Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike, predsedniče Vlade, uvaženi ministri, ne znam i bojim se da mnogi od onih koji učestvuju u radu današnje sednice Narodne skupštine Republike Srbije nisu svesni šta građani Republike Srbije, a naročito građani Kosova i Metohije, pripadnici srpskog naroda, očekuju od državnog rukovodstva za koga su glasali na izborima. Očekuju odgovoran odnos po ovom pitanju, očekuju da ne govorimo mnogo o međustranačkim pitanjima i o prošlosti, nego da govorimo o onome šta će se desiti danas i sutra u vezi sa Kosovom i Metohijom, šta će se desiti sa odbranom teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.
Želim odmah na početku da vam kažem, ne postoji taj predlog rezolucije ili bilo kog akta u kojem stoji da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije za koji SPS neće glasati, bez obzira šta mislimo o onima koji to predlažu, bez obzira da li smo na vlasti ili u opoziciji, jer ovo nije pitanje vlasti i opozicije, ovo je pitanje odnosa prema svojoj državi i prema svom narodu. Zato treba da se čuvamo međusobnih optužbi. Albanska politika po ovom pitanju je jedinstvena. A kakva je srpska politika po ovom pitanju? Kao i po svakom drugom, apsolutno nejedinstvena.
Pitajte svakog Albanca na Kosovu i Metohiji šta želi, šta hoće i za šta se bori. Reći će vam jasno. Pitajte srpske političare za šta se zalažu i za šta se bore, nećete dobiti jedinstveni odgovor. I bojim se da ponekad i trpimo ono što zaslužujemo, upravo zbog tog srpskog nejedinstva na političkoj sceni. Već sam rekao, SPS ima mnogo primedaba na tekst rezolucije.
Na početku bih samo želeo da kažem, da sam zlurad rekao bih da je ova rezolucija danas na neki način verifikacija onoga šta je državno rukovodstvo Srbije radilo pre 2000. godine. Zašto? Ja ću vam spomenute Rambuje. Neću spomenuti, pročitaću Rambuje u kojem stoji poglavlje 8 – tri godine po stupanju na snagu ovog sporazuma biće organizovan međunarodni sastanak da bi se utvrdio mehanizam za konačno rešenje Kosova, na bazi volje naroda.
Pitam vas, gospodine predsedniče Republike i gospodine predsedniče Vlade i gospodine ministre za Kosovo i Metohije i šefu pregovaračkog tima – da li biste vi prihvatili tu formulaciju u sadašnjem tekstu koji bi vam neko ponudio? Siguran sam da ne biste. Ne bih govorio o tome šta ste govorili o toj politici, ali ne treba vaše mišljenje da se menja u odnosu prema tome da li ste na vlasti ili u opoziciji, nego treba da gledate suštinu problema.
Narodna skupština Republike Srbije utvrdila je pred bombardovanje principe za rešavanje Kosova i Metohije – politička sredstva i dijalog kao jedini put mirnog i demokratskog rešenja krize na Kosovu i Metohiji, puno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i Jugoslavije, puna ravnopravnost svih građana, svih nacionalnih zajednica i etničkih grupa na Kosovu i Metohiji, bez mogućnosti za bilo čiju majorizaciju, rešenja usklađena sa Ustavima Srbije i Jugoslavije i međunarodnim standardima u oblasti ljudskih i građanskih prava i prava pripadnika nacionalnih manjina. Kosovo i Metohija ne mogu dobiti status Republike, nego autonomije po najvišim međunarodnim standardima u okviru Srbije i Jugoslavije. Ne prihvatamo nijednu meru kojom bi se menjao teritorijalni integritet i suverenitet i pokušalo izvesti otcepljenje Kosmeta od Srbije.
Ima li nešto što ne biste vi potpisali? Ima li nešto za šta se vi danas ne zalažete? Nema.
Mi ćemo vas podržati sve dok branite Kosovo i Metohiju, ne zato što podržavamo vašu Vladu, nego što više od vas volimo ovu državu i ovaj narod, Srbiju i Kosovo i Metohiju. (Aplauz.)
Na jedinstvo iz devedesetih godina, o čemu da govorimo, Vuk Drašković se hvali u nekom intervju u hrvatskim novinama, kaže da je on zaslužan – ako vas neko pita zašto je odziv na mobilizaciju bio samo 10%, onda slobodno odgovorite, to je bilo zbog toga što je Vuk Drašković sa svojim SPO-om hrabrio decu Srbije da se ne odazivaju na te pozive ili da napuštaju zemlju, da beže od te strašne nesreće.
I vi govorite o tome da ćemo braniti državu svim sredstvima. Vi ste amnestirali one koji su pobegli, a hoćete da neko sada šalje svoju decu da brani jug Srbije? Ovde ste napisali sa pravom da je bombardovanje Srbije bilo pravno nelegalno, jer je bilo bez odluke Saveta bezbednosti UN, ali ste pomilovali one koji su bombardovali ovu državu i ovaj narod, posle 2000. godine.
Zato mislim da, ukoliko bismo se vraćali u prošlost, bilo bi mnogo razloga da kažemo da Srbija nikada ne može da vodi drugačiju politiku nego ovakvu prema Kosovu i Metohiji, zato što suština problema na Kosovu i Metohiji nije nedostatak ljudskih prava Albanaca, nego želja Albanaca da stvori svoju nezavisnu državu. I to je vekovima.
Mi smo predložili, ja sam to ministru Samardžiću predložio, da se pođe od Rezolucije 1244. Možda je to nekome nezgodno. Rezoluciju 1244 i SPS su kritikovale i jedna i druga strana. SRS je govorila da je to kapitulacija. Vi iz DOS-a ste govorili da je to suluda politika i da je trebalo sve prihvatiti, a danas i jedni, i drugi, i treći, i četvrti govorite samo o Rezoluciji 1244. Znači, to je jedina slamka spasa za koju se trenutno drži opstanak Kosova i Metohije u okviru Republike Srbije. Ona naravno nije idealna, ali je rezultat borbe za Kosovo i Metohiju.
Pošto vidim da imate primedbe na tu rezoluciju, svi redom, i ovo što govorim, ja vam želim da se izborite samo za ono što ste kritikovali. Sada se izborite za opstanak Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Mnoge države ohrabruju nezavisnost Kosova i Metohije i prete Republici Srbiji priznavanjem ovog protivpravnog čina. Naravno, samo bih želeo da kažem da kada razmatrate moguće mere protiv tih država morate krenuti od jedne proste činjenice, prvo prestanite da otvarate svaki slovenački diskont koji se otvori u Srbiji, otvaraju ga predsednici, ministri, predsednici privrednih komora, oni će prvi priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Sa druge strane srpski privrednici ne mogu da otvore ništa u Sloveniji.
Dalje, imate Republiku Srpsku. Neko pokušava da kaže da će Kosovo i Metohija biti presedan. Znači, to ćemo samo izvaditi iz međunarodnog prava i više nigde taj princip neće važiti. Onda Rusija neće priznati Pridnjestrovlje, nećemo imati Abhaziju, Osetiju, Kataloniju, nećemo imati Republiku Srpsku. Znači, to važi samo za Kosovo i Metohiju. Ko to kaže? Kada se međunarodno pravo jednom poruši – nema presedana.
Zato, gospodine predsedniče, i jedan i drugi, gospodo ministri, zašto ne kažete da, ukoliko neko ne poštuje međunarodne ugovore i međunarodne sporazume, Srbija može da prizna nezavisnost Republike Srpske. Da li je Srbija jedina na ovom svetu predodređena da se na njoj vežba međunarodno pravo i da ona bude primer za presedan? Tražite da se u Republici Srpskoj organizuje referendum o nezavisnosti Republike Srpske.
Šta je sa Crnom Gorom? Hoće li vaša bratska Crna Gora, sa kojom ste zajedno, rukovodstvom Crne Gore, oborili vlast 2000. godine, biti jedna od prvih koja će priznati nezavisnost Kosova i Metohije? Kako ćete prema njima reagovati? Bez obzira na nečije poreklo, reakcija mora da bude oštra. Najviše boli kada vas prvi izdaju i prvi udare nož u leđa oni koji na svojoj kapi imaju četiri ''s'' i, u svakom slučaju, ja vas pozivam da to pitanje veoma ozbiljno razmotrite.
Mere koje ćete preduzeti morate unapred da kažete, jer te mere imaju za cilj da ih odvrate od toga. Ako čekate da one to urade pa da posle nešto proglašavate i radite, od toga nema nikakve 'vajde. Te mere će biti prazne, bolje da ih ne preduzimamo posle toga, jer nećemo imati nikakvog efekta.
Naravno, prestanite više, kada sam govorio o nejedinstvu, zaista molim državno rukovodstvo Srbije da proba da malo razgovara, da ne razgovarate između sebe samo na sednicama Parlamenta, pošto sedite jedni pored drugih. Vi sa vašim nejedinstvom u državnom rukovodstvu predstavljate najveću opasnost za nacionalni i državni interes u ovom trenutku, jer ćete ostaviti Srbiju bez vlasti u momentu kada ne znate šta ćete. I ovog puta ponavljam da Srbija treba da razmišlja o vladi nacionalnog jedinstva u ovim teškim trenucima, ne zbog toga da bi neko ušao u vladu ili izašao, nego zbog ozbiljnosti situacije u kojoj se Srbija nalazi.
Ovo govorim zbog toga što je apsolutno neprihvatljivo da u vreme dok celo državno rukovodstvo govori o svemu ovome, tužilac Vukčević kaže da je Ratko Mladić u Srbiji. Kakva su to saznanja? Da li je Ratko Mladić u Srbiji? Vi govorite da nije. Da li taj tužilac zna gde je Ratko Mladić? Zašto ne javi gospodinu Jočiću ili ne znam kome, ko ga trenutno juri, pa da ga uhapse?
Zašto ne uhapsite Vukčevića, jer time što izjavljuje nanosi štetu nacionalnim i državnim interesima, jer vi ubeđujete čitav svet da on nije u Srbiji, ne ja. Mene baš briga, i da je u Srbiji ne bih ga uhapsio, ali siguran sam da nije u Srbiji, jer da je u Srbiji odavno biste ga uhapsili. U svakom slučaju, pretpostavljam da ga nema.
Što se tiče teksta rezolucije, želim da kažem da u njemu nema ništa sporno, što je neprihvatljivo, ali nema ni nekih stvari za koje mi mislimo da treba da budu. Ako je to pitanje taktike ne sporimo, ali, ako je pitanje stava smatramo da treba veoma dobro da razmotrite situaciju.
I šta znači odrednica, koju ste napisali, da se Vlada Republike Srbije posebno obavezuje da u svim okolnostima koje bi mogle nastupiti efikasno deluje na zaštiti života i imovine, prava i sloboda građana pokrajine, a posebno srpskog i nealbanskog stanovništva. Šta to znači, ako u isto vreme govorite da nećete ratovati? Ne govorim ja o ratu.
Šta će se desiti ukoliko dođe do jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije, ukoliko dođe do napada na Srbe na Kosovu i Metohiji, njihovog egzodusa, a KFOR neće reagovati, hoćete li vi reagovati? Šta znači ova odrednica?
U diplomatiji ili u politici nekada je važnije ne reći, nego reći. Ako već nećete da kažete da ćete ratovati, onda nemojte da kažete da nećete ratovati, jer kao što Amerika direktno ohrabruje Albance time što kaže da će priznati jednostranu nezavisnost, time što kažete da nećete da ratujete direktno ohrabrujete one da proglase nezavisnost Kosova i Metohije.
Sada bilo ko da drugačije kaže, kažete da on vodi ratnohuškačku politiku. Kakva je onda ovo odrednica koju ste ovde napisali, ja je tumačim na takav način, ako jedan čovek živi u Gračanici i dođe do napada na njega, vi ste se obavezali da ćete efikasno delovati na zaštiti života i imovine, kako ćete reagovati? Hoćete mu poslati telegram? Hoćete li poslati nekoga da ga evakuiše odatle? Bolje je i poštenije da kažete Srbima sa Kosova i Metohije – pakujte se i krenite u ostale delove Srbije, nećemo vas braniti.
Ne želim da ulazim u detalje ove rezolucije, želim na kraju samo da kažem da mislim da je pitanje Kosova i Metohije važnije od svih drugih pitanja koja u ovom trenutku brinu političku scenu Srbije. Važni su predsednički izbori. Naravno da je važno ko će biti predsednik Srbije, ali, verujte mi, i predsednik Srbije bez zemlje nema neku veliku ulogu u političkom životu Republike Srbije.
U ovom trenutku izgleda sve više zanima i u inostranstvu i u zemlji ko će biti predsednik Srbije, da li će izbori za predsednika Srbije biti pre ili posle proglašenja nezavisnosti, jer jednima odgovara pre, jednima više odgovara posle.
Ovde je reč o tome da svi zajedno treba da se bavimo kako da sprečimo nezavisnost Kosova i Metohije.
Nezavisno od toga, još jednom, ponavljam na kraju, po ko zna koji put, želim da odam zahvalnost i priznanje svima onima koji su branili ovu zemlju kada je bila protivpravno, kako ste napisali ovde, bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, napadnuta od strane onih koji su i tada želeli da otmu Kosovo i Metohiju.
Ovde ste napisali tekst o vojnoj neutralnosti. Mi to imamo 15 godina u našem programu. Sad kad gledam šta ste napisali, mogu da vas pitam iskreno – pa, što ste nas rušili 2000. godine?! U čemu je razlika u vašim stavovima i stavovima SPS-a? (Aplauz.) Ali, dobro, svako shvati da je pogrešio.
Bez obzira što ste nas rušili, mi podržavamo, odbranite vi Kosovo i Metohiju, važnije je to od toga ko je na vlasti, a ko je u opoziciji. Samo bih vas podsetio da ste samo pre tri godine usvojili Rezoluciju o evropskim integracijama u Skupštini Srbije, u kojoj piše da idete ka evroatlantskim integracijama.
Evo, sad ste zaključili svi, i DS i DSS, vojna neutralnost. Ovde piše – vojna neutralnost do referenduma. To je isto i naš stav. Ja vam zahvaljujem što ste došli do stava koji je SPS imala od samog početka.
Naša vojna neutralnost se, da budemo jasni, odnosi na sve. Mi smo prijatelji sa onima koji su naši prijatelji, ali to znači i vojnu neutralnost i od naših prijatelja. To znači vojna neutralnost bez blokova, bez vojnih sila, daj bože da imamo vojne baze naše vojske. Mi nemamo vojne baze naše vojske, a kamoli nekih stranih vojski na teritoriji Srbije.
Na samom kraju, želim da odam priznanje onim našim građanima, Srbima, koji su i pored svega i posle svega i u zoru najavljenih jednostranih akata priznavanja nezavisnosti, ostali da žive na Kosovu i Metohiji. Lako je odavde iz Beograda govoriti o tome koje ćemo poteze da povučemo, ali od naših poteza zavisi njihova sudbina.
Želim da im poručim da su oni prvi u prvim redovima borbe za Srbiju, a oni od nas samo traže da ih u svemu tome ne izdamo. Sve dok ih ne budete izdali, SPS će biti deo jedinstvene državne politike u odbrani Kosova i Metohije. Jer, ukoliko ne bude Kosova i Metohije, nema razloga da postoje ni sve vaše i naša politička stranka. Hvala vam. (Aplauz.)