Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, važeći zakoni koji regulišu oblast bezbednosti saobraćaja su, kao što znate, zastareli i prevaziđeni. Doneti su 1982. i 1988. godine i, kao takvi, sigurno ne odražavaju  duh vremena u kome živimo.
Razvoj putne infrastrukture i automobilske industrije, pre svega, ali i ljudske svesti o stepenu opasnosti prisutne u odvijanju saobraćaja i broju stradalih na putevima, prouzrokuje neminovnost menjanja pravila ponašanja u ovoj oblasti, a samim tim i zakonskih akata.
Mnogobrojne norme u postojećim zakonima o bezbednosti saobraćaja su tehnološki neprimenljive. Pored toga, ubrzan razvoj tehnike iziskuje potrebu novih načina kontrole i primene novih metoda, što dovodi do situacije da na našim putevima u saobraćaju učestvuju vozači i vozila koji značajno ugrožavaju bezbednost saobraćaja.
Takođe, neophodna je jasnija diferencijacija odgovornosti pojedinih subjekata bezbednosti.
Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja pripremao se šest godina. Ideje na kojima počivaju osnovi sistema bezbednosti saobraćaja su proizvod rada interresorne radne grupe, koju su činili predstavnici nadležnih ministarstava, univerzitetski profesori, kao i stručnjaci iz ove oblasti. Zajedničkim radom Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo infrastrukture, uz uvažavanje mišljenja svih drugih ministarstava i stručne javnosti, sačinili su tekst zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji se danas nalaze pred vama.
Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja će na moderniji način, usaglašen sa evropskim standardima, regulisati materiju koja se odnosi na bezbednost saobraćaja na putevima.
Intencija je da se odgovornim za stanje bezbednosti saobraćaja na putevima učine najviši državni organi. U tom smislu se predviđa formiranje tela za koordinaciju koje bi usklađivalo rad ministarstava za poslove saobraćaja, unutrašnje poslove, pravde, prosvete, zdravlja, rada i trgovine i usluga.
Osim ovoga, od strane Vlade formira se i Agencija za bezbednost saobraćaja, koja preuzima niz značajnih ovlašćenja, koja će se finansirati iz cene usluga koju plaćaju korisnici usluga i posebnih naknada za obavljanje poslova koje će Agencija vršiti.
Poslovi povereni Agenciji su u skladu sa savremenim tendencijama u ovoj oblasti i obavezama prema međunarodnim konvencijama i evropskim propisima, a to su poslovi koji će tek usvajanjem ovog zakona početi da se obavljaju ili su ih do sada obavljala pojedina ministarstva u okviru svojih ovlašćenja.
Takođe, Vlada donosi i petogodišnju Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja, na osnovu koje se sačinjavaju godišnji nacionalni planovi za bezbednost saobraćaja.
Odredbama novog zakona se potencira odgovornost porodice, kao i odgovornost organa i organizacija koje se staraju o deci ili su nadležna za obrazovanje i zdravlje u pogledu sprovođenja mera saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja, a sve u cilju sticanja znanja, veština i pozitivnih navika kod građana Srbije za bezbedno učešće u saobraćaju.
U cilju zaštite pešaka predviđena je obaveza upravljača puta da obezbedi postojanje trotoara na delu državnog puta koji prolazi kroz naseljeno mesto. Takođe se uvode i posebne zone, kao što su pešačka zona usporenog saobraćaja, zona 30, zona škole i zona zaštite životne sredine.
Kao jedna od najznačajnijih novina je uvođenje kaznenih poena, koje će vozačima koji u značajnijoj meri ne poštuju pravila saobraćaja izricati postupajuće sudije za prekršaje. Vozač koji sakupi 18 kaznenih poena, kao i vozač koji prouzrokuje saobraćajnu nezgodu sa smrtnom posledicom ili dve saobraćajne nezgode sa telesnim povredama drugih lica, smatraće se nesavesnim, na osnovu čega će mu od strane policije biti oduzeta vozačka dozvola. Vozačku dozvolu vozač može ponovo dobiti tek nakon što u odgovarajućim institucijama dokaže da je sposoban da upravlja vozilom.
Međutim, treba imati u vidu da se institut kaznenih poena ne može primeniti sve dok se novi zakon o prekršajima, čija primena je odložena na neodređeno vreme, ne počne primenjivati. U tom smislu je neophodno hitno uspostavljanje uslova za primenu ovog zakona.
Značajna novina se ogleda u činjenici da vozači mogu da očekuju da prekršajno odgovaraju i kada nisu neposredno zaustavljeni od strane policije.
Naime, predviđeno je da se na osnovu trajnog video zapisa može dokazivati učinjeni prekršaj, tako da vozači koji krše pravila saobraćaja moraju o toj činjenici razmišljati, odnosno biti svesni da mogu odgovarati iako ih tog dana nije zaustavio policijski službenik.
Novina se ogleda i u činjenici da zakon uvodi u pravni sistem svojevrstan vid objektivne odgovornosti vlasnika vozila. Naime, u slučaju da se prevashodno ostvarenim video nadzorom evidentira određeni prekršaj, prekoračenje dozvoljene brzine, prolazak vozila na crveno svetlo semafora, nepropisno parkiranje i slično, a nije moguće utvrđivanje identiteta vozača, uvedena je odgovornost vlasnika vozila, što će u značajnoj meri uticati na promenu svesti i ustaljenih načina ponašanja velikog dela vozačke populacije.
Prvi put se u našem zakonodavstvu uvodi institut probne vozačke dozvole, koja vozačima početnicima stavlja određena ograničenja u upravljanju vozilom: zabrana vožnje u periodu od 23.00 do 05.00 časova, dozvoljenost upravljanja brzinom koja iznosi najviše 90% od propisane brzine, apsolutna zabrana konzumiranja alkoholnih pića, zabrana korišćenja telefona čak i kada vozač poseduje opremu koja omogućava telefoniranje bez ruku, obaveznost adekvatnog označavanja vozila kojim upravlja ovakav vozač, a ukoliko se radi o maloletnom vozaču u vozilu se mora nalaziti i vršiti nadzor tokom vožnje vozač koji poseduje vozačku dozvolu te kategorije najmanje pet godina. Probna vozačka dozvola se može koristiti samo u Republici Srbiji.
Odredbama ovog zakona predviđena je zabrana svim vozačima da koriste telefon i druge uređaje za komunikaciju ukoliko nemaju ili ne koriste opremu koja omogućava telefoniranje bez angažovanja ruku za vreme vožnje. Slična zabrana postoji i za pešaka, kome je prilikom prelaska preko kolovoza zabranjeno da upotrebljava mobilni telefon i da koristi slušalice na ušima.
Kroz ceo zakonski tekst provejavaju odredbe kojima se utvrđuju obaveze periodične edukacije pojedinih kategorija vozača. Tako se raznovrsnim oblicima edukacije i testiranja poznavanja pravila saobraćaja i posedovanja veštine upravljanja vozilom podvrgavaju nesavesni vozači, vozači instruktori, kontrolori tehničkog pregleda, profesionalni vozači. Istovremeno su stvoreni uslovi da se obuka kandidata obavlja na profesionalniji način, u ravnopravnoj konkurenciji pravnih lica koja obavljaju ovu vrlo značajnu delatnost.
Takođe će biti usklađene novčane kazne, koje će se kretati od 3.000, odnosno 5.000, do 50.000 dinara, a predviđen je jedan broj prekršaja za koje se predviđa isključivo kazna zatvora. Radi se o određenim protivpravnim ponašanjima, kod kojih je od strane izvršilaca pokazana bezobzirnost ili očigledna namera da se u značajnijoj meri ugrozi bezbednost saobraćaja.
Novina se ogleda i u činjenici da se izricanje novčane kazne na licu mesta, prekršaji od 3.000 do 5.000, sprovodi tako što policijski službenik učiniocu prekršaja daje nalog za uplatu, popunjen obrazac uplatnice koja se može izvršiti u bilo kojoj poslovnoj banci ili pošti. Smatramo da će činjenica da policijski službenici ne smeju uzimati od građana novac za učinjene prekršaje uticati na smanjenje stepena korupcije u policiji i doprineti profesionalnom radu policijskih službenika.
Donošenjem ovog zakona očekuje se značajnije povećanje nivoa bezbednosti saobraćaja. Međutim, osim činjenice da isti bude donesen, neophodno je da svi subjekti zaduženi za funkcionisanje bezbednosti saobraćaja dosledno i profesionalno ispunjavaju obaveze određene ovim zakonom.
Izmena jednog propisa, makar se ogledala samo u povećanju novčanih kazni, kao što je slučaj sa izmenama postojećeg Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, kada su početkom 2002. godine značajno povećane novčane kazne, svakako utiče na promenu svesti građana koji po istom postupaju.
Primera radi, u toku 2001. godine značajno je pogoršano stanje bezbednosti saobraćaja. Reagujući na ovako nepovoljno stanje bezbednosti izmenama Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima početkom 2002. godine povećane su zaprećene novčane kazne, kao što je u sadejstvu sa preventivnim kampanjama i pojačanom aktivnošću saobraćajne policije na otkrivanju i sankcionisanju saobraćajnih prekršaja dovelo do značajnog smanjenja, kako broja saobraćajnih nezgoda, tako i nastalih posledica.
U saobraćajnim nezgodama koje su se dogodile u 2001. godini poginulo je 1.275 lica, dok je u 2002. godini broj poginulih u saobraćajnim nezgodama, znači posle promene Zakona, smanjen za 421 lice, tj. poginulo je 854 lica. Donošenjem ovog zakona i njegovom doslednom primenom očekuje se kontinuirano unapređenje nivoa bezbednosti saobraćaja, sa ciljem da se do 2012. godine broj poginulih lica u saobraćajnim nezgodama smanji za 50% u odnosu na broj poginulih iz 2001. godine.
Želim da kažem da je 17.000 lica izgubilo život od početka devedesetih godina u saobraćajnim nezgodama. Ovakva očekivanja se mogu ostvariti značajnim permanentnim i aktivnim angažovanjem svih subjekata koji utiču na stanje bezbednosti saobraćaja, s obzirom da pozitivni trendovi počinju da opadaju, što jasno ukazuje da zaprećene kazne deluju samo privremeno. Drugim rečima, po usvajanju novog zakona možemo očekivati povećanje nivoa disciplinovanosti svih učesnika u saobraćaju, te samim tim i poboljšanje bezbednosti saobraćaja na putevima Srbije u dužem vremenskom periodu.
Međutim, takvo stanje se narednih godina mora održavati i poboljšavati samo doslednom primenom svih instituta koje zakon predviđa i aktivnim učešćem svih subjekata kojima zakon daje određene obaveze i dužnosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, nije cilj donošenja ovog zakona uvođenje drakonskih kazni protiv vozača, odnosno učesnika u saobraćaju. Cilj ovog zakona jeste da se smanji broj poginulih i povređenih u saobraćajnim nezgodama, jer u Srbiji godišnje između 800 i 900 lica izgubi život u saobraćajnim nezgodama.
Takođe smo svesni da je neophodno, u tom smislu, učiniti odgovornim sve državne i društvene subjekte koji učestvuju u procesu saobraćaja na putevima. Znači, od sistema edukacije, do kvaliteta samih puteva i signalizacije na putevima, pa i do same kontrole saobraćaja od strane saobraćajne policije.
Mi ovim predlozima želimo i da iskorenimo korupciju koja se povremeno javlja od strane onih organa koji treba da se bave kažnjavanjem onih koji su odgovorni za saobraćajne nezgode. Cilj ovog zakona jeste da svi moraju da shvate da se mora prestati sa praksom da, kada se pređe granica i uđe u druge države, koje imaju mnogo oštrije kazne od nas, tamo svi poštuju saobraćajne propise, a da ovde, u našoj zemlji, svi smatraju da mogu izbeći kazne zbog saobraćajnih prekršaja.
Zato smo se trudili da u pripremi ovog zakona, koji je, inače, dugo godina donošen i usaglašavan, poštujemo mišljenje svih državnih organa koji učestvuju u procesu saobraćaja na putevima, ali i stručne javnosti, profesora univerziteta, shvatajući istovremeno da se ipak ne može prihvatiti sto različitih rešenja kada se mora odabrati samo jedno.
Zato i vas poslanike pozivam na jedan veoma odgovoran odnos prema ovom zakonu, u smislu da će naša dva ministarstva, koja su ovlašćeni predlagači, Ministarstvo za infrastrukturu i MUP, veoma profesionalno i konstruktivno razgovarati sa svim poslaničkim grupama vezano za sve amandmane koji su podneti i da smo spremni da prihvatimo sve ono što mislimo da će doprineti poboljšanju teksta ovog zakona. Neke od tih amandmana smo već u pripremi ove sednice prihvatili.
Ono što je veoma bitno jeste da rezultat ovog zakona zaista bude ono što sam i rekao na kraju, a to je da se veoma smanji broj poginulih u saobraćajnim nesrećama. Svi moramo da shvatimo da je jedan sekund ponekad bitan i da se zbog jedne sekunde nepažljive vožnje mogu uništiti i sopstveni život i život svoje porodice i život drugih ljudi i drugih porodica.
Zato vas, s jedne strane molim, a s druge strane i pozivam da, učestvujući u raspravi o ovom predlogu zakona, svi pokušamo da dođemo do najboljeg teksta zakonskog predloga, da ga usvojimo i da, naravno, u primeni ovog zakona nema nikakvih izuzetaka.
Jednostavno, da shvatimo da je bezbednost saobraćaja na putevima od životnog interesa za svakog građanina ove države.
I Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za infrastrukturu su spremna da u ovim danima, kada se raspravlja o ovom zakonu, prihvate sve predloge koji bi se možda učinili boljim od onih koji su predloženi u ovom tekstu zakona. Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Uvažio sam predlog gospodina Ostojića. Samo sam gledao kako ste se vi ponašali, pa sam mislio da tako treba. U svakom slučaju, mislim da je zaista dobro da se govori stojeći. Nastaviće se rasprava. Ministar Mrkonjić i ja smo ovlašćeni u ime Vlade, pa ćemo biti ovde za vreme rasprave i u načelu i u pojedinostima, ili on ili ja, ali samo želim da kažem jednu rečenicu, da znate.
Do sada od novca za saobraćajne prekršaje ni jedan jedini dinar nije išao policiji, išao je u budžet Republike Srbije. Sada je predviđeno da 30% ide lokalnim samoupravama, a 70% da ide u budžet Srbije, odnosno da radno telo raspoređuje tri četvrtine od tih 70%, da ide policiji, a ostatak Agenciji za bezbednost saobraćaja itd.
Izneli ste neke primedbe, koje su se mogle čuti od jednog dela stručne javnosti u vreme ove rasprave. Samo želim da vam kažem da je od tog momenta, kada ste i vi to usvojili i predložili, došlo do izmene ovog zakonskog teksta, tako se da neke od ovih stvari o kojima govorite već nalaze u zakonskom predlogu, kao što je predlog za formiranje Agencije za bezbednost saobraćaja.
Želim samo još ovo da dodam. O ovome se dugo raspravlja, već šest godina, ovo je zajednički predlog Ministarstva za infrastrukturu, Ministarstva unutrašnjih poslova, profesora univerziteta itd., ali je nemoguće da baš svaki profesor ili svako udruženje koje se bavi ovim bude zadovoljno samim tekstom zakona. Ali, nezavisno od ove procedure, predložiću da se iskoristi poslovnička mogućnost da između načelne rasprave i glasanja eventualno nadležni odbori predlože ako imate neko rešenje za koje mislite da je pravo.
Ovo nije političko pitanje, zato mi je žao, ne želim da komentarišem sve ovo. I inače je smanjen broj poginulih na putevima u odnosu na 2001. godinu, ali nama je cilj da učinimo sve što možemo da se smanji broj žrtava, da se smanji broj saobraćajnih nezgoda, da se društveni i državni subjekti učine odgovornim i da se iskoreni korupcija. A uloga policije u svemu ovome sigurno nije i neće biti da ona bude i predavač i sudija, jer policija ne izriče ove kaznene poene, policija ne oduzima dozvole, to radi sudija za prekršaje, a policija u ovom slučaju ima samo tu ulogu kontrole u saobraćaju.
Izvinjavam se što sam možda produžio neki minut, ali to je samo zbog toga da ne bismo ostali bez odgovora. Znači, apsolutno smo otvoreni. I inače smo nekoliko meseci odlagali da ovo pošaljemo u parlament, želeći da čujemo sve primedbe koje se mogu čuti u javnosti. Ali, ako imate mnogo različitih predloga, morate se opredeliti za jedan, ne mogu svi da budu zadovoljni. Mislim da je suština zakona dobra, da je zakon neophodan i zato bih vas sve pozvao da iznesemo sve predloge i da, na kraju, u interesu običnih građana, glasamo za ovaj predlog zakona. Zahvaljujem i izvinjavam se još jednom.

Zahvaljujem. Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine Nikoliću, sigurno da je u poslednjim mesecima bilo nekoliko napada na ovlašćena službena lica, odnosno pripadnike policije i MUP. Nažalost, neki od njih su bili fatalni. Jedan policajac je izgubio život, a kao što vam je poznato, noćas je na policajca Biorca iz Novog Pazara nepoznato lice pucalo u leđa. Malo pre sam došao iz Kragujevca, obišao ranjenog policajca koji je trenutno u stabilnom stanju, ne preti mu životna opasnost.
Apsolutno se slažem s vama u ovom predlogu, s tim što moram da kažem da to nije resor Ministarstva unutrašnjih poslova, nego Ministarstva pravde.
Pošto je ta materija regulisana Krivičnim zakonikom, apsolutno se slažem i zalažem za to da se pooštre kazne za napad na ovlašćena službena lica. Mislim da je to veoma bitno.
Apsolutno se slažem sa svim kritikama i rečima koje su se javljale u javnosti. Svaki policajac mora da se ponaša u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima. Zalažem se apsolutno, i u praksi to primenjujem, da se najstrože kažnjavaju svi primeri zloupotrebe i prekoračenja službenih ovlašćenja, ali s druge strane, svaki napad na ovlašćeno službeno lice, u ovom slučaju pripadnike policije i MUP, na neki način predstavlja jedno od najtežih krivičnih dela i u mnogim državama u svetu je to upravo tako i regulisano.
Imajući u vidu da je od 1992. godine skoro hiljadu policajaca izgubilo život na svojim službenim zadacima (ne samo u ratu, za vreme bombardovanja itd., nego i pri obavljanju svakodnevnih policijskih dužnosti), mislim da je neophodno da se ne samo zakonski definišu strože sankcije, nego da se i kroz sudsku praksu definiše da sankcije koje se izriču od strane sudova ne budu na nekom minimumu koji je predviđen zakonom.
U nekim sredinama, kao kada sam obišao policajca koji je ranjen u Novom Sadu, rečeno mi je da u tom kraju ne znam koliko godina nije izrečena nijedna presuda protiv nekoga ko je izvršio napad na ovlašćeno službeno lice.
U svakom slučaju, to je veoma teška profesija, svakog dana ste pred očima javnosti, i zato mislim da je veoma bitno da s jedne strane policajci znaju da ne smeju da prekoračuju svoja ovlašćenja, ali s druge strane svi moramo da znamo da bez opšteg poverenja između građana, države, političke javnosti i medija u policiju nema ni uspešne borbe protiv kriminala, nema stabilnog javnog reda i mira, borbe protiv terorizma i svega ostalog što spada u nadležnost MUP.
Mislim da je to pitanje koje prevazilazi stranačke odnose. Slažem se s ovom inicijativom, a to je zahtev i našeg ministarstva i sindikata koji deluju u okviru našeg ministarstva. Trebalo bi razgovarati u okviru promena zakona koji se predviđaju da se pooštre sankcije koje su predviđene za krivično delo napad na ovlašćeno službeno lice, koje se već nalazi u Krivičnom zakoniku. Zahvaljujem.

Povodom pitanja vezanog za sastanak na jugu Srbije, ne raspolažem u ovom trenutku informacijama o tome da li je taj sastanak održan ili ne. To pitanje možete da uputite i svom kolegi narodnom poslaniku gospodinu Halimiju, koji je ovde prisutan.
U svakom slučaju, želim ovde javno da kažem da će Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzeti sve što je u našoj nadležnosti da spreči svako narušavanje teritorijalnog integriteta naše zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, pošto se sednica neće nastaviti dalje po sledećoj tački dnevnog reda, mogu da pričam i malo duže, mada sam mislio da pričam kratko. Jedno sat vremena je, valjda, zadovoljavajuće.
Želeo bih da podsetim na istorijat pravljenja novih putnih isprava. Nove pasoše nije izmislilo Ministarstvo unutrašnjih poslova na čijem sam čelu ja, niti Vlada na čijem je čelu Mirko Cvetković, nego prethodna vlada. U ovom parlamentu smo usvojili Zakon o putnim ispravama 2007. godine. U tom sazivu parlamenta, čiji sam i ja tada bio član, i mojim glasom je usvojen taj zakon, kojim je definisano da važnost novih pasoša traje do kraja ove godine, tada je to bila sledeća godina.
I tada je bilo različitih stavova, i tada se postavljalo pitanje da li će se stići ili se neće stići, da li je u pitanju rok koji je previše kratak itd. Želeo bih da kažem da se kasnilo sa početkom izrade pasoša, ali nisam kasnio ja i ovo ministarstvo, kasnila je prethodna vlada. Ja sam izabran za ministra unutrašnjih poslova 7. jula ove godine.
Tada je počelo sa izdavanjem pasoša. I zato vas molim, one koji su bili članovi prethodne vlade, nemojte tako olako da dajete kritike. Neko ovde kaže da Vlada nije uspela da održi obećanje. Tačno, ali prethodna vlada, koja je predložila i izglasala ovaj Zakon o putnim ispravama (u kojoj je bila i DS, naravno).
U svakom slučaju, ja sigurno nisam bio član te vlade. Preuzeo sam MUP 7. jula, a 28. jula sam već podneo zahtev Vladi Republike Srbije i Narodnoj skupštini da se produži rok za važenje starih pasoša. I to je ovde jedan poslanik rekao, ne sećam se koji, možda gospodin Šormaz ili neko drugi, svejedno. Dugo vremena sam čekao da ovaj zakon dođe na dnevni red. Moram da vam kažem da su postojali veliki problemi u izradi pasoša. Prvo, mislim da je loše zakonsko rešenje. Nije ovde reč o tome da je MUP dao nekom drugom da izrađuje pasoše. Zakonom koji je usvojen definisano je da pasoše izrađuje NBS, odnosno Zavod za izradu novčanica.
Mislim da to nije dobra odluka, zato što MUP nema nikakvog uvida niti nadležnosti u procesu koji se tamo vrši. Kasnilo se, između ostalog, i zbog toga što nisu bila obezbeđena sva potrebna sredstva. Ovde je to i napisano - sredstva koja su potrebna za kupovinu softvera, za kupovinu mašina, za izradu pasoša, polikarbonatske stranice itd.
Mislim da je to rešenje loše. Zašto je loše? Želim da kažem svim građanima Srbije koji se ljute na MUP da treba da znaju da nijedan dinar koji oni plaćaju ne ide MUP-u, nego ide Zavodu za izradu novčanica, odnosno Kovnici novca, a oni naši činovnici što rade u policiji, rade na osnovu prihoda koje dobije MUP iz budžeta. Znači, nama je u izradi pasoša, praktično, ostao taj deo koji se tiče toga da utvrdimo specifikaciju kakav pasoš treba da bude i da sačekamo da se taj pasoš izradi i da naši radnici prime te zahteve i aplikacije na šalterima.
Objektivno, i 7. jula, od kada je krenulo izdavanje pasoša, bilo je jasno da, shodno tehničkim kapacitetima koji postoje u MUP, shodno dinamici izrade novih pasoša i očekivanjima koliko će građana kada da se prijavljuje, neće moći svi građani Srbije da do kraja ove godine zamene stare pasoše, odnosno izvade nove. Zato je naš predlog bio da se produži važenje starih pasoša još jednu godinu.
Znači, nije pitanje broj 1. evropskih integracija i ''bele šengen liste'' nužno izrada novog pasoša, ali jeste uslov bezbednost ličnih dokumenata. Baš zato je MUP i u prošlom sazivu, praktično, krenulo u izradu novih ličnih dokumenata, nove lične karte i novog pasoša.
Takođe, dogovorili smo se da, tehnološki gledano, pratimo te procese koji se dešavaju u zapadnoj Evropi. Zašto? Da se ne bi desilo da se posle godinu dana, kada mi nateramo naše građane da zamene pasoše, neko seti i kaže da su izmišljeni novi programi i softveri, pa za tri godine uzimamo nove pasoše.
Građani Srbije ne mogu da budu roba za nečije neznanje ili da trpe posledice loše vođene politike! Ja ću to u MUP-u isterati, i u NBS, i u Zavodu za izradu novčanica, utvrdiću svu odgovornost ukoliko postoji bilo kakva tehnička greška koja će terati da građani Srbije to moraju da rade u narednom periodu.
Tehnologija napreduje. Od kraja 2009. godine morate na čip da stavljate i otisak prsta. Naš čip na pasošu mora da ima tehničke mogućnosti da tako nešto primi. Engleski sistemi već podrazumevaju tzv. "iris sistem", odnosno identifikaciju putem zenice oka. Sve to moramo da znamo, a ne samo da govorimo o evropskim integracijama kao "Oče naš", a da pri tome ne znamo šta to znači u tehničkim stvarima.
Jer, ovde je reč o tome da mi moramo da ispunimo ne političke uslove kada je reč o liberalizaciji viznog režima. Moramo da ispunimo sve, i zakonske i tehničke, uslove kako bi naše granice bile bezbedne, lična dokumenta bila bezbedna, jednostavno, da se stvori takav sistem koji je u saglasnosti sa ''šengenskim sistemom'', da bismo mogli da budemo deo ''šengenskog prostora, odnosno', to je kraj, da bismo mogli uopšte da budemo na ''beloj šengen listi''.
Nije pomeren početak izrade pasoša posle dolaska nove vlade. On je pomeren još u vreme tehničke vlade. Nije se počelo na vreme. Ali, i da se počelo na vreme, ne bi se stiglo. Zato mislim da, kada ovde govorimo o tome, možemo mi sada da optužujemo jedni druge koliko hoćete, ali hoću da kažem samo da je ovo posao koji moramo da odradimo. Zaista bih vas sve zamolio da, nezavisno od partijskih razlika, ne izazivamo dalju dezinformisanost naših građana. Znači, naši pasoši važe, oni će važiti i posle Nove godine.
Pošto me je Dragan Todorović pitao da li će građani imati problema, neće imati problema.
Ali, isto pitam – kada će Skupština usvojiti taj predlog zakona? Ako ga usvojite, građani Srbije neće imati problema posle 1. januara sledeće godine. (Aplauz.)
Želim da završim ovo u jednom dobrom duhu. Mislim da je veoma važno da se što pre usvoji ovaj zakon, zato što u skladu sa Ustavom Republike Srbije drugi član ovih izmena i dopuna Zakona glasi da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".
Zaista vas molim još jednom, ne kao ministar ili kao neko ko se bavi ovim poslom, nego u ime građana Republike Srbije, da bismo mogli da završimo sve ove formalnosti koje će omogućiti građanima Srbije nesmetano putovanje u narednom periodu.
Da sada ne dužim oko ovoga, bilo je nekoliko pitanja, gospodin Todorović je postavio pitanje što se tiče smrti Panića. Kao što znate, po tome se vodi postupak. U toku su prikupljanja potrebnih obaveštenja. Tužilaštvo, sud i policija će utvrditi ko je odgovoran za smrt Ranka Panića.
Želim ovde jasno da kažem svima, i to govorim i povodom ovih slučajeva u Aranđelovcu ili u nekim drugim mestima, kao ministar ću se boriti svim svojim snagama za poboljšanje statusa policije, za poboljšanje odnosa države prema policiji, zbog specifičnosti posla kojim se policija bavi. Ali ću, s druge strane, takođe insistirati da se policija strogo pridržava zakona, da poštuje ljudska prava i, naravno, da svako ko je prekršio ili prekoračio svoja ovlašćenja, za to odgovara.
Policija je tu da služi narodu, narod treba da poštuje policiju. Naravno, svako ko prekorači ovlašćenja ili prekrši zakon, treba da se nađe tamo gde mu je mesto.
Gospodin Buha me je pitao o Hrvatskoj. Ne vidim ga, mislim da je izašao. U svakom slučaju, kada sam bio u poseti, a želim da kažem da policije u regionu moraju da sarađuju, bez obzira na političke stavove država čiji smo ministri ili poslanici, jer, znate kako, u svim organizovanim kriminalnim grupama uglavnom su predstavnici svih naroda bivše Jugoslavije, koji se izuzetno dobro slažu kada je u pitanju organizovani kriminal. Da bismo mogli da se borimo protiv organizovanog kriminala, nužna je saradnja policija u regionu.
Naravno, tada sam razgovarao i sa predstavnicima Srba u Hrvatskoj, sa gospodinom Pupovcem i gospodinom Uzelcem. U svakom slučaju, država Srbija treba da vodi računa o Srbima koji žive u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Crnoj Gori i, kao što znate, naš Ustav je dozvolio i pravo svima onima koji se tako osećaju da imaju i srpsko državljanstvo.
Na samom kraju, da ne bih ipak prekoračio, mada imamo vremena, u svakom slučaju, bez obzira što možda rasprava nije bila usmerena tačno na ovu temu, želim da kažem da je ovo zakon koji se tiče svih građana i, nezavisno od toga, pozvao bih sve političke stranke koje sede u ovom parlamentu, pozvao bih i rukovodstvo parlamenta i vladajuću većinu da dobro osmisle dalji nastavak rada parlamenta, kako bismo mogli da dovedemo do kraja ovo zasedanje. Mislim da bi bilo katastrofalno da građani Srbije zbog toga što mi ne možemo da donesemo ovaj zakon u predviđenom roku, imaju problema zbog svojih pasoša.
U svakom slučaju, gospodine Todoroviću, zaista ne optužujem, kao što sam rekao, ni opoziciju, ni vlast. Mislim da svi snosimo odgovornost prema građanima Srbije. Nisu nas građani Srbije ovde birali da im zagorčavamo život, nego da im pomognemo da mogu da rešavaju svoja osnovna životna pitanja. Ovo je pitanje od osnovnog značaja za sve ljude.
Mi imamo na hiljade zahteva, pisama, pitanja da li pasoši važe ili ne važe. Želim da vam kažem samo ovo - do sada je primljeno 162.196 zahteva za nove pasoše. U inostranstvu su otvorena tri mesta - Diseldorf, Pariz i Beč, i primljen je 881 zahtev. To je mali broj ljudi koji ima nove pasoše. I dalje najveći broj građana Srbije koji imaju pasoše, imaju stare pasoše.
Zato mislim da je od interesa da pronađemo način kako da se ovaj zakon izglasa, da stupi na snagu kako bi građani Srbije mogli nesmetano da putuju i posle 31. decembra ove godine.
Naravno, i ja mislim, takođe, da je ovaj zakon trebalo još ranije da se nađe na dnevnom redu Skupštine, a ne da čeka poslednje dane. Verovatno je uvek bilo nekih prečih tema, verovatno se smatralo da je to jedan tehnički zakon, tehničko pitanje, jedan član zakona itd.
Nevezano za to da li je neko u vlasti ili opoziciji, u svakom slučaju, zamolio bih sve poslanike da, kada glasamo o ovome, imamo u vidu da je ostala svega, praktično, još polovina ovog meseca za realizaciju, za donošenje ovog zakona, za stupanje na snagu, znači, osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" i, naravno, ono o čemu je gospodin Todorović govorio, potrebnih koordinacija sa drugim policijskim institucijama širom sveta i preko Ministarstva spoljnih poslova sa svim državama, kako naši građani ne bi imali problema kada putuju.
Želim da upozorim sve građane Srbije da nemaju razloga za preveliku brigu, zato što sam siguran da ćemo i narodni poslanici i svi mi koji sedimo ovde imati odgovoran odnos prema ovom pitanju, kako građani Srbije ne bi bili na šteti. Hvala vam puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, danas je na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije Predlog zakona o izmeni samo dva člana važećeg Zakona o putnim ispravama. Kao što znate, Zakon o putnim ispravama je počeo da se primenjuje 9. aprila ove godine. Inače, on je donet pre nekoliko godina u ovoj narodnoj skupštini.
Članom 53. ovog zakona utvrđeno je da pasoš, diplomatski pasoš i službeni pasoš, izdati pre tog dana, važe do roka navedenog u toj ispravi, a najduže do 31. decembra ove godine.
Zbog tehničkih nemogućnosti, i posle 9. aprila 2008. godine nastavilo se s izdavanjem starih pasoša, saglasno Pravilniku o obrascima pasoša, diplomatskog pasoša i službenog pasoša. Nakon što su se tehničke mogućnosti ispunile, 7. jula ove godine, u svim područnim policijskim upravama u Ministarstvu unutrašnjih poslova, počelo se s prijemom zahteva za izdavanje biometrijskih pasoša, propisanih ovim zakonom, ali su se i dalje primali zahtevi za izdavanje starih pasoša.
Od 1. novembra ove godine, u Republici Srbiji, u područnim policijskim upravama, primaju se isključivo zahtevi za izdavanje biometrijskih pasoša, dok je u inostranstvu tek tada, odnosno 3. novembra, započeo prijem tih zahteva, i to samo u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u Parizu i Dizeldorfu.
Zanimljivo je da od 1. novembra do sada primljeno svega 142 zahteva za izdavanje novih pasoša u ova dva diplomatsko-konzularna predstavništva.
Zbog toga, očigledno je da bi se, ukoliko se ne produži rok važenja starih pasoša, u najnepovoljnijem položaju našli, pre svega, građani koji žive u inostranstvu, a naravno da bi ta odredba pogodila i građane koji žive ovde, kod nas, a koji nisu stigli da uzmu nove pasoše.
Napominjemo da je do sada, u Ministarstvu unutrašnjih poslova, primljeno 114.815 zahteva, a izdato 80.747 biometrijskih pasoša. Nova dokumenta se danas izdaju znatno brže nego što je predviđeno zakonom, od jednog do deset dana na teritoriji Beograda, a u unutrašnjosti, zbog toga što je potrebna dostava kurirom, izdaju se u proseku za 15 dana.
Izdavanje pasoša na starom obrascu, kao što sam rekao, prestalo je 1. novembra, tako da se sada nedeljno za nove pasoše primi preko 12 hiljada novih zahteva.
Takođe, želim da vas obavestim da je od 14. aprila, do 17. novembra ove godine, na celoj teritoriji Srbije ukupno primljeno 257.042 zahteva za izdavanje novih ličnih karata, od čega 184. 864 zahteva za lične karte sa čipom i 72.178 zahteva za lične karte bez čipa.
Želim da vas informišem da je, pošto je u isto vreme bilo moguće izdavanje i starih i novih pasoša, zbog veoma kratkog roka izmene pasoša i zbog gužvi koje su se pojavile pred odmore, u leto, do sada, u toku ove godine, izdato 342.000 pasoša na starom obrascu, znači, tri puta više nego novih pasoša. Zato smo doneli odluku da od 1. novembra prestane izdavanje starih pasoša.
U vreme kada je donošen Zakon o putnim ispravama, razmišljalo se da krajnji rok za zamenu pasoša bude 31. decembar ove godine. Očigledno je da taj rok ne može biti dovoljno dug za zamenu svih starih pasoša.
Takođe bih podsetio i pozvao sve građane Srbije, pošto je Predlog ovog zakona da stari pasoši važe do kraja sledeće godine, da odmah počnu sa zamenom starih pasoša i izdavanjem novih, kako bismo sprečili da se, u periodu koji će nam sigurno doći u drugoj polovini sledeće godine, ponovo pojave velike gužve u policijskim upravama.
Naravno, želeo bih samo još jednom da podsetim da je ovo jedno od veoma važnih pitanja i na tzv. mapi puta ka približavanju EU, jer taj put, o čemu sam govorio prošlog puta, ima dva koloseka.
Jedan je približavanje članstvu u EU, koji može da zavisi i od određenih političkih razloga, a drugi kolosek je put ka liberalizaciji viznog režima, koji će, pre svega, zavisiti od toga koliko smo spremni da donesemo zakona u Skupštini i da ih primenjujemo, naravno, i koliko ćemo uspeti da zaštitimo i kontrolišemo državne granice, da sprečimo ilegalne migracije, sve oblike organizovanog kriminala i koliko ćemo uspeti da imamo dokumenta koja će biti validna i koja će sprečiti bilo kakvu mogućnost zloupotrebe.
Izdavanje novih pasoša je veoma značajan podatak i veoma značajna činjenica u oceni pređenog puta Srbije ka EU. Naravno, promena ovog zakona jeste i tehničko, ali i pitanje koje je od koristi za građane Srbije. Zato želim da kažem, pošto je Predlog zakona o putnim ispravama, praktično, usvojila Skupština u prethodnom sazivu, očigledno je da je bilo nemoguće da se u proteklih nekoliko meseci zamene svi pasoši. Da ne bi građani Srbije imali problema, da im ne bi samo do kraja ove godine važili pasoši, predlažemo da stari pasoši važe do kraja sledeće godine, a da se, koliko je to moguće, brzo krene s izdavanjem i podnošenjem zahteva za nove dokumente, kako bi se izbegle gužve.
Takođe bih želeo da podsetim da će liberalizacija viznog režima, koja kad god da dođe, važiti samo za nosioce novih pasoša, a ne i starih pasoša. Zato, pošto je u pitanju zakon koji je od interesa za sve građane Srbije, pozivam sve političke stranke da glasaju za ove izmene i dopune Zakona o putnim ispravama. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, ja ću samo dati nekoliko informacija na osnovu rasprave koja se ovde čula. Prvo, želim da odgovorim na pitanje koje mi je uputio Odbor za odbranu i bezbednost. Poternice koje su naši pravosudni organi izdali protiv lica koja se terete za dela terorizma su i dalje na snazi, i centralna poternica i međunarodna poternica protiv Haradinaja, Čekua i Tačija. One su i međunarodne poternice, ali se, kao što i sami kažete, očigledno, ne postupa po njima.
Želim povodom ovog predloga zakona, koji ste imali pred sobom, da kažem da je MUP to poslao u skupštinsku proceduru, odnosno u Vladinu proceduru, bukvalno, u julu, odmah posle izbora nove vlade Republike Srbije. Zašto? Zato što je odmah bilo jasno da je nemoguće ispuniti ono što piše u Zakonu, a to je da se do kraja godine obavi zamena starih pasoša novim pasošima.
Želeo bih da skrenem pažnju i otvoreno da kažem da tu nema mnogo filozofije. Odgovornost, zaista, leži na državi. Doneli smo Zakon prošle godine. Definisali smo rokove, za koje se ispostavilo da nisu realni, kasnilo se u pripremi i tehnologije i svega ovoga o čemu se govorilo i, umesto da se krene u aprilu, krenulo se 7. jula. Nije moguće bilo do kraja godine promeniti sve pasoše, zato je naš logični predlog bio, da se građani ne bi nalazili u nezgodnoj situaciji, da do kraja godine istekne važenje pasoša, da produžimo važenje do kraja sledeće godine. Kada govorimo o odgovornosti, odgovornost, sada mogu da kažem, jeste na onima koji su bili pre mene. Oni koji su bili u jednoj ili drugoj stranci u toj vladi mogu da kažu da je odgovornost na jednima ili drugima. Odgovornost je na svima onima koji u određenom trenutku vrše vlast.
Zakon je donet prošle godine. Da li su sva zakonska rešenja i procedure koje su tada donete bile najbolje, o tome treba da razgovaramo. Apsolutno se slažem s onim što je govorio gospodin Buha, da treba da radimo dalje na pojednostavljenju procedura. Želim da obavestim građane Srbije da će MUP učiniti sve da, čak, dođemo do te faze da građani ne moraju lično da dolaze, već ćemo otvoriti portal, gde bismo sve te zahteve primali na takav način. Naravno, to podrazumeva i ono što smo već uradili, a to je da, kad građanin dođe, može u isto vreme, o isti trošak, da završi izdavanje, odnosno prijavljivanje za nove dokumente, i za ličnu kartu i za pasoš.
Želim da podsetim samo, da ne bi bilo dileme, da je u proteklih devet godina izdato tri miliona i 900 hiljada pasoša, ali to ne znači da tri miliona i 900 hiljada ljudi ima pasoš. Pasoš ima nešto više od 10% građana. Znači, ima oko milion ljudi pasoš Srbije, odnosno SRJ. U tom smislu, godišnje se izdaje negde od 300 do 550 hiljada pasoša. Zato smo mi ostavili ovaj rok.
Mi primamo 12.000 zahteva za izdavanje novih pasoša nedeljno, osposobljeni smo da se u ovom trenutku može izdavati 60.000 pasoša mesečno, novih pasoša. U svakom slučaju, mislimo da će do kraja sledeće godine građani Srbije moći da imaju dovoljno prilike da promene svoja lična dokumenta.
Podsetio bih da lične karte ne moraju da se menjaju još. Njihova važnost ističe tek 2011. godine. Naravno, ističe kada mu istekne rok u ličnoj karti, osim ukoliko nemaju trajne lične karte. U svakom slučaju, želim, takođe, da podsetim da je u proteklih nekoliko godina zaista mnogo uloženo u tehnologiju i u tome je gospodin Todorović u pravu. Znači, od 2001. godine, pa nadalje, ulagano je i otvarano više ugovora koji se tiču ličnih dokumenata, za opremu, za akviziciju i personalizaciju. Znači, reč je o ličnim kartama, pasošima, vozačkim dozvolama, saobraćajnim dozvolama.
Znači, ne računajući troškove koje će ZIN imati na osnovu izrade pasoša, do sada je 98 miliona evra, u proteklih osam godina, potrošeno u te svrhe. Ugovor ZIN-a za izradu pasoša je oko 29 miliona evra. Moram, takođe, da kažem svima ovde, potpuno otvoreno i iskreno, 2.000 dinara koje građani plaćaju za pasoše ne ide MUP-u, sve ide Zavodu za izradu novčanica, za izradu pasoša, tako da kad građanin dođe, on plati 2.000 dinara i 170 dinara za republičku taksu, koja, takođe, ide u budžet Republike Srbije. Znači, MUP od izrade novih pasoša nema nijedan jedini dinar prihoda.
Mislim da je to potpuno, ako me već pitate, nelogično, zato što i Zavod za izradu novčanica, odnosno Narodna banka Srbije, ne rade sami to za šta su dobili ovlašćenja po Zakonu, nego raspisuju tender i daju posao drugima.
Ne vidim zašto bi to neko uradio u ime ovlašćenog državnog organa kao što je MUP. Ali, to je definisano Zakonom koji je usvojen prošle godine.
Dalje, mislim da je nama interes da se ukinu vize prema svima, odnosno da naši građani imaju bele liste, da tako kažem, sa svim državama u svetu. Nama je interes da se ukinu i šengen vize, ali nam je interes i da se ukinu vize sa Rusijom, s Ruskom Federacijom. To će biti naša politika u narednom periodu. To nije samo posao MUP-a, to je posao i Ministarstva spoljnih poslova, ali ćemo se truditi da i u razgovorima s Ruskom Federacijom, zbog prijateljskih odnosa koje imamo, takođe, dođemo do toga da se ukinu vize građanima Srbije kada putuju u Rusku Federaciju. Naravno – beli šengen jeste uslov za razgovore sa evropskim državama i drugim zemljama, eventualno, o liberalizaciji viznog režima.
Kada je reč o pasošima za Albance, mi smatramo Kosovo i Metohiju sastavnim delom Srbije i mi njima izdajemo pasoše. Kao što ste videli, od ovih 100 hiljada izdatih pasoša, jedan deo pasoša je već izdat na teritoriji gde su područna sedišta MUP-a i, naročito, u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, gde se i dalje izdaju stari pasoši. Moram da kažem da je i u Beču počelo izdavanje pasoša, znači, izdavanje novih pasoša.
Na kraju, ovde ste postavili nekoliko pitanja. Želim da vam kažem za prekategorizaciju prelaska kod Sombora, a bilo je još pitanja vezanih za granične prelaze. Granični prelazi, otvaranje novih graničnih prelaza nije isključiva nadležnost MUP-a. Postoji zajednička komisija koja se tiče graničnih prelaza, u kojoj se nalaze i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, tu je i Ministarstvo finansija, infrastrukture itd.
Mi smo ovaj predlog za koji ste me konkretno pitali, vezano za Sombor, dali u proceduru. Reč je o tome da taj prelaz treba, prekategorizacijom, da pređe u međunarodni prelaz. Nezavisno od toga, mi ćemo se truditi da s Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, imamo ugovore o malograničnom saobraćaju, kako bi ljudi koji žive na tom području mogli da idu bez viza, odnosno, možda, čak i bez pasoša, kada je reč o državljanima Bugarske, na primer, itd.
O tome sam razgovarao s ministrom unutrašnjih poslova Mađarske, koji se, takođe, pošto je neko ovde spominjao prezime Drašković, preziva Drašković. Ne znam da li je na njega mislio, u svakom slučaju, pošto je verovatno bilo reči o tome da je u prethodnim mandatima Ministarstvo spoljnih poslova razgovaralo o tome, imamo dobru saradnju. Kako je rekao i gospodin Čedomir Jovanović, mi smo ostvarili dobru saradnju s ministarstvima unutrašnjih poslova susednih država. Smatramo da, kada je kriminal u pitanju, ne treba da postoje granice.
Ono što je gospođica Nataša Jovanović rekla, moram da vas informišem da nastavljamo razgovore o dvojnom državljanstvu sa Crnom Gorom. Mi imamo naš zakon o državljanstvu, ovde nije u pitanju naš stav, ovde je u pitanju da li će oni dozvoliti svojim građanima da imaju i naše državljanstvo bez otpusta iz crnogorskog državljanstva. Naš zakon postoji, on će se poštovati i dalje i mi ćemo i dalje primati u državljanstvo Srbije sve one u skladu s našim zakonom. Verovatno ćemo postići dogovor koji bi bio neko kompromisno rešenje, kako bismo omogućili svima onima koji do dana potpisivanja ovog sporazuma imaju dvojno državljanstvo, ili su uzeli dvojno državljanstvo Srbije i Crne Gore, da to mogu da zadrže bez odricanja i gubitka državljanstva Srbije ili Crne Gore.
Na samom kraju, pošto ste ovde govorili o tome šta je sve potrebno za ''Mapu puta'' za EU, neophodno je formirati koordinaciono telo za sprovođenje strategije za integrisano upravljanje granicom. To će biti urađeno u MUP-u do početka sledećeg meseca.
Takođe, izraditi strategiju za suzbijanje ilegalnih migracija, naš rok je početak decembra, izraditi instrukciju o postupanju s krijumčarenim licima, to je već završeno, usvojiti strategiju za borbu protiv organizovanog kriminala i akcioni plan za sprovođenje strategije za borbu protiv organizovanog kriminala, za šta je naš rok, koji smo dali u MUP-u, početak decembra.
Imenovali smo nove članove Saveta za borbu protiv trgovine ljudima i nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima. Takođe, cilj je da se do 25. novembra usvoji akcioni plan za primenu strategije za borbu protiv trgovine ljudima. Čekamo termin da potpišemo sporazum o saradnji sa FRONTEKS-om, međunarodnom organizacijom koja se brine o granicama. To su zadaci koje ima MUP.
Znači, što se tiče zakona i svega ostalog, ostaje da završimo ovo što sam vam pročitao i do kraja ove godine će to sve biti završeno. Šta još ostaje? Ostaje da se izradi i usvoji strategija za upravljanje migracijama, da se uspostavi koordinaciono telo Vlade Srbije za upravljanje migracijama, da se usvoji nacionalna strategija za reintegraciju povratnika, na osnovu Sporazuma o readmisiji i Akcionog plana za prihvat, zbrinjavanje i integraciju povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji.
Takođe treba usvojiti nacionalnu strategiju za borbu protiv droge u Srbiji, za period od 2008. do 2012. godine, i akcioni plan za sprovođenje ove strategije. Treba da se usvoji Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Kao što znate, taj zakon je bio već u proceduri i ne znam kako je bio, jer je bio više puta u prošlosti u proceduri, možda, ne u ovom obliku.
Srbija je, takođe, u obavezi da ratifikuje sledeće konvencije Saveta Evrope – Konvenciju o sajber kriminalu; Dodatni protokol uz Konvenciju o sajber kriminalu, koji se odnosi na inkriminaciju rasističkih dela ksenofobične prirode, izvršenih putem kompjuterskih sistema; Konvenciju o trgovini ljudskim bićima; Konvenciju o pranju, traženju i zapleni, konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma; Protokol kojim se menja i dopunjava Evropska konvencija o suzbijanju terorizma i Konvencija o sprečavanju terorizma.
Nužno je da se uspostavi koordinaciono radno telo Vlade za pravosuđe i unutrašnje poslove, koje će se baviti pitanjima iz oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Takođe je nužno da se zaključe bilatelarni sporazumi o readmisiji i viznim olakšicama, shodno obavezama u Sporazumu s Evropskom unijom, i da se obezbede uslovi za postupak, za sprovođenje postupka akvizicije podataka i prijema zahteva za izdavanje pasoša u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu.
Znači, to je akcioni plan koji imamo i koji je vezan za prelaženje ''Mape puta'' ka EU. Ali, što se tiče MUP-a, mi smo ostvarili sve ono što je u skladu sa zadacima koje smo imali na ovoj pređenoj mapi puta.
Imajući u vidu potrebe građana Srbije, putne isprave važe i u sledećoj godini, zato što nisu postojali svi tehnički uslovi, koje država nije obezbedila građanima da ostvare mogućnost za promenu pasoša, odnosno predlažemo da se ovaj deo zakona izmeni i da pasoši, putne isprave važe do kraja sledeće godine.
Ja sam iskoristio ovu priliku da odgovorim i na razna druga pitanja, koja nisu direktno vezana za ovo što je baš predmet ovog zakona, ali još jednom pozivam sve političke stranke, imajući u vidu da je u pitanju interes građana, da je u pitanju nešto što je neophodno da se donese, zato što još malo ističe godina i građani treba da znaju i da imaju sigurnost koliko važe njihove putne isprave, da izglasamo ovu izmenu i dopunu Zakona.
Takođe, želim da preuzmem obavezu u ime države, odnosno MUP-a, da ćemo morati da garantujemo svim građanima, ne samo ono o čemu ste vi ovde govorili, a tiče se neke liberalizacije viznog režima, o čemu ne želim da govorim u ovom trenutku, već želim da govorim o potrebi da se omogući pravo građanima Srbije da imaju nove pasoše – da se dođe do pojednostavljenja procedure, da MUP stvori tehničke mogućnosti da se smanje gužve.
Mi smo već smanjili zakonske rokove. Zakonski rokovi su 30 dana, a mi smo ih smanjili na 15 i na 10 dana, zavisno od toga da li je podnošen zahtev u Beogradu ili negde van Beograda.
Ako me već terate da kažem i svoje lično mišljenje, kada je reč o evropskim integracijama, smatram da ne treba, apsolutno su štetne, odnosno koristi se za jednokratnu upotrebu svako pominjanje bilo kakvih rokova koji se tiču ovoga. O tome smo razgovarali i s predstavnicima EU, koji i sami govore tako da ne treba o tome govoriti u tom smislu. Do kraja godine ćemo imati još jedan sastanak s predstavnicima Evropske komisije, s evropskim komesarom Baroom, s kojim smo razgovarali nedavno, gde ćemo još jednom razmotriti tu pređenu ''Mapu puta''. Onda će biti poslata misija, odnosno komisija koja će pogledati implementaciju onoga što smo ovde doneli u prvih nekoliko meseci, u januaru i u februaru sledeće godine, i onda ćemo razgovarati dalje o putu koji Srbija treba da pređe ka liberalizaciji viznog režima.
Zato vas pozivam da svojim glasovima omogućite da putne isprave građana Srbije važe do kraja sledeće godine. Hvala.

Dame i gospodo, morate priznati da sam stoički izdržao ovih nekoliko dana, zajedno s vama. U svakom slučaju, veoma mi je drago što smo učestvovali u raspravi koja je imala niz konstruktivnih predloga vezanih za ovaj zakon.
Ne mogu se svi amandmani koji su predloženi prihvatiti, ali bih želeo da napomenem da je naša država pre nekoliko godina primenila sistem tzv. integrisanog upravljanja granicom, na osnovu strategije za integrisano upravljanje granicom, i da je došlo do demilitarizacije državne granice, a to znači do promene ranijeg sistema koji je, otprilike, glasio da graničnu liniju, odnosno državnu granicu kontroliše policija, a obezbeđuje vojska.
Pravilo je, barem u Evropi, to se sada menja i u Mađarskoj, zbog ulaska u Evropsku uniju, da dolazi do demilitarizacije državne granice, odnosno da posao kontrole, odnosno zaštite državne granice vrše organi policije, odnosno MUP-a, tako da ovde nije reč ni o kakvom izuzetku, jednostavno, u ovoj eri je to tako.
Šta Srbiji fali? Srbiji, naravno, fale kvalitetniji granični prelazi, nedostaje ono što smo govorili prošlog puta, a to je čitav niz drugih, možda, prelaza, koji neće služiti kao međunarodni prelazi, nego kao malogranični.
Imate mnogo građana koji žive na toj teritoriji, 30 do 50 km. od državne granice, i mi sada pokušavamo da sa zemljama u okruženju napravimo sporazum da se može prelaziti s ličnom kartom, ili barem bez viza, samo s pasošima. To se posebno odnosi na Rumuniju i Bugarsku, i mislim da tu možemo da imamo značajan iskorak.
Pokušaćemo da u narednom periodu napravimo niz takvih prelaza, da otvorimo nove prelaze na granici sa Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom.
Takođe bih želeo da podsetim da, nažalost, naša državna granica nije oduvek bila međunarodna granica. Jedan veliki deo naše granice je nekada bio administrativna granica, odnosno administrativni prelaz, koja je razdvajala bivše republike jugoslovenske federacije. Takođe bih želeo da podsetim sve narodne poslanike, vi to sigurno znate, ali bih želeo da još jednom napomenem, zbog javnosti, da na administrativnim prelazima prema KiM-u nema granične policije. To za nas nisu granični prelazi. I tu ima slabosti, pošto mi to ne priznajemo.
Moramo da se osposobimo da sprečimo na takvim administrativnim prelazima šverc, razne zloupotrebe, kako se zbog jedne takve naše političke odluke ne bi shvatilo kod ljudi da smo se pomirili s tim da KiM više nije sastavni deo naše države.
Mi i dalje ostajemo pri tome, ali, naravno, neke poslove koje granična policija radi moramo obavljati na tim administrativnim prelazima, naročito kada je reč o ljudima koji na teritoriju Srbije ulaze sa teritorije KiM-a, a tamo su već ušli i bili su van kontrole naših graničnih organa.
Kao što znate, mi smo doneli odluku da svima onima koji putuju s inostranim pasošima, a imaju utisnute pečate republike Kosovo, udaramo naš pečat, pečat Republike Srbije.
Cilj ovog zakona jeste da napravimo granicu koja je otvorena za slobodni protok robe i ljudi i da napravimo granicu koja će biti zatvorena za sve ljude kriminalnih delatnosti i za sve druge nedozvoljene aktivnosti.
Naravno, moram da napomenem i ovoga puta, nije samo to razlog, ali ovim zakonom ispunjavamo još jednu stepenicu koja nas dovodi do toga da je MUP, praktično, ispunio sve obaveze koje ima na osnovu dogovora koji je još prethodna vlada postigla s Evropskom unijom o toj tzv. mapi puta ka Evropskoj uniji. Jednostavno, iz ovog našeg ministarstva više nema zakonskih projekata koji su neophodni za naš dolazak na belu šengen listu.
Kada će se to desiti, da li će se to desiti, zavisi i od brzine rada na usvajanju zakona i, naravno, od primene zakona i od novih dokumenata, novih pasoša.
Naravno, to opet zavisi i od drugih ministarstava, od Ministarstva pravde, pre svega, i nekih drugih zakona koji se tiču sprečavanja pranja novca i drugih vidova finansijskog organizovanog kriminala, ali, sve u svemu, mislim da je usvajanje ovih zakona i uspešan završetak ove sednice značajan korak napred, ka nečemu što nije diktat sa strane, nego je interes naše države i građana Srbije, a to je da naša država bude na beloj šengen listi, da građani mogu slobodno da putuju širom Evrope bez šengenskih viza.
Zaista, koristim ovu priliku da pozovem sve političke partije, imajući u vidu taj interes građana, da podrže ovaj zakon.
Što se tiče naknade štete, molim vas samo da razdvojimo te dve stvari, kada je reč o samoj graničnoj liniji. Naknada štete, po Ustavu, podrazumeva nezakoniti ili nepravilan rad državnih organa, dakle, štetu koja je prouzrokovana takvim radom državnih organa. Pošto ovde nije reč o tome, ovde nije ništa nezakonito. Ako nekome prouzrokujete štetu, znači da imate krivicu.
Ovde je reč o nečem drugom, to je drugim članom Ustava regulisano, a to je pravo na imovinu, da pravo svojine može biti oduzeto, ograničeno, ili se može ograničiti način korišćenja, samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Jedno je pitanje naknade štete, a drugo je pitanje pravične naknade zbog ovih stvari koje su neophodne kada je u pitanju državna granica.
Niko ovde neće biti oštećen. Naravno da razumete još jednu stvar – nije ovde reč ni o kakvoj želji da ministar potpisuje bilo kakve podzakonske akte, nego je, jednostavno, po zakonima koje smo ranije doneli, koji su doneti i u prošlom sazivu Parlamenta, po Zakonu o državnoj upravi, definisano da ministar donosi propise a ne ministarstvo, tako da ne može ni državni sekretar, mora ministar. Lično, nemam ništa protiv da se to promeni, ali dok je na snazi ovaj zakon, to tako mora da piše.
Zahvaljujem svima na konstruktivnoj raspravi. Nadam se da će naše ministarstvo imati još nekoliko zakonskih projekata koji će nas čekati u narednom periodu.
Jedno pitanje je i produžetak roka za važenje naših starih pasoša, ali želim da napomenem da se od 1. novembra neće izdavati stari pasoši, već samo novi pasoši, novi obrasci. Međutim, imajući u vidu da je potrebno vreme dokle će važiti, mi ćemo predložiti da se produži rok za važenje do kraja sledeće godine.
To, takođe, mora da bude usvojeno u Parlamentu, zato što ukoliko se to ne promeni, stari pasoši će važiti samo do 31. decembra ove godine.
Takođe, tražimo i mogućnost kako da što više pojednostavimo proceduru za izdavanje pasoša i ličnih karata i da pogledamo da, kroz izmene zakona, ta procedura bude što jednostavnija, a ubrzo možete očekivati i predlog zakona koji se tiče bezbednosti saobraćaja na putevima.
Zahvaljujem na ovom radu i na pažnji s kojom ste pratili ono što smo mi predložili. Zahvaljujem na svim predlozima i pozivam vas da, bez obzira na to da li su vam amandmani prihvaćeni ili ne, zbog građana, u čijem je interesu donošenje ovih zakona, oni nisu političke prirode, podržite zakone u danu za glasanje.
Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, iako to nije tema, pošto je danas na dnevnom redu zakon o strancima i rasprava u pojedinostima, dozvolite mi da kažem nekoliko reči, pošto sam shvatio da se očekuje neka moja reakcija povodom onoga što je ovde izrečeno.
Želim da obavestim sve narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije da, ukoliko smatrate da postoje bilo kakvi elementi za bilo koja krivična dela koja su izvršena u proteklom periodu, apsolutno stojim na raspolaganju i upravo danas će gospodin Čanak mi predati ono što postoji kao neka dokumentacija na osnovu koje želi da pokrene celo ovo pitanje.
Želim da kažem da nema nijednog razloga da sumnjate da će bilo ko u MUP-u štititi bilo koga ako je radio nešto na štetu ove države i ovog naroda.
Želim da podsetim, istine radi, da je generalni direktor Srbijagasa iz DSS i da je pomoćnik ministra Škundrića takođe i dalje iz DSS. Zato mislim da nema razloga da sad ovu temu politizujemo, naročito posle izlaganja gospodina Popovića.
Svestan sam da mnogi ovde kada govore u suštini misle da kritikuju neke koji su bili u ranijem periodu. Još nisu izvršene sve promene u Vladi Republike Srbije. Ne mislim da je ovo pitanje partijsko pitanje, ali ako postoji neka politička i partijska korektnost, onda nemojte da to pitanje zloupotrebljavamo.
Da nije Petar Škundrić učestvovao u ovome o čemu je govoreno u dosadašnjem radu ovog parlamenta? Petar Škundrić je ministar ova tri meseca. Dao je odgovore, ako ste nezadovoljni tim odgovorima, ukoliko postoji bilo šta da se razjasni, on će to razjasniti.
Ako postoji bilo kakva primedba, ako postoji bilo kakva pritužba, dokaz za kriminalno delo, krivično delo, preduzećemo i podneti krivične prijave.
Nema bilo kakvog razloga da sumnjate da će MUP, na osnovu informacija koje poseduje ili na osnovu podataka koje vi budete dali, i Služba za borbu protiv organizovanog kriminala ili svih drugih vidova kriminala na ovome raditi u svakom slučaju.
Ne bih da oko ovoga govorimo kao o nekoj političkoj temi. Mislim da ponekad iz ovih izlaganja se može shvatiti da se ovo pitanje politizuje.
Ovde je pitanje da li je bilo bilo kakvih krivičnih dela na štetu ove države i ovog naroda: da li je gas poskupeo neopravdano, da li su ugovori koji su postojali, o kojima ste govorili, o udelu naše države u tom zajedničkom preduzeću koji postoje, da li je nešto urađeno na štetu države i da li smo propustili priliku da dobijemo deo te dividende koju bismo dobili na osnovu većeg vlasništva itd. To su već druga politička pitanja i ona se sigurno nisu desila u proteklih 100 dana rada ove vlade.
Želim da kažem smo jednu stvar, ko god da je na čelu Ministarstva, da li je iz SPS, iz DS, iz DSS, ili bilo koje druge stranke koja je sada na vlasti ili je nekada bila na vlasti, apsolutno je nebitno ukoliko postoje bilo koji elementi krivičnog dela. O tome će se voditi postupak i ko god da je odgovoran, on će snositi sankcije.
Tako da, dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko postoji bilo kakva informacija o vršenju krivičnih dela, nema razloga da postoji bilo kakva sumnja da MUP neće istražiti svaki od ovih detalja. Očekujem da i gospodin Čanak, kako je najavio, u toku ovog prepodneva preda našem Ministarstvu ono što postoji kao njegovo saznanje vezano za pitanje gasa. Zahvaljujem.

Želim samo da, dame i gospodo, dam jedno pojašnjenje. Upravo tekst koji je napisan u Predlogu zakona govori o tome da, kada su međunarodne obaveze u pitanju i zato se ističe princip dobrovoljnosti, kao što znate, za nas važe samo one međunarodne obaveze koje mi prihvatimo. To je princip dobrovoljnosti.
Ako ostane ovako kako je predloženo, da obaveze utvrđene međunarodnim pravnim aktima, postoje obaveze koje su utvrđene raznim međunarodnim pravnim aktima koje Srbija možda neće prihvatiti ili ne prihvata. Ovde je cilj upravo ovo što smo rekli - za nas važe međunarodne obaveze koje mi ratifikujemo, odnosno koje mi prihvatimo na način koji je definisan Ustavom i zakonima.
Uostalom, povodom ovih slučajeva o kojima ste govorili, i Skupština tadašnje SRJ čini mi se da je čak donela, istina posle tadašnjeg protiv ustavnog izručenja Slobodana Miloševića, donela Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, nesumnjivo je da podnosioci ovog amandmana imaju želju za pojednostavljenjem ove procedure koja postoji i moram da kažem da smo veoma ozbiljno razmatrali sve ove predloge zato što je cilj pravljenja ovog zakona usaglašavanje našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i cilj našeg Predloga zakona je bio da donesemo takve zakone, koji sutra neće predstavljati smetnju za stavljanje naše zemlje na belu šengen listu.
Imajući sve to u vidu, i pored svih ovih predloga koje ste vi ovde dali, moramo da ostanemo pri ovom rešenju koje za sada postoji, ovako kako je predloženo. Pravna i fizička lica koja pružaju usluge smeštaja strancima uz naknadu su u obavezi da prijave to nadležnoj policijskoj upravi. To je tako svuda u celom svetu. To što mi ne znamo da je tako, ne znači da to hoteli gde vi odsedate ne čine.
Drugo je pitanje pojednostavljivanja procedure za same strance, kada ne odsedaju u hotelima ili kada ne dolaze u posetu kod privatnih lica.
Takođe i pojednostavljenje procedure za one koji su domaćini strancima, prihvatili smo jedan od amandmana koji produžava to vreme boravka.
Moram da kažem da naše MUP je u procesu izrade jedinstvenog informacionog sistema za koji je neophodan dobar softver, ali je neophodno i dobro povezivanje i umrežavanje sa raznim drugim državnim organima, kao što je Ministarstvo spoljnih poslova, kako bi pri samom činu zahteva za izdavanje srpske vize moglo da se tačno zna kod koga ide, na osnovu kog pozivnog pisma itd.
Takođe, taj sistem treba da podrazumeva i jedinstvenu arhivu ulazaka i izlazaka sa naše teritorije. Moram da vam kažem da MUP u ovom trenutku, država Srbija, ne poseduje takav jedinstveni sistem. I druge zemlje koje se nalaze u našem okruženju i koje ne poseduju takav sistem, iako su članice EU, kao što su Bugarska, Rumunija, takođe imaju ovakve institute kakve i mi ovde predlažemo.
Ako ste ovde primetili, u tekstu ovog člana stoji - ministar nadležan za spoljne poslove može, u sporazumu sa ministrom nadležnim za unutrašnje poslove, propisati da određeni stranci nisu dužni da prijavljuju svoj boravak u Srbiji. To znači da kada se otvore naša vrata ka EU, takva je situacija u Bugarskoj, gde građani zemalja EU nisu u obavezi da prijavljuju.
Da se razumemo, ovde su samo stranci obavezni da prijavljuju gde su, ako nisu u hotelu ili ako nisu kod nekog fizičkog lica. Ako pogledate ovaj poslednji stav ovog člana, način prijavljivanja boravišta, prebivališta i promena adrese i odjava bliže se određuje propisom ministra nadležnog za unutrašnje poslove.
Naš je cilj da pojednostavimo potpuno ovu proceduru. Šta to znači? Ne mora stranac više ni da ide, ili građanin, direktno u policijsku stanicu, može to da uradi elektronskom poštom, a predvidećemo da to može da uradi i telefonom, zato što, ako već dobija vizu, podnosi zahtev za vizu, otprilike se zna gde će odsesti.
To da li ćemo prihvatiti ovaj amandman ili ne nije odraz toga da li mi želimo zemlju koja će biti zatvorena ili koja će imati neke stare načine kontrole stranaca. Naprotiv, čak i moderne zemlje, demokratske zemlje, upravo imaju ovakve institute radi nekih pitanja koja su bitna i za bezbednost zemlje.
Želim da podsetim da u našu državu ne dolaze samo stranci iz EU. Veoma je bitno reći i sledeću stvar, u našu zemlju su počeli da dolaze i stranci koji, kada im istekne viza, traže azil. Ne znam da li ste dovoljno upoznati da je prošle godine nešto manje od 100 Iračana zatražilo i dobilo azil u našoj državi. Takođe, ne znam da li je vama poznato da je i gospodin o kome ste vi govorili, Županije 64, njemu je otkazan boravak, on ima zabranu dolaska u našu zemlju dve godine.
Zato vas molim, i kada je reč o sledećem članu 76, jedno je pitanje ljudskih prava, sloboda, demokratije i svega ostalog, a drugo je pitanje nekih evidencija i onoga što svaka država mora da ima.
Ovo ministarstvo će potpuno pojednostaviti celu proceduru, a kada budemo bili u mogućnosti da napravimo jedinstveni informacioni sistem i da se tačno zna da je jedan stranac ušao na jednom graničnom prelazu, izašao na drugom, da se tačno zna kad ulazi, kod koga odseda, u kom hotelu, onda više neće biti potrebe ni za ovakvim pojedinostima iz ovakvog zakona.
Na kraju, ovaj zakon i ovaj drugi zakon o kontroli državne granice su usklađeni i pisani su sa ciljem da omoguće da naša zemlja prođe još jedan korak dalje na toj tzv. mapi puta za ulazak u EU. Hvala.

Dame i gospodo, kao i kod ovog prethodnog člana, želim još jednom da ukažem predlagačima ovog amandmana da razlog odbijanja njihovog amandmana ne leži u činjenici da se želi bilo kakva zloupotreba ove odredbe ili neki konspirativni rad protiv stranaca.
Ovde je reč isključivo o merama i o aktivnostima koje preduzima svaka država na svetu kada je u pitanju zaštita ustavnog poretka, odnosno bezbednost naše države.
Čak i u najdemokratskijim i najrazvijenijim državama, kako one same sebe zovu, postoje mnogo restriktivnije odredbe koje se tiču mogućnosti jednog ovakvog rada.
Moram još da podsetim da je upravo danas naše ministarstvo uhapsilo jednu tročlanu grupu, od kojih su dvojica državljani BiH, koja je nameravala da podmetanjem velike količine eksploziva učini jedno teško krivično delo ovde na teritoriji Republike Srbije.
Nemoguće je obavljati određene zakonom propisane funkcije i našeg ministarstva i službe bezbednosti ukoliko ne postoji jedno ovakvo ovlašćenje.
Razgovarali smo i razmatrali ovo što ste predložili, da li ovaj prvi stav dozvoljava i da li se u okviru njega može pobrojati sve ono o čemu ovde govorimo.
Predlog je da ostane ovakva formulacija isključivo iz tih razloga, da bi se sprečili svi oblici narušavanja našeg javnog poretka, ugrožavanja bezbednosti, a naročito imajući u vidu da naša teritorija može da bude i područje gde se obavljaju razne terorističke aktivnosti, i naročito aktivnosti koje su vezane sa organizovanim kriminalom.
Poslednji stav ovog člana je upravo taj koji onemogućava zloupotrebu.
On govori o tome da se prikupljanje, obrada i korišćenje ličnih podataka o strancima vrši u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
To je, čini mi se, upravo zakon koji je na dnevnom redu ovog zasedanja, tako da su oni komplementarni i mislim da, ukoliko se oba ova zakona donesu, da će biti, s jedne strane, omogućeno našim državnim organima koji se bave zaštitom javnog reda i mira i službama bezbednosti da obavljaju svoj posao, a, sa druge strane, omogućiće se ljudska prava i slobode naravno i stranaca koji se nalaze na našoj teritoriji.
Tako da, kao i povodom onog prethodnog člana, bez obzira što se možda čuju različiti komentari od različitih političkih stranaka, cilj našeg ministarstva koje je predlagač ovog zakona u ime Vlade Republike Srbije, jeste upravo, kao što sam rekao, da ti zakoni budu usklađeni sa zakonodavstvom Evropske unije. Znači, oni ne predstavljaju smetnju, niti pak ruše kredibilitet ovih zakona što se tiče harmonizacije sa evropskim standardima.
Upravo su ove odredbe takve da one postoje gotovo u svim zakonodavstvima sveta, a naročito ako se zna da su neke zemlje koje su bile žrtve terorističkih napada donele posebne zakone koji se tiču borbe protiv terorizma, koja umnogome i mnogo više narušavaju prava i slobode stranaca koji se nalaze na njihovoj teritoriji, o čemu se, kao što znate, vodi velika rasprava i u njihovim parlamentima i u njihovim javnostima, da li to znači ograničavanje njihovih sloboda i prava.
Tako da vas molim da ovo ne shvatite kao neko naše zalaganje da se neke restriktivne norme zadrže kako bi se naš zakon, da tako kažem, zadržao u nekim definicijama koje su možda oličenje neke davne prošlosti.
Nije to u pitanju, ovde je u pitanju da otvaranje naše zemlje, liberalizacija naše zemlje, pa i liberalizacija viznog režima, i za naše građane i za građane drugih država kada ulaze u našu zemlju, ne znači da naša država sa te strane može da bude teritorija gde se mogu nesmetano i bez ikakve kontrole obavljati neke delatnosti koje se tiču organizovanog kriminala ili međunarodnog terorizma. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, završili smo ranije nego što sam očekivao, tako da imam dovoljno vremena da elaboriram malo duže ono što treba da kažem. U svakom slučaju, malo se šalim naravno, pošto su se neki poslanici već spremili da idu, ali ovde sam od 10 sati ujutru i videli ste da uopšte nisam napuštao, odnosno dugo godina bavim se politikom i znam da je strpljenje veoma poželjna stvar. Ako brzo napustite poslaničke klupe, brzo će neko da dođe umesto vas.
Prema tome, pozivam vas da dobro obavljate svoje poslove za koje ste izabrani.
U svakom slučaju, želim da se zahvalim svim poslanicima koji su učestvovali u raspravi. Mislim da bez obzira na to što se možda pričalo i o temama koje nisu baš deo ovog zakona, moram da izrazim zadovoljstvo što smo raspravili i pominjali i druge teme koje su od velikog značaja uopšte za političku situaciju u Srbiji.
Na početku, pošto je ovih dana aktuelna priča o fašizmu i antifašizmu, dozvolite mi da čestitam svim građanima Beograda - Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobar.
Mislim da su to datumi koje ne treba da zaboravimo, da ne bismo posle bili u situaciji da policija mora da interveniše. To nije stvar policije, to je stvar politike. Zato čestitam svim građanima Beograda Dan oslobođenja.
Uostalom, i najviši državni funkcioneri i funkcioneri grada Beograda su danas tim povodom položili cveće i vence na grobove i spomenike onih koji su oslobodili Beograd 1944. godine.
Naravno, druga je priča što danas možda u Beogradu i u drugim gradovima Srbije gotovo da nemamo ulicu nijednog od onih koji je učestvovao u oslobađanju Beograda, pa onda policija treba da rešava pitanja da li će 200 ili 300 neonacista da ugrožava Beograd. Zbog toga pozivam političke stranke da u svom političkom ponašanju pomognu policiji u cilju očuvanja javnog reda i mira. To se ne rešava samo zabranama i rasturanjem demonstracija, nego pre svega i političkim aktivnostima.
Zašto žurba za donošenje ovog zakona? Nije u pitanju nikakva žurba. Prethodna Vlada je još, kao što znate, sa Evropskom unijom je dogovorila tzv. mapu puta ka Evropskoj uniji. Šestog i 7. novembra je međunarodna konferencija u Zagrebu, gde se raspravlja o tome koliko su zemlje tzv. zapadnog Balkana prešle na toj mapi puta.
Ovde je takođe neko govorio o tome, ne znam da li je gospodin Buha, pošto je više puta izlazio da govori, i mislim da je on poslanik koji dosta dobro razume ovaj put ka Evropskoj uniji i drago mi je da na tako argumentovani način možemo o tome da razgovaramo i polemišemo.
Tačno je da prelazni sporazum, odnosno Sporazum o asocijaciji i pridruživanju ne znači i liberalizaciju viznog režima. Isto tako i liberalizacija viznog režima ne znači Prelazni sporazum i njegovo odmrzavanje. Liberalizacija viznog režima pre svega zavisi od toga da li smo u stanju da donesemo zakone, da ih prilagodimo evropskim standardima i da li smo u stanju da ih primenjujemo, da li smo u stanju da čuvamo naše granice, da imamo dobru kontrolu granica, da li smo u stanju da jednostavno imamo i dobar set zakona iz oblasti pravosuđa.
Zato je ovo Ministarstvo unutrašnjih poslova, ukoliko budete izglasali u danu za glasanje zakon o strancima i zakon o kontroli državne granice, ispunilo po tom nekom planu sve zakone koje treba da predložimo iz našeg resora.
Ostaje još nekoliko zakona iz oblasti Ministarstva za pravdu i donošenje nekoliko strategija, i naravno, izdavanje novih ličnih dokumenata, koji treba da budu sa dovoljnim stepenom zaštite kako bi se sprečile ilegalne migracije i ilegalni prelasci granice ili falsifikovanje tih dokumenata.
Izbeglice; ovde smo prihvatili amandman koji ste dali, međutim, nije predmet ovog zakona regulisanje problema izbeglica. Izbeglice i raseljena lica, da tako kažem, oni su jedan veliki problem našeg društva. To nije samo problem integracija u Srbiji, u naše društvo, možda je još veći problem da li je uopšte moguć njihov povratak u države odakle su proterani i da li je moguća pravedna naknada za izgubljenu imovinu, za ono o čemu ste i vi govorili, za stanarska prava i sve ostalo.
I vi znate da smo se i mi zalagali više puta da država mora koordinirano da to stalno ističe, a naročito kada na raznim evropskim forumima se neke države iz ovog regiona uzimaju kao primeri demokratije, a one su u stvari imale možda i najveće operacije koje se tiču etničkog čišćenja jednog naroda, kao što je bio srpski narod sa područja Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.
Izašli smo u susret vašem amandmanu, ali takođe želim da napomenem da Zakon o državljanstvu koji smo doneli umnogome pomaže u rešavanju ovih problema i situacija koje ste vi spominjali. Kada je reč o pripadnicima našeg naroda, kao što znate, po Zakonu o državljanstvu, koji je doneo prošli saziv Narodne skupštine Republike Srbije, pripadnicima našeg naroda, ma gde god živeli u svetu, bez otpusta iz državljanstva države gde imaju svoje prebivalište biće dozvoljeno i dobijanje našeg državljanstva, tako da se oni neće smatrati strancima.
Prihvatili smo i neke amandmane koji se tiču pojednostavljenja procedure, kao što je potreba pribavljanja dokumenta da li je neko osuđivan i da li se protiv njega vodi postupak, imajući u vidu komplikacije koje nastaju u vremenu koliko je potrebno da stranac pribavi taj dokumenat iz svoje zemlje, ali je ostala jedna takva obaveza za one koji žele stalno nastanjivanje u Srbiji. Jedno je pitanje da li neko želi da privremeno ovde boravi, a drugo je pitanje da li želi da se stalno nastani u ovoj državi. Ipak za to je neophodno da postoji takva vrsta papira.
Kada smo već govorili o ovim amandmanima koji su dolazili i od LDP, mada ne vidim da je neko ovde sada prisutan, ali zahvaljujem se i na tim intervencijama, dugo smo razgovarali o tome. Ovde su ljudi koji su iz sekretarijata našeg ministarstva, tu su ljudi koji se nalaze na čelu granične policije, uprave za strance.
Hteli smo da što više pojednostavimo proceduru, ali, kao što sam i rekao, ostavili smo neke odredbe koje su za sada neophodne, koje postoje svugde u svetu, apsolutno je netačno da ne postoji obaveza u svetu da hoteli prijavljuju strance. U svim državama u svetu, to naravno mi ne znamo zato što kad boravimo u inostranstvu ne znamo kakva je obaveza tih hotela, svaki hotel na svetu kad god dođe neki stranaca u obavezi je da prijavi nadležnom državnom organu. To ide po automatizmu.
Mi smo pojednostavili ceo taj proces. On je danas moguć i elektronskom poštom i telefonskom prijavom. Neki hoteli u Beogradu već to rade. Najveći hoteli u Beogradu putem elektronske pošte, mejlom, putem interneta obavljaju tu vrstu komunikacije sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Znači, bez nepotrebnih komplikacija i bez narušavanja ljudskih prava i sloboda i oni kod kojih ti stranci dolaze, a naravno i samih stranaca.
Naravno da je ovaj zakon rađen u proteklom periodu. Moram da kažem da mislim da nije dobra nijedna vlada u ovoj zemlji koja smatra da istorija počinje od dana kada je izabrana ta vlada. Sve što je bilo dobro i pripremano i u prethodnim vladama, mi ćemo nastaviti i podržati.
Po poslovniku o radu parlamenta, svi zakonski projekti koji su bili u skupštinskoj proceduri su vraćeni na ponovnu prvo Vladinu proceduru. Oni su prošli sve odbore, tako i ovaj zakon o strancima i zakon o kontroli državne granice.
Još jednom ponavljam, kada Vladu Srbije dovedemo i uopšte državne organe do toga da oni koji treba da pišu zakone ne zavise od toga koja politička stranka je na čelu određenog ministarstva ili kada ne gledamo čiji je ko, već kakav je to predlog zakona koji dolazi pred narodne poslanike, onda ćemo imati jedan kvalitet u radu.
Moram da kažem da je ovaj zakonski projekat bio dobar. Znate da su mnoge političke partije i za te zakonske projekte ovog ministarstva glasali i u prošlom mandatu, i kada je bio u pitanju Zakon o državljanstvu. Naravno, nema razloga da bilo ko poriče da su ovi zakoni bili u skupštinskoj proceduri i u prošlom mandatu. Nažalost, nisu stigli da budu na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije.
Na kraju, uz izvinjenje što svi amandmani ne mogu da budu prihvaćeni, uz dobru volju da se o svim problemima raspravlja, želim da pozovem sve političke stranke u Srbiji da razgraničimo šta nam je partijski interes, šta nam je politički interes i šta je nacionalni i državni interes.
Mislim da bez obzira na naše razlike u tome da li se zalažemo za jednu ili za drugu političku opciju, da li simpatišemo jednu ili drugu političku koaliciju, bez obzira da li smo za ili protiv ulaska u Evropsku uniju ili neke druge međunarodne organizacije, da je interes građana Srbije da mogu da slobodno, bez viza, putuju po celom svetu.
Zato vas pozivam da kada glasamo o svemu ovome, bez obzira da li su svi amandmani prihvaćeni ili ne, imamo u vidu taj interes građana Srbije. Ukoliko na vreme donesemo ove zakone, koji nisu na našu nacionalnu državnu štetu, nego naprotiv, koji nam pomažu da idemo korak dalje, ukoliko ove poslove obavimo na vreme, može se očekivati da Srbija tokom sledeće godine – i u pravu je gospodin Buha kada ukazuje na razne probleme koji se, pre svega, tiču evropskih institucija, evropskog jedinstva, dogovora iz Lisabona, da li će biti prihvaćen ili ne, evropskih izbora koji će uslediti sredinom sledeće godine, i na njihovom primeru takođe postojanje jedne tehničke vlade Evropske komisije koja će do formiranja sledeće evropske komisije biti, da tako kažem, na vlasti – mislim da se može očekivati, ukoliko ispunimo ono što je do nas, da tokom sledeće godine dođe do liberalizacije viznog režima.
Da prevedemo na naš jezik, da građani Srbije mogu da putuju u zemlje Evropske unije bez viza, i to nevezano od toga da li će biti odmrznut ili neće politički odnosno Prelazni sporazum sa Evropskom unijom.
Zato vas pozivam, ne zbog ovog ministarstva, ne zbog mene kao ministra ili zamenika premijera, ne zbog ove vladajuće koalicije, nego zbog građana Srbije da pokažemo da u Srbiji ima 100, 200, 300, 500 političkih stranaka, a imamo jednu državu, jedan narod, imamo građane ove države, kojima je u interesu da mogu da žive bolje i da putuju širom sveta kao što je to možda nekada bilo, bez viza.

Dame i gospodo narodni poslanici, odazvao sam se vašem pozivu da dođem ovde da predstavljam Ministarstvo, odnosno Vladu Republike Srbije, povodom ovog zakona koji je na dnevnom redu. Naravno, uvažavam činjenicu koja se tiče odnosa između poslaničkih klubova i potpuno uvažavam i primedbe da je ovo jedna veoma važna oblast i veoma važna tema za građane Srbije. Da ne bismo gubili minute govoreći o Poslovniku, predlažem da mi na današnjoj sednici, uvažavajući primedbe koje su se mogle čuti od predstavnika SRS, pređemo na raspravu u pojedinostima, zaključno sa amandmanom na član 14. narodnog poslanika Dušana Marića, i da onda raspravu nastavimo u ponedeljak. Stojim vam na raspolaganju kada vi zakažete sednicu Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam dugo godina bio u parlamentu, kao što znate, apsolutno mi ne smeta ovakav način rasprave, čak mogu da kažem da mi malo i nedostaje.
U svakom slučaju, polemike su neophodne ukoliko se naravno zadržavaju u domenu svega onoga o čemu danas govorimo i spreman sam da ovde, kao predstavnik predlagača, obrazložim ova dva zakona koje je naše ministarstvo predložilo, u ime Vlade Republike Srbije. Reč je o zakonu o zaštiti državne granice i zakonu o strancima.
Želeo bih da podsetim da su zakoni koji regulišu ove dve oblasti doneti još 1979. godine i 1980. godine. U oblasti kontrole, prelaženja i obezbeđenja državne granice, trenutno je na snazi Zakon o prelaženju državne granice i kretanju u graničnom pojasu iz 1979. godine, koji je pravljen po ustavnom konceptu bivše SFRJ iz 1974. godine.
Pridruživanje EU za Srbiju predstavlja strateško opredeljenje i nacionalni interes, koji između ostalog podrazumeva usvajanje evropskih standarda u čitavom nizu oblasti, pa i oblasti zaštite državne granice.
Želeo bih, takođe, da podsetim da su ova dva zakona u grupi zakona koji su neophodni da se usvoje u Narodnoj skupštini, kako bi Republika Srbija došla do tog puta ka beloj šengen listi, odnosno ukidanju viza za građane Republike Srbije.
Osnovni ciljevi i novine u ovom predlogu zakona se ogledaju u sledećem. Ciljevi zaštite državne granice jesu zaštita nepovredivosti državne granice, sprečavanje širenja prekograničnog kriminala, zaštita zdravlja i života ljudi i zaštita životne sredine, sprečavanje nelegalnog prelaženja državne granice i ilegalne migracije. Predlogom ovog zakona preuzeto je vršenje svih poslova obezbeđenja državne granice od vojske, čime je ispunjen još jedan od reformskih ciljeva u procesu približavanja EU, a to je demilitarizacija državne granice.
Predlog zakona o zaštiti državne granice odustao je od instituta graničnog pojasa koji se prostire duž cele državne granice, već predviđa samo mogućnost da se na pojedinim delovima te granice, odlukom ministra, uvede poseban režim, pre svega u pogledu izgradnje objekata i uzgajanja određenih poljoprivrednih kultura, iz razloga obezbeđivanje vidljivosti granične linije i drugih bezbednosnih razloga.
Poslove zaštite državne granice neposredno obavlja granična policija, kao sastavni deo MUP, u skladu sa nadležnošću utvrđenom ovim zakonom.
Pri obavljanju tih poslova policijski službenici granične policije primenjuju specifična policijska ovlašćenja i mere koje su detaljno utvrđene odredbama ovog zakona.
Tekst ovog zakona izrađen je, između ostalog, u skladu sa standardima i preporukama EU i zajedno sa ovim drugim zakonom o strancima predstavlja jedan od poslednjih koraka ka beloj šengen listi, odnosno ka ukidanju viznog režima za građane Republike Srbije koji putuju u zemlje EU.
Vlada je već ranije usvojila strategiju za integrisano upravljanje granicom u Republici Srbiji, kojom je uređena saradnja svih državnih organa u obavljanju poslova zaštite državne granice i predviđeni prioriteti u donošenju propisa iz ove oblasti.
Ključni zakon za realizaciju strateških ciljeva Republike Srbije po pitanju upravljanja državnom granicom je upravo ovaj zakon, a to je zakon o zaštiti državne granice. Predlogom zakona ispunjavaju se pretpostavke za ostvarivanje najvažnijih principa i integrisanog upravljanja granicom, a to je otvorena granica za slobodan protok ljudi i robe i zatvorena granica za sve vidove kriminalnih i drugih nedozvoljenih aktivnosti.
Ovim predlogom zakona predviđen je efikasan sistem obezbeđenja državne granice, visok standard granične kontrole i obezbeđeno usklađeno postupanje svih državnih organa na državnoj granici. Predlogom zakona je utvrđen i postupak po kome se ostvaruje međunarodna granična saradnja i pravila za postupanje nadležnih organa u okviru te saradnje. Značaj ovog zakona je u tome što Srbija, njegovim usvajanjem, ispunjava obavezu usklađivanja postojećih propisa iz ove oblasti sa novim Ustavom Republike Srbije.
Što se tiče drugog zakona, zakona o strancima, važeći Zakon o kretanju i boravku stranaca donet je 1980. godine. Do sada je ovaj zakon u više navrata noveliran, ali njegove izmene i dopune nisu suštinski izmenile koncepciju zakona. Osnovna rešenja iz ovog zakona su odavno prevaziđena i u neskladu su sa evropskim zakonodavstvom i praksom.
Usvajanjem ovog zakona Republika Srbija će po prvi put, u skladu sa svojim Ustavom, samostalno regulisati pitanja ulaska, kretanja i boravka stranaca na svojoj teritoriji. Ovim zakonom se razgraničava nadležnost određenih ministarstava, MUP, spoljnih poslova i drugih državnih organa kada su u pitanju stranci. Rešenja su istovremeno kompatibilna i sa standardima kojima se, prema ključnim odredbama Šengenskog sporazuma, uređuje problematika ulaska, kretanja i boravka stranaca u zemljama EU.
Donošenje nove zakonske regulative o strancima predstavlja takođe jednu od pravnih pretpostavki za stavljanje Republike Srbije na belu šengen listu. Zato je u punoj meri u pripremi ovog zakona ispoštovan sporazum iz Šengena i konvencija o primeni ovog sporazuma.
Predlogom zakona uvodi se niz novina. Novine u ovom predlogu zakona jesu vrste viza, i to aerodromska, tranzitna viza - viza A, tranzitna viza - viza B, viza za kraći boravak - viza C i viza za privremeni boravak - viza D.
Takođe je određeno da će ministar spoljnih poslova, uz saglasnost ministra unutrašnjih poslova, propisati izgled, sadržinu i način unošenja viza u stranu putnu ispravu.
Izuzetno, iz humanitarnih razloga, ako je to u interesu Republike Srbije ili ako to nalažu međunarodno prihvaćene obaveze, viza se može izdati i na graničnom prelazu, a MUP može odrediti da se strancu omogući ulazak samo na određenom prelazu.
Predlogom zakona utvrđeni su uslovi za ulazak i boravak stranaca u Republici Srbiji, sa ili bez vize, do 90 dana. Podzakonskim aktima, donetim od strane više ministarstava, preciznije će se urediti pojedini uslovi za ulazak u Republiku Srbiju, visina sredstava za izdržavanje, zdravstveni uslovi, bezbednosne provere itd.
Zakon sadrži i nekoliko izuzetaka, kada će se strancu privremeno zabraniti izlazak iz zemlje. Takođe su propisani uslovi za dobijanje privremenog boravka po osnovu rada i zapošljavanja, obrazovanja, specijalizacije, prosvetne ili naučne saradnje, spajanja porodica ili svojstva žrtve trgovine ljudima, kao i uslovi za odobravanje stalnog nastanjenja u Republici Srbiji.
Privremeni boravak može da se odobri u trajanju do jedne godine i može da se produži na isti period, a međunarodnim ugovorom se može odrediti i u dužem trajanju.
Predviđene su veoma stroge sankcije protiv prevoznika koji u Republiku Srbiju dovoze strance bez važeće putne isprave ili bez vize. Predviđene su i mere ograničenja kretanja stranaca koji treba, u skladu sa odlukom nadležnog državnog organa, da budu udaljeni sa teritorije Srbije.
Predviđena je sudska zaštita protiv rešenja kojim se stranac koji treba da bude deportovan upućuje u prihvatilište za strance pod pojačanim policijskim nadzorom. O žalbi odlučuje okružni sud u hitnom postupku.
Zakonom se ustanovljava centralna baza podataka koju vodi MUP i čine je sve evidencije MUP i Ministarstvo spoljnih poslova koje se vode na osnovu ovog zakona. Zbog složenih i obimnih priprema koje podrazumevaju promene predviđene ovim zakonom i zakonom o državnoj granici, početak primene ovog zakona o strancima predviđen je za 1. april 2009. godine.
Na kraju želim, dame i gospodo poslanici, da vam kažem da put Republike Srbije prema EU vodi praktično dvostruko: jedno je političko pitanje sticanja statusa kandidata za člana EU; to je pitanje odmrzavanja Prelaznog sporazuma, to je pitanje koje ponekad zavisi ne samo od Srbije, nego od političkih odnosa u Evropi, zavisi od Haškog tribunala, Ratka Mladića itd.
Ali, postoji i drugo pitanje i drugi put, a to je sticanje i dobijanje liberalizacije viznog režima. Za to nam nije potreban niko drugi osim nas.
Zato je neophodno da se donesu svi zakoni u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji su uslov za sticanje tog statusa, da se nalazimo na beloj šengen listi. Da prevedemo na srpski jezik, da građani Srbije mogu da putuju u zemlje EU bez viza.
MUP, ako donesete i usvojite ove zakone, završilo je svoj deo posla. Na redu je Ministarstvo pravde, i naravno da i Vlada Srbije donese još neke strategije i mislim, ukoliko se nastavi ovakvim tempom, da bi građani Republike Srbije u sledećoj godini mogli da očekuju liberalizaciju viznog režima. Takođe to znači i da građani Srbije treba polako da počnu da uzimaju nova lična dokumenta, zato što će liberalizacija viznog režima važiti samo za građane koji putuju sa novim pasošima.
I zato, kao što sam siguran da je pitanje KiM pitanje od značaja za sve građane i za sve političke stranke, i kao što sam siguran da se sve političke stranke u Srbiji raduju velikoj diplomatskoj pobedi Srbije, barem juče na Generalnoj skupštini UN, siguran sam da i sve političke stranke koje se nalaze u ovom parlamentu, kada je reč o ovim pitanjima misle isto.
A to je da, nezavisno od političkih razlika, nezavisno od naših političkih polemika, učinimo ono što je u našoj moći, da obezbedimo građanima Srbije da mogu da putuju u zemlje EU bez šengenskih viza.
Da bi se to desilo, neophodno je da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvoje ova dva predloga zakona koji su pred vama.
Zato vas pozivam, dame i gospodo poslanici, bez obzira da li pripadate vladajućim ili opozicionim političkim strankama, kada su ti zakoni u pitanju, koji znače harmonizaciju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije u cilju omogućavanja boljih uslova za život naših ljudi, kao što je putovanje bez viza u zemlje Evropske unije, pozivam vas da oko toga imate jedinstven stav i siguran sam da će ovi zakoni biti usvojeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zahvaljujem.