50 minuta i ne bih rekao i ne bih pomenuo sve što je pozitivno, ali da ne ugrozim ničiji san i da napravim Srbiju kakva jeste, da bude mali deo te Srbije i tog cilja. E, zato, gospodine ministre, glasam za budžet Republike Srbije za 2019. godinu.

Dame i gospodo, poštovana ministarka, na član 3. predloženog zakona podneo sam amandman i u članu 3. predloženog zakona jasno se govori da ne može biti nikakve diskriminacije u uslovima kada je život ljudi ugrožen.

(Nemanja Šarović: Znači nema diskriminacije?)

Ovakav način diskriminacije praktično se nalazi na Agendi 2030 UN koje govore o održivom ekonomskom i uopšte razvoju.

Ako pogledate član 6. Agende, onda shvatite da je jedan od ključnih ciljeva u Agendi broj 6. – obezbeđenje pijaće vode. Ako pogledate tih šest agendi, odnosno sedam podciljeva, možete da shvatite koliki je značaj pijaće vode. U prvom potcilju govori se da pijaća voda mora da bude dostupna svima i da mora da bude jeftina. U drugom cilju govori se o potrebi da voda bude dostupna celoj populaciji i uvodi se pojam ravnopravnosti polne. U trećem cilju govori se o neophodnosti da postoji koordinacija u funcionisanju između organa u okviru države, pa i međugranična saradnja. U četvrtom cilju govori se o potrebi zaštite izvora pijaće vode. Sedmi cilj govori da je neophodno utvrditi međudržavnu saradnju u procesu obezbeđenja funkcionalnih uslova za obezbeđenje pijaće vode. Sedmo, što je strašno značajno i što Vlada Republike Srbije svakako čini, govori se o povećanju lokalnih resursa, lokalnih zajednica da vodotokovi, pijaća voda bude prihvatljiva.

Nesporno je da Srbija u ovom trenutku nema problem sa pijaćom vodom, ali ako pogledate da je u prethodnih stotinak godina samo 17 godina je imalo normalne uslove u funkcionisanju, da je 51 godina bila sušna, onda je svakako normalno da ovaj zakon pokušava da otkloni opasnosti koje prete i naravno, da Vlada Srbije jeste tu da te probleme rešava. Zahvaljujem se.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Dame i gospodo, poštovana ministarko, na član 4. podneo sam amandman kojim kažem i sugerišem Vladi da ovaj zakon, koji se suštinski ne tiče ekonomije, ne direktno, indirektno svakako ima veze, jer utiče na rast i razvoj Srbije. Ako pogledate ono što mi napravimo u BDP u toku jedne godine, onda ako pogledate konkretno 2000. godinu, imali smo za oko 850 miliona dolara manje kao posledicu suše. Godine 2003. imali smo milijardu dolara minusa, 2007. godine imali smo 700 miliona dolara kao posledice suša, 2012. godine blizu dve milijarde dolara. Za toliko je bio umanjen BDP kao posledica suše. Ako pogledate poljoprivredne grane, ako pogledate, na primer, konkretno proizvodnju kukuruza, onda je to bilo, recimo, 20% po pojedinim godinama sojine sačme, repe, znači 20%, 30% imamo kao posledicu loših vremenskih uslova, odnosno kriza koje postoje u oblasti poljoprivrede.

Ne samo to, već i činjenica da u posledice požara svakako utiču na ono što stvaramo u toku godine, i ako imate 40 hektara u poplavama, odnosno blizu 80 hektara imate zahvaćene požarom u jednoj godini, od toga 16 hiljada pod šumama, svakako jesu ozbiljni problemi za budžet Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije čini brojne napore. Sedamdeset hiljada parcela praktično se navodnjava, oko 44 hiljade se intenzivno navodnjava, 50 miliona kubnih metara vode, od toga 95% direktno iz reka se navodnjava, ali Vlada Srbije je svesna da u budućem vremenskom periodu mora da učini još napora, Ministarstvo poljoprivrede, da učini da sistemi za navodnjavanje izgledaju bolje i drugačije. To se ne može učiniti ako nemate dobre ekonomske rezultate, ako nemate suficit u budžetu, ako nemate odakle da investirate.

Zato Vlada Srbije, kada čini napore u oblasti finansija, ono čini napore i u oblasti poljoprivrede i zaštite od elementarnih nepogoda koji mogu da nam se dese u narednom vremenskom periodu. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo, poštovani ministre, u članu 2. jasno su definisani izrazi i njihovo značenje, a koji se tiču predloženog zakona.

Srbija danas beleži značajan rast i razvoj, ne samo u oblasti ekonomije, već celog društva, a ključni doprinos za to jeste svakako politička stabilnost. Bez političke stabilnosti ne može se govoriti o napretku.

Kada govorimo o rastu i razvoju, obično govorimo o ekonomskim kategorijama i država Srbija jeste, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i toj stabilnosti koju imamo u oblasti politike, ali i u oblasti ekonomskih reformi, ostvarila izuzetno značajne ekonomske pokazatelje u prethodne tri godine.

Govorimo o rastu BDP-a, o povećanju broja zaposlenih, o smanjenju broja nezaposlenih, o stabilnoj monetarnoj politici, ali svakako da izazovi koji su pred nama mogu da predstavljaju značajan problem u funkcionisanju ekonomije i ti izazovi uglavnom dolaze spolja.

Ono što nikako ne treba da zanemarimo jeste činjenica da na rast BDP-a u Srbiji u ovom trenutku ne utiču sistemski zakoni, već mogu da utiču klimatske promene.

Godine 2014. imali smo slučaj sa poplavama. Godine 2017. sa sušama. Suša je nešto što može da utiče na rast BDP-a u Srbiji. Teško je danas i ne može se precizno definisati suša. Još teže se može sistemski reći šta je to. Ako se ima u vidu činjenicu da ne postoji sveobuhvatna analiza i rezultati funkcionisanja suše, to svakako predstavlja problem, ali je nesporno da suša može da ima pogubne posledice ne samo po ekonomiju jedne nacije, pre svega u oblasti poljoprivrede, može da ima posledice i po nedostatak vode, po meteorološke faktore, po poljoprivredu.

Činjenica je da se suša najviše istražuje u Vojvodini i u centralnoj Srbiji, da u prethodnih 17 godina imamo periode kako suše, tako i periode kada smo imali poplave. Sve to utiče da moramo da vodimo računa da katastrofalne posledice klimatskih promena mogu da utiču i na ekonomski rast i razvoj.

Dame i gospodo, poštovani potpredsedniče Vlade.

Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama u stvari uređuje oblast tako da zaštitimo ljudske živote i materijalne resurse koji su nužni. Govorimo o ulozi svakog pojedinca do nivoa države kada želimo da zaštitimo naše društvo.

U skupštinskoj raspravi danas u raspravi o amandmanima uglavnom slušamo o posledicama od poplava. Tiha i velika pretnja u budućem vremenskom periodu svakako jesu nedostatak pijaće vode i posledice suše.

Svet se danas nalazi u situaciji da je potreba za pijaćom vodom neprekidno u porastu i ona raste po stopi od 8% do 2025. godine. Znači, 54% za osam godina će biti neophodna veća količina vode nego što danas imamo na raspolaganju, 71% zemljine kore je voda, ali nažalost samo 2,5% je pijaća voda od toga 1% voda koja je prihvatljiva i koja je lako dostupna.

Država Srbija se ne nalazi ugrožena. Ona se nalazi sa 0,3% svetskih rezervi u situaciji da može relativno lako da reguliše svoje izvore pijaće vode, ali svakako činjenica da je ključni faktor i problem sa kojim se država susreće proces zagađenja: 50% zagađenja dolazi od industrije, 50% od sektora stanovništva. Kada pogledate da danas milijardu ljudi nije dostupna pijaća voda, onda to svakako predstavlja jedan od bitnih faktora da se povede računa i da država Srbija u narednom vremenskom periodu više pažnje posveti ključnom faktoru koji će dovesti u situaciju državu Srbiju da ima budućnost. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo, poštovana potpredsednice Vlade, nemoguće je odvojiti sektor građevine od drugog člana zakona o građevinskim proizvodima od pojma investicija, i gotovo da ne postoji nijedna ljudska delatnost, koja je direktnije i neposrednije povezana sa investicijama.

Kada gradite, investirate, ustvari trošite kako ljudske, tako i materijalne resurse, praktično gradnja, to su investicije. Bez obzira da li one potiču od državne potrošnje ili lične potrošnje, one su dokaz da ste akumulirali dovoljnu količinu kapitala da možete da investirate.

Vlada Republike Srbije u prethodne 3 godine sređujući fiskalnu politiku, dovela je državu Srbiju u situaciju da može da investira i lični budžeti su nam takvi da možemo da investiramo.

Ako 23% bruto domaćeg proizvoda odlazi na investicije, onda to govori da Vlada Republike Srbije dovoljno dobro radi i da Srbija i da privreda Srbije imaju budućnost.

Kada pogledate koliko iznosi set finansijskih sredstava koja su potrošena u sektoru građevine u prvom tromesečju 2017. godine od 33 hiljade milijarde, u zadnjem tromesečju 59 hiljada milijardi, rast od 180%, to jasno govori da Srbija ide napred.

Naravno, pored domaćih investicija, bitan faktor predstavljaju i strane investicije. Mi se nalazimo na globalnom tržištu i kada sagledate da 2,6 milijarde dolazi iz stranih investicija, da 6,6% praktično bruto domaćeg proizvoda dođe u obliku investicija, onda je to ono što nas čini jako ponosnim na ovu Vladu i predsednika Republike Srbije. Te strane investicije rastu po 0,4% ove godine i sve to ukazuje da sektor građevine, Vlada Republike Srbije, Skupština Republike Srbije, vodi Srbiju u pravom putu.

Dame i gospodo, poštovana potpredsednice Vlade, u članu 3. pobrojani su proizvodi koji se razvrstavaju po različitim oblastima građevinskih proizvoda.

Građevinarstvo nije samo za sebe, ono praktično kada raste, raste još oko 30 industrijskih grana. U ovom trenutku u Srbiji u oblasti građevinarstva radi oko 110.000 ljudi, odnosno oko 11.000 kompanija i kada raste građevinarstvo onda imate uzročnu vezu sa rastom BDP, dolazi do povećanja nivoa zaposlenosti, dolazi do smanjenja nivoa nezaposlenosti. Ako imate, a imate dobre finansijske bilanse, onda svakako dolazi i do stabilnosti u funkcionisanju valute.

Građevinska industrija u Srbiji nije sama za sebe, ona je sastavni deo građevinske industrije u svetu. Velika ekonomska kriza, kaže MMF 2008. godine, izazvana je pre svega krizom na finansijskom sektoru od 2007. do 2008. godine, a onda krizom na hipotekarnim kreditima od 2007. do 2009. godine.

Izgleda, gospođo ministarka, da se balon ciklične ekonomske krize nekako duva. Razlog za to treba tražiti pre svega u razlici između kamatnih stopa u Fedu, koji rastu i rašće u narednom vremenskom periodu do kraja godine od 2,2 i kamatne stope u EU zoni.

Rast kamatne stope u EU zoni svakako će dovesti do poskupljenja cene kredita. Krediti jesu legitimni izvor za sektor građevine. Ti krediti će verovatno biti skuplji i za fizička lica i za državu i za kompanije. Država Srbija radi i uradiće, da u narednom vremenskom periodu sve te ciklične posledice koje mogu da nastanu na globalnom tržištu budu što manje primetne za građane Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo, poštovana potpredsednice Vlade, na član 1. Zakona o građevinskim proizvodima podneo sam amandman i manje više, u vašem prethodnom izlaganju, a i svi poslanici u ovoj sali se slažu da bez razvijenog građevinskog sektora, bez razvijene proizvodnje građevinskih proizvoda ne možemo da govorimo o makroekonomskoj stabilnosti.

Rast BDP je 4,8 odnosno 4,9% zavisno od izvora u prvih nekoliko meseci ove godine. To je rast koji ova generacija ne pamti. Nikada u istoriji Srbije nismo imali 4,9% rast BDP. Ne samo da je taj rast bitan za istoriju Srbije, taj rast je jedan od tri najveća rasta ekonomije u Evropi u ovom trenutku.

Evropska unija, evropska zona ima rast od 0,5% i mene još više raduje, a nije pomenuto u ovim diskusijama da struktura BDP izgleda drugačije. Ne bazira se više na prodaji, privatizaciji, na pozajmljivanju, već na investicijama, kao jedan. Kao dva, na ličnoj potrošnji i kao tri na izvozu, pri čemu nam izvoz može i brže da raste, ali imamo problem zato što EU u ovom trenutku ne raste dovoljno brzo, onaj ključni ekonomski pokazatelj i partner Srbije u ovom trenutku.

Raste nam industrijska proizvodnja po stopi od 2,8% prerade po 2,7% i kada to spojite sa građevinskim dozvolama kojih je u avgustu mesecu 2018. godine izdato 1958 odnosno 4% više u istom mesecu 2017. godine. Vrednost investicija za tim dozvolama je 20,9% veća nego 2017. godine u avgustu. Onda je jasno da građevina i građevinski proizvodi predstavljaju jedan od osnovnih pokazatelja rasta BDP. Taj rast za 3% na 5,5% govori koliko je građevina bitna za makroekonomsku stabilnost države Srbije. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani ministre, svakako da Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zaštiti životne sredine pozitivno utiče na floru i faunu i doprinosi očuvanju i razvoju sveukupne Republike Srbije.

Ultimativna zaštita životne sredine i zakonski je regulativa koja se menja iz dana u dan, a s obzirom na ogromne ekološke izazove, ključni je zadatak vašeg Ministarstva i Skupštine Republike Srbije.

Održivi razvoj jednog društva nemoguće je zamisliti bez održive ekologije. Ja bih se tu nadovezao na UN, na Agendu 2030. To je Agenda koja je prisutna danas u svim skupštinama u svetu. Kada govorimo o tome, onda govorimo o obezbeđenju sanitarnih uslova i pijaćoj vodi, cilj šest. Govorimo o održivim i relevantnim izvorima moderne energije, o hitnoj potrebi da se reše klimatski problemi, stav 13. Mogu da govorim o stavu 15, stavu 16, ali suština je da u održivom razvoju naše planete Zemlje, UN kažu da je pet tačaka iz oblasti ekologije.

Reformsko delovanje u oblasti normativnih akata, jasni, sigurni, održivi izvori finansiranja, ja bih dodao dostupni svima, jasna, potpuna i jednostavna kontrola sprovođenja normativnih akata, svakako jedno društvo u oblasti ekologije čini prihvatljivim i različitim u odnosu na druge.

Kada danas govorimo o ekologiji, govorimo i o poljoprivredi, govorimo i o finansijama i to su sastavni delovi jedne iste priče, direktno su povezani. Indirektno govorimo o zdravlju, o obrazovanju, i jedno društvo u stvari ne može da napreduje, da raste, da se razvija, ako tih pet temelja jednog društva ne funkcioniše.

Zato mi kao Vlade Republike Srbije, odnosno vi kao Ministarstvo, Skupština Republike Srbije, čini sve da tih pet temelja izgleda bolje za generacije koje dolaze. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo, poštovani ministre, članom 2. predloženih izmena zakona stvaraju se novi finansijski impulsi, pre svega u dve ključne oblasti koje su bitne za državu Srbiju, to je za poljoprivredu i ekologiju.

U suštini mi kada usvajamo ovaj član 2. širimo osnov, obuhvat institucija koje mogu da konkurišu za IPARD fondove. Ovim Predlogom izmena u stvari dajemo šansu malim poljoprivrednim gazdinstvima da mogu da konkurišu i da dobiju bespovratna finansijska sredstva, pre svega za fiksnu imovinu u oblasti prerade poljoprivrednih proizvoda i ribe i marketing proizvoda.

Sad bih ja tu napravio, tako se kaže u objašnjenju i razjašnjenju ovog zakona, jednu malu digresiju. Gospodine ministre, ne treba, meni se čini, da stoji marketing proizvoda poljoprivrednih, nego marketing miks poljoprivrednih proizvoda, jer možda tu nije dobar prevod, prosto, različiti su izrazi. Više odgovara marketing miks. Trista pedeset hiljada poljoprivrednih gazdinstava je u vlasništvu fizičkih lica. Još oko dve hiljade je registrovano na nivou privrednih organizacija, institucija. Svi su oni zainteresovani za IPARD fondove.

Kažu, IPARD fond 160 miliona evra. Imamo još otprilike dve godine do 2020. Da li ćemo iskoristiti? Postoje brojni uslovi, ali posle IPARD fonda dva biće novih finansijskih sredstava koji će biti u veličini od pola milijarde evra, a i da ih nema, 160 miliona za srpsku poljoprivredu koja se daje direktno u fiksnu imovinu. Zar je to malo i da li postoji i jedan drugi fond na svetu na takav način da možemo da koristimo? Zato je ovaj zakon bitan i zato ovaj zakon utiče, kako na ekologiju, tako na poljoprivredu, tako i na finansije Republike Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo, poštovani ministre, na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zaštiti životne sredine, na član 1, podneo sam amandman koji se tiče člana 90. osnovnog zakona. I, u raspravi mi slušamo, a nije ništa sporno, politički SNS se zalaže da se polako približavamo EU i da ispunjavamo manje, više sve standarde, ali da će proces trajati.

Kada govorimo o procesu, onda govorimo i o standardima, a standardi u oblasti ekologije tiču se 27 Poglavlja, strašno bitnog. Znamo da je trećina normativnih akata u EU u stvari iz oblasti ekologije. Kada to potenciramo, onda mi nekako zaboravimo da ustvari životna sredina, okruženje Srbije u kojoj mi živimo jeste osnova. Ne EU, ne standardi, nego životna sredina koju smo nasledili od naših predaka i osnovna je naša generacijska dužnost da barem onoliko kvalitetnu koliko smo je nasledili mi je i vratimo.

U uslovima savremenog tehničkog napretka i promena industrijalizacije i svega onoga što ide sa tim ustvari ekologija postaje strašno značajna. Dva su posebna aspekta koja bih ja pomenuo. To su stepen kontrole i finansijski aspekt. Ekologija je strašno zanimljivo finansijsko područje, ne samo u oblasti investiranja, već i u oblasti subvencija. Različiti su finansijski interesi. Ključna uloga jeste i da u procesu kontrole i u različitim finansijskim interesima svi građani Srbije budu uključeni, da imamo potpunu populaciju uključenu u proces ekologije, jer je to širi i ozbiljniji proces.

Ovim zakonom, kada ga menjamo, odnosno dajemo šansu jednoj značajnoj populaciji, populaciji malih preduzetnika da mogu da koriste IPARD fondove Dva. To možda neće biti lako, možda neće biti dovoljno, možda neće biti na zadovoljstvo svih koji to žele, ali 176 miliona evra je svakako ono za šta se treba boriti. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo, poštovani ministri, zakon o izmeni Zakona o PIO svakako predstavlja značajan zakon i zato predlažem amandman na član 2. koji se tiče doprinosa koji građani Srbije plaćaju po osnovu obaveznog penzionog osiguranja.

Šezdeset posto penzionera u stvari nikada nije imalo umanjenje penzija. Posle prve godine kada je došlo do rasta penzija, još 10% penzionera nikada više nije imao manje penzije nego 2014. godine. U ovom periodu penzije su porasle za 8%.

Kada danas budemo usvojili ovaj zakon penzije će porasti za 8,8%, odnosno za maksimalno 13,2% i nekako danas u ovoj raspravi pored nas prolazi izjava ministra finansija koji kaže da će u narednom vremenskom periodu doći do umanjenja obaveza po osnovu poreza na rad. To je ono što smi mi u SNS obećavali. Kada prođe vreme fiskalne konsolidacije, da ćemo sve ono što smo praktično morali da učinimo 2014. godini povratiti, a da ćemo poreze i doprinose umanjiti.

Vlada Republike Srbije, odnosno država Srbija ima prosečno niže poreze na rad u odnosu na centralno evropske zemlje, ali ćemo učiniti napor da ti porezi i doprinosi budu još manji. To se, naravno, neće odraziti na visinu penzija.

Penzije u narednom vremenskom periodu će svakako rasti, ali će istovremeno doprinosi biti manji, što sve govori o činjenici koja je ključna i bitna da raste nivo zaposlenosti i raste nivo plata i u ovakvim uslovima jedna od stvari koje sebi možemo da priuštimo kao država, jeste da počnemo da razmišljamo i o izlaganjima mog uvaženog kolege Jokića čija su ekonomska razmišljanja ponekad se čini ispred svog vremena, ali svakako ekonomska situacija u Srbiji omogući da ih ponekad i prihvatimo.

Dame i gospodo, poštovani ministri, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju u stvari je potpuno održiv zakon. I kada danas slušamo da Fiskalni savet kaže nešto drugačije, ja bih citirao upravo taj izveštaj Fiskalnog saveta, na koji se dotična gospoda pozivaju. On na stranici 3. jasno kaže da, zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, država Srbija je jedan neodrživi poreski sistem, koji se podrazumevalo da se prevodi na penzioni sistem, učinila nebitnim i zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije omogućila da u budžetu Republike Srbije, odnosno 11% društvenog bruto proizvoda, bude održivi iznos za isplatu penzija. Fiskalni savet kaže da se to nalazi u Zakonu o budžetskom sistemu.

Istovremeno, u izveštaju Fiskalnog saveta govori se da sistem koji je funkcionisao do 2014, odnosno 2012, 2008, bio je potpuno netransparentan i društveno neodrživ.

Kada glasamo i kada ulažemo amandmane na ovaj zakon, u stvari mi izgrađujemo potpuno održiv i potpuno predvidljiv zakon o penzionom i invalidskom osiguranju. Praktično, idemo u korak sa globalnom ekonomskom strategijom koja se bazira na Strategiji 2030 održivog ekonomskog razvoja, za koju se zalažu UN.

Ono što je bitno, a što treba istaći svakako, da 2014. godine, odnosno 2012. godine, odnosno u godinama pre tih godina, deo koji smo izdvajali, a koji potiče iz poreskih prihoda, odnosno iz budžeta Republike Srbije, prelazio je 47-48%. To je bilo potpuno finansijski neodrživo i zato danas, kada usvajamo i kada radimo na predlogu izmena ovog zakona, u stvari radimo na potpuno predvidljivim, transparentnim i uvećanim penzijama za najstariju i populaciju koja svakako zaslužuje... (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo, poštovani ministre, zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju svakako jeste zakon koji se tiče, kada ga budemo doneli, velikog broja naših sugrađana.

U ovom slučaju radi se o penzionerima, njih milion i 750 hiljada sa svojim porodicama prati ovu našu raspravu i ova naša rasprava svakako jeste jasna, transparentna, sa jasnom porukom da građanima Srbije ova Skupština želi dobro i da ćemo u narednom vremenskom periodu učiniti sve, kao što smo činili i u prethodne četiri godine, da ekonomska situacija bude u korist građana Srbije. Ali, ne samo po broju ljudi koji prate ovu raspravu i po broju ljudi koji ovaj zakon primaran, već i po ekonomskim kategorijama, ovo je jedan od bitnijih zakona.

Kada govorimo o ovom zakonu, onda u stvari treba da znamo da su doprinosi koji su osnovni izbor penzija, ključni ekonomski prihodi na nivou opšte države, a da su izdvajanja za penzije koje potiču iz doprinosa, istovremeno ključni ekonomski rashod na nivou opšte države i obuhvataju u ovom trenutku 27% opštih rashoda da nivou države Srbije.

Samo te dve ključne činjenice jasno govore koliko je značajan ovaj zakon. Kada smo prethodnih dana mogli da slušamo Zakon o penzijskom sistemu, onda u principu govorimo o Bizmarkovom modelu koji datira negde iz 1922. godine. Ali, taj Bizmarkov model je pretrpeo jednu vrlo bitnu promenu zato što u ovom trenutku mi nemamo penzioni Fond koji je osnova Bizmarkovog modela. Praktično, penzije koje su uplaćivale 1956. godine doprinose za penzije koje su uplaćivane 1956. godine, isplaćivani su u obliku penzija 1956. godine. Doprinosi koji su uplaćivani 1976. godine, na primer, isplaćivani su u obliku penzija 1976. godine. Ono što se nekada zvalo investicioni Fond, prestalo je da postoji u ovakvom sistemu penzionih osiguranja u Srbiji negde osamdesete godine, i više se nije uplaćivalo, a završena je priča o investicionom Fondu u 1990. godini. Zato je ključno da vodimo računa o rastu nivoa doprinosa, jer on u suštini isplaćuje penzije.

Dame i gospodo, poštovani ministri, slušajući raspravu u ova dva dana i slušajući raspravu na Odboru za budžet, u stvari, možemo da shvatimo da se nameću dva ključna pitanja, a ta dva ključna pitanja, da prevedem građanima Srbije, su: odakle će Srbija da isplaćuje penzije i šta je tobože napisao Fiskalni savet Republike Srbije, koji je osnova za celu kritiku opozicije u parlamentu Republike Srbije?

Da krenemo redom. Fiskalni rezultat Republike Srbije najbolje se vidi, kao i u svakoj zemlji, na bazi fiskalnog konsolidovanog završnog računa za jednu fiskalnu godinu. Fiskalni rezultat u 2018. godini za prvih šest meseci je 32,9 milijardi suficita i posledica je budžeta Republike Srbije, onog koji mi glasamo u Republici Srbiji za 30,9 milijardi i suficita na nižim organima vlasti, odnosno po prvi put u istoriji i uvek treba reći po prvi put u istoriji. Na primer, gradovi i opštine imaju suficit od 4,4 milijarde. Ovakav prihod rezultat je doprinosa u iznosu od 30% na nivou opšte države, odnosno 296 milijardi.

Taj doprinos raste po stopi od 8,8% ili 24 milijarde i da je primarna stvar u celoj toj priči sa doprinosima rast doprinosa, odnosno po osnovu penzija i invaliditeta.

Rast naplate u PIO fondu posledica je rasta oporezivog prihoda i rasta broja zaposlenih. Dakle, imamo i smanjenje nivoa nezaposlenosti i rast novih radnih mesta. Da budem precizan, vrlo tačno, prosečna plata u bruto iznosu u Republici Srbiji porasla je 5,5%, nivo zaposlenosti za 3,3% i otvorili smo novih 68.000 radnih mesta.

Ovakvi poreski prihodi omogućili su državi Srbiji da ostvaruje svoje obaveze koje ima prema, pre svega, socijalnim kategorijama. Tako država Srbija u ovom trenutku isplaćuje 24% za plate, a 27% za penzije, 8% ide za socijalna davanja i 8% za subvencije.

E, dame i gospodo iz opozicije, to je ekonomski osnov koji čini državu Srbiju stabilnom da može da izmiruje svoje fiskalne obaveze. To je osnov koji omogućuje državi Srbiji da u narednom vremenskom periodu uspeva da u apsolutnim iznosima isplaćuje više, a da zadržava u relevantnim iznosima tačan procentualni iznos onoliko koliko je napisano u budžetu Republike Srbije.

Dame i gospodo, ovo je istovremeno i dokaz da država Srbija u prvih šest meseci 2018. godine beleži trend i stopu rasta koju beleži i 2015, 2016. i 2017. godine i da država ima uređen fiskalni poredak. Koreni i osnova ovakvog fiskalnog uređenja, pre svega, postavljeni su 2014. godine, kada je vizija Aleksandra Vučića i odluke Vlade Republike Srbije u prethodne tri godine omogućila stabilan ekonomski poredak.

Dame i gospodo, poštovani ministri, danas je teško raspravljati sa ljudima koji imaju drugačiji stav. Politički najuputnije bi bilo uzeti i citirati reči i rečenice koje su oni izgovorili u prethodnom vremenskom periodu. Pa, da pogledamo šta su govorili kada su donosili ove zakone. U stvari, cela ta rasprava bila bi prilično besmislena, jer je potpuno netransparentno da neko ko nije razumeo kada smo u Skupštini Srbije donosili teške i rigidnije ekonomske zakone razume i shvati danas kada donosimo ovakve.

Posebno bih se osvrnuo na Fiskalni savet. Fiskalni savet Republike Srbije je sastavni deo funkcionisanja fiskalnog poretka Republike Srbije. NJegovo funkcionisanje definisano je Zakonom o budžetskom sistemu i nije sporno da Fiskalni savet daje svoja mišljenja na predloge i odluke Vlade i svoja mišljenja na odluke Skupštine Srbije. Nema nikakvih problema sa tim. Odluku Fiskalnog saveta treba uvek slušati i čuti, uvek pročitati, ali je to samo mišljenje.

Kada mene pitaju šta mislim o Fiskalnom savetu, uz dužno poštovanje ljudi koji sede tamo, ja uvek kažem – hajde, uzmite, pročitajte šta je Fiskalni savet pisao npr. 31. juna 2014. godine o svojim percepcijama dešavanja u Srbiji u narednom vremenskom periodu. Uzmite 2015, 2016. i 2017. godinu. Na primer, možete da vidite da Fiskalni savet kaže da će 2020. godine javni dug u odnosu na BDP biti 75%. Danas nije ni 2020. godina, nego je 2018. godina. Na početku 2019. godine javni dug neće biti 75%, kako kaže Fiskalni savet u njegovoj percepciji, nego će biti ispod 50%.

Fiskalni savet ima pravo na svoje mišljenje, ali Fiskalni savet ne obavezuje nas i Fiskalni savet nije zakonodavno telo u donošenju odluka.

Fiskalni savet se potpuno složio sa fiskalnom strategijom. To vam kaže član 27g, jer je Vlada Republike Srbije, kada je donosila fiskalnu strategiju, a koja je osnov za budžet Republike Srbije, saslušala i shvatila mišljenje Fiskalnog saveta, koji se nije suprotstavio tome. Fiskalni principi, 27e, kaže da je budžetska ravnoteža u ovom trenutku na 11% penzija i 7% plata. Dakle, Fiskalni savet se složio da fiskalna strategija bude takva kakva jeste. Ako pogledate i te izveštaje od ranije, onda možete da shvatite da je u fiskalnoj konsolidaciji Fiskalni savet predlagao mnogo strožija i mnogo teža pravila za državu Srbiju.

Na kraju, zašto ja ne mogu da se složim sa stavom Fiskalnog saveta? Radi se o procesu indeksacije. Ako bi danas Skupština Srbije poslušala ono što se predlaže odlukom Fiskalnog saveta, u stvari, mi bi penzionerima dali manje penzije. Mi kažemo, i citiram vrlo jasno, a treba pročitati, da je ova odluka i bazira se na 0,3% rasta, na 0,3% BDP. U ovom trenutku, ako pogledate indeksaciju koja stoji u zakonu i 0,3%, imate gubitak od najmanje dve milijarde dinara na strani štete penzionera.

Fiskalni savet treba da se poštuje, ali građani Srbije, odnosno SNS čini sve da penzionerima i građanima Srbije bude bolje.

Na kraju, ne mogu uopšte da pomislim da postoji i jedan narodni poslanik, i jedan građanin Srbije koji ne želi da naši penzioneri dobiju veće penzije. Možemo mi da vodimo raspravu danas i vodićemo je na kraju u pojedinostima, ali suština ove rasprave jeste da, kada u novembru mesecu moji roditelji, moje komšije dobiju ček od penzije za oktobar mesec, će oni dobiti svi od 8,8% do 13,2% veće penzije nego ikada. Jeste li vi protiv toga? Kažu – stopa inflacije. Stopa inflacije 2% u proseku. Dakle, niko nam ne kaže šta mi u stvari mi treba da radimo, a da ne bude ovako kao što kaže Svetska banka, MMF i druge institucije.

Moj savet svima onima koji nas kritikuju, hajde ne morate da čitate zakone, hajde ne moramo da imamo ista ekonomska gledišta, hajde ne moramo da imamo iste ekonomske poglede na ekonomiju, hajde ljudi pročitajte šta kaže Svetska banka, MMF, šta vam kažu statistički pokazatelji za sve evropske zemlje. Ako kaže jedan ekonomski parametar, rast nivoa BDP, smanjenje stope nezaposlenosti, stope stranih investicija, i jedan parametar da Srbija danas nije u top jedan, u top 10, kako god hoćete…

U redu, u pravu ste, niko danas ovih dana nije pomenuo izbor viceguvernera Narodne banke Republike Srbije. Znate, biramo viceguvernera NBS i nema rasprave o tome. U stvari, kada danas raspravljamo o penzijama i fiskalnoj stabilnosti, biramo i viceguvernera i govorimo o monetarnoj stabilnosti. Da li bi postojala fiskalna reforma, fiskalni principi, fiskalna pravila da nemate monetarnu stabilnost, da nemate tim čija je politička osnova Aleksandar Vučić, a u smislu funkcionisanja fiskalnog poretka ministra finansija i guvernera NBS, u smislu monetarne politike, Jorgovanka Tabaković? Sada ne hvalim Jorgovanku Tabaković.

Stopa inflacije u EU u ovom mesecu 2,1%, u EU zoni 2,1%. Stopa inflacije u prethodnom mesecu u EU 2,2% u EU zoni 2,2%. Centralna evropska banka donosi odluku da primeni stope i restriktivnu monetarnu politiku zato što je inflacija veća od zacrtane, a zacrtana je na 2%. Stopa inflacije u junu u Rusiji 2,1%, u Americi 2,9%, prosečna stopa inflacije u Srbiji 2%. Prosečna stopa inflacije u Srbiji u zadnjih pet godina 2%, rast strane valute u prethodnih pet godina praktično ne postoji.

Danas kada odlučujemo, odnosno sutra kada budemo odlučivali o povećanju penzija, odlučivaćemo o izboru i viceguvernera Narodne banke. Ako SNS nije odužila svoj dug prema poverenju koje je nesporno građana Srbije, jer da nije bilo poverenja građana Srbije, ne bi bilo ni fiskalne politike, ni monetarne politike. Ja moram da glasam za te odluke, a da ste vi verovali, vi svakako ne bi bili na strani pobednika.