Dame i gospodo, kada Skupština Srbije donosi finansijske odluke, u principu, ona donosi odluke koje se tiču budžeta Republike Srbije.

Ključni mehanizam za funkcionisanje budžeta i fiskalne politike u državi Srbiji, kao i u svakoj državi, je budžet, jer budžet služi da se reše finansijski problemi. Ali, Skupština Srbije donosi odluke koje se tiču ne samo budžeta, već koje se tiču budžeta opšte države.

Skupština Srbije je tu da donese odluke koje se tiču i funkcionisanja opšte države, ali istovremeno, da donese odluke koje se tiču svih javnih rashoda i prihoda, odnosno svih javnih izdavanja i davanja na nivou države Srbije.

Kada danas raspravljamo o zakonu koji se tiče Republičkog fonda za penzijsko osiguranje, onda mi u stvari radimo jednu stvar. Ovaj zakon je strašno povezan sa finansijskom politikom, sa fiskalnom politikom i Republički fond za osiguranje svakako jeste deo tog proces.

On je u korelaciji i sa budžetom Republike i sa javnim rashodima i ne može se zamisliti nikakvo funkcionisanje republičkog penzionog sistema, a da ne postoji korelacija sa finansijskom politikom.

Bez fiskalne stabilnosti nema ni stabilnosti penzijskog sistema. Tako je to zamišljeno u našoj praksi. Prosto, mi imamo penzioni sistem koji se bazira na Bizmarkovom modelu, koji podrazumeva da se penzije ne isplaćuju iz penzionih fondova, već ih tekućih prihoda. Praktično, imamo tekuće prihode koji su osnovni izvor penzija u Srbiji. Ako nemate finansijsku i makroekonomsku stabilnost, onda imate problem sa stabilnošću penzija.

Dva ključna izvora sredstava u državi Srbiji za penzije su svakako – penzioni fond i budžet Republike Srbije. Dakle, mi kao država Srbija, zbog nedostatka finansijskih sredstava, nismo u situaciji da možemo da trpimo da u situaciji u prošlosti isplaćujemo regularne penzije.

Znači, fiskalna politika je podrazumevala da promene koje su se dešavale jesu ostvarene u značajnom segmentu i taj napredak je svakako vidljiv.

Penzioni fondovi u državi Srbiji ne postoje i oni nisu postojali ni sedamdesetih, ni osamdesetih, ni devedesetih. Tamo negde su potrošene. To nije slučaj sa svim zemljama u svetu. Praktično, u svim razvijenim i visoko razvijenim zemljama imate penzione fondove. Ti penzioni fondovi služe da se iz penzionih fondova, pre svega, investira u različite oblike finansiranja, a istovremeno su osnovni izvor prihoda koji se ostvaruje i odakle se isplaćuju penzije. Pored uplata za penzije, prihodi koji se ostvaruju na primarnom, odnosno sekundarnom finansijskom tržištu, su osnovni izvor za isplatu penzija.

Tako nije u državi Srbiji. Javni prihodi, u stvari, su generacijski dogovor, generacijski dogovor između različitih generacija u jednoj državi.

Budžet Republike Srbije, a i svi budžeti, u stvari, sastoje se iz tri dela – iz dela koji se tiče, pre svega, nasleđenih finansijskih sredstava koji potiču iz starijih i ranijih generacija, od onoga što država Srbija stvori u jednom vremenskom periodu i onoga što ćemo pozajmiti i što pozajmimo od budućih generacija.

Penzijski sistem generalno služi da se obezbedi siguran izvor finansijskih sredstava za starije generacije, po Bizmarkovom modelu i po modelu Beveridževom, da se obezbedi sigurna starost, odnosno da se smanji nivo siromaštva za stariju populaciju.

Ali, Srbija, odnosno penzioneri u Srbiji nisu imali tu sreću i nisu delili takve privilegije kakve imaju penzione populacije u drugim zemljama. Praktično, njihova sudbina i isplata penzija bila je vezana za funkcionisanje države Srbije.

U devedesetim godinama praktično teško je govoriti o penzionom sistemu kada su delovi Srbije, odnosno cela Srbija u pojedinim trenucima bili u ratu. Kada nemate nikakve uslove da vodite ekonomsku politiku, makroekonomsku politiku i finansijsku politiku, onda je teško govoriti o sistemu penzija devedesetih godina.

Od 5. oktobra do 2008. godine praktično imate jedno potpuno nerazumevanje penzionog sistema i penzionog problema. Imate niz procesa koji su ekonomski unazadili Srbiju. Imate proces privatizacije, imate proces koji je podrazumevao ostanak stotina hiljada ljudi bez radnog mesta. Praktično se nije stizalo da se zatvore sve ključne ekonomske teme, a samim tim, i penzije i penzioneri su bili ugroženi.

Godine 2003. pokušalo se sa švajcarskim modelom, ali se već 2006. godine odustalo, ne zato što Srbija nije bila sposobna da finansira svoje penzije, već zato što ste imali pogrešnu i lošu ekonomsku politiku.

Godine 2008. doneti su zakoni i promene koji su možda omogućili pojedinim penzionerima da se osećaju bolje, ali te odluke su bile potpuno u suprotnosti sa penzionim sistemom i sa fiskalnim sposobnostima države Srbije. Praktično, država Srbija, njen fiskalni sistem, njena ekonomija, nisu mogli da izdrže taj pritisak.

Od 2008. do 2012. stotine hiljada radnih mesta je ugašeno. Izgubljeno je stotine primanja, izgubljeno je stotine poreza, stotine hiljada osnovnih izvora za isplatu penzije. Zato taj sistem nije bio moguć i nije bio održiv.

Krajem 2012. godine država Srbija se našla u opštem problemu nelikvidnosti. Praktično, došli smo u situaciju ne da vodimo reformu i odlučujemo o penzionim promenama, već nismo bili u situaciji na osnovu finansijskih sredstava ni te penzije da isplaćujemo.

Promenama koje su usledile 2014. godine, pre svega, učinjeni su ključni pomaci. Aleksandar Vući, Vlada Republike Srbije, Skupština Srbije, praktično promenila je ekonomsku politiku i doprinela funkcionisanju države Srbije.

Nije sporno da su svi građani Srbije podneli teret pogrešne ekonomske politike i pogrešnih odluka u prethodnom vremenskom periodu. Ali, 60% penzionera nije imalo nikakve posledice u vezi smanjenja penzija. Veliki broj, gotovo 80% je imao relativno malo smanjenje, od 60 do 80, 20%, ali su penzioneri bili prva populacija koji su praktično osetili koristi i ključne benefite od fiskalne reforme i fiskalnih promena 2014. godine.

Već 2015. godine povećali smo penzije za 1,25%. Vlada Republike Srbije 2016. godine je to učinila u stopi od 1,5%, 2017. godine za 5%, 2018. i 2019. godine penzije su porasle od 5% do 22%.

Vlada Republike Srbije je 2017, 2018. i 2019. godine izdvajala posebna finansijska sredstva koja su predstavljala jednokratnu pomoć penzionerima. Godine 2017. isplaćen je iznos svim penzionerima, njima milion i 700 od 5.000 dinara, 2018. godine 3.000 dinara. Odluka o kojoj danas glasamo i o kojoj danas raspravljamo na tragu je tog procesa.

Kada govorimo o rastu penzija, u stvari, moramo da povežemo sa rastom plata, zato što su to dva procesa socijalne pravde i socijalnog funkcionisanja države Srbije. Minimalna plata u Srbiji porasla je sa 16.000 na 30.000 prethodnih godina. Prosečna plata će krajem novembra iznositi 500 evra u državi Srbiji. To je rezultat porasta plata kako u realnom sektoru, tako i kod najvećeg poslodavca države. Država Srbija, Vlada Srbije čini brojne napore da učini rast plata i socijalnu politiku što prihvatljivijom i što boljom.

Kada pogledate osnovni izvor za rast plata u Srbiji, onda su to strane direktne investicije. Srbija je lider u regionu po stranim direktnim investicijama. I ove godine investicije u Srbiji će preći tri milijarde, kao i prethodnih godina.

To je osnovni uzrok zašto dolazi do povećanja plata u državi Srbiji. Prosto, povećava se konkurencija na tržištu radne snage. Sa otvaranjem desetina hiljada novih radnih mesta, kako u realnom sektoru, tako i u sektoru stranih direktnih investicija, praktično raste cena radne snage, i to najbolje vidimo na pokazateljima koji se tiču, pre svega, prihoda koji se odnose na doprinose koji se izdvajaju iz penzija.

Kao nikada u istoriji, država Srbija sa 71,8% podmiruje obaveze za penzije iz prihoda, koji se ostvaruju po osnovu poreza na rad. Samo 26% su donacije koje idu iz budžeta Republike Srbije, odnosno onoga što su sredstva koja uplaćujemo, a oko 71% su sredstva koja su direktna iz Fonda penzionog osiguranja. Prihodi su povećani za 2,41% ili 11 milijardi u Republičkom fondu penzionog osiguranja i to samo govori da u narednom vremenskom periodu u stvari treba da primenjujemo konzervativan metod planiranja, jer je jasno da i budžet Republike Srbije i penzioni prihodi, kao i drugi porezi rastu zahvaljujući činjenici da nam raste ekonomija.

Od januara meseca 2020. godine država Srbija će uvećati penzije od 5% do 22%. To je novi rast za najstariju populaciju stanovništva u Srbiji. Prosečna stopa kojom će porasti najveći broj penzija jeste 7%. Svako, od milion i 700 hiljada penzionera, dobiće i pet hiljada dinara i dobiće uvećanje penzija od 1. januara 2020. godine. Od 1. januara 2020. godine, kao što su moje kolege rekle, ulazimo u švajcarski model povećanja penzija. Ono što smo počeli negde 2003. godine, a napustili zbog pogrešne ekonomske politike 2006. godine. Penzije će se uvećavati 50%, na osnovu porasta stope inflacije. Drugih 50% uvećavaće se po osnovu povećanja rasta nominalnih plata.

Moram da razočaram penzionere. Zahvaljujući monetarnoj i stabilnoj fiskalnoj politici, inflacija u Srbiji danas je na nivou EU i kreće se oko 2%. Znači, oni u 2020. godini mogu da očekuju rast penzija od 1% po osnovu 50% rasta inflacije, ali svakako država Srbija uvećava plate i rast plata je značajan, pa će povećanje i 2020, 2021, kao i 2022. godine biti veliko.

Naravno da Vlada Republike Srbije, Skupština Srbije utiče i donosi odluke koje pomažu za funkcionisanje celog ekonomskog sistema, pa samim tim i sistema penzija. Kada država Srbija, kada jedna populacija i kada Skupština izdvaja finansijska sredstva, ma koliko izdvajala finansijskih sredstava za najstarije i najmlađe nikada se ne izdvaja dovoljno, ni u Švajcarskoj, ni u Norveškoj koji izdvajaju mnogo više. Nije dovoljno, zato što je ekonomska prošlost suština ekonomije, zato što je budućnost, takođe, suština ekonomije. Koliko god da izdvajamo za osnovne potrebe, za plate i penzije, za Srbiju, u stvari izdvajamo za njen ekonomski rast i razvoj.

Kada Skupština Srbije, kada narodni poslanici, kada moja generacija u Skupštini Srbije glasa da donosimo, nekada nam kažu, teške odluke, nekada nam kažu i lake odluke koje doprinose povećanju lične potrošnje, mi u stvari glasamo da Srbija izgleda drugačije. Zato, dame i gospodo, velika je čast i veliko je zadovoljstvo kada u poslednjih mesec dana prisustvujete i glasate za odluke koje doprinose povećanju životnog standarda građana Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, mislim da je uvaženi predlagač u stvari najbolji dokaz zašto i obrazloženja koje ona predlaže, u stvari, najbolji dokaz zašto ovaj član 2. treba da prihvatimo, odnosno njen amandman da ne prihvatimo.

Mi sve ono što je ona u stvari rekla prihvatamo ovim članom 2. Mi izuzimamo pomoć poljoprivredi i ribarstvu, bilo kakve kontrole državne pomoći. Znači, ostavljamo mogućnost državi da sam odlučuje o veličini subvencija i podsticajima koje će davati poljoprivredi. Prerada ajvara je poljoprivreda i ona je na subvencijama Vlade Republike Srbije koja takođe neće biti kontrolisana. Vlada Republike Srbije u ovom trenutku ulaže 5% budžeta, nikad više u pomoći subvencija poljoprivredi i to ne želimo na bilo koji način da stavimo pod kontrolu ovog zakona.

Da li se poljoprivredni proizvođači bave izvozom u EU, Rusiju ili Kinu? To uopšte nije predmet interesovanja ovog zakona, ali ma koliko pomažemo državu Srbiju mi moramo da shvatimo da je Srbija relativno mala zemlja koja ima malo ograničeno poljoprivrednu proizvodnju koja je zastarela. Mi moramo u narednom vremenskom periodu da pomažemo svoje poljoprivrede proizvođače, ali je slobodno tržište suština funkcionisanja i na slobodnom tržištu kome težimo ne postoje prevelike subvencije i loša poljoprivreda.

Uticaj, odnosno povećanje produktivnosti u poljoprivredi, to je ono što želimo, da subvencijama države Srbije povećamo produktivnost i samim tim omogućimo poljoprivrednim proizvođačima da postanu konkurentni kako na evropskom tržištu, na svetskom tržištu, a samim tim da poljoprivrednici bolje žive.

Ja vam se zahvaljujem.

Možda mi iz SNS ne razumemo sve zakone, ne moramo ni da ih razumemo, ali je bitno da znamo šta radimo i da građani Srbije veruju SNS. Ekonomski rezultati i stanje u poljoprivredi svakako to govori. Ono što mi bolje znamo, to je da bolje pročitamo zakon. Stvarno ne razumem kad neko uzme da pročita zakon, završio je Petu gimnaziju, a ne zna ni da ga pročita. Jer u zakonu, a može da pogleda u stenogramu šta je rekao, ne stoji nigde – koji se odnosi. Znači, ovaj zakon ne stoji nigde - koji se odnosi, nego je u skladu sa sporazumom. Znači, kada imate svoju percepciju da možete da kažete – koji se odnosi, onda je i tumačenje zakona potpuno pogrešno.

Ovaj zakon je u skladu sa sporazumom i to je razlika, on je u skladu i pruža šansu Srbiji da može da ulaže finansijska sredstva u poljoprivredu i finansijska sredstva u ribarstvo, bez bilo kakve kontrole. Nadam se da ćemo u narednom vremenskom periodu, kada budemo raspravljali o drugim amandmanima, barem za početak čitati amandmane kako pišu.

Koalicioni odnosi između SNS i njenih koalicionih partnera su sasvim jasni i to pokazuju rezultati. Ako imate Srbiju koja raste i napreduje, onda je svakako to rezultat pre svega Aleksandra Vučića i SNS, ali i naših koalicionih partnera. Mi nemamo nikakvu dilemu i nadamo se da ćemo u narednom vremenskom periodu u istom timu nastaviti da vodimo Srbiju.

Što se tiče amandmana, da se vratim na amandman, suština pitanja je gde ste našli, gospodine poslaniče, da u ovom članu piše – koji se odnosi? Toliko valjda znate da možete da pročitate ova dva reda i da mi kažete – evo, tu se nalazi. Onda bi to što ste pričali imalo smisla. Ovako je potpuno besmisleno i govori o činjenici da tri člana ne možete da pročitate, bez obzira koju ste školu završili. Inače, sve to piše u stenogramu.

Dame i gospodo, poštovani ministri, danas raspravljamo o setu tri ekonomska zakona. U stvari, predlogu o tri ekonomska zakona. O Predlogu zakona o kontroli državne pomoći, Predlogu zakona o računovodstvu i Predlogu zakona o reviziji.

Naravno da posle jučerašnje rasprave o budžetu i fiskalnom napretku države Srbije ovi zakoni izgledaju manje-više medijski gotovo nebitni. Ovi zakoni ne zavređuju preteranu medijsku pažnju i u javnoj raspravi izgledaju drugačije, ali je to samo varka. Ovi zakoni su suštinski zakoni, govore o uređenju države Srbije, o njenom funkcionisanju, o njenim izgledima za budućnost.

Nesporno je da se tiču samo jednog malog uskog segmenta ljudi, ljudi koji se bave računovodstvom i to tako treba da bude. Suštinski, meni se čini da su ovi zakoni u stvari mnogo više. Ovi zakoni su odluka o normiranju ili prenormiranju, oduka o tome gde želimo da idemo i kako želimo da se ponašamo. Nije sporno da ekonomski zakoni podrazumevaju ovakve vrste poštovanja međunarodnih standarda i evropske direktive i to Srbija svakako treba da radi.

Kada govorimo o ovom zakonu o kontroli državne pomoći, onda je jasno da mi u stvari usklađujemo Poglavlje 8 pregovora i kažemo da je Evropska komisija nama rekla da moramo da kontrolišemo državnu pomoć i mi to činimo. Praktično mi menjamo zakon koji već postoji, donosimo drugi, činimo komisiju potpuno nezavisnom, objektivnom i samostalnom, to radimo na osnovu preporuka koje su dale i druge institucije, ne samo Evropska komisija, kao što je DRI, Agencije za borbu protiv korupcije.

Istovremeno, kada formiramo ovu komisiju, u stvari, koristimo naš stari srpski mehanizam funkcionisanja i formiranja nezavisnih institucija, kao što je DRI i Agencija za borbu proti korupcije. Tu nema nikakve dileme, poštovanje direktive EU pokušavamo da zatvorimo Poglavlje osam. Ali, ovi zakoni jesu bitni zato što pružaju prostor da ostvarimo ključne ekonomske teme, a oni su nekako, čini mi se, ovde sadržajne.

Ekonomska pomoć jeste jedna od ključnih tema koja treba da bude diskutovana u državi Srbiji. Država Srbija suviše dugo, već 30 godina ne uspeva da izađe iz procesa ekonomske transformacije, mi još nismo završili prelazak iz jednog sistema u drugi. Sasvim je normalno da država Srbija ima ekonomski interes, da njena privreda raste, razvija se, a to je teško učiniti, pogotovo kontrolisati makro-ekonomske parametre u uslovima kada su ozbiljne ciklične krize, a da nemate državnu pomoć.

Situacija danas u svetu je potpuno drugačija, različita od onog kog pamtimo. Ako danas pogledate izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina, onda imate najavu napuštanja dolara, što svakako predstavlja ključnu stvar u globalnim ekonomskim odnosima, izaziva sve ono o čemu ste vi juče pričali, trgovinske ratove, valutne ratove. Protekcionizam danas u svetu dominira manje-više. Ne može Srbija da bude izvan svih tih ekonomskih tokova.

Nesporno je da mi moramo da poštujemo direktive EU, ali moramo da vodimo računa i o sopstvenim ekonomskim interesima. Džaba sve direktive EU, ako nam Srbija ekonomski ne raste i ne razvija se, a Srbija ekonomski raste i razvija se. Gotovo ceo 19. i 20. vek može da stane, u stvari, u sliku jezera, koji se kreće između dve obale, između ideje da finansirate sopstvenu privredu i da ih pomažete da bi obezbedili ekonomski rast i razvoj, i sa druge strane da pustite potpuno slobodno tržište sa istim ciljem, da obezbedite ekonomski rast i razvoj.

Srbija mora, kao mala zemlja, koja nije završila proces transformacije koja raste i razvija se, da kombinuje i jedan i drugi mehanizam, mora da pomaže svojim preduzećima, mora da raste i razvija se, mora da čini stvari drugačijim, ali istovremeno da poštuje uobičajene ekonomske standarde. Kada govorite ministre da je ovaj predlog zakona u skladu sa direktivom EU, da EU čini ovo malim zemljama, da štiti male zemlje od velikih zemalja, ja se potpuno slažem sa vama, ali velike zemlje, gospodine ministre, su imale period kada su investirale u svoju privredu, davale velike povlastice svojim preduzećima da bi postali veliki, dominantni na tržištu.

Ne možemo da govorimo o jedinstvu na tržištu ako nismo imali istu ekonomsku prošlost, a nismo je imali. Ako nemamo istu ekonomsku prošlost, onda je teško verovati da imamo jedinstvo na tržištu i iste ekonomske uslove. Praksa je pokazala u Srbiji da ekonomska pomoć koju smo činili, i koju činimo svojim preduzećima daje rezultate. Kada govorite o pomoći koju činimo, u suštini to najbolje vidimo na nivou nezaposlenosti, da nije bilo pomoći domaćim i stranim kompanijama u privlačenju investicija, mi danas ne bi imali nivo nezaposlenosti od 10,3%, ne bi imali rast izvoza od 6,4%, to je suština funkcionisanja. Naravno da Srbija mora da poštuje evropske direktive, i zato formiramo komisiju, i poštovaćemo je, ali svakako moramo da vodimo računa o sopstvenim ekonomskim interesima.

Kada govorimo o drugom zakonu, o Zakonu o računovodstvu onda je suštinski to priča o istoriji. Računovodstvo je staro preko 5.000 godina. Prvi oblici računovodstva datiraju još negde iz Mesopotamije, i u suštini predstavljaju jednostavan oblik računovodstva. Vremenom su se menjali, ovako kako danas poznajemo računovodstvo, ono potiče iz 14. veka.

Dvojno računovodstvo je suština funkcionisanja. Računovodstvo kao evidencija u stvari omogući svima koji su zainteresovani da vode računa o funkcionisanju tog preduzeća, kako revizorima, tako zaposlenima, da pružaju različite vrste informacija koje su neophodne za funkcionisanje. Računovodstvo u osnovi se bazira na nekoliko ključnih ekonomskih principa. Ti principi se menjaju, postaju drugačiji u zavisnosti od tehnike, ali suštinski računovodstvo manje-više kroz vekove ostaje isto.

Ovaj zakon, po meni ministre, ključno se tiče 93% malih, odnosno mikro preduzeća. To je zakon za njih. Predmet mog interesovanja u suštini jesu ta mala, mikro preduzeća, njihov ekonomski rast i razvoj.

Licenciranje prestavlja ključnu ekonomsku temu, odnosno u javnoj raspravi, iako je suština ekonomskog zakona e-faktura. Mi smo na osnovu Zakona o elektronskoj dokumentaciji, identifikacijama i uslugama, koji smo doneli 2017. i od 2017. godine ga primenjujemo, praktično ušli u taj proces. E-faktura je ulazak srpskog računovodstva i srpske ekonomije u 21. vek.

Ovo je sve nešto staro, 19. vek, e-faktura - 21. vek. Na desetine prednosti, ključna stvar, od kontrole povraćaja PDV, niskih troškova, čuvanja efikasnije kontrole, do onoga bizarnog da jedan prema drugome poverilac može da ima na osnovu softvera evidenciju da li je primljena ili nije primljena elektronska faktura. Mislim da je to suština ovog zakona.

Sad, ključna tema se otvorila na bazi licenciranja. Tu treba možda popričati o licenciranju, ne uvezi licenciranja konkretno u predlogu ovog zakona, nego generalno o licenciranju. Licenciranje nikada nije pokrenuto od strane korisnika usluga, uvek od udruženja koja su poslovno zainteresovana za licenciranje. Licenciranje u suštini predstavlja ograničenje i zabranu ulaska u granu. Licenciranje gotovo uvek dovodi do monopola i oligopola.

Liceniranje gotovo uvek dovodi u pitanje školski sistem, ali licenciranje u oblasti kao što je računovodstvo, advokatura, kao što su pružanje zdravstvenih usluga, predstavlja svetski standard i tu nema dileme.

Mi u suštini ovim zakonom činimo licenciranje najmanje mogućim. Zaboravljamo i da se vratimo na 93% malih, odnosno mikro preduzeća kojima neće biti potrebna licenca ako sami sopstveno vode svoje poslovne knjige. Imate desetine prednosti koje su bitne za licenciranje. Prvo, evidencija će biti tačnija, evidencija će biti preciznija, ono što zaboravljamo da na osnovu statistike koja ukazuje poreska uprava, imate veliki broj praktično problema koji nastaju zbog greške u licenciranju. Sve će to rešiti ovaj zakon.

Mi smo, gospodine ministre, početkom devedesetih krenuli u proces bavljenja nekim različitim vrstama poslova. Da vas podsetim, početkom devedesetih godina, smo kupovali neke personalne računare 286 i pravili jednostavne poslovne programe za vođenje računovodstva. Znači, to su bili neki počeci u privatnom poslu u Srbiji. Vremenom smo napredovali, kupovali novije softvere, rasli i razvijali se.

Mi danas ovim zakonom, što je potpuno u redu, podržavamo licenciramo vođenje poslovnih knjiga u vezi sa agencijama. U stvari, licenciramo ljude.

Gospodine ministre, ja mislim i ja sam slobodan da vam predložim jedan predlog koji mislim da se uklapa u potrebe savremene srpske ekonomije, malih i srednjih i mikro preduzeća. Praktično, ja vama predlažem da Ministarstvo finansija izradi jedan poslovni program koji ćemo besplatno deliti, pre svega mikro preduzećima. To znači da ćemo na taj način ubrzati, pojednostaviti, omogućiti tim ljudima da sami sopstveno vode evidenciju. Jer, računovodstvo u primarnim oblicima, kako i za mikro preduzeće, više predstavlja problem IT, nego problem znanja u oblasti računovodstva.

Računovodstvo je dobro zbog napretka tehnologije, praktično postaje prevođenje, odnosno puko ukucavanje informacija, od 2020. godine samo preslikavanje informacija koje je bitno za funkcionisanje. Taj sistem može da funkcioniše i može da izgleda potpuno drugačije zato što imamo mehanizme, kao što je poreska uprava koja radi edukaciju zajedno sa Privrednom komorom. Kada se menjaju zakoni, odnosno 90% zakona koji se menjaju, a tiču se poreske uprave, imate edukaciju koju radi Privredna komora i poreska uprava.

Zamislite sad na tim edukacijama, da podelimo i besplatne IT programe za vođenje osnovnih oblika poslovnih knjiga za ljude koji ne moraju da imaju licencu, odnosno mikro preduzeća, jer oni sami mogu da uštede sebi novac. Naravno, tu treba da uključimo i sistem dualnog obrazovanja i fakultete, jer je transparentnost u računovodstvu jedna od ključnih faktora za sigurnije i preciznije vođenje srpske ekonomije.

Ova tri zakona u stvari govore o preciznosti, potrebi da Srbija poštuje evropske standarde i međunarodne ekonomske standarde. Ali, ovi zakoni suštinski znače da Srbija sa ovom evidencijom može da omogući sebi ekonomski rast i razvoj. Ova tri zakona znače da ćemo i u nastavku i u vremenu koje dolazi prilagoditi svoje funkcionisanje ekonomskim zakonima, a samim tim suštinski omogućiti veće stope ekonomskog rasta i razvoja, što je suština funkcionisanja ove Vlade.

Naravno, gospodine ministre, da imate potpunu podršku SNS, ne samo u vezi ova tri zakona, već i zakona koji će dolaziti u narednom vremenskom periodu i da će SNS u danu za glasanje glasati za ovaj set zakona.

Dame i gospodo, poštovani ministre, jesen 2019. godine u parlamentu Srbije obeležiće ekonomski zakoni. Gotovo neprekidno bićemo u komunikaciji. Mene, kao narodnog poslanika, strašno raduje vaš korektan odnos prema narodnim poslanicima, vaše znanje i vaša posvećenost koju pokazujete. To isto možemo da vidimo iz funkcionisanja vašeg ministarstva i ne samo prema poslanicima, već i prema javnosti Srbije.

Za ova dva dana otklonili ste sve nedoumice koje su postojale kod narodnih poslanika i u javnosti Srbije. Razumem da ste nekada morali da pročitate zato što je to bitno. Pogrešna slika koja može da se pošalje najbolje se reši kada se spozna istina i transparentnost.

U načelnoj raspravi o ova tri zakona možemo da shvatimo da, mislim, se nalazimo na početku jednog revolucionarnog procesa, a kada dolazi do sjedinjavanja računovodstva, revizije i IT sektora. Gde će to da nas odvede? Nisam siguran, verovatno u potpunu digitalizaciju, kao što smo prisutni danas u bankarskom sektoru u svetu.

Kada smo danas i ovih govorili o ovim zakonima, operativno smo se mi slagali sa direktivama EU, operativno sa međunarodnim računovodstvenim standardima, sa stavovima Saveta Evrope, ali smo napravili misiju i viziju. Kao što smo 2014. godine krenuli da menjamo fiskalni poredak, mislim da smo setom ovih zakona i raspravom u načelu, a za nekoliko dana i u amandmanima, krenuli u jednu misiju i viziju da promenimo računovodstvo Srbije, da promenimo reviziju Srbije i Srbiju uvedemo u novu buduću generaciju.

Pet hiljada godina je trebalo da se krene od pločica na kojima se vodilo računovodstvo i da se stigne tamo gde smo danas. Naša misija i vizija je u ovom trenutku da ne zaostajemo, kao što smo zaostajali u fiskalnoj politici i u svim parametrima koji su nas učinili.

Gospodine ministre, na kraju ove rasprave, da vam se u ime poslaničke grupe SNS zahvalim na znanju i poštovanju koje ste prikazali ovih dana u Skupštini Republike Srbije.

Dame i gospodo, poštovani ministre, budžet je najznačajniji pravni i ekonomski akt koji se donosi u jednom fiskalnom periodu. Taj fiskalni period može da bude godinu dana, tri godine, pet godina, ali budžet jeste istovremeno i najznačajniji ekonomski i politički akt koji se donosi za teritoriju jedne zemlje koja se nalazi u fiskalnom periodu.

Budžet Republike Srbije, gospodine ministre, mnogo je više od najznačajnijeg pravnog i ekonomskog akta države Srbije. To je najznačajniji pravni i ekonomski akt celog prostora srpskog naroda. Srbija je država koja ima izuzetnu sposobnost i moć da bude lider u ekonomskom smislu na zapadnom Balkanu. Na zapadnom Balkanu Srbija ima tu sposobnost da je najznačajnija, najsposobnija, ekonomski ubedljivo sposobna da vodi taj region.

Ali, ekonomsko nasleđe države Srbije je takvo da nažalost nismo imali sreću sa svojim prethodnicima, da ekonomska elita koja je vodila Srbiju u prethodnom vremenskom periodu, svojim neznanjem, neradom, sitnim ličnim interesima, dovela je Srbiju u situaciju da se nalazimo tu gde se nalazimo i da ispravljamo greške koje ispravljamo. I pre Drugog svetskog rata i 1946. godine i 2000. godine i 1999. godine je otprilike bilo tako. Ekonomske elite, njihovi programi koji nisu imali ekonomsko utemeljenje, ali još više primenjena praksa gurala je ove makroekonomske parametre Srbije dole.

Aleksandar Vučić kaže da je Srbija doživela ekonomsku revoluciju i potpuno je u pravu. Mi danas govorimo o fiskalnoj reformi, govorimo o fiskalnim promenama, ali suštinski Srbija je promenila ekonomski sistem. Taj ekonomski sistem danas izgleda potpuno drugačije, pre svega na osnovu rezultata koji su jasni i vidljivi.

Mere koje smo mi učinili nisu bile revolucionarne, već su bile pre svega evolutivne, a podrška za ovakav program je nesporan i građani Srbije ekonomske promene u Srbiji opšte prihvataju. Kada pogledate kako komentarišu naši politički protivnici, onda oni imaju zavist i ljubomoru, a kada slušate kako o ekonomskim promenama u Srbiji govore ekonomisti, onda možete da shvatite da, u stvari, imate političke stavove. Ti politički stavovi su potpuno opravdani, ali je ekonomski zilotizam svakako kada možete da čujete da ekonomski principi se ne poštuju, koji su izazvani čistim ekonomskih sopstvenim interesima i pre svega ekonomskom strukom.

Kada bi danas polemisali sa nekoliko ključnih ekonomskih stvari, onda govorimo o ekonomskom rastu i razvoju i faktorima koji do toga dovode. Ne postoji u ekonomskoj teoriji takav predlog kakav oni iznose. Ekonomski rast zavisi od lične i javne potrošnje. Drugi faktor je rast izvoza, treći faktor visina kamatnih stopa. Kada pogledate, onda je nesporno, i dva dana već vodimo raspravu o tome, da javna potrošnja takođe ima multiplikator kao i lična potrošnja i onda dovodi do rasta.

Ako pogledate kako nam raste izvoz od 6,9%, to je posledica budućeg ekonomskog rasta. Ako govorite o kamatnim stopama, onda bih citirao kreditni rejting od BB, a dobijemo BBB- kreditni investicioni rejting, to će za državu Srbiju značiti verovatno od 500 do milijardu evra čistog prihoda po osnovu smanjenja kamata i ubrzani ekonomski rast. U ekonomiji, ministre, rezultati su sve.

Nama iz SNS, Vlade Republike Srbije, Aleksandru Vučiću u stvari ne mogu da oproste ekonomske rezultate i to je suština svih problema. Ne mogu da nam oproste zato što smo za vreme njihovog mandata, njihovog savetovanja, njihovog pisanja zakona imali inflaciju od 12,1%, negativan ekonomski rast, nezaposlenost od 25%. Mi ćemo iz SNS ovih dana, kada su ekonomski zakoni u pitanju, govoriti i ponavljati, jer imamo razloga da govorimo i da ponavljamo, da je ekonomski rast Srbije 3,7%, stopa inflacije 2%, nezaposlenost 10,3%, rezultat odricanja i napora svih građana Srbije. Promašaji su bili rezultat njihovog znanja i njihovog nerada. Srbija danas ekonomski bolje stoji.

Ne možemo da polemišemo, nemamo razloga, zato što na osnovu iskustava prakse znamo da su ovo najbolji makroekonomski rezultati u istoriji Srbije i nema tu polemike. Možete da se politički ne slažete, možete da iznosite političke i ekonomske zilote koji nemaju nikakve veze sa ekonomijom, ali Srbija raste, to govori ovaj budžet.

Ovaj budžet je različit i drugačiji od prethodnog budžeta za otprilike 800 miliona evra, koliko ćemo potrošiti za Moravski koridor, za 150 miliona evra, koliko ćemo potrošiti u ovom i sledećem budžetu za put između Kragujevca i Mrčajevaca, za nove škole, nove fiskulturne sale, za drugačiji život, ali ključno, ovaj budžet je različit i za kosovski dodatak, ovaj budžet je različit i za doprinose koje dajemo opštinama u Republici Srpskoj za ekonomski rast i razvoj. Ovo je budžet srpskog naroda, ma gde on bio.

Naravno da su ekonomski izazovi u finansijama veliki, makroekonomski su svakodnevni. Globalna dešavanja utiču na sva druga dešavanja, utiču i na makroekonomske parametre u Srbiji. Naravno da, kada raspravljate o ekonomskom rastu, o budžetu, u stvari uvek imate skup na desetine stvari koje utiču na to, i kada je rast i kada je budžet i kada su fiskalni prihodi u pitanju. Da nemamo ovakvo ograničenje na prometu robu na Balkanu, rast bi nam bio veći. Da nisu poletela dva drona tamo negde, verovatno bi cena fosilnih goriva bila manja, pa bi nam rast bio veći. Da su nam neke investicije velike privatne bolje funkcionisale u ovoj godini, rast bi nam bio veći. Ali je to ekonomija, to je živi organizam koji se menja, koji raste, pomera se i to je tako, ali je suština u trendu. Trend srpske ekonomije raste, stabilan je, fiskalna politika nam je stabilna.

Mislio sam 2015. godine kada nismo doneli rebalans budžeta da je to vrh koji Srbija može da dostigne. Imaš iskustva iz 1990-ih, 2000-ih, kada ti ekonomija ne funkcioniše, kada ti isti profesori pričaju kako to treba da izgleda. Godine 2015. ti u Skupštini kažeš – pa to je neverovatna stvar, nemamo rebalans prvi put u istoriji Srbije. Godine 2019. znam da nisam bio u pravu.

Prvi put imamo rebalans budžeta koji je bolji i kvalitetniji, zato što smo u prethodnih osam meseci pogrešili, planirali smo budžet i uspeli smo da nam ekonomija raste bolje. Niste vi čarobnjak da napravite kod istih fiskalnih opterećenja veće fiskalne prihode. Prosto, Srbija, ekonomija Srbije raste bolje.

Gospodine ministre, predlažete rebalans budžeta posle godinu i po dana. Kada su vas birali za ministra, rekao sam da vam neće biti lako. Vaše godinu i po dana stanu u dve stvari, stanu u kamatnoj stopi od 1,6% dva na Londonskoj berzi, što je podrška i poverenje hiljada investitora koji učestvuju na Londonskoj berzi, politici Aleksandra Vučića i njegovoj politici, kako ekonomskoj i tako politici stabilnosti, vašeg vođenja Ministarstva finansija i našeg najmanje u Skupštini donošenje i podržavanje zakona koji predlažete.

Vaše je ministre i BB plus, ako bude BBB minus, ući ćemo u investicioni fond, onda je vaš lični doprinos za privredu, fizička lica, i državu Srbiju, verovatno od 500 do milijardu evra manjih kamatnih stopa, jedan od faktora, treći za ekonomski rast i razvoj.

Ministre, rezultati ekonomije su sve, to važi i za vas, sklonite u stranu loše stvari, prosto to se nas ne tiče, naš interes, makroekonomski parametri, to je naš posao dok Srbija i rast i razvija se dok su nam makroekonomski parametri pošteni i onakvi kakvi trebaju, mislim da smo na pravom putu.

I, da kažem nešto o budžetu. Pazite, imamo rast prihoda na svim ekonomskim klasifikacijama, da ne govorim, da prosto ne uzimam vreme. Srbija raste i svi ekonomski parametri, da prihod ima sedam rastu. Nismo podizali fiskalne parametre, nismo menjali opterećenja, znači to je posledica, prosto ekonomskog rasta i razvoja. Da li je to 50 milijardi, kako god da je, značajan je iznos.

Kada govorimo o drugoj strani o rashodima, najveća polemika se podigla oko dve milijarde rashoda za plate koje su u odnosu na 50 milijardi 25%, znači, to je potpuno nevidljivo u ovom budžetu. Drugi problem jesu penzije. Zašto nas kritikuju? Zato što, prosto, to izaziva najveću političku netrpeljivost, to nisu populističke mere. To su mere koje utiču na ekonomski rast i razvoj. Tu nema nikakve veze sa bilo kakvom idejom da su izbori. Srbija jeste u situaciji da može da vraća taj novac i Srbija istovremeno ne izdvaja najveći iznose za ličnu potrošnju, ona izdvaja najveći iznose i u rebalansu budžeta za javnu potrošnju. Efekat je manje-više na rast društvenog bruto proizvoda isti, on dovodi do rast društvenog bruto proizvoda.

Meni ključno, jedan od ključnih parametara, jeste smanjenje i izdvajanja za penzioni fond od 4,6%. Kada izdvajate manje za penzioni fond od 4,6%, a penzije vam rastu, to govori da ono što ste rekli da je nivo zaposlenosti u Srbiji veći, 4,6% manji iz budžeta, znači da smo stavili veće prihode po osnovu većeg broja zaposlenih, odnosno veći primanja.

Da polemišem, i mi se slažemo, smanjili smo opterećenja realnog sektora za 1%, smanjićemo opterećenje i u 2020. godini budžeta za 1%, ali to ne doprinosi ekonomskom rastu i razvoju već donosi u suštini preraspodelu javne i lične potrošnje koja doprinosi rastu i razvoju. Kada tu meru učinimo, u stvari mi jedan deo lokacije sredstava koje bi potrošila država premestimo na ličnu potrošnju vlasnika preduzeća radne snage. Doprinosi rastu isto onoliko koliko i javna potrošnja. Teoretski samo da pojasnimo nekima koji kažu da se oslanjaju na makroekonomiju Kenza, pri čemu je Kenz kada se bavio problemom makroekonomije govorio o ulaganju koje podrazumeva povećanje nivoa zaposlenosti, a nikako ekonomski rast i razvoj.

Kada poštujete ekonomska pravila, kada poštujete ekonomsku teoriju onda to svakako doprinosi ekonomskom rastu i razvoju. Taj ekonomski rast i razvoj dovodi do povećanja fiskalnih prihoda. Kako povećate fiskalne prihode u stvari činite dve stvari, povećate javnu potrošnju i ličnu potrošnju, u stvari pravite infrastrukturu i činite da život građana bude kvalitetniji zato što više troše. To je suština rebalansa budžeta za 2019. godinu. Rebalans budžeta je prvi u istoriji koji je omogućio i posledica ekonomskog rasta i razvoja Srbije, a omogućio da Srbija kako u investicijama iz javnog sektora, tako i ličnoj potrošnji izgleda mnogo bolje i mnogo kvalitetnije. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo, gotovo da nema ništa bolje kada govorimo o konkurenciji nego rasprava koja se upravo sada odvijala. U teorijskom smislu mogli smo da shvatimo Čile, globalna konkurencija, domaća konkurencija, Vojvodina, drugi rejoni, problem skladištara, konkurencija između različitih nivoa po hijerarhiji i šta onda zaključimo? Konkurencija je vrlo nezgodna stvar.

U ovom trenutku vaš izveštaj je stigao, kada na svetu postoji ozbiljan problem u konkurenciji, kada zemlje koje su nekada bile lideri u konkurenciji postaju protekcionisti, oni koji su bili protekcionisti danas postaju lideri globalne ekonomije.

Moj savet vama, pošto imate suficit u finansiranju organizacija, kupite 100 hiljada primeraka ili 200 „Kapitala i slobode“, Miltona Fridmena iz 1962. godine i da svi pročitaju, pa da pričaju o konkurenciji i da pričaju o tržištu. To je Biblija slobodnog tržišta.

Srbija nije imala tu sreću da sve zna u vezi konkurencije, ne danas, ne pre dve godine, nikada. Devetnaesti vek smo završili sa monopolom jedne dinastije u gotovo svim ekonomskim oblastima, a vreme između dva svetska rata monopol druge dinastije u javnim nabavkama, od 1946. godine se ne govori o slobodnom tržištu i konkurenciji. Zato je Srbiji potreba edukacija, a ta edukacija ne može da potiče iz srpskih ekonomskih rešenja, jer nikada nisu dobra. Postoji klasična ekonomska teorija, u konkurenciji i slobodi Milton Fridman, to treba da se izučava i Vlada Srbije to radi.

Slušamo o makroekonomskim parametrima Vlade Srbije, oni su nesporni. Ne možete da govorite da životni standard u Srbiji nije dobar ako vam BDP raste, ako vam je 270 hiljada novih radnih mesta, ako su strane investicije 4,1 milijardu, 2018. godine 3,6 2017. godine, ako vam je inflacija 2%, kao nikad u istoriji Srbije. Pa, kako može da bude loše. Konkurencija je jednakost bez saglasnosti, to je tržišna konkurencija i to je definicija, nema druge, jednakost bez saglasnosti. To je sloboda, to je ekonomska sloboda, u stvari to je sve, jer ne možete da imate slobodu ako nemate ekonomsku slobodu, a ne možete da imate ekonomsku slobodu ako nemate pravo na izbor. A ne možete da imate pravo na izbor ako nemate konkurenciju.

Ja znam da je konkurencija bezlična stvar, ne postoji. Pitanje je da li konkurenciji idealnoj ikada možete da stignete, ali morate da težite. Da se vratim na Miltona Fridmana, zato što je to biblija slobodne konkurencije, zato što je to biblija tržišta i ja mislim biblija ekonomije, jer, ako je neko najčitaniji ekonomista 20. veka, jedan u dva, sa Adamom Smitom, najčitanijih ekonomista koji imaju najveći broj sekundarnih podataka, onda ne treba bežati od toga, ne treba izmišljati toplu vodu. Ta razmišljanja treba prihvatiti i citirati. Ja ću citirati.

Kada govori o konkurenciji Milton Fridman kaže: -Ne može da se kaže da tržište nije saveznik potrošača. Tamo gde nemaš tržište, tamo gde nemaš slobodnu konkurenciju, tamo nemaš ni slobodnog potrošača.

Da prijatni projekti nikada nisu efikasniji i efektivniji od državnik. Privatni projekti su, u stvari, uvek bolji, efikasniji i funkcionalniji. Potrošači bolje od državnih službenika znaju šta je njihov interes.

Kada pogreši potrošač on plati svojim novcem. Kada pogreši državni službenik plaćamo svi. Kada se država manje meša u odnose između potrošača i kupaca, odnosno proizvođača i ponuđača to izgleda bolje i za jedne i za druge.

Ima ih sedam, ja sam naveo pet. Izgledaju mnogo jednostavno, mnogo prosto, prosto bi ih svi prihvatili, ali nije tako. Napisani su pre 60, 70 godina. Tada je, u to vreme u istočnom delu sveta vladalo samoupravno, socijalističko planiranje proizvodnje. Na zapadu država blagostanja. Devedesetih je završena priča sa istokom. Danas gledamo kako se države blagostanja polako završavaju. Suštinski problem je u drugom slučaju nepoštovanje konkurencije i slobodnog tržišta, jer su konkurencija i slobodno tržište iznad jednih i iznad drugih.

Oni koji su nekada bili, da se vratim, za globalnu ekonomiju danas uvode protekcionističke mere Kini i Indiji, a Indija i Kina zalažu se za globalnu ekonomiju, jer je stvar konkurencije suština.

Milton Fridman, prosto da kažem dva njegova rešenja da je danas u skupštini ovde, pitanje obrazovanja i pitanje taksista. Milton Fridman je rekao i predložio još 1960. godine da bi obrazovanje moglo da se finansira na osnovu vaučera tako što ćemo đacima i studentima da dajemo vaučere, a oni će privatnim ili državnim školama da te vaučere daju po sopstvenom izboru. Učinili bi da obrazovanje bude bolje, efikasnije, đaci i studenti lično odgovorni za svoje obrazovanje i lično zadovoljni.

Milton Fridman kaže za taksiste, odnosno za svako licenciranje i davanje dozvola da je to, u stvari, zatvaranje grane, odnosno zatvaranje posla. Kada zatvarate granu i zatvarate posao, da prevedem, smanjujete konkurenciju. Kada to činite poskupljujete uslugu. Ona je skuplja, neefikasna, neefektivna, a oni koji su u grani ostvaruju ekstra profit zato što imaju licencu. Konkurencija je ključna stvar za borbu protiv korupcije. Konkurencija je ključna stvar za bolju i drugačiju Srbiju.

Ako ne znate šta je konkurencija onda ove mlađe generacije da podsetim da smo osamdesetih godina imali problem sa nekim osnovnim životnim namirnicama. Nekako tad ih nismo imali. Šećer, kafa, ja se sećam. Nekih drugih godina smo kasnije imali problem sa benzinom, razlozi nebitni. Osnovni razlog za nepostojanje toga je nepostojanje konkurencije. Besmisleno danas izgleda kada govorite o tome, ali je to sve rešila konkurencija.

Skupština Srbije ima tu mogućnost, vaša Komisija ima tu mogućnost da zakonski reguliše konkurenciju. Konkurencija nije jedna odluka, nije vaš suficit, nije da jedna firma ima 25%, a druga 30%. To je vaš svakodnevni operativni deo. Vi jeste tu, Skupština jeste tu da vas podrži, ali naša misija i vizija je da ideja konkurencije bude primarna u svakoj oblasti, bez obzira na pravo vlasništva. Jer, samo konkurencija maloj zemlji kao što je Srbija omogući da više izvozi, više proizvodi, da ekonomski raste i razvija se, da mladi ljudi ostaju u Srbiji zato što imaju šansu i da voze taksi i da otvaraju svoje privatne klinike koje će plaćati državni Fond zdravstvenog osiguranja, svoje privatne fakultete u kojima će dobijati vaučere. Konkurencija je osnov svega. Kada to ne shvate, velike zemlje nađu se u ekonomskom problemu.

Možda je naša uloga pionirska, možda je ovaj moj govor potpuno drugačiji u odnosu na ovu Skupštinu, možda je uvek bila drugačija priča, ali sloboda ekonomska je stvar za koju se treba boriti, bez obzira možda i na cenu koju treba da platiš, zato što je to budućnost Srbije.

Dame i gospodo, SNS će podržati zaključak Odbora za budžet i prihvatiti izveštaj Fiskalnog saveta. Ekonomija je egzaktna nauka. Hiljadama godinama traju različiti principi koji nisu pisani, u 500 godina su napisani. U 500 godina ekonomske teorije stanu različite ekonomske škole, različiti ekonomski principi, stotine hiljada ljudi koji su se bavile ekonomijom stanu u tih 500 godina. Stanu ekonomske teorije koje su se dokazale u praksi, stanu ekonomske teorije koje su primenjene, pa su propale, kao što smo imali slučaj u našoj zemlji. Stanu ekonomske teorije i prakse koje se revidiraju, ali stanu i klasična ekonomska pravila koja potiču iz klasične ekonomske teorije i ona su veća od Fiskalnog saveta, Skupštine Srbije. Veća su i od najveće države. Klasična ekonomska pravila su ekskluzivno pravo čovečanstva i ne može bilo ko, pa ni ekonomski fakulteti, poslanici ili Fiskalni savet da ima ekskluzivno pravo njihovog tumačenja.

Država Srbija je deo globalnog ekonomskog sistema i kada god poštuje klasična ekonomska pravila, država Srbija dobro funkcioniše. Fiskalni savet, naravno, da jeste deo fiskalnog sistema Republike Srbije.

U zakonu o budžetskom sistemu, član 1. citiram, kaže se – da je Fiskalni savez tu da daje ocenu fiskalne politike na bazi fiskalnih principa i učini fiskalnu politiku javnom i odgovornom. Fiskalni savet vodi računa i o fiskalnoj kulturi, treba da je unapredi.

Ja danas ovu raspravu i vaše napore vidim kao napore da fiskalna kultura bude drugačija. Naravno da dajete izveštaj i da dajete mišljenje o budžetu, o fiskalnoj strategiji i suštinski kada u budućem govoru budem koristio izraz da se slažemo, ne mislim da smo isto, ne mislim da se slažemo 100%, ali je nesporno da imamo identične, ili slažemo se oko fiskalne strategije, slažemo se oko fiskalnih pravila. Možda trebaju da se menjaju, ali se slažemo. Slažemo se oko fiskalnih principa. Slažemo se oko misije i vizije, gde treba i kako treba Srbija da izgleda.

Slagali smo se i oko fiskalne konsolidacije i vi kažete, citiram – da je fiskalna konsolidacija u Srbiji presedan u ekonomskoj istoriji i slažemo se suštinski o ekonomskoj prošlosti koju znamo da je bila teška, fiskalnoj konsolidaciji koja je bliža budućnost, slažemo se u budućnosti kako želimo da vidimo Srbiju. Slažemo se oko ekonomskih sloboda, oko poštovanja osnovnih ekonomskih pravila, pa negde se i razlikujemo.

Ali suština zašto danas možemo da pričamo ovako, jeste Aleksandar Vučić. Godine 2014. i to treba čini mi se, isticati zbog istorije, Aleksandar Vučić je uzeo na sebe obavezu, ne da uradi fiskalnu konsolidaciju, nego da promeni ekonomski poredak Srbije i to će mu istorija zapamtiti i to je ključna stvar. Godine 2002. neko je propustio tu šansu, 2000. godine takođe, 1990. godine neko je propustio da Srbiju uvrsti u zemlje koje imaju normalnu ekonomsku disciplinu, normalan ekonomski poredak. Aleksandar Vučić i zato će mu istorija biti zahvalna, tu šansu nije propustio.

Ekonomija je egzaktna nauka, vraćam se na početak. Društveni bruto proizvod u Srbiji nalazi se u ovom trenutku da 3,5%. Tako smo završili 2018. godinu, bio je formalno veći i vi i ja i svi mi znamo da je realna stopa srpske privrede pre dve i po godine je bila na negde oko 2,93%. Rasla je, 2018. godine smo završili na 3,5%. Nesporno je da je on cikličan, ali ti ciklusi rastu. Godinu 2017. u prva tri meseca završili smo tako kako smo završili, 2019. godine imamo 1% više sigurno. Ja sam ubeđen da ćemo 2019. godinu završiti sa 3,7%, 3,8%, bliže ka 4%, manje ka 3,5%, ako ne bude globalnih ekonomskih izazova.

Gospodin Jokić vam je u stvari to rekao, ako se dese veliki ekonomski problemi na globalnom nivou, kako će se oni odraziti na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost u državi Srbiji? To je on tražio da čuje od vas.

Dakle, nesporno je da imamo ekonomski rast. Stopa inflacije je dugoročno na 2%, inflatorna očekivanja su nam negde na oko 2%. To je negde na nivou EU, zasluga Narodne banke i Jorgovanke Tabaković. Kako god da polemišemo oko stope nivoa, dobrovoljne nezaposlenosti, odnosno zaposlenosti, nesporno je da Srbija ima oko 270.000 novih radnih mesta, da ima manje za 8.000 u javnom sektoru, 270.000 u realnom sektoru. Možda se podaci ne slažu uvek za svako radno mesto.

Ovo su tri ključna Kejsova makroekonomska parametra. Nema četvrtog. To je strašno bitno zbog finansijske kulture i fiskalne kulture, tri makroekonomska parametra su suština. Sve ostalo može da stane u njih, i strane direktne investicije od 4,1 milijarde koje kažu UN, i država koja ima suficit u budžetu, i država koja nema rebalans budžeta i stotine drugih parametara, a mi obično govorimo o desetak koji govore da Srbija dobro makroekonomski stoji. To je zasluga Fiskalnog saveta, Vlade Republike Srbije, Skupštine Srbije, svakome prema zakonu, kako je propisano.

Vidim jednu novu ulogu Fiskalnog saveta. Ta uloga je zato što je Fiskalni savet postao reper za neke političke stranke opozicione da otvaraju teme i za neke televizijske ekonomiste i tu uopšte ništa ne zameram. Prosto, kada pročitam vaš izveštaj ne vidim da je to zatvorena priča i nesporna istina. To je tema za raspravu u kojoj možemo da iznosimo različite stavove, različita mišljenja, a vidim da neki drugi ljudi to doživljavaju kao novu temu za napad na Vladu Srbije i to je uredu. Nije odgovornost Fiskalnog saveta.

Ako pročitamo izveštaj u kome imate hiljade rečenica koje govore pozitivno o Vladi Srbije i tri koje prave razliku, znam da ću u sledećih šest meseci hiljadu puta čuti te tri rečenice, a tri puta hiljadu koje su pozitivne. Tu nema odgovornosti, to više govori o ekonomskoj nesposobnosti ljudi koji kritikuju ovu Vladu i ne slažem se ja u svemu sa Fiskalnim savetom.

Kada smo govorili o ekonomskom rastu, a to je tema koja je obeležila 2018. godinu, kraj i početak 2019. godine, teorijska postavka, vi ste 2018. godine u oktobru mesecu govorili o tome. Govorili ste i u decembru na Odboru za budžet i tada sam vam rekao da nije uredu da se poredimo sa evropskim zemljama, zato što su evropske zemlje u svom ekonomskom rastu uključile 2,6%, kaže Evropska komisija, učlanjenje u EU. Dakle, da ništa nisu uradile, imale su 2,6% BDP svake godine, odnosno kumulativno za 10 godina 26%, 30 milijardi evra su dobijale zemlje srpske veličine u poslednjih 10 godina od EU, 7% budžeta BDP Srbije nepovratnih sredstava, neto iznos kaže EU, odnosno ono što su davali i ono što su primali iz strukturnih fondova jednim delom.

Kada kažete da se ne slažete sa Svetskom bankom u proceni od 7% rasta BDP, znam da je to teško, ali hipotetički da zamislimo da sutra uđemo u EU sa rastom od 3,7%, 4%, 3,5% i prirastom koji imamo zato što smo ušli na evropsko tržište koje je jedinstveno na tržištu usluga kapitala i robe sa 2,6% blizu smo 7%.

Ovo hoću da vam kažem, da kada poredite Srbiju i govorite da treba da raste kao ostale zemlje centralne Evrope, koristite parametar da smo uređeni kao zemlja EU i ja isto to koristim. Različiti su uglovi, različita je percepcija, možda su i zaključci pogrešni, ali smo tu da se razumemo i da polemišemo oko toga.

Slažemo se oko fiskalnog kalendara. Ja znam da vi znate da smo imali obaveze prema MMF i da smo zato vrlo često kasnili, da smo kasnili nekoliko dana, nekoliko nedelja, ali smo mnogo manje kasnili nego što se kasnilo kroz istoriju Srbije kada nikada nisu imali ugovor sa MMF.

Slažemo se oko penzija, slažemo se oko plata. Evo, ja, lično da vam postavim jedno pitanje na koje bih želeo da čujem vaš odgovor.

Svi poslanici ovde govore o platnim razredima, ja ne mogu da budem protiv toga, ali vas pitam kako sa nivoa slobodnog tržišta i tržišta radne snage gde mi težimo, gde poštujemo slobode potpuno, takav zakon utiče na tržište radne snage? Morate priznati da država kao najveći poslodavac nema problem sa nedostatkom radne snage. Za svako radno mesto pojavi se veći broj zainteresovanih i bilo bi mi zanimljivo da čujem vaše mišljenje kako nivo konkurencije u oblastima kao što je zdravlje, obrazovanje, odnosno definisanje drugačijeg načina finansiranja, utiče na ostanak mladih ljudi koji su završili obrazovanje koje se bazira, pre svega na zdravstvo, obrazovanje i javnom sektoru. Vrlo zanimljiva tema. Drugačiji način finansiranja tih usluga i otvaranje sektora za ulazak u granu mladih ljudi potpuno menja sliku i strukturu zaposlenosti.

Gospodine Petroviću, vama se obraćam, vaša uloga, kao i drugim ljudima iz Fiskalnog saveta, ali vi ste tu, doajen, prosto vi ste prepoznatljivo lice. Mi različito vidimo neke stvari. To je normalna razlika koja postoji, koja je definisana u Zakonu o budžetskom sistemu. Vi zakonom imate pravo na svoje mišljenje. Vaše mišljenje je za polemisanje, ali objektivno ne zahteva i ne izaziva veliku odgovornost i za pogrešne procene. Tako je to u demokratiji, tako to treba da bude, tako je to zakonom.

Skupština Srbije je drugačija stvar. Skupština Srbije, Vlada Srbije je život, mi donosimo odluke koje direktno pogađaju život građana Srbije i njihove novčanike i njihovo zadovoljstvo.

Ponekada mi smo konzervativni, ponekad ste vi optimistički raspoloženi prema nekim kriterijumima, ponekad smo mi suviše optimistički raspoloženi, vi konzervativni, u tome je naša razlika. Ali, suštinski i vi i mi ovde smo zbog građana Srbije, a građani Srbije nesporno, kao nikada u istoriji, veruju Aleksandru Vučiću sa preko 50%. Jedan deo tog ogromnog poverenja, ako ne i ključan, je zato što je Aleksandar Vučić Srbiju učinio drugačijom zemljom, a građanima Srbije promenio ekonomski život na bolje.

Dame i gospodo, poštovani revizori, mislim da slika koja danas ide iz Skupštine Srbije govori više nego sve ove diskusije koje su pozitivne, a ona kaže da je strašno važno kakva je saradnja između Skupštine Srbije i DRI. Koliko je Skupština Srbije bitna DRI to govori broj ljudi koji danas sedi ovde sa nama, a koliko je Skupštini DRI bitna, to ste mogli da čujete iz gotovo svakog izlaganja, bez obzira da li je ono vladajuće ili opoziciono.

Kada Skupština Srbije donosi zakone, ona u stvari određuje pravila i pravi norme kako društvo treba da se ponaša. Kada određuje norme i pravi pravila, onda zahteva od svojih građana da ta pravila i te norme poštuje.

Sasvim je normalno da Skupština Srbije sama i institucije koje su u njenoj nadležnosti poštuju ta pravila na nivou opšte države. Državna revizorska institucija je ključni faktor koji doprinosi da institucija javnosti, Skupština Srbije i Odbor za budžet ima informacije. Drugim rečima, Državna revizorska institucija je mehanizam, alat, oružje srpske javnosti, Skupštine Srbije i Odbora za budžet kako sredstva koja pripadaju svim građanima Srbije treba da budu trošena transparentno i, naravno, u skladu sa zakonom.

Godine 2005, nije davno bilo, obnovljen je rad Državne revizorske instituciji, pre desetak, petnaest godina. I ne samo što nismo imali Državnu revizorsku instituciju pedesetak godina, nismo imali kod ljudi misao da postoji mehanizam kontrole upotrebe javnih državnih sredstava. Posle 15 godina teško je kada nemate nasledstvo, kada nemate ideju da uspostavite potpuni sistem funkcionisanja, a Državna revizorska institucija, pre svega, zahvaljujući ljudima koji su u njoj radili na različitim pozicijama i koji danas ne rade, ali i podršci koju dobija od Skupštine Srbije, jeste pokazala značajne rezultate i nije sporno da je Državna revizorska institucija danas jedna od ključnih revizorskih institucija u ovom delu Evrope i može da se poredi sa državnim institucijama u Evropi koje traju stotinama godina.

Pre 185 godina, 26. jula 1844. godine, formirana je glavna kontrola Kneževine Srbije. Pre 185 godina Srbija je imala neke poslanike koji su razumeli ekonomske tokove i bili spremni da prihvate stvari kakve jesu.

Naravno, u istoriji smo negde zalutali i danas smo došli tu gde jesmo i moramo da shvatimo da Državna revizorska institucija jeste trend, jeste proces, a taj proces neminovno pokazuje da su javne finansije u Srbiji drugačije.

U 2018. godini Državna revizorska institucija je učinila 221 kontrolu, 215 post izveštaja. U stvari, donela je 436 proizvoda i to je više nego što je bilo kad učinila. Učinila je to, a 2019. godine, mi iz Odbora za budžet znamo, učinila je još i više. Broj od 2.436 preporuka, od kojih je prihvaćeno 70%, govori o želji i tih ljudi koji se kontrolišu da se menjaju.

Državna revizorska institucija ovde, kažu, ima edukativnu funkciju. Nema edukativnu, ona ima nadzornu funkciju da učini da onima koji greše više to ne čine.

Možda smo mi u Srbiji ponekad, u Skupštini Srbije iz ekonomske struke u potrebi da izgledamo drugačije, da stignemo tamo negde gde smo zacrtali, neobjektivni. Znate, Srbija je država koja 15 godina, od 2014. doživljava značajne reforme. Pre 15 godina niste imali Državnu revizorsku instituciju, niste imali programsko budžetiranje, niste imali rodno budžetiranje, niste imali internu reviziju, niste imali računovodstvene standarde koji su značajni i evropski. Da li znate šta je to za jednog običnog činovnika u javnom preduzeću, u opštini, koliki je to pritisak, a on se školovao negde sedamdesetih godina?

Ne branim ja te ljude, zakon mora da se poštuje, ali moramo da shvatimo da je ovo proces i mi nismo tu da u tom procesu budemo samo neko ko kažnjava, upozorava. Mi radimo svoj posao. Svaka vaša prijava je dokaz koliko je bitna i Skupštini Srbije i DRI.

Ako sudstvo ne radi, ako tužilaštvo ne radi, to nije ključna stvar, mi svoj deo posla u Skupštini Srbije, u Odboru za budžet i Državnoj revizorskoj instituciji radimo.

Ovde se uglavnom prigovara za stvari koje kada pogledate u suštini na nivou budžeta opšte države, a to je budžet Republike Srbije i lokalni budžeti, nisu značajne cifre. Ono što vidimo jeste suštinski problem sa imovinom i to je glavni problem.

Kada vi kažete da neko ko je predmet revizije ima problem sa imovinom, onda je pogrešno ako neko misli da je taj problem on izazvao ove godine. Desetinama godina traju institucije i javna preduzeća, desetinama godina traju lokalne uprave. Pa, te lokalne uprave u tom vremenu nisu uspele da naprave jedan običan popis imovine.

Znači, taj običan popis koji izgleda formalno, u stvari izaziva desetine problema. Ne znaju da imaju imovinu, pa onda ne znaju koliko vredi, pa onda imate sve probleme koji izazivaju takvo funkcionisanje, ali je to proces.

Srbija je država u kojoj smo svi na istom zadatku – da je reformišemo. Nismo mi nasledili Švajcarsku ni u makroekonomskim parametrima. Od 2014. godine pokušavamo da je sredimo i da budemo ozbiljna ekonomska država. U formalnom ekonomskom smislu takođe nismo Švajcarska. Mi smo, ljudi, pioniri u vraćanju ekonomskog i svakog dostojanstva Srbiji koji smo tamo negde nekih godina zbog nekih drugih izgubili.

Kada Skupština Srbije podržava i poštuje i ima ovakvu raspravu o DRI, onda je to dokaz sinergije koja postoji. Nesporna je saradnja između Odbora za budžet i DRI i preterao bih ako bih rekao da je ona podignuta na gotovo najvećem mogućem nivou. Uvek može bolje, uvek može više. Nikada ne treba da zaboravimo i saradnju koju imamo sa Ministarstvom finansija, jer smo mi tu ne samo da čitamo izveštaj i kažemo ko je grešio, a ko nije grešio, već da u budućnosti donosimo kao tim zakonska rešenja koja će učiniti da niko u Srbiji ne greši, jer kada greše u stvari treba da popravimo te greške. Skupština Srbije, Ministarstvo finansija i DRI jeste tu na zajedničkom poslu.

Ne treba svakako ni u ovoj raspravi zapostaviti nevladin sektor koji pruža veliku podršku, jer Srbija u ovom poslu može da bude primer zemljama na Balkanu, ali može i puno toga da nauči od zemalja u kojima DRI funkcioniše stotinama godina i u kojima su državni revizorski činovnici gotovo ključni. Dovode do nivoa božanstva u oblasti finansija.

Mislim da ste vi svojim radom, svojom zaslugom učinili jednu stvar, svako od vas pojedinačno, da se vama veruje. Mnogo je to bitno u Srbiji. Nisam čuo ni danas u raspravi, ni u javnosti Srbije da je neko rekao da državni izveštaj bilo kakav, bilo koje vrste nije tačan ili da ga osporavamo.

Možda predmeti mogu da zastare u sudu, možda u Tužilaštvu, što je, takođe, vaša obaveza, što nije u skladu sa dobrom praksom svuda u svetu i Evropi da se i ne podnose prijave za neke prekršaje, ali naša vizija i naša misija jeste da od Srbije učinimo bolju zemlju u kojoj će trošenje javnih sredstava, a to nam je ključna uloga, izgleda potpuno onako kako građani Srbije zaslužuju, pošteno.

Dame i gospodo, poštovani ministre finansija, Predlog Zakona o konverziji kredita u stvari je zašto ne reći, socijalni zakon. Ovim zakonom treba da se reši sudbina 15.800 porodica u državi Srbiji, odnosno oko 80.000 naših sugrađana danas željno očekuje kraj ove rasprave.

Mi, u Skupštini Srbije, kada donosimo ovaj zakon, u stvari, nemamo alternativu. Šta bi bilo rešenje da ne usvojimo ovaj zakon? Kako bi Srbija izgledala sutra za te ljude da mi ne glasamo za ovaj zakon?

Ovaj zakon možemo, gospodine ministre, da donesemo zato što se Srbija razlikuje u odnosu na Srbiju iz 2008. godine. Srbija 2019. godine je potpuno drugačija zemlja, 2008. godine imali smo deficit, odnosno da kažem narodski Srbija nije mogla da isplati svoje obaveze na nivou republika i na nivou opšte države.

Imali smo stopu nezaposlenosti od 25,9%, imali smo i inflaciju, imali smo sve fiskalne i makro ekonomske parametre koji nisu uređeni. Danas, 2019. godine Srbija izgleda potpuno drugačije. Jaka i moćna ekonomska država, koja je omogućila, pre svega, zahvaljujući predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, da Srbija u ekonomskom smislu izgleda drugačije.

Ovo je zakon o pomoći porodicama koje su ugrožene. Ovo jeste specijalni zakon, ali zakon za uobičajeni ekonomski slučaj koji se u Svetu dešava svakog dana na stotinama puta i možda je broj od 15.600 mali broj porodica, ali dubina tog ekonomskog problema je toliko velika da te porodice generacijski ne mogu da reše svoj slučaj. Pomažemo mi i poslovnim bankama, da nemaju NPL-ova, pomažemo agencije za osiguranje kredita.

Ovo nije fiskalni ni monetarni zakon. Ovo možda jeste ekonomski zakon zato što se nalazi i kreće se u okviru ekonomije. I jeste rešenje zakona delom fiskalno ali, slušajući vrlo često profesore sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ovih dana, ja ih pitam – šta je fiskalna politika? U osnovi fiskalna politika države je ekskluzivno pravo države da može da vrši alokaciju raspoloživih resursa prema interesima i zakonima koje donosi skupština Srbije.

Dubina problema nalazi se daleko u prošlosti 2007-2008. godina Srpska napredna stranka nema nikakvu odgovornost za ove zakone, ali SNS Aleksandar Vučić i svi mi zajedno imamo odgovornost prema svojim građanima, prema i jednom građaninu, a ne da se radi o 15.800 porodica.

Ako hoćemo pošteno suština problema nalazi se u tri stvari, u maksimiziranju dobiti, objektivnom i subjektivnom neznanju, potcenjivanju dugoročnog rizika u odnosu na kratkoročnu dobit. Tri segmenta društva Narodne banke, poslovnih banaka i građana.

Slušam danas priče o poslovnim bankama ovde, sasvim je u redu da poslovne banke žele da maksiminiziraju svoju profit. One se time bave. To je njihova obaveza. Sasvim je u redu da građani iz Srbije žele da uzmu što jeftinije kredite i oni su ih uzimali i to nema nikakve dileme, ali nije u redu da Narodna banka pusti prilično rizičan izvor finansiranja rasta BDP po osnovu rasta potrošnje i omogući ovakvu situaciju u kojoj se nalazi. Neznanje je objektivno zato što je nemoguće predvideti kretanje na finansijskom tržištu. Nema toga, ali istovremeno subjektivno zato što je bilo dovoljno informacija da se shvati da ekonomska situacija u svetu ide tim putem kakvim je išla.

Meni danas kao ekonomisti pare uši i smeta kada čujem da nema valutne klauzule, da nema kursnih razlika, da nema različitih kursnih iznosa, da su kamatne stope iste, zato što to nije tačno, zato što i pre ovog zakona i posle ovog zakona svi ti principi na kojima se bazira finansijsko tržište postojaće i postoje. Postoje već hiljadama godina, 500 godina su napisani i sa ovim zakonom i sa sudskim presudama valutna klauzula u svetu postoji.

Zato je, gospodine ministre, neophodno ekonomsko znanje. Ekonomsko znanje koje građanima Srbije uskraćeno poslednjih 50 godina zato što su živeli u društvu koje nije ekonomski slobodno.

I još više, kada pravimo ekonomske reforme neophodna nam je opšta ekonomska kultura. Opšta ekonomska kultura da shvatimo da donošenje pojedinačnih poslovnih odluka podrazumeva rizik. Ova odluka i ovaj predlog zakona po meni je lek. Lek za Srbiju, da shvati da ovakve stvari ne treba da se dešavaju. Polemišem oko cene koliko nas košta? Ovo je mala cena za Srbiju, mala cena za društvo, ako naučimo pouku da ovakva situacija iz 2008. godine može ponovo da nam se desi.

Srbija je postala sastavni deo svetskog finansijskog sistema. Sasvim je u redu da danas ljudi uzimaju kredite u evrima, koji su van mogućnosti da budu definisani fiksnom kamatnom stopom i oni su jeftiniji, to je korektno da ih uzimaju. Skuplji su krediti koji su u dinarima.

Kada guverner Narodne banke poziva na dinarizaciju, ne radi ona to bez ikakvog razloga ali je u redu da se uzimaju jeftini krediti, kao što je u redu da u jednom trenutku kada vrednost evra počne da raste svi budu svesni da Srbija nije ta koja odlučuje o visini vrednosti evra i da će rizici biti mnogo veći.

Krediti o kojima danas raspravljamo i koji smo raspravljali, u stvari bili su namenjeni stambenim kreditima. Danas, u principu, cena nekretnine u svetu raste. Raste cena nekretnine u Srbiji, u Nemačkoj cena nekretnine zadnje dve godine raste po stopi od 6%. Međunarodni monetarni fond pre deset dana kaže, citiram – da su zadivljeni rastom cena nekretnina u Keniji, Africi, Evropi, u Srbiji. Ako raste cena nekretnina svuda u Svetu, znači imate preveliku količinu novca u opticaju.

To je jasan pokazatelj da posle perioda rasta, dolazi period recesije. U periodima recesije cena kapitala bi trebala da bude veća, ali ne može da bude zato što je sada na minimumu.

0Kada neko kaže da ne zna šta radi, ja mu kažem – vidi šta ti radi ministar finansija, šta ti radi Vlada Srbije, šta predlaže Aleksandar Vučić, Srbija ti se danas razdužuje. Imali smo zaduženje 76%, danas je 50%. Ako ne znaš šta treba da radiš, radi što radi ministar finansija, razdužuj se i ti. Srbija je moćna ekonomska zemlja na Balkanu, Srbija je socijalno odgovorno zemlja. Iz te dve stvari proizilazi zakon za koji Skupština Srbije mora da glasa.

Dame i gospodo, poštovani ministre, na član 4. predloženog zakona podneo sam amandman kojim ističem ulogu ovog zakona na ekonomski rast i razvoj i makroekonomsku stabilnost.

Mi danas i ovih dana govorimo pre svega o fiskalnom poretku države Srbije i ovi zakoni su vezani za fiskalni poredak države Srbije. Ali, nekako po strani ostaje drugi ključni faktor makroekonomske stabilnosti u državi Srbiji, a to je monetarna stabilnosti. Narodne banke mnogih zemalja, u stvari svih zemalja, vode jednu tešku borbu između dva ključna faktora, između cene novca i ekonomskog rasta i razvoja. Ako hoćete da rastete, onda morate da imate jeftin novac, a jeftin novac vrlo često pređe u inflaciju, pa onda imate problem sa jeftinim novcem kada imate inflaciju, odnosno nemate rast.

U Srbiji Narodna banka Republike Srbije svojim makroekonomskim pokazateljima koji se tiču monetarne politike jasno govori da je na pravom putu. Od 2008. do 2012. godine imali smo zbirnu inflaciju za te četiri godine 47,7%. U narednom vremenskom periodu, od 2012. do 2016. godine, inflacija je zbirno iznosila 7%. Da li, gospodine ministre, možemo da govorimo o bilo kakvom rastu i razvoju ekonomije, bilo kakvim uslovima i osnovama za ekonomski rast ako vam je inflacija u četiri godine 50%? Naravno da ne možemo. Srbija u 2018. godini ima stopu inflacije od 2,2% i to je evropska stopa inflacije.

Pored uloge monetarne politike koju Narodna banka Republike Srbije ima, Narodna banka sređuje i uređuje bankarski sistem, koji je doveden do praktično perfekcije, MPL-ovi su nam na 6%, a pre samo tri godine, 2015. godine, bili su nam na 21% i predstavljali su problem. Kao nikad, referentna kamatna stopa u Srbiji je na 3% i sve te mere koje sprovodi Narodna banka, Vlada Republike Srbije i ovi zakoni o kojima glasamo, pre svega budžet Republike Srbije za 2019. godinu, garant su stabilne i sigurne budućnosti države Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo, poštovani ministre, na član 2. Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja podneo sam amandman i u suštini ovim amandmanom želim da kažem da je makroekonomska stabilnost ključna za rast i razvoj Republike Srbije.

Makroekonomska stabilnost u Srbiji kreće se pozitivno i svi ekonomski parametri govore, ne samo ključni, već i svi drugi, imaju trend rasta i razvoja, što svakako govori da Republika Srbija jeste na dobrom putu, ali je taj put krenuo negde 2015. godine, kada smo doneli Zakon o radu, u stvari, to je bio prvi zakon kojim smo krenuli reformski kurs i kada smo doneli taj zakon, u stvari, krenuli smo da regulišemo oblast koja se tiče radnih prava. Radna prava svakako su jedna od ključnih i mi u ovom zakonu pokušavamo da ih rešimo. Ali, Vlada Republike Srbije je učinila niz napora u prethodne tri godine da ovaj zakon bude ovakav kakav jeste.

Ako pogledate kako izgleda stopa nezaposlenosti u Srbiji, sa 11,3%, ona svakako jeste negde na istorijskom minimumu, jer samo pre nekoliko godina imali smo stopu nezaposlenosti od 25,9%. Toliki stepen nezaposlenosti ne može pozitivno da utiče na rast makroekonomije i Srbija u ovom trenutku, pored toga što smanjuje stopu nezaposlenosti, za 370.000 povećava nivo zaposlenosti. Nivo zaposlenosti ima pozitivne efekte ne samo na ekonomiju tih porodica koje dobijaju plate, već je jedan opšti društveni trend koji podrazumeva da fiskalni prihodi u državi Srbiji rastu. Istovremeno, kako smanjujemo broj nezaposlenosti i povećavamo nivo zaposlenosti, dolazi do povećanja realnih prihoda tih porodica, odnosno ljudi koji se nalaze u tom sektoru.

Kako rastu plate u realnom sektoru da u ovom trenutku dolazi do povećanja tih plata, tako rastu plate i u javnom sektoru. Sa 10% praktično povećanja ličnih rashoda u narednom vremenskom periodu, možemo očekivati da budžet Republike Srbije, po osnovu prihoda, po osnovu oporezivog dela na rad, ostvaruje veće prihode, pa samim tim to doprinosi rastu društvenog bruto proizvoda. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo, poštovani ministri, na član 3. zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja podneo sam amandman.

U članu 3. ovog zakona jasno se definiše da su tri ključna principa – ekonomičnost, efikasnost i nezavisnost u realizaciji ciljeva koji su neophodni za funkcionisanje države Srbije.

Država Srbija u 2018. godini beleži rast BDP-a od 4,5%. Taj rast svakako jeste jedan od najvećih porasta koji država Srbija u svojoj istoriji ima, a istovremeno je drugi rast društvenog bruto proizvoda u Evropi u ovom trenutku.

Ako pogledate krivu koja jasno definiše da rast BDP-a je nemoguć bez rasta nivoa zaposlenosti, onda je jasno da Srbija u makroekonomskim parametrima, pored rasta BDP-a, istovremeno ima i rast zaposlenih, ali i to svakako nije moguće i ne može se ostvariti bez investiranja.

Ako nemate investicije, bilo one da su domaće ili strane, ne može se govoriti o makroekonomskoj stabilnosti u državi Srbiji.

U ovom trenutku Srbija jeste lider u regionu po nivou stranih direktnih investicija. Sa 2,6 milijardi stranih direktnih investicija, koje ima u ovoj godini, odnosno rastu od 3,2%, Srbija beleži ključni ekonomski iskorak po nivou broja zaposlenih koji dolaze po osnovu stranih direktnih investicija. Od direktnih stranih investicija potiče 6,7% BDP-a i te direktne strane investicije utiču, naravno, na fiskalne prihode države Srbije.

Fiskalni prihodi države Srbije, po osnovu povećanja broja zaposlenih, neprekidno rastu. Ako pogledate budžet iz 2017. godine, one rastu u ovom budžetu za 4,5%, a u odnosu na realizaciju za budžet iz 2018. godine, budžet za 2019. godinu će biti veći za 3,3%. To znači da Vlada Republike Srbije, budžet Republike Srbije, makroekonomski parametri jesu stabilni i jesu u kontinuitetu. Zahvaljujem vam se.

Dame i gospodo, poštovani ministre, na član 1. Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, podneo sam amandman jer je nesporno da ovaj predlog zakona podrazumeva da jedan od ključnih parametara makroekonomske stabilnosti, a to je radna snaga, bude uređen potpuno drugačije i kvalitetnije.

Makroekonomska stabilnost ne može se zamisliti bez ključnog parametra, a to su ljudi. Većina evropskih zemalja 2016. godine ušla je u problem sa rastom produktivnosti iz radne snage. I to je jedan od osnovnih izvora migracije i problema koji Srbija u ovom trenutku ima, zato što većina evropskih zemalja od 2006. godine ne može u privredi, u produktivnosti da raste na osnovu radne snage.

Jedna ekonomija, jedno uređeno društvo u stvari ima jedan osnovni kriterijum, a to je da ona mora da iskoristi sve svoje raspoložive resurse i ti resursi moraju da budu iskorišćeni u skladu sa principima tržišne ekonomije i slobode. Humani resursi, odnosno radna snaga su suština svega.

Masovna nezaposlenost, koja se poslednji put u Srbiji desila od 2008. do 2012. godine, svakako, imala je niz negativnih posledica po makroekonomsku stabilnost. Te posledice su evidentne i jasne, ne samo po broju smanjenja zaposlenih, već i u nerastu broja novozaposlenih.

Naravno, kada pogledate koliko su plate realno rasle u tom periodu, a koliko je inflacija rasla, onda svakako možemo da polemišemo i u nastavku ćemo polemisati, ali pre bilo kakve političke analize, pogledajte statističke izveštaje koje ste vi i vaša Vlada u tom trenutku radili, čiji pokazatelji, ako ih imate pred sobom, jasno govore da makroekonomski parametri koji se tiču radne snage nisu bili dobri. To je osnov zašto ste 2012. godine i izgubili izbore.