Hvala, poštovani predsedavajući.

Koleginice i kolege narodni poslanici, Stranka pravde i pomirenje, kao najjača bošnjačka stranka i naš poslanički klub zajedno sa Ujedinjenom seljačkom strankom, će u danu za glasanje glasati za predloge. Izvestilac je dao jako dobro obrazloženje.

Ono što hoću zbog građanki i građana, posebno u Novom Pazaru i Sandžaku, da istaknem jeste da smo juče imali raznorazne istupe tzv, po meni, lažnih patriota koji se redovno javljaju u skupštinskom restoranu, koji su redovni kada se uzimaju dnevnice, a sa vremena na vreme imamo te vikend poslanike koji kažu neku parolu i onda ih po mesec dana nema.

Danas razgovaramo o nezavisnom Regulatornom telu za elektronske medije i izboru članova. Jako važno telo, jer preko tog tela, preko te nezavisne institucije možemo da ispravimo jednu nepravdu o kojoj je govorila koleginica Amela Lukač Zoranić, a tiče se redakcije na bosanskom jeziku na medijskom javnom servisu, i to je nešto, pogotovo njihov stav kako su oni odbili tu redakciju, što je nedopustivo. Međutim, danas će o tome govoriti samo predstavnici Stranke pravde i pomirenja i to je dokaz ko autentično u svim tačkama predstavlja bošnjački narod, ali na način da o svemu razgovaramo kroz jedan dijalog i da jasno iznosimo svoj stav.

Ono što je više govornika ovde istaklo, jeste da li je normalno da na medijskom Javnom servisu gostuju ljudi koji nemaju apsolutno nikakvu političku podršku? Ja mogu da dam svoj odgovor i da kažem da to nije normalno i da to nije ni fer ni pošteno. Ja mogu i potpuno podržavam i to smo u razgovoru i dijalogu sa evroparlamentarcima istakli politički pluralizam, iznošenje stavova, i kada je u pitanju ekologija i druge tačke.

Međutim, podrška koju nam građani daju na izborima je jedino merilo reprezentativnosti. Zato je apsolutno neprihvatljivo da stranka Pravde i pomirenja, kao parlamentarna stranka, kao najjača bošnjačka stranka jednom ili nijednom godišnje gostuje na medijskom Javnom servisu, da imamo, primera radi, narodnog poslanika, lidera poljoprivrednika i seljaka gospodina Miletića koji je tri puta uzastopce biran u parlamentu koji možda nikada nije gostovao na medijskom Javnom servisu, a da gostuju ljudi za koje ne glasaju ni uži članovi njihove porodice.

To nije nikakva demokratija i ja se nadam da će nezavisno regulatorno telo delovati sa svojim ovlastima i da ćemo uvesti neki red kada je u pitanju medijski Javni servis da naprosto se poštuju nekakva pravila. Ako su vam građani dali određeno poverenje, ako su vam ukazali poverenje, ako vi predstavljate određene grupe,, a znamo prema zadnjem popisu, jedna trećina građanki i građana su pripadnici manjinskih zajednica, onda i oni moraju da budu ravnopravno zastupljeni.

Danas je samo izgleda dovoljno da se vi ne slažete sa nekakvom vladajućom politikom i da je vama mesto obezbeđeno na RTS-u, a sada ako hoćete da govorite o pitanjima manjinskih zajednica na jedan civilizovan način, u skladu sa Ustavom, zakonom, da i svoje neslaganje govorite kroz jedan rečnik koji je apsolutno prihvatljiv u jednom javnom diskursu, e onda za takve ljude očigledno neko pokušava da kaže da nema mesta i da nas gurne u jedan radikalizam i primitivizam.

To je nešto što mi apsolutno nikada nećemo zastupati, kao što je govorio rahmetli Muftija Zukorlić - nikada poltroni, nikada primitivci, uvek partneri.

Ono što takođe hoću da istaknem kada je REM u pitanju, jeste oštrija politika, jer mi imamo zaista jedan govor mržnje i jednu diskriminaciju koja je prisutna u određenoj grupi medija. Apsolutno je neprihvatljivo da bilo čija porodica, da bilo čije dete bude predmet medijskih spinova, satanizacije, pretnji itd. samo zato što njegov roditelj, otac, majka, bilo ko, obavlja neku javnu funkciju.

To je nešto je apsolutno neprihvatljivo i mislim da tu ne može to da bude predmet nekakvog kompromisa između političkih stranaka. To naprosto se tiče jednostavno vašeg vaspitanja, to se tiče nečega što je i zakon definisao, da moraju da postoje određene granice u ponašanju i u našim političkim neslaganjima. Možete da kritikujete ideju, možete da kritikujte stranku, možete da kritikujete vlast, opoziciju ali ne možete lično bilo koga da napadate, da pretite ili da stavljate članovima porodice, bez obzira koje koja stranka, metu na čelo i da oni naprosto budu predmet satanizacije, iako ne obavljaju nikakvu javnu funkciju. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije, poštovani predstavnici Ministarstva, danas pred nama je jako obiman dnevni red, vrlo važan set zakon koji se tiče uređenja sistema obrazovanja iz oblasti kulture.

Međutim, ono što hoću u svom govoru posebno da istaknem, jeste da nas građanke i građani nisu poslali ovde da podele koje postoje u društvu da ih pospešujemo, već da nađemo najmanji zajednički sadržalac u našim politikama da bi rešili realne probleme koje postoje u životu svih građanki i građana.

Bilo kakav vatreni govor da ovde i ja i bilo ko od nas održi, to neće rešiti nijedan životni problem nijednog građanina. Mi smo ovde došli da u konstruktivnom razgovoru rešavamo probleme, samim tim što smo pripadnici različitih političkih opcija, to je dokaz da ne razmišljamo isto i to je dokaz političkog pluralizma i suštinske demokratije koje naše društvo baštini.

Međutim, Stranka pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka ne vodi politiku stavljanja prsta u oko bilo kome, i ako se ne slažemo to možemo argumentovano na jedan demokratski i primeren način da istaknemo, a ne na bilo koji način da vređamo emocije bilo da se radi o manjinskim ili o većinskom narodu.

Ono što ja hoću da istaknem kroz tu politiku dijaloga, rešili smo neke probleme koji su bili skoro nezamislivi da mogu da se reše kao što su kolege pre mene istakli, problem islamske veronauke, problem akreditacije Internacionalnog univerziteta i mislim da je to put kojim treba da idemo. Znači, dijalog, razgovor, da vidimo šta je otvoreno pitanje, šta je problem, a ne ovde da stavljamo so na ranu i da jedni drugima stavljamo prst u oko. Mislim da je to politika prošlosti i da građani to prepoznaju.

Ono što hoću da iskoristim jeste priliku da je potpredsednica Vlade Maja Gojković danas sa nama, da se zahvalim za posetu u opštini Prijepolje i da posebno istaknem da biblioteke u Prijepolju i u Sjenici nemaju adekvatne uslove za rad, biblioteka u Sjenici funkcioniše, otprilike na 45 kvadrata, najstarija ustanova kulture u Prijepolju, matična biblioteka "Vuk Karadžić", funkcioniše, nema svoje prostorije i to je nešto što u narednom periodu moramo da rešimo. Ja očekujem da to bude jedan od prioriteta Ministarstva. Molim vas da na to posebno obratite pažnju.

Ono što hoću da iskoristim kada je u pitanju prvi potpredsednik Vlade, jeste da podsetim na slučaju, vrlo smo često razgovarali i želim da vam se zahvalim na svim koracima koje ste preduzeli kada su u pitanju profesori Državnog univerziteta u Novom Pazaru, gospodin Fadil Škrijelj i Mersudin Mulić, oni su drugostepenim rešenjem vraćeni na posao, međutim rektor odbija da to implementira. Znači, mi nemamo još uvek, koliko sam ja obavešten, rešenje tog problema. Ja vas molim da snagom svog autoriteta vi učinite sve što je u vašoj moći da se ta diskriminacija prema tim univerzitetskim profesorima razreši.

Ono što na kraju hoću da istaknem jeste da me posebno raduju sporazumi koji su danas potpisani u Tirani, a tiču se inicijative „Otvoreni Balkan“. Mislim da je to jako dobra inicijativa koju moramo svi da podržimo, a ona se, u suštini tiče realpolitike. Šta znači „Otvoreni Balkan“ za jednu građanku i građanina u Sjenici i u Prijepolju? To znači da ćemo dobiti novo tržište za sjenički sir, za mesne prerađevine iz Sjenice, za malinu koju uzgajamo u Prijepolju, a imamo problem tržišta. E, to je „Otvoreni Balkan“, jer vrlo često građani te neke velike političke diplomatske ideje ne mogu da shvate šta to znači za njih pojedinačno. To znači da ćemo imati novo tržište, da ćemo moći da ono što radimo u svojim njivama, u svojim atarima, da ćemo moći da prodamo i da zaradimo za svoj život i za svoju porodicu.

Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani gospodine Pantiću, drago mi je što ste ponovo sa nama i hoću da vam čestitam na iscrpnom izveštaju, često dolazite ovde, i da odam priznanje za vaš angažman.

Žao mi je što predstavnici ministarstva danas nisu ovde, mislim da bi štošta imali da prodiskutujemo, ali, biće prilike.

Pre nego što krenem sa diskusijom na današnji dnevni red, hoću da se osvrnem na jučerašnju sednicu Vlade. Kao što se građanke i građani sećaju, juče sam govorio o problemu snabdevanja električnom energijom u sandžačkim opštinama, ali i načelno u celoj zapadnoj Srbiji. Drago mi je što je predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, prisustvovao sednici Vlade koja se održala, jer je očigledno da neke stvari moraju da se podvuku i da se preseku, jer se očigledno neki činovnici, ministri i direktori javnih preduzeća ponašaju poprilično autistično.

Da vam kažem, kada vi u svojim planovima i programima stavite za tri, šest meseci, 2023, 2024. godine, to sve izgleda fino, lepo i da nešto napreduje. Međutim, mi koji ne živimo u Beogradu, živimo u rubnim opštinama, mi koji ćemo da se vratimo, koji živimo u sandžačkim opštinama, a neki zaseoci i cela naselja nemaju električnu energiju, to nama na papiru ništa ne znači, odmah da vam kažem. Znači, ono što ste imali od zimnice, to vam je propalo, ako ste imali neku hladnjaču ili se bavite poljoprivredom, imate veliku materijalnu štetu i to što vi pišete u nekim izveštajima, to nama apsolutno ništa ne znači.

Ono što mene raduje jeste što je predsednik shvatio koliki je to problem, hvala mu, i što mora očigledno da utiče na određene ministre da počnu da se mešaju u svoj resor. Ja se nadam da će ovo biti poslednja zima u kojoj govorimo o čišćenju snega i o nestanku električne energije, jer to nije samo problem u sistemu, za neke činovnike, to je za nas koji živimo u tim opštinama osnovni životni problem i jednostavno nemogućnost normalnog funkcionisanja.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, kako su se civilizacije razvijale, osećala se potreba da se napravi određeni pravni sistem. Postojale su razne imperije koje su bile izuzetno jake, imamo primer Huna, Mongola, itd, ali koji nisu ostavili neki dublji civilizacijski trag, zato što nisu imali, između ostalog, uređen i svoj pravni sistem.

Moćne civilizacije, moćne imperije, koje su želele dugo da traju, shvatile su da koliko god su bile i vojno i ekonomski nadmoćne, morale su da ustanove nešto što se zove pravo i pravda, jer su shvatili da kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom i da nepravda prelazi u zulum, a da zulum se trpeti ne može.

Onda imamo civilizacije i imperije koje su trajale stotinama godina, a između ostalog, ključ njihovog uspeha jeste u tom pravnom sistemu, gde su građani čak i kada bi bili porobljeni od strane tih imperija, osećali određenu pravnu sigurnost.

To je nešto što je nama danas jako važno, može da bude izuzetna pouka kako mi danas treba da funkcionišemo.

Ono što SPP kao najjača bošnjačka stranka ističe, što je u našim programskim aktima definisano i na čemu je rahmetli predsednik akademik Muamer Zukorlić uvek insistirao, govorio, čak i brojna dela pisao, jeste beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije. To je jedan od temelja naše saradnje i razloga sa najjačom strankom SNS i jedan od razloga zašto podržavamo Vladu Republike Srbije.

Jasno je da imamo rezultate kada je u pitanju borba protiv kriminala i korupcije, pogotovu na tom globalnom, državnom, da kažem, nivou. Razbijena je jedna ozbiljna kriminalna grupa Veljka Belivuka. Vidimo da istraga ide dalje, i to je nešto što je jako važno, ne samo ustanoviti one počinioce i same izvršioce krivičnog dela, već ustanoviti tokove novca i videti gde je kriminalna grupa sav taj novac uskladištila. Zašto? Da bi se poslala poruka svima onima koji hoće da se bave kriminalnom da se taj kriminal ne isplati i da od toga ne možete da kažete – malo ću da se bavim kriminalnom, pa ću onda, ne znam, da obezbedim svoju starost itd. Zato mora da se pošalje jasna poruka da se bavljenje kriminalom, kršenje zakona ne isplati. Ono što se radi u tom segmentu i u tim slučajevima apsolutno podržavamo.

Međutim ono na čemu mi permanentno insistiramo jeste da ta borba protiv kriminala i korupcije zaista ide po dubini. Ono o čemu mi govorimo jeste borba protiv kriminala i korupcije u sredinama odakle mi dolazimo, znači u sandžačkim opštinama.

Prošle nedelje smo govorili da je kolega Jahja Fehratović dobio pretnje od određenih kriminalnih grupa. Možete misliti, kada neko ko je intelektualac, univerzitetski profesor, narodni poslanik dobija otvorene pretnje preko društvenih mreža, kakvu onda pravnu sigurnost i bilo koju drugu sigurnost može da ima običan građanin. Pre tome, ono što ja očekujem i od vas, ali i od svih ljudi, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde jeste da hitno reaguju i da se počne beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije na prostoru sandžačkih opština.

Ono što je eklatantan primer bahatosti kriminalnih grupa jeste ubistvo novinara i humaniste Edina Hamidovića u avgustu ove godine na šetalištu u Sjenici. Znači, to je slučaj o kojem su rahmetli predsednik Zukorlić i druge kolege iz naše poslaničke grupe, pa i ja sam, više puta govorili. Mislim da ne postoji kolega koji nije čuo i sad će možda neko reći – evo ga ponovo ovaj govori na tu temu. Naravno da govorimo na tu temu zato što nismo mrdnuli sa mrtve tačke. Ne može da se desi da nekoga ubijete na šetalištu dok šeta sa ženom i sa decom. Nije važno koje je nacije, koje je vere, koja je stranka, pobogu. Znači, svako ima pravo na svoje političko ubeđenje, ali ne sme niko da pomisli da zato što neko drugačije misli može on da mu oduzme život. Koliko je tu moglo da bude nevinih žrtava, ljudi su šetali, pojma nemaju o čemu se tu dešava?

Šta je ključni problem? Kao i u slučaju zemunskog klana, kao što smo i devedesetih godina kada je bio kriminal prisutan i na kraju grupe Belivuka, problem jeste sprega ljudi iz sistema i kriminalaca. Onog trenutka kada prekinemo te veze, kada shvate ljudi iz sistema, kada ih detektujemo, izbacimo i kaznimo i kazna prema njima bude primer svima da više niko ne sme da zloupotrebi policijsku značku, poziciju sudije, tužioca da on može malo, ne znam, bude partner sa nekim kriminalcima. Kriminal postaje jači od sistema kada ima podršku pojedinih ljudi iz sistema. Mi imamo jasnu opredeljenost i predsednika države i predsednice Vlade i čitave Vlade. Mi to podržavamo, ali po dubini moramo da vidimo ko se i sa čim bavi.

U slučaju ubistva Edina Hamidovića se nije apsolutno mrdnulo sa mrtve tačke, jednostavno ubistvo se desilo. Tu sad govorim o stepenima odgovornosti. Ubica je napustio zemlju. U međuvremenu desila se iznenadna smrt rahmetli Zukorlića i sada ti kriminalci se osećaju ponovo jaki, hrabri i oni u Sjenici tamo neke ljude sačekuju, pitaju, šalju im poruke preko društvenih mreža itd.

To je nešto što apsolutno ne smemo da dozvolimo i moramo da ispitamo ko je tim kriminalcima iz sistema omogućio da se tako ponašaju, a konkretno u ovom slučaju imamo izvesnog Bojana Trnčića, načelnika stanice policije u Sjenici, koji je deo te grupe i koji se zajedno sa njima, prema saznanjima koja ja imam, bavi određenim kriminalnim radnjama.

Ovo ubistvo nije jedino u Sjenici. Imamo ubistvo izvesne starice Miladije Kočović, kao i ubistvo učitelja Huseina Derdemeza. To je nešto što je jako simptomatično jer se dešava na prostoru granice prema Crnoj Gori. Šta se u tim predelima naše zemlje, a opštine Sjenice dešava? To je nešto što unutrašnja kontrola podrobno mora da ispita.

Što se tiče slučajeva Fahrudina Skarepa, Ernada Bakana i Fahrudina Mavrića, Stranka pravde i pomirenja, prvenstveno rahmetli predsednik Zukorlić, ali i svi naši poslanici više puta su govorili na ovu temu, apelovali, tražili od Ministarstva pravde i nadležnih institucija da se posebno bave ovim slučajem. Sada vidimo da određene političke strukture ili političke strukture u nastajanju pokušavaju nesreću ove tri porodice da iskoriste da bi prigrabili neki politički poen. To je nešto što apsolutno nikada nikome od nas nije palo na pamet i to je nešto što ne smemo da dozvolimo.

Znači, želim da iskoristim vaše prisustvo, Ernad Bakan je imao 19 godina, bio je brucoš na Visokoj zdravstvenoj školi u Zemunu, kada ga je 4. marta 2019. godine, dok je prelazio Ulicu cara Dušana, na pešačkom prelazu udario automobil kojim je upravljao izvesni I.M. Znači, suđenje još nije okončano, a sledeće ročište je zakazano za 27. decembar. Zbog neažurnosti suda mi sada imamo pokušaj politizacije tog slučaja. Znači, sada niko neće reći sud nije radio svoj posao, već će reći – aha, neki Bošnjak je zgažen na pešačkom prelazu u Beogradu i sada oni toga neće da osude. Molim vas, to ne smemo da dozvolimo.

Znači, zaista verujem da nije etnički, ni na bilo koji način, ovo motivisano, ali da vam kažem da ima ljudi koji ne razmišljaju kao ja. Mi kao politička elita, kao parlament, kao neko ko je deo vladajuće većine ne smemo da dozvolimo da se takve poruke šalju. Moramo da damo građanima jasna obrazloženja i objašnjenja i da ljudi imaju zaista poverenje u naš pravosudni sistem.

Što se tiče slučaja Skarepa i Mavrića, takođe smo više puta govorili, čak su se organizovala i određena forenzička ispitivanja, analize da se dokaže da se taj slučaj nije desio onako kako je predstavljen. Zamolio bih, koristim ovu priliku, predstavnike Ministarstva pravde, ministarku pravde da primi ove porodice na razgovor i da popriča sa njima. Kroz institucije se ovi problemi rešavaju, a ne mogu se rešiti na ulici. Neko će zloupotrebiti emociju tih ljudi.

Kada, ne daj Bože, izgubite člana porodice, da vam kažem, nikakva vam presuda to ne može vratiti, ali ono što je važno jeste da imamo poverenje, pogotovo manjinskih zajednica u pravosudni sistem i u organe Republike Srbije, a ono će se u potpunosti uspostaviti kroz jedan partnerski odnos, odnosno kroz razgovor da vidimo šta to porodicama ovde smeta, na šta imaju pritužbu, da li smatraju da se radi o nekoj korupciji, opstrukciji itd. Jedino rešenje, kako ga ja vidim, jeste jedan razgovor. Zato mislim da sa tim porodicama na najvišem nivou, znači Ministarstvo, treba obaviti razgovor.

Što se tiče potrebe izbora novih sudija, mislim da je to više nego važno. Ne možemo se boriti protiv kriminala i korupcije, ne možemo imati efikasnu implementaciju te borbe ako imamo na stotine predmeta koji čekaju u našim sudnicama.

Reći ću par statističkih podataka koji se tiču Osnovnog suda u Prijepolju. Znači, imamo četiri i po hiljade parnica. Parnice se rade u dve sudnice. Po sudiji imamo otprilike preko dve hiljade tih parnica. Prema nekoj statistici, otprilike 15 predmeta sudija može za mesec dana da završi, a vi sad vidite mi otprilike imamo, pet, šest godina nam treba da bi sve to završili. Ovo su podaci koje sam ja dobio. Znači, mislim da su precizni, ali vi možete proveriti. Imamo 500 krivičnih predmeta. Imamo, takođe, dvoje sudija koji se bave ovom problematikom.

Izbor sudija, novih sudija je jako važan. Ono na čemu mi permanentno insistiramo jeste procentualna zastupljenost. Znači, želimo da predstavnici, ne samo bošnjačkog naroda, već svih drugih manjinskih zajednica shodno svom učešću u procentu stanovništva imaju i sudija i tužilaca i drugog sudskog osoblja i u osnovnim i u višim itd. Zašto? Tako ćemo napraviti ovo poverenje o kom govorimo.

Naravno, ono ne sme da ide na uštrb kvaliteta, jer vrlo često nekada imamo i ovde kandidate, iskreno, sa kojima naprosto, iz profesionalnog, nema veze što su pripadnici mog naroda, ne možemo da ih podržimo zato što po nama, profesionalne standarde ne zadovoljavaju.

Ono što hoću da istaknem, a tiče se pošto mi vreme curi, osvrt na funkcionalnost Komisije u postupcima javnih nabavki. Jako važna institucija i mislim da nemaju dovoljno ljudskih resursa, da treba da ima više ljudi. Zašto? Zato što vi dolazite u situaciji, kao grad odakle ja dolazim, ili taj deo naše zemlje, da imate bahate izvođače radova koji naprosto na svaki tender koji oni ne dobiju ulažu prigovor, uplate neku taksu od 120 hiljada dinara i sada kada se vama neko u jeku infrastrukturne sezone javi i zablokira vam tender za puteve, vama je ta infrastrukturna godina propala. Šta ćete vi građanima da kažete, a u stvari, radili ste samo po zakonu. Komisija je pretrpana tim zahtevima i vama propada ta budžetska godina, sredstva, itd.

Tako da, apsolutno ćemo glasati kada je ovaj predlog u pitanju, što se tiče Komisije u postupcima javnih nabavki, ali mislim da im fali ljudski resurs, da im fali još ljudi da bi bili funkcionalniji, naprosto ti odgovori moraju nekako zakonski da se za sedam dana, 15, mesec dana, a ne da to ide u nedogled.

Što se tiče izbora Saveta guvernera, svakako podrška Narodnoj banci, koja vodi jednu jasnu monetarnu politiku, kurs je stabilan i mislim da mi kao narodni poslanici, građanke i građani, mogu da budu zadovoljni.

Što se tiče, u Danu za glasanje, za ove predloge ćemo glasati. Što se tiče pojedinih sudija zadržaćemo pravo da imamo mišljenje u skladu sa politikom naše stranke. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministrice, poštovani predstavnici ministarstva, na početku želim da svim građankama i građanima naše zemlje čestitam otvaranje klastera 4. u pristupnim pregovorima sa EU, a tu su u pitanju Poglavlje 14 – transportna politika, Poglavlje 15 – Energetika, Poglavlje 21 – transevropska mreža i Poglavlje 27 – životna sredina.

To je, mislim, veliko priznanje za sve ono što je radio i ovaj parlament i sve ono što radi Vlada i dokaz da zaista naši evropski partneri cene ono što mi radimo.

Posebno je važno ovo Poglavlje 27 - životna sredina, jer jako puno govorimo i zadnjih meseci i zadnjih godina o toj Zelenoj agendi. Mislim da jako puno radimo. Dokaz toga jeste da rešavamo nesanitarne deponije. Mislim da svi oni dušebrižnici, zaista, ljudi koji se iskreno bave ekologijom, ali i oni koji možda to rade sa nekom političkom pozadinom, treba da budu srećni, jer evo, i naši evropski partneri nam priznaju rezultate i u narednom periodu više ćemo govoriti o toj temi.

Ono što mene posebno raduje jeste i ovo pitanje Poglavlja 15 - energetika. Mislim da je to životno važno pitanje, ne samo kada govorimo o evropskim integracijama, već moram da podsetim da ja dolazim iz opštine Prijepolje, iz dela naše zemlje koji mi Bošnjaci Sandžak zovemo, i da mi s vremena na vreme, znači, u ovim zimskim mesecima preživljavamo i jedan svojevrstan dežavi. Znači, imali smo snežne padavine ili nepogode. Šta očekivati u planinskim krajevima u decembru mesecu? I opet veliki broj i gradova i naselja i sela i zaseoka je ostao bez električne energije.

Ono na čemu Stranka pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka, permanentno radi sa svojim partnerima, prvenstveno sa najjačom strankom SNS i što je deo naše koalicionog sporazuma, jeste zamena visokonaponske i niskonaponske mreže. I više puta sam i ministarku to i pitao ovde i znam da se radi na tome.

Međutim, moram da istaknem da je intenzitet radova, brzina implementacije, zamene i visokonaponske i niskonaponske mreže nedovoljna, da se intenzitet mora pojačati, jer evo, imali smo za vikend ponovo veliki broj naselja u opštini Prijepolje, Pešterska visoravan, novovaroški kraj, rubni delovi grada Novog Pazara nisu imali uredno snabdevanje električnom energijom, neki to ni dan danas nemaju. To je apsolutno neprihvatljivo. Zašto? Zato što je visoko na agendi ove Vlade Republike Srbije ravnomeran regionalni razvoj, investicije i povratak i zadržavanje naših ljudi da žive na selu, omogućavanje uslova. Nema normalnih uslova za život na selu ako mi nemamo snabdevanje električnom energijom uredno, nema razvoja naše poljoprivrede ako nemamo uredno snabdevanje električnom energijom.

Takođe, jasno je da se predstavnici Ministarstva za infrastrukturu, saobraćaj i sam ministar jako trude. Međutim, ne smemo da dozvolimo da nas u decembru mesecu sneg iznenadi i zaista je stanje na našim kolovozima u nedelju, u delu naše zemlje odakle ja dolazim, bilo poprilično loše. Želim da odam priznanje lokalnim samoupravama, posebno u Prijepolju i u Sjenici, koji su zaista dali maksimum. Pogotovo hoću da istaknem Sjenicu koja ima budžet u blokadi, a koji su činili maksimum napora da u svakom selu put bude prohodan i čist i da svaka kuća ima prohodan i čist put, jer nije isto imati zimu u, ne znam, ravničarskim predelima i preživljavati zimu na Pešteru ili na planini Zlatar, Jadovnik i drugim sandžačkim planinama. Ovo je jedna napomena, jedno stanje sa terena, kritika da moramo ažurnije malo da se odnosimo.

Hoću da uputim čestitku Ministarstvu prosvete, prvom potpredsedniku Vlade i ministru prosvete Branku Ružiću i pomoćnici ministra Elmi Elfić Zukorlić, zato što je Ministarstvo prosvete omogućilo da nastavnici, direktori i stručni saradnici koji realizuju nastavu na bosanskom jeziku ispit za licencu, koji su do sada polagali u Beogradu, to sada rade u školama školske uprave u Novom Pazaru. Mislim da je to put kojim trebamo ići. To je jedan veliki iskorak. Mislim da kroz dijalog i kroz rešavanje pitanja na ovaj način ćemo poboljšati odnos prema manjinskim zajednicama i sve ono što je kolega doktor Jahja Fehratović danas pomenuo, mislim da treba kroz dijalog o svim otvorenim pitanjima to rešavati.

Što se tiče današnjih zakonskih predloga, ja hoću da istaknem da poslanički klub Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke će u danu za glasanje podržati predložena zakonska rešenja.

Hoću da iskoristim vaše prisustvo da se zahvalim Ministarstvu i ministarki što smo rešili problem dečijeg dodatka za učenike srednje verske škole „Medrese“. To je zaista bio jedan nesporazum i jedan problem, gde se pokazalo da ako ima dobre volje, sluha, da on može da se reši. To je zaista jedan pozitivan signal za predstavnike našeg naroda. Možda se o tome javno nije toliko govorilo, ali ja kao neko ko je završio tu srednju školu, znam koji je to problem za te učenike i za te roditelje.

Hoću da se zahvalim i znam da je tu posredovao i kabinet predsednice Vlade. To je dokaz da zaista kroz dijalog možemo da rešavamo sva ova otvorena pitanja i da je to put kojim treba da idemo.

Kada govorimo o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, jasno je iz samog teksta zakona, iz obrazloženja koje je bilo jako detaljno, da radimo na jednoj standardizaciji usluge za ove najosetljivije grupe, da radimo na unapređenju socijalne zaštite i to je nešto što svakako treba pohvaliti i pozdraviti.

Ono što hoću da istaknem iz perspektive nekoga ko dolazi iz rubne opštine, jeste da pohvalim rad Doma za lica ometena u razvoju iz Tutina. Pre par godina situacija nije bila ni približno dobra kao što je sada, ali je i to dokaz da nije bitna pozicija, nego je bitan čovek koji obavlja tu poziciju. Sada mi tamo na čelu ove ustanove imamo jednog mladog i jako perspektivnog, agilnog direktora, koji se zaista bori da unapredi rad te ustanove. Zaista apelujem na ministarstvo da pomogne rukovodstvu ovog doma. Znam da je u razgovorima sa prethodnim ministrom Zoranom Đorđevićem bilo dogovoreno da se obezbede sredstva za izgradnju nove zgrade Doma za lica ometena u razvoju u Tutinu.

Sada želim vas da pitam dokle se stiglo? Da li imate u planu budžeta za narednu godinu, da li se razmišlja u tom pravcu? I da apelujem na vas da vidimo šta možemo da pomognemo da ti ljudi dobiju adekvatne uslove za rad. Da li je problem dislokacija sa pomenute pozicije, jer su oni u gradu, pa bi oni možda da budu na nekoj periferiji, gde bi to samim korisnicima bolje odgovaralo? Želim da čujem vaš stav po ovom pitanju.

Ono što je nešto što možemo nazvati određenim izazovom sa kojim se suočavaju opštine Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Sjenica, jeste da nemaju ustanove socijalne zaštite za decu i stare, nemaju ni prihvatilište, što uređuje lokalna zajednica.

Hoću da kažem da sandžačke opštine imaju, nažalost, izraženu migraciju prema zapadnoj Evropi. U većini slučajeva imamo veliki broj naših roditelja, starih lica koja ostaju kući, nezbrinuta ili jednostavno zbog starosti ne mogu više da vode računa o sebi.

Takođe, imamo problem i kada imamo decu bez jednog ili oba roditelja. I kada govorimo o tim domovima za taj uzrast, neophodno je da imamo i u ovim opštinama ili da li ministarstvo razmišlja da u opštinama Prijepolje, Priboj, Nova Varoš ili Sjenica, pokrene neki dom za stara lica? Zašto? Zato što imamo određene identitetske i kultorološke razlike i jako teško se ta lica iz sredina odakle ja dolazim odlučuju da pristanu da idu u neke domove u centralnoj Srbiji ili u okolini Beograda itd.

Razlike su, naprosto, identitetske, kulturološke razlike, u pitanju je ishrana, upražnjavanje nekih pitanja koja se tiču vere itd. Zato mislim da bi trebalo i kada govorimo o Gerontološkom centru u Novom Pazaru i tu ustanovu dodatno podržati.

Što se tiče zajma za put Ruma-Šabac, hoću da kažem da Stranka pravde i pomirenja apsolutno podržava tu agendu koja se tiče Vlade Republike Srbije, a tiče se infrastrukture. Svaki putni pravac u našoj zemlji je jako važan.

Ono na čemu mi poseban akcenat stavljamo jeste autoput Miloš Veliki, čija izgradnja treba da ide kroz sandžačke opštine ka Crnoj Gori i drugi krak koji treba da ide ka Sarajevu. To je nešto na čemu mi permanentno radimo sa našim partnerima iz Vlade Republike Srbije, ali podjednako podržavamo i ovaj drugi deo autoputa koji ide ka Tuzli, Rača i onda ka Beogradu. Smatramo da samo izgradnjom dobrih saobraćajnica i dobre infrastrukture možemo napraviti preduslove za ekonomski razvoj svih delova naše zemlje, samim tim i Sandžaka.

Što se tiče Sporazuma sa Vladom Indije, jasno je da se tu radi o diplomatama, njihovim porodicama. Međutim, mislim da je to korak u pravom smeru. Sa Indijom je bivša Jugoslavija imala izuzetno razvijene diplomatske odnose. Zajedno smo utemeljitelji Pokreta nesvrstanih. Mislim da smo dugo te odnose gurali pod tepih i da ta spoljna politika koja doživljava danas ekspanziju, mislim da je dobro što uspostavljamo saradnju sa Indijom, da je treba produbiti. To je jedno ogromno tržište, pogotovo je to veliko tržište za halal proizvode, a Republika Srbija je veliki proizvođač halal proizvoda.

U danu za glasanje naša Poslanička grupa Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke će podržati predložene zakone. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministrice, poštovani predstavnici ministarstva, pre nego što se osvrnem na današnje zakonske predloge, želim da pohvalim rad ministrice Anđelke Atanacković. Želim da vam se zahvalim jer ste više puta posetili deo naše zemlje odakle ja dolazim, sandžačke opštine, bili ste u delegaciji kada je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić posetio Prijepolje i mislim da je to primer na koji treba da se ugledaju i drugi ministri. Znači, nije važno samo imati kabinet, formirati kabinet, imati svoj portfelj ili resor, važno je biti sa građanima, biti na terenu, jer sve ono što nama kroz izveštaje, kroz statistiku dolazi, to je jedno, a drugo je kada vi svojim očima razgovarate sa predstavnicima poslovne zajednice, kada razgovarate sa predstavnicima lokalne samouprave.

Ono što hoću takođe da istaknem i da pohvalim jeste vašeg kolegu Dragana Stevanovića, državnog sekretara. Mislim da je to primer državnog funkcionera koji je zaista servis svim građanima, svim lokalnim samoupravama i hoću da kažem jedan primer kako se tretiraju lokalne samouprave i kako se njima pomaže, da bi oni mogli da povuku sve ono što im kroz projekte vaše ministarstvo omogućava.

Apelujem da i u narednim godinama sve ono što, vaše ministarstvo je jako moćno i veliko, može da se učini za opštine Prijepolje, Priboj, Nova Varoš, Sjenica, Tutin i Novi Pazar da učinite, jer to su devastirane opštine, kao što smo čuli, osvrnuću se na to, pripadaju upravnim okruzima Zlatiborski i Raški. Vidimo da se Zlatiborski okrug razvija i hajde da damo dodatnu još veću inicijativu da taj napredak bude još veći.

Ono što hoću da istaknem kao jedan državnički čin jeste poseta predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića ljudima u Jadru. Mislim da se tako ponaša jedan državnik koji hoće da čuje glas naroda. Znači, oni ljudi koji su direktno involvirani u taj ceo slučaj, on je čuo njihov stav, njihov problem i ne sumnjam da će predsednik shodno svemu onome što je čuo od građana, zauzeti sada stav.

Sve ono što drugi govore jeste naprosto pokušaj jedne politizacije koja možemo da kažemo da je legitimna, ali u osnovi nema nikakvu težinu. Težinu ima stav tih ljudi koji tu živi. Ako raspravljate o mojoj kući, valjda ja imam najveće pravo da iznesem svoj stav. Kad se bude o nekim drugim ljudima radilo, oni mogu da zauzmu svoj stav, a ne da se na bilo koji način vrši politizacija, što je apsolutno neprihvatljivo.

Ono što hoću posebno da pohvalim i da istaknem jeste da danas govorimo o zajmu za gasovod koji se odnosi na Zlatiborski upravni okrug, znači opštine Prijepolje, Priboj, Nova Varoš, Sjenica, odakle dolazim. Posebno sam srećan i zadovoljan što o toj temi danas govorimo. Nema privrednog razvoja, nema razvoja turizma, nema zelene agende bez gasa. Većina opština u Sandžaku zaista ima problem usled višedecenijske zapuštenosti sa energentima, većina gradskih toplana koristi mazut i ugalj i stvara se ogromno aerozagađenje.

Novi Pazar, kada gledamo te lestvice gde se meri to zagađenje, on je šampion na globalnom nivou, posle Nju Delhija, Pekinga. Znači, Kina i Indija. Možete misliti, Nju Delhi, višemilionski grad, po nekima preko 15, 20 miliona stanovnika i Peking isto tako i onda jedan Novi Pazar koji ima 120.000 stanovnika.

Znači, apsolutno nije normalna situacija, ali to nije posledica rada samo današnje vlasti. To je apsolutno posledica višedecenijske nebrige. Mi se danas po prvi put suočavamo i hvatamo u koštac sa tim ekološkim problemima. Gasovod je jedno od rešenja tih problema.

Hoću da istaknem da u koalicionom sporazumu između Stranke pravde i pomirenja i SNS izgradnja gasovoda je stavljena na vrh prioriteta. Ovde govorimo o dve politike. Politika Stranke pravde i pomirenja, koju je prvenstveno kreirao rahmetli predsednik naše stranke, akademik Muamer Zukorlić, je prva politika koja dolazi iz Sandžaka, koja je građane, i Bošnjake i Srbe, stavila na prvo mesto, a ne funkcije i lične privilegije. Politika SNS je to prepoznali i jednoj manjinskoj zajednici dala šansu da kroz učešće u vlasti rešava svoje lokalne probleme.

Ne znam šta je kad ko ovde govorio, ali znam ko je šta u koalicioni sporazum stavio. Mogu ja sada da apelujem da se izgradi kosmodrom u Prijepolju i Novom Pazaru, ali onaj ko ga izgradi on treba da dobije taj poen i da dobije tu počast.

Znači, svi mi lepo govorimo i pričamo, ali je malo ljudi onih koji delaju, koji konkretnim rezultatima i potezima pokazuju da za ono što pričaju stoje iza svojih reči. Primer toga jeste naša stranka, primer toga jesu naši koalicioni partneri.

Hoću još jednom da istaknem rahmetli predsednika naše stranke, akademika Muamera Zukorlića, čoveka koji se nikada nije borio za svoj interes, za svoju funkciju, borio se za narod. Borba za taj gasovod, između ostalog, jeste i njegov veliki uspeh. Ja sam ponosan.

Poslanički klub Stanke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje će glasati za sve zakonske predloge koje ste danas vi predložili.

Što se tiče gasovoda, prema informacijama koje ja imam, a ministarka je tu, koje sam dobio iz Vlade Republike Srbije, izgradnja gasovoda ka Novom Pazaru i Tutinu je trenutno u zastoju, i to je ono što zanima građanke i građene, zbog problema oko eksproprijacije terena, ali do 1. septembra 2022. godine gasovod će biti pušten u funkciju. To je jedan ogroman, generacijski uspeh.

Većina ljudi kada vi kažete - gasovod, to je jedna prosta rečenica. Mislim – uradili smo gasovod. Ali, to je jedan generacijski projekat i mislim da više treba da govorimo o uspesima koje smo postigli ili koje smo na putu da postignemo.

Što se tiče gasovoda ka Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši, on će početi sa izgradnjom u februaru naredne godine. Otprilike 18 meseci ili godinu i po dana je neki predviđeni rok. Neka bude i dve godine, ali za dve godine građanke i građani i Prijepolja i Priboja i Nove Varoši, za šest meseci građani u Novom Pazaru imaće gasovod, imaćemo zelenu energiju, imaćemo jeftiniju energiju i rešićemo jedan ogroman ekološki problem.

Sada ja postavljam jedno pitanje – da li treba odati priznanje ljudima koji su to uradili? Naravno da treba. Ne treba biti politički obojen, samo treba biti čovek i reći – svaka čast, skinuti kapu i reći – postigli ste taj uspeh, a ovaj uspeh je, između ostalog, plod koalicionog dogovora između Stranke pravde i pomirenja i SNS.

To piše u koalicionom sporazumu. Drugi ako imaju to u sporazumu svom neka slobodno pokažu.

Što se tiče Sporazuma sa Moldavijom, to je trgovinski sporazum. Svaki trgovinski sporazum koji širi polje delovanja za našu poslovnu zajednicu i za našu privredu je jako važan.

Možda će neko reći da Moldavija, pardon, izvinjavam se, Mongolija ne spada u red nekih najatraktivnijih poslovnih destinacija, međutim možemo da govorimo i ovako i onako kada je u pitanju politika za vreme bivšeg predsednika Josipa Broza Tita, ali u spoljnoj politici, složićemo se, da je ona bila perfektna - otvaranje vrata i na istoku i na zapadu.

Samit nesvrstanih koji se pre nekoliko meseci desio ovde u Beogradu je dokaz da današnja vlast, predsednik države, predsednica Vlade zaista otvaraju i našim građanima i našoj privredi vrata i na istoku i na zapadu.

Mislim da je to politika koju mi permanentno treba da sprovodimo. Evropska unija je naš najvažniji spoljnopolitički prioritet.

Želim da čestitam Vladi na otvaranju Klastera 4 koji se, između ostalog, tiče i ekologije, ali osim EU koja je i najveći investitor i najvažniji spoljnopolitički prioritet i sistem vrednosti kojima mi hoćemo da pripadamo. I zemlje EU sarađuju sa svima.

Hoću da navedem primer severnog toka, kada je nemačka kancelarka pod pritiskom poslovne zajednice u Nemačkoj, nastavila izgradnju gasovoda - Severni tok, iako saveznici iz Severnoatlantskog saveza iz NATO pakta su vršili pritisak da se to zaustavi. Znači, kancelarka je postupila tako što je interes svoje privrede stavila na prvo mesto. Mislim da je to primer kako svaka zemlja i SAD i druge evropske zemlje i svetske zemlje postupaju i kako mi treba.

Ovaj sporazum sa Mongolijom ja vidim u tom svetlu. Znači, Rusija, takođe imamo više sporazuma i sa Ruskom Federacijom, i to hoću da kažem, ne treba to da bude tabu tema, to je važna svetska zemlja, energetska sila. Da nismo imali dobar odnos sa Ruskom Federacijom cena gasa bi bila daleko veća. To je dokaz jedne odgovorne, mudre politike.

Može neko na globalnoj sceni da vam se sviđa ili ne sviđa, ali ono što treba nas da vodi u toj politici jesu naši poslovni, politički, geostrateški interesi. Kada je u pitanju Kina, to je Narodna Republika Kina, zemlja koja je najveći investitor, ima taj mega projekat – Put svile, i svaka zemlja u EU, vidimo primer Italije, gleda da na neki način svoje interese ukalkuliše u taj veliki projekat i da kineski investitori dođu, kao što imamo velike ruske investitore u Velikoj Britaniji, imamo u Švajcarskoj, u Nemačkoj, zašto oni ne bi bili i ovde prisutni.

Što se tiče saradnje sa SAD, govorim o potpisivanju sporazuma, jer mi svake skoro nedelje ovde imamo neke sporazume. Sve su to naši partneri, sve su to naši prijatelji, tako da ni jedan sporazum nije nebitan i to je dokaz širine političkog delovanja kada je u pitanju spoljna politika i kada je u pitanju privreda.

Što se tiče Zakona o patentima, važan zakon koji usklađuje naše zakonodavstvo sa standardima EU. Mislim da na polju intelektualne svojine zaista imamo veliku šansu kada je u pitanju razvoj koji će još više puhnuti u krila našim genijalcima da kroz start-ap programe zaposlimo ljude, pokrenemo tu inovativnost i kroz nove ideje otvorimo neka nova polja u industriji.

Primer toga jeste silikonska dolina u SAD i država Izrael koja zaista ima najbolje start-ap programe. Ja kroz ovaj zakon vidim da ova Vlada, da i vaša ministarstva ozbiljno rade na tome i da vide našu razvojnu šansu.

U danu za glasanje, poslanički klub Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke će ove sporazume i zakone podržati. Hvala vam.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva pre nego što se osvrnem na današnje zakone o kojima ćemo debatovati sada u plenumu, hoću da se osvrnem na diskusiju kolege Jahje Fehratovića da podsetim javnost da je narodnom poslaniku doktoru Jahji Fehratoviću prećeno, da je prećeno takođe, prof. dr Admiru Muratoviću i to je nešto što treba da se kaže ovde u parlamentu.

Očekujem da nadležni državni organi, Ministarstvo policije, tužilaštvo reaguje. Zašto? Čovek koji je okarakterisan od nadležnih državnih organa i ove zemlje i zemalja EU kao opasan kriminalac koji je osuđivan za razna krivična dela i između ostalog koji je učestvovao u kidnapovanju direktora škole u Sjenici i ubistvu rahmetli Edina Hamidovića u avgustu ove godine pre nekoliko dana se vratio u zemlju, očigledno da posle smrti rahmetli muftije Muamera Zukorlića određeni kriminalci u Sandžaku se osećaju lagodno i to je nešto što ne smemo dozvoliti. Znači, kriminalci moraju da budu u zatvoru. Oni moraju da budu pohapšeni i ta osoba koja se zove Izet Latović se vratila u zemlju i počela je da preti.

Ono što očekujem od ministra Aleksandra Vulina jeste da preispita rad Policijske stanice u Sjenici i da Bojan Trnčić, načelnik Policijske stanice, mora da bude smenjen zato što daje logističku i svaku drugu podršku organizovanim kriminalnim grupama, bavi se zelenašenjem i to nadležni u ovoj državi znaju. Znači, on mora da bude smenjen da bi se obračunali sa kriminalom i korupcijom u tom delu naše zemlje. Potpuno podržavamo beskompromisnu borbu protiv kriminala i korupcije Vlade Republike Srbije, ali ona mora da bude i u Sjenici aktuelna, kao što je aktuelna i ovde u Beogradu.

Takođe pre nekoliko dana imali smo jedan mafijaški obračun na ulicama Novog Pazara i to nešto što ne trebamo dozvoliti. Svaka kriminalna aktivnost, svako kršenje reda i mira mora da bude sankcionisano tako da ne bi pomislili pojedinci da su iznad države, da su iznad zakona.

Kolega, potpredsednik Narodne skupštine, Stefan Krkobabić, je govorio jutros o inicijativi za veću podršku ruralnim područjima. Opština ih koje ja dolazim, Prijepolje, je devastirana, nerazvijena. Sandžak, deo zemlje iz koje dolazim, većinom su devastirane, nerazvijene opštine i apsolutno podržavam ovu inicijativu zato što je ona u biti naša inicijativa i sve ono što je rahmetli akademik Muamer Zukorlić radio i sve sporazume koje smo potpisivali jako smo ponosni na te sporazume jer u tim sporazumima nikada neće videti borbu za lični interes, bilo za njega, bilo za našu stranku. To je uvek borba za narod, borba za sve građanke i građane, borba i za bošnjački i za srpski narod, politika pomirenja, politika dobrih međususedskih odnosa između Republike Srbije i BiH.

Apsolutno sam ponosan na sve ono što smo radili i hoću da kažem da ćemo nastaviti putem i mnogi su se zabrinuli šta će, dušebrižnici, šta će biti sa Strankom pravde i pomirenja, Stranka pravde i pomirenja je najjača bošnjačka stranka u Republici Srbiji i nastavićemo putem koji je trasirao rahmetli predsednik muftija Muamer Zukorlić. Danas smo odlučniji i jedinstveniji nego ikada da na tom putu istrajemo.

Više puta sam govorio da druge stranke pokažu svoje sporazume jer mi smo ponosni na naše sporazume. Neki su to i pokazali i čini mi se bolje i da nisu jer tamo kada gledate neke njihove sporazume videćete funkcija jedna, druga, treća, stranka prva, druga, treća. U našim sporazumima prioritet su projekti, gasovod, autoput, infrastruktura, naučno-tehnološki park, univerzitet, Islamska zajednica, železnica, povraćaj vakufske imovine. Ponosni smo što je ova Vlada Republike Srbije krenula u poštovanje Zakona o crkvama i verskim zajednicama i povraćaj imovine Islamskoj zajednici, tako da imamo najlepšu zgradu u Novom Pazaru, Fakultet za islamske studije, koju su pojedinci u Novom Pazaru hteli da naprave u kockarnicu. To nije dozvolila Vlada Republike Srbije. To je bila borba rahmetli muftije Zukorlića i ponosni smo na to i između ostalog i iz tog razloga podržavamo Vladu Republike Srbije i ponosni smo na taj naš stav.

Što se tiče zakona o kojima danas govorimo, a on se tiče plata u javnom sektoru, plata u javnim službama, plate u agencijama i plata zaposlenih u autonomnoj pokrajini, traženje novog roka i odlaganje reforme do 2025. i 2026. godine, mislim da je to potpuno osnovano. Zašto? Zato što već dve godine čitavo čovečanstvo, a samim tim i naša zemlja se nalazi pred najvećim izazovom od Drugog svetskog rata, a to je globalna pandemija korona virusom.

Zaista želim da odam priznanje i predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, i Vladi Republike Srbije i ovom parlamentu, ali prvenstveno i svim građanima zato što smo zaista stoički izdržali ovu pandemiju, sačuvali smo živote naših građana, što je najvažnije, ali sačuvali smo i našu ekonomiju. To ne bi uspeli da nismo imali jako liderstvo i jako vođstvo, prvenstveno oličeno u predsedniku Republike Srbije.

Mnoge ekonomije su poklekle, uspešne zemlje EU su doživele kolaps zdravstvenog sistema. Da ne nabrajam scene iz Italije, iz Španije, iz drugih „naprednih“ zemalja, ali zemalja iz porodice EU.

Napravili smo nove Kovid bolnice, prvi smo nabavili respiratore, najveći broj vakcina i sa istoka i sa zapada smo nabavili i aktivno pomagali susedne zemlje, za šta sam posebno ponosan i želim da zahvalim na donaciji prvenstveno BiH, zemlji gde živi gro Bošnjaka. Znači, mi kao zemlja nismo vodili jednu autističnu politiku, već smo vodili politiku pomirenja i to je nešto za šta sam ponosan i za šta sam glasao sa obe ruke u ovom parlamentu.

Ono što je jako važno jeste da smo spasili radna mesta. U prošloj godini otvoreno je 60 hiljada novih radnih mesta. To je ogroman uspeh.

Imali smo u ovoj godini privredni rast od 7,5%. Minimalan pad je bio prošle godine od 0,9%, to je takav pad, pod znacima navoda, da bi poželela svaka zemlja EU, koja je imala mnogo veći pad. Rast projektovan za narednu 2022. godinu je 4,5%.

Pre nekoliko dana usvojili smo budžet Republike Srbije na šta sam ponosan, jer je razvojni, socijalno odgovorni, infrastrukturni. Posebno želim da istaknem da smo usvojili povećanje penzija u iznosu od 5,5%. Mi kao Stranka pravde i pomirenja, najjača bošnjačka stranka u Republici Srbiji, zaista posebno vodimo politiku prema toj najranjivijoj grupi naših građana, to su penzioneri.

Posebno hoću da istaknem da se danas uplaćuje 20 evra pomoći za penzionere, za socijalno ugrožene i za ljude koji borave u kazneno popravnim zavodima, a od sutra kreće isplata pomoći za sve građanke i građane. Možda to nekom ovde u Beogradu ili u ovoj sali izgleda simbolično, ali verujte mi, za ljude iz Prijepolja, Priboja, Nove Varoši, tih 20 evra znači da će naši roditelji, da će naši penzioneri, naši dedovi i naše nane moći da kupe neke osnovne životne namernice ili bar da kupe svojim unucima poklon za rođendan ili za kraj školske godine.

Ono što me posebno raduje jeste jednokratna pomoć od 20.000 dinara koja će biti isplaćena u januaru i početkom februara naredne godine. Mislim da su penzioneri zaista, kao i sve građanke i građani, ovu borbu sa Kovid pandemijom zaista herojski izneli. Hoću da podsetim na ograničenja koja su imali, pogotovo početkom pandemije u kretanju i da su sigurno penzioneri, a to je grupa mojih i naših roditelja, spadaju u red najdisciplinarnijih naših građana.

Što se tiče povećanja plata u javnom sektoru, hoću da iskoristim vaše prisustvo. Mislim da je javna uprava kičma našeg sistema i da je vrlo često potcenjena. Hoćemo jednu funkcionalnu državu, hoćemo jednu svetsku evropsku administraciju.

Međutim, moramo da vidimo koliko naši sugrađani, naši prijatelji, naši saradnici i u skupštinskim službama i u lokalnoj samoupravi imaju plate. Ja hoću da odam priznanje Vladi Republike Srbije što je pronašla način da se za 7% povećaju plate u javnom sektoru. To je nešto što je dobro, ali hoću da kažem, mislim da i u narednim godinama moramo istrajati na tome, jer zaista ti ljudi drže naš sistem.

Ne smemo da dozvolimo da najbolji menadžeri iz naših lokalnih samouprava, koji vode javna preduzeća ili vode određene sektore unutar lokalne samouprave, ne znam, za urbanizam, budžet i finansije, zbog boljih uslova za rad prelaze u privatne firme, a oni iz privatnih firmi idu na zapad.

Imamo situaciju i više puta sam ovde govorio, ali hoću zbog vas da kažem, da mi imamo situaciju da usled zabrane zapošljavanja koja je morala da se desi, ali dolazimo u situaciju da u manjim lokalnim samoupravama ljudi koji idu u penziju ne odškoluju dovoljno ljudi koji mogu da preuzmu njihova zaduženja, kada je u pitanju vođenje lokalne samouprave. Ne može u odeljenju za budžet i finansije da radi neko ko je samo završio ekonomski fakultet, jako je važno da ima praksu rada. Zato vas molim da o tome posebno vodimo računa kada su u pitanju male opštine, jer u Beograd svi dolaze i tu imamo zaista poprilično dobru konkurenciju. Jako je teško naći, ne znam, govorio sam o problemu opštinskog pravobranioca nekoga. Znate ko ima položen pravosudni ispit, Pravni fakultet, on će pre da se bavi advokaturom ili da radi kao sudija ili tužilac, a mnogo će retko mali broj njih da bude pravobranilac, da brani imovinu vrednu nekoliko miliona ili desetine miliona evra, a da ima platu koja svakako mora da bude veća.

Što se tiče tih trendova kada su u pitanju kadrovi, oni su globalni i menadžeri iz kompanija iz zapadne Evrope idu u Kinu na Daleki Istok idu, ne znam, Abu Dabi, Dubaji, Katar, Saudijsku Arabiju. Naravno, ljudi idu za svojim profitom i onima koji će im ponuditi bolju perspektivu i razvoj.

Međutim, to je nešto o čemu bi mi morali da vodimo računa da ne izgubimo te ljude u javnoj upravi, u državnoj upravi, koji su kičma našeg sistema i da imamo naprosto jednu lošu selekciju da će u državnu upravu dolaziti samo oni koji ne mogu da se izbore u privatnom sektoru.

Hoću, takođe, kada govorim o platama, da posebno istaknem povećanje plata u zdravstvu i socijalnim službama. Zdravstveni radnici, mislim da to apsolutno niko neće osporiti, su heroji u borbi protiv Kovid virusa i hoću posebno da istaknem ljude koji su radili i rade u opštoj bolnici i u Prijepolju i u Novom Pazaru, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Institut Banjica. To su ljudi zaista koji su podneli najveći teret pandemije i zahvaljujući njihovom radu, danonoćnom radu, sigurno da se ta pandemija nije osetila tako žestoko, kao što se osetila u drugim zemljama.

Poslanička grupa SPP-USS u danu za glasanje će podržati vaše predloge. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade, poštovana ministrice, poštovani gosti, pre nego što pređem na današnji dnevni red, želim da pohvalim odluku Vlade o zamrzavanju cene pet osnovnih životnih namirnica, iako to nije popularna tema ili mera. Mislim da je u ovom trenutku, kada imamo na svetskim berzama galopirajuću cenu i električne energije i drugih energenata, da je to mera koja je bila neophodna. Ja želim da vam čestitam. Razlog zašto Stranka pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka, podržava ovu Vladu jeste ta socijalno odgovorna politika.

Možda cena brašna tip 400 ili ulja u krugu dvojke ili u Beogradu ne predstavlja nekom nešto, ali za sve nas koji dolazimo iz nerazvijenih opština, iz devastiranih opština znamo koliko naši prijatelji, rodbina, komšije, sugrađani troše svog budžeta na te osnovne životne namirnice. Mislim da je to mudra odluka i pozivam nadležne organe da prate kako veleprodaja i maloprodaja, kao i proizvođači sprovode ovu vladinu odluku.

Takođe, hoću da se osvrnem, juče smo imali od nekih političara koji dolaze iz Sandžaka pozive na određene blokade, proteste, na neko nasilje. To je put koji nama građankama i građanima u Republici Srbiji ne treba. To je put koji mom bošnjačkom narodu ne treba. Mi ćemo nastaviti put koji je trasirao rahmetli lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić. To je politika pomirenja za našu decu, za naš narod. Naša deca ne treba da budu na ulicama, ona treba da budu u školama, na univerzitetima. Naši ljudi treba da budu na radnim mestima.

Hoću da kažem da ono što je deo koalicionog sporazuma između Stranke pravde i pomirenja i Srpske napredne stranke, koji je dogovorio rahmetli predsednik naše stranke, akademik Zukorlić, sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, jesu veliki infrastrukturni projekti. Pozivam i druge bošnjačke stranke iz Sandžaka da pokažu svoje koalicione sporazume, zbog istine.

Hoću da kažem da se rahmetli Zukorlić nikada nije borio za funkciju za sebe, on se borio za projekte i našao je sagovornika u predsedniku Vučiću i čoveka koji drži reč. Svi ti projekti koje smo mi dogovorili danas se realizuju. Baš sada kada treba da se realizuje do 01.09.2022. godine generacijskih projekat Gasovoda, neko bi da pokrene neke ne daj Bože nemire i da se baci senka na sve to.

Takođe, kreće izgradnja Gasovoda do Prijepolja u februaru 2022. godine, a vrednost te investicije je 40 miliona evra. To su generacijskih projekti, na koje svi mi treba da budemo ponosni, ali treba i da se zna ko je najzaslužniji za sve to.

Vlada Republike Srbije, ova država nikada nije više investirala nego sada u Sandžačke opštine. Osam miliona evra preko Kancelarije za javna ulaganja u školu u Sjenici i 140 miliona dinara za novu trafostanicu u Prijepolju, u Velikoj Župi. To je nešto što svakako treba pozdraviti i to je odgovor na te retrogradne ideje.

Isti oni koji su devedesetih godina gurali naš narod u probleme, u nekakve nemire, prvom prilikom su pobegli za Tursku i ostavili naš narod. I tada i tih godina rahmetli Zukorlić je bio sa svojim narodom, kao što smo i mi danas.

Ono što hoću da iskoristim vaše prisustvo, predsednice Vlade, jeste da onaj segment koji moramo da unapredimo jesu investicije. Znači, neophodna nam je jedna, za početak velika investicija u Novi Pazar, u Prijepolje, u Sjenicu, u Tutin, u Priboju je situacija zbog slobodne zone svakako dosta dobra, kao i u Novu Varoš. Samo sa investicijama, samo sa zdravom ekonomskom politikom sve te retrogradne ideje, koje bi opet želele da nas vrate na neki kolosek sukoba, poslaćemo za sva vremena u istoriju i u povest.

Što se tiče Izveštaja o kojem danas govorimo, on je dosta povoljan. Kao što smo čuli, 57% građanki i građana Republike Srbije podržava pridruživanje naše zemlje EU. To je jako visok procenat. Između ostalog, i zbog politike, jasno opredeljene politike Vlade Republike Srbije, koju mi podržavamo i kada su u pitanju evropske integracije. Evropska unija je naš najvažniji spoljnopolitički prioritet. To je sistem vrednosti koji mi želimo da baštinimo. I geografski i istorijski mi pripadamo Evropi i tu nam je i mesto.

Međutim, ono o čemu moramo takođe da govorimo, jeste da i Evropska unija proživljava krizu vođstva, da i Evropska unija ima neke unutrašnje dileme i da se i Evropska unija suočila sa Bregzitom i sa migrantskom krizom i sa izborima u Nemačkoj, a naredne godine su izbori u Francuskoj. Na koncu, postavlja se pitanje politike proširenja - da li će EU nastaviti tempom kako su to zacrtali njeni osnivači, ili ćemo naprosto imati redefinisanje te politike gde ćemo praviti EU prve kategorije i neku EU druge kategorije? Iskreno verujem da do toga neće doći i da ćemo imati jednu jedinstvenu zajednicu evropskih naroda istog sistema vrednosti.

Izveštaj je svakako povoljan. Najpovoljniji u zadnjih pet, šest godina. Preporuka za otvaranje klastera 3 „Konkurencija i inkluzivni rast“ i klastera 4 „Zelena agenda i održivo povezivanje“ je jedan dosta dobar signal. Očekujem, naravno, da će šefovi država ovo prihvatiti.

Ono što me posebno raduje jeste kontekst u kom se spominje Narodna skupština Republike Srbije u samom izveštaju. Mi zaista imamo jednu neutemeljenu kritiku da ovaj saziv nema, kako neki kažu, nekakav legitimitet. Ja sam se četiri puta pre ovih izbora kandidovao za poslanika i iz četvrtog puta sam prošao. I svaki taj saziv je, po meni, bio krnji, iz moje autoprojekcije. Politički je stav da li hoćete ili nećete da učestvujete na izborima, na to vas ne može niko prisiliti. I bojkot je politički stav. Druge partije su učestvovale na izborima, neki su postali parlamentarni, neki nisu, i to je to.

Ono što me raduje jeste da imamo minimalan broj zakona koji smo u ovom sazivu Narodne skupštine usvajali po hitnom postupku. Takođe smo usvojili i Kodeks ponašanja i mislim da su to jako važni iskoraci.

Ono što se posebno spominje u Izveštaju jeste međustranački dijalog. Naša stranka, Stranka pravde i pomirenja, je učestvovala na oba ta koloseka, i onaj koji se održavao ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije bez evroposrednika i ovaj drugi kolosek sa evroposrednicima.

Želim da se zahvalim evroparlamentarcima, to su naši partneri, to su naši prijatelji. Mislim da su tu i Vlada Republike Srbije i parlament i svi učesnici pokazali visoku demokratsku svest i ono što smo pre neki dan učinili usvajanjem novog saziva RIK je dokaz jednog demokratskog kapaciteta, da i stranke koje na izborima nisu zaslužile da imaju predstavnike u RIK-u, sada će ga dobiti. Mislim da je to jako važno, da više nikada niko ne upire prstom u RIK i da izrazi sumnju u izborni proces, jer je on temelj naše demokratije.

Što se tiče civilnog društva, Ministarstvo za dijalog zaista je pokrenulo niz procesa i mislim da je to jako važno ministarstvo, znači, za društveni dijalog i ljudska i manjinska prava. Međutim, ono što mislim na čemu treba da poradimo jeste taj jedan javni diskurs. Znači, ne možemo mi nekog ko je naš politički protivnik na osnovu njegove etničke pripadnosti napadati. Možemo da se napadamo, pod znacima navoda, kritikujemo, sučeljavamo stavove, da se ne slažemo, ali ne možemo nekoga zato što je Bošnjak, Rumun, Albanac, Mađar, da ga na osnovu njegove etničke pripadnosti kritikujemo i na neki način diskvalifikujemo za obavljanje najvećih državnih funkcija. Mislim da su poruke koje su došle sa najvećeg državnog vrha, i od predsednika države, i od predsednice Vlade, i svi mi te poruke treba da pošaljemo. Jednostavno, mi smo društvo različitosti i treba sa tim da se ponosimo.

Prostor odakle ja dolazim, ja ga zovem Sandžak, potpuno razumem da taj prostor neko u svojoj tradiciji, u svom jeziku, drugačije zove. Ali ne prihvatam da bilo ko meni ili pripadnicima mog naroda može da nameće kako ćemo mi prostor taj zvati, iako sto puta ponovimo ogradu da to nije politička terminologija već da se naprosto radi o toponimu, o nekoj istorijskoj regiji.

Ono što hoću posebno da istaknem i što Izveštaj ističe - oblast pravosudnog sistema, ograničen napredak. Za mene je to zaista veliki napredak i hoću da pohvalim i Vladu i Ministarstvo pravde i resorni odbor. Nema ograničenog napretka ako vi radite promenu Ustava. Znači, to je jedna velika istorijska stvar i Venecijanska komisija je dala pozitivan signal kada su u pitanju promene Ustava. Ja se i u tom segmentu nisam slagao kada govorimo da politika bira sudije. Sudije, tužioce, predsednike sudova birao je parlament, a parlament su predstavnici naroda. Ovi ljudi koji ovde sede nisu samo političari, ljudi koji sede u parlamentu su predstavnici naroda. Naprosto, to je bio jedan od uslova koji smo mi morali ispuniti i drago mi je što su ti uslovi ispunjeni. Siguran sam da će na referendumu građanke i građani takođe dati pozitivan stav o tim ustavnim promenama.

Što se tiče borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, GREKO je zaključio da je njihova preporuka ispunjena. Jedan od najvažnijih prioriteta Vlade Republike Srbije, na čemu smo i temeljili naše koalicione dogovore, jeste beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije. Mislim da je u proteklom periodu dokaz toga što je razbijena jedna od najmonstruoznijih kriminalnih organizacija, grupa Veljka Belivuka, i da je u akciji njihovog razbijanja uhapšeno i veliki broj policijskih oficira, čak i jedna državna sekretarka i to je dokaz jedne potpune opredeljenosti države da se obračuna sa kriminalom i korupcijom. To je nešto što će u našoj poslaničkoj grupi apsolutno uvek imati prioritet.

Što se tiče medijskih sloboda, to je pitanje od milion dolara. I kada je Donald Tramp bio predsednik SAD, on se žalio da nema dovoljno medijskih sloboda i da je cenzurisan. Mislim da je dovoljno da nikad ne možemo da dođemo do tog nivoa da svi budu zadovoljni i zaista apsolutno se zalažem za medijske slobode, pogotovo kao neko ko je veći deo svoje političke karijere proveo u opoziciji.

Međutim, ako uporedimo stanje 2008, 2009, 2010, 2011. godine, sigurno ćemo se složiti da su danas i po pitanju medijskih sloboda prava svakako mnogo veća, da vi možete da izrazite jasno svoj stav. Ja se sećam tih godina da su postojale bukvalno dve televizije, jedna u Sandžaku i jedna ovde produkcija u Beogradu, gde ste mogli da iznesete javno svoj stav koji se nije slagao sa tadašnjom Vladinom politikom.

Što se tiče ekonomskih kriterijuma, izveštaj ističe pohvalu, napredak u reformama Poreske uprave i privatizaciju banaka u državnom vlasništvu. Hoću još jednom, i ovaj izveštaj to govori, a nažalost ne možemo čuti od nezavisnih analitičara pohvalu Vladine politike ovde u našoj zemlji. Jednostavno, moramo napraviti fer igru. Ako je nešto dobro, bez obzira da li ste vlast ili opozicija, morate odati priznanje.

Ekonomska politika naše zemlje je nešto na čemu nam skidaju kapu i najznačajnije zemlje danas i u Evropi i u svetu, ekonomski rast preko 7%, pad u prošloj godini 0,9% su parametri sa kojima bi se ponosila svaka zemlja Evropske unije. Preduslov za ovaj uspeh bile su reforme 2014. godine. Hoću da još jednom pohvalim paket mera ekonomske pomoći u iznosu od osam milijardi evra koje je Vlada dala privrednim subjektima. Mislim da je to nešto što je spasilo našu ekonomiju.

Poslanička grupa Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje će glasati za ovaj izveštaj. Hvala vam.

Hvala predsednici Vlade na detaljnom osvrtu.

Činjenica je da se ova Vlada prva uhvatila u koštac sa nagomilanim ekološkim problemima i mislim da je to nešto na čemu treba skinuti kapu. Po prvi put se rešavaju nesanitarne deponije.

Što se tiče i drugih problema, kao što smo govorili, i otpadne vode i gasifikacija i biomasa itd. mislim da i posle 20 godina EU je za većinu građana jako apstraktan cilj. Mislim da dovoljno ne govorimo o tome. Ne predstavljamo rezultate da je, u stvari, EU nešto što se tiče svakodnevnog života svake građanke i građanina i mislim da o tome treba više da govorimo, da je kada čistimo naše reke, kada se bavimo ekologijom, da je to u stvari ta "Zelena agenda" i da je to EU, da kada vidimo političara, sudiju, policajca da to nije nekakva sila, već da je servis građana i da je to evropska tekovina i mislim da o tim projektima koje u lokalnim sredinama, u manjim sredinama, u manjim gradovima EU finansirala, bilo kroz grantove, bilo kroz nepovratna sredstva, da o tome treba više govoriti.

Hvala vam.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministrice sa saradnikom, pre nego što pređem na jako važan dnevni red koji je danas pred nama, želim da koleginice i kolege narodne poslanike upoznam sa jednim tekstom koji se pojavio na određenim portalima, koji glasi „Tandirov hvalospev Vučiću izazvao bes Bošnjaka“. Evo, to ovako izgleda.

Ja nisam uputio nikakav hvalospev. Vlasnici ove sajber nesanitarne deponije su ljudi bliski bivšem ministru Rasimu Ljajiću i ja pitam kolege iz SNS ako o vama ovako pišu vaši partneri, šta vam tek misle vaši neprijatelji?

Zbog sebe i zbog svoje stranke hoću da kažem da nikakav hvalospev nisam uputio. Ja sam jasno i glasno podržao politiku predsednika Aleksandra Vučića i to što je on održao reč i dogovor koji je napravio sa rahmetli našim predsednikom muftijom Muamerom Zukorilićem, puna podrška svim infrastrukturnim projektima koji treba da se realizuju na prostoru sandžačkih opština, kao što je gasovod, kao što je izgradnja auto-puta, kliničko-bolnički centar i kao što je investicija u infrastrukturu, nove škole, bolnice, obdaništa itd.

Cilj ovog teksta, poštovane koleginice i kolege, jeste predstaviti da su Bošnjaci protiv predsednika, što nije tačno. Drugi cilj jeste da svako ko pohvali politiku Vlade Republike Srbije on bude meta i da se izvrši njegova dehumanizacija.

Znači, sve ono što mi smatramo da bi trebalo unaprediti, mi to jasno i argumentovano govorimo, ali ono što je dobro nemamo problem da pohvalimo, tako da je jako je važno da javnost i naši partneri budu upoznati šta se to priča ovde u sali, a šta se piše po portalima u Sandžaku.

Što se tiče današnje teme dnevnog reda, hoću da kažem Akt o promeni Ustava, raspisivanje republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije, pa dovoljno je samo reći Ustav i jasno koliku važnost ima današnja sednica.

Prije nego što se osvrnem na ono što je tema promene Ustava, hoću da pohvalim predstavnike Ministarstva, hoću da pohvalim resorni Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i Radnu grupu. Mislim da smo više puta ovde govorili o ustavnim promenama i malo je toga danas ostalo novog što bi mogli da kažemo. Jasno je da promene Ustava su posledice zahteva našeg puta ka EU. To je nešto što je deo Poglavlja 23, koje se tiče pravosuđa i to je nešto, obzirom na naše strateško opredeljenje, da budemo deo EU, moramo i da ispunimo.

Ono što je lično moj stav jeste da to što smo i do sada birali sudije, tužioce, predsednike sudova ovde u parlamentu, ja to nikada nisam doživljavao kao politiku, već kao stav naroda.

Ljudi koji ovde sede nisu samo političari, oni su birani predstavnici naroda. Međutim, jasno je da su pred nas postavljeni određeni uvjeti koji za cilj imaju veću nezavisnost pravosudnih organa i mi ćemo ih, naravno, podržati.

Stranka pravde i pomirenja kao najjača bošnjačka stranka i naš poslanički klub Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje glasaće za sve predložene zakone i, naravno, kada je u pitanju referendum, građanke i građane ćemo pozvati da se odazovu na referendum i ono što mi danas usvojimo i da građani daju na referendumu podršku.

Ono što je jako važno jeste da i ove promene Ustava i druge evropske zakone koje usvajamo, a važno je i da građani znaju jeste da mi to radimo zbog nas samih, zato što mi osećamo potrebu da naše društvo, našu državu, našu demokratiju, našu vladavinu prava učinimo još funkcionalnijom, a ne zato što je neki birokrata iz Brisela, iz Strazbura ili iz neke druge Evropske prestonice, Berlina, ne znam, postavio pred nas neke uvjete. To je naše opredeljenje i to je naša samostalna, potpuno neovisna odluka.

Ono što hoću da kažem i što je jako važno jeste da je Venecijanska komisija dala svoj pozitivan stav ovim ustavnim promenama. Iako je Venecijanska komisija dala pozitivan signal, vidimo da određene političke grupacije, i desne i leve, opet imaju neke rezerve i vraćamo se na onu narodnu izreku da se svetu ne može ugoditi i da u stvari nije bitno da li vladajuća većina, da li predsednik države, da li Vlada radi dobre stvari, već, naprosto, mi ćemo po difoltu, po navici kritikovati što Vlada predlaže, bez obzira da li je to dobro ili je loše.

Znači, neovisne međunarodne reprezentativne institucije su dale zeleno svetlo, pozdravile ovaj predlog i ja mislim da i za sve neke ljude koji su sumnjali, neverne Tome, kojih možda ima, da to treba da bude signal da je ovo prava stvar i da to treba podržati.

Ono što je za mene jako važno jeste da Skupština kao najveće predstavničko telo, kao najveći izraz demokratije i mi kao predstavnici naroda ipak ćemo ostati delimično uključeni u izbor sudija i tužilaca.

Što se tiče stanja u pravosuđu, hoću da kažem da ova Vlada i sve Vlade od 2014. godine jako puno rade i ja želim i vama da odam priznanje. Međutim, jasno je kakav smo jedan javašluk nasledili, pogotovo kroz onu reformu koju smo imali 2008. i 2009. godine i ono što je posebno važno jeste ta opredeljenost koju je naglasio i predsednik države i predsednica Vlade, borba protiv kriminala i korupcije. Zato su važne ove ustavne promene, da bi imali efektivniju i efikasniju borbu protiv kriminala i korupcije.

To je pitanje od milion dolara i ne suočava se sa tim problemom samo naša zemlja i naše društvo. Videli smo da i napredne zemlje i zemlje EU i SAD imaju taj problem. Čak i sada kada smo imali posetu regionu Gabrijela Eskobara, predstavnika Stejt departmenta, on je naglasio da je problem kriminala, korupcije i problem neovisnosti pravosuđa jedan od prioriteta i administracije predsednika Bajdena.

Ono što hoću da iskoristim vaše prisustvo da dam podršku da dalje nastavite na ovom kursu, jer jako je zabrinjavajuća situacija da mi u pojedinim delovima, a više puta je o tome govorio rahmetli predsednik akademik Muamer Zukorlić, da imamo samo gradove u našoj zemlji gde se zna cena presude, da imate advokate koji mogu da završavaju određene presude i da ste u jednom gradu čak imali nekog sudiju sa nanogicom, što je apsolutno neprihvatljivo.

Ono što je za nas, pripadnike manjinskih zajednica, posebno za moj bošnjački narod, jako važno jeste službena upotreba jezika i pisma u postupcima pred nadležnim sudovima i procentualna zastupljenost Bošnjaka u sudovima, tužilaštvima i ja vas molim da o tome vodimo računa. Jasno je da smo nasledili brojne probleme, ali je jasna opredeljenost i predsednika države i predsednice Vlade da sve građanke i građani ovu zemlju doživljavaju kao svoj dom. Zato ja najkonstruktivnije vas upoznajem sa tim problemom i da radimo u narednom periodu da se to reši na zadovoljstvo svih građanki i građana.

Ono što je jedan nonsens koji imamo za prostor Balkana, a i za našu zemlju, jeste ta sintagma da imamo dobre zakone, ali da fali implementacija. Znači, imamo zakon, ali fali implementacija. Znači, imamo zakon, ali fali primena.

Ja se nadam, vi svakako imate podršku ovog parlamenta, to je nešto što moramo da ispravimo. Znači, šta je problem? Pa, problem je ljudski faktor. Jednostavno, ako imamo propis, ako imamo stručno osposobljene ljude, pa nisu sudije ljudi koji nisu u branši ili tužioci. Naprosto, to su ljudi koji imaju visoke kvalifikacije, koji su prošli određene provere i ne mogu da prihvatim to da mi sada imamo problem u implementaciji.

Koliko imamo, kako da kažem, zaista širok dijapazon shvatanja šta je to zakon, podsetiću vas, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, na slučaj Zakona o crkvama i verskim zajednicama, po kome, zaista, jasno, decidno se kaže da može biti samo jedna tradicionalna crkva i verska zajednica, a da smo 2006. i 2007. godine, kada je na čelu ove države i Vlade bio čovek koji se predstavljao kao legalista, imali upisanu još jednu paraversku tvorevinu, tzv. Islamsku zajednicu i to je nešto što ističem kao pouku da nam se nešto tako više nikada ne sme dogoditi.

Što se tiče same promene Ustava, ne postoji mala promena Ustava. Svaka promena Ustava je istorijska. Mi ono što sada radimo jeste jedna velika istorijska stvar i ja ovo naglašavam da bi svi bili svesni koliko važne stvari za ovu zemlju, za naš narod, za naše građane radimo.

Primer dugotrajnog, funkcionalnog Ustava jeste Ustav SAD iz 1787. godina koji je naredne 1788. i ratifikovan i koji se nije u celosti menjao, ali se dopunjavao brojnim amandmanima.

Hoću da podsetim i na neke ustave koji su dali i pečat našem društvu i našoj zemlji, kao što je Sretenjski ustav iz 1835. godine, jedan jako napredan Ustav, koji je, nažalost, trajao samo 55 dana, a koji je po prvi put uveo tu raspodelu vlasti na izvršnu, sudsku i zakonodavnu i koji je bio zaista jedan civilizacijski iskorak i jedan dah demokratije na ovim prostorima.

Takođe, koliko donošenje novog Ustava zna da bude turbulentno i izazovno, jeste Oktroisani ustav, koji je nametnuo kralj Aleksandar 1931. godine, zbog koga su izbili brojni nemiri i naredne 1932. i 1933. godine.

Možda Ustav koji se najviše u javnom diskursu komentariše jeste Ustav iz 1974. godine. Za mnoge je on uveo federalizaciju i da je to kamen temeljac razbijanja tadašnje države, a opet, za druge je dašak demokratije.

Tako i ove promene o kojima mi danas govorimo, i one će se tumačiti na jedan ili drugi način, ali je važno da imamo iskrenu veru, da sve što radimo, radimo u interesu građana i da bi ovu našu zemlju, državu Srbiju učinili što funkcionalnijom.

Još jedan kratak osvrt ću napraviti na Ustav iz 2006. godine. Kada se taj Ustav donosio, mi, na čelu sa tada muftijom Muamerom Zukorlićem, koji je bio na čelu Islamske zajednice, ja sam tada bio njegov saradnik u verskoj zajednici, izneli smo stav da nismo zadovoljni tim ustavnim rešenjem. Ono što hoću da istaknem jeste – podržavamo ovu promenu Ustava, ali mislim da ćemo u narednom periodu morati da uđemo u dublje promene Ustava.

Ono što je naš stav jeste da se ne moramo oko svih stvari slagati, ali da sva neslaganja moramo da rešavamo dijalogom, moramo da rešavamo razgovorima.

Isto tako, i 2006. godine smo isticali neke stvari i neke zamerke sa kojima nismo saglasni, i kao definicija države, građanske, kako mi to doživljavamo, i uvođenje srednjeg nivoa vlasti, smatramo da bi tako državni aparat bio funkcionalniji, ali, Bože moj, to sad ne možemo da postignemo.

Ovo što sam govorio i što smo govorili te 2006. godine je nešto čemu ćemo stremiti.

Poslanička grupa Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje glasaće za predložene zakone. Hvala vam.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, pre nego što krenem sa osvrtom na današnji dnevni red želim da porodici pokojnog kolege Milutina Mrkonjića, kao i njegovoj stranci SPS, u ime Stranke pravde i pomirenja, kao i u svoje lično ime, izrazim duboko saučešće zbog njegovog preranog odlaska.

Kolega Milutin Mrkonjić, kao poslanik i kao ministar i kao društveni delatnik, ostavio je duboki trag. Hoću da kažem da sam imao čast da poznajem tog čoveka od koga smo mi mlađi poslanici mogli dosta toga da naučimo, a prvi put sam za Milutina Mrkonjića čuo 1999. godine kada sam bio učenik prvog razreda srednje škole, kada je obnavljao porušeni most u opštini Prijepolje.

Posle tog čoveka ostale su brojni spomenici infrastrukturni, između ostalog i taj most i vrlo često smo na tu temu govorili. I njegova porodica i njegova stranka treba da budu ponosni što su u svojim redovima imali jednog takvog čoveka.

Neka mu je večna slava i hvala.

Takođe, poštovane koleginice i kolege želim da se osvrnem i na scene nasilja koje smo imali prilike da vidimo za vikend. Hoću da kažem da većina nas u ovoj sali u toku svog političkog delovanja je imala priliku da bude u opoziciji, ja lično mnogo više sam bio u opoziciji nego na vlasti, potpuno razumem drugačije mišljenje, potpuno razumem politički pluralizam i neslaganje.

Međutim, u celokupnom tom neslaganju, sukobu mišljenja, sukobu koncepcija, sukobu mišljenja kako treba država da se razvija i društvo u kom pravcu treba da ide, moraju da se poštuju određeni propisi, a to su prvenstveno Ustav, zakon, ljudska prava, pravo drugog i drugačijeg.

Znači, to što sam ja nezadovoljan određenim političkim stanjem u zemlji ne smem ni na koji način da sprovodim tako što ću ugrožavati drugog i drugačijeg ili njegova prava. Svako ima pravo da iskaže svoje neslaganje. Svako ima pravo da iskaže svoj bunt, ali u skladu sa Ustavom i zakonom i ne kršeći prava drugih i drugačijih.

Zaista mislim da nije pravi put tako što ćemo mi blokirati određene saobraćajnice, pogotovo auto-put i doći do situacije da, na primer, vozila Hitne pomoći ne mogu da prođu. To je nešto što je apsolutno neprihvatljivo da ja zbog svog političkog neslaganja ugrožavam nečiji život ili živote drugih ljudi i njihovu redovnu komunikaciju.

Imamo trgove, imamo sportske sale. Organizuje se miting, pa sa tih mitinga šaljite svoje političke poruke, ali da blokiramo put i da ljudi kojima život zavisi od toga koliko će brzo vozila Hitne pomoći doći na odredište, to zaista mislim da prevazilazi svaku meru i to ne možemo nazvati jednom razumnom političkom borbom.

Zaista imam potrebu da apelujem da se takve scene više nikada ne dese i da takvo neodgovorno ponašanje zaista i osudim.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, tačke o kojima danas govorimo, izmene Odluke o prestanku funkcije i imenovanju RIK su tehničke tačke, protokolarne i proceduralne. One u sebi sadrže i zaista duboko suštinsko značenje.

Stranka pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka i naš poslanički klub zajedno sa Ujedinjenom seljačkom strankom u Danu za glasanje će glasati za ove predložene promene zato što se radi o povećanju kapaciteta Izborne komisije.

Dokaz da živimo u jednom demokratskom društvu, dokaz da vladajuća većina apsolutno oseća potrebu drugog i drugačijeg, drugačijeg načina razmišljanja jesu i ove izmene i zato ih apsolutno podržavam.

Otkako je sveta i veka, otkako imamo izbore na bilo kom nivou, nikada se nije desilo da onaj koji izgubi izbore dođe i kaže – e znate, svaka vam čast, vi ste bolji, ja sam izgubio ili oni su izgubili zato što imaju lošije ideje, lošiji koncept, lošiju kampanju i lošije kandidate.

Ne. Naprosto, ko god bi izgubio izbore on bi upirao prstom u Izbornu komisiju, bilo da se to radi o izborima za savet mesnih zajednica, bilo da se to radi o nekim lokalnim izborima, parlamentarnim, republičkim itd.

Kada se vratimo u istoriju i analiziramo izbore i u Kraljevini Srbiji i ako govorimo o prostoru na kom mi živimo, našoj zemlji, Kraljevini SHS, Kraljevini Jugoslaviji kasnije, Titovoj Jugoslaviji, videćemo da je sprovođenje izbora uvek imalo određeni znak pitanja i uvek je nad tim izborima postojala nekakva sumnja u regularnost.

Kada smo imali do te mere krizu u Kraljevini Jugoslaviji da smo imali i tu šestojanuarsku diktaturu, ukidanje parlamentarizma, sukobe sa smrtnim ishodom u parlamentu, kasnije 1945. godine i taj Sporazum Tito-Šubašić i tzv. „ćoravu kutiju“, pa višestranačje, 1996. godinu, velike demonstracije, 5. oktobar, a kasnije i aferu „Bodrum“. Znači, sve je to nešto što je obeležilo parlamentarizam u našoj zemlji.

Hoću da kažem da sam zaista ponosan što funkcionišemo u parlamentu u parlamentarnoj većini koja nema problem da da šansu i da u izbornoj komisiji budu ljudi koji na osnovu izbornih rezultata to nisu zaslužili.

Drago mi je što oni koji su zastupali ideju bojkota su shvatili da je to pogrešna ideja. Naprosto, svi problemi koji se dešavaju u društvu treba da se rešavaju u okviru institucija sistema. Niko od nas ovde ne razmišlja isto, zato i imamo politički pluralizam. Imamo različite političke opcije, stranke, ali onda koalicije pravimo na nekom imenitelju zajedničkih vrednosti.

Važno je da naše sukobe, naše nesuglasice, različite koncepte, rešavamo u institucijama, u lokalnim parlamentima, u republičkom parlamentu, a ne da se to rešava na ulici, ne daj bože fizičkim sukobima ili nekakvim izlivima mržnje i ekstremizma.

Zato je jako važno da imamo RIK u koju svi upiru prstom, koja ima jak legitimitet i koja će posle narednih izbora, kada saopšti rezultate, apsolutno niko neće imati sumnju u te rezultate.

Mi smo kao Stranka pravde i pomirenja učestvovali na oba koloseka međustranačkog dijaloga, i gde su bili stranci kao kofasilitatori, evroparlamentarci, i ja ovom prilikom želim da se njima zahvalim. Ljudi iz evropskog parlamenta, iz EU, su naši partneri i prijatelji i mislim da je njihovo prisustvo samo doprinelo da imamo jedan intenzivniji diskurs i dijalog.

Takođe, pozdravljam odluku i predsednika države i predsednika parlamenta da imamo i tu vrstu dijaloga unutar naše zemlje, unutar naših institucija, pod pokroviteljstvom Skupštine Republike Srbije, gde su učestvovale stranke koje nisu želele da imamo strane posrednike.

Mislim da su na taj način ispoštovane želje apsolutno svih učesnika u tom dijalogu. Mi smo u tom dijalogu unutar naših institucija učestvovali samo na početku, dok je imalo potrebe za tim i hoću da kažem da je u ime manjinskih zajednica koje žive u Republici Srbiji, a prema poslednjem popisu 1/3 građanki i građana su pripadnici manjinskih zajednica, da je smanjenje tog broja potpisa sa 10 na pet hiljada civilizacijski iskorak, da se za to borio i izborio rahmetli lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić i da je zaista to velika stvar i omogućava pripadnicima manjinskih zajednica da lakše učestvuju na izborima, a onda i da izbore svoje učešće u parlamentu.

Što se tiče dijaloga sa evroparlamentarcima, mi smo ponudili svoju platformu i hoću da kažem i kao stranka koja je pripadnik parlamentarne većine, imali smo određene, ali kao stranka nacionalne manjine, pripadnici bošnjačkog naroda većinom glasaju za našu stranku, imali smo određene svoje preporuke. Prvenstveno su se one ticale zastupljenosti u medijima. Kao najjača bošnjačka stranka, kao stranka koja je parlamentarna, koja ima četiri narodna poslanika, ni mi nismo zadovoljni koliko smo zastupljeni na nacionalnom medijskom servisu, međutim, ne postoji neko idealno društvo i jednostavno to su stvari na kojima svi zajedno moramo da radimo, da imamo jednu ravnomernu zastupljenost.

Jako sam zadovoljan što se izašlo u susret i kada je u pitanju finansiranje kampanje. Naprosto, mislim da se pokazao jedan demokratski kapacitet kod vladajuće većine, a pogotovo kod najjače stranke, da se svima onima koji žele da učestvuju na izborima ponude fer uslovi i da niko nema opravdanja da se sutra odluči na bojkot.

Hoću da spomenem, više puta smo govorili, šta se to dešavalo za vreme prethodnog režima. Vrlo često se govori o slobodi medija, vrlo često se govori o sprovođenju izbora. I danas je to tema kada govorimo o RIK.

Govorio sam o iskustvima iz povijesti, međutim, hoću još jednom da spomenem da su se 2010. godine organizovali prvi put direktno izbori za nacionalne savete. Znači, sprovođeni su izbori za Bošnjačko nacionalno veće ili za Nacionalni savet Bošnjaka. Tada je lista koju je predvodio muftija Muamer Zukorlić, lista bošnjačke kulturne zajednice, ubedljivo pobedila na tim izborima i osvojila 49% glasova. Ministar za ljudska i manjinska prava iz DS Svetozar Čiplić, koji se i dan-danas bavi politikom i koji i dan-danas ima hrabrosti da sebe predstavlja kao nekakvu demokratsku alternativu, je poništio taj izborni rezultat tvrdeći da su Bošnjaci posebni i da njima trebaju posebna pravila. Tako da nije konstituisan 2010. godine Bošnjački nacionalni savet i četiri godine je njegov rad, suprotno Ustavu, suprotno zakonu, suspendovan. E, to je očigledno demokratija, sloboda izbora i vladavina prava kako je pojedinci zamišljaju. Ja iskreno verujem da takvi više nikada neće doći u situaciju da obavljaju bilo kakve javne funkcije u našoj zemlji.

Što se tiče medijskih sloboda, mogu da kažem da u periodu do 2012. godine predstavnici moje stranke, lider naše stranke, rahmetli akademik Muamer Zukorlić, kao i ja lično, nigde nismo mogli da učestvujemo ni na kakvim medijima. Imali smo jednu televiziju u Sandžaku, "Sandžak televizija" i određena produkcija, mislim da se zvala "Skaj plus info", na kojoj neko ko nije mislio kao tada vladajuća većina je mogao da gostuje. Toliko o vladavini prava i o medijskim slobodama do 2012. godine.

Mislim da je jako važno što danas ulazimo u promenu sastava RIK-a. Ovo je dokaz suštinske demokratije. Ovo je dokaz poštovanja drugog i drugačijeg i jedna fer ponuda da zaista sutra apsolutno niko ne može da upre prstom u RIK i da iskaže bilo kakvu sumnju.

U danu za glasanje naša poslanička grupa podržaće ove predloge. Hvala vam.

Zahvaljujem, potpredsedniče Orliću.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade, poštovani potpredsednici Vlade, poštovane ministarke i ministri, moje prvo pitanje je upućeno predsednici Vlade.

Prvo, čestitam na usvojenom budžetu, koji smo mi kao Stranka pravde i pomirenja, najjača bošnjačka stranka u Republici Srbiji, podržali.

Prošli put niste bili ovde, kada je bila i kalendarska godišnjica Vlade i to pitanje koje sam tada hteo da vam postavim postaviću sada. Znači, imamo godinu i nešto malo više od konstituisanja vaše Vlade. Šta je to po čemu ste vi, po kojim rezultatima ste vi najzadovoljniji i da li ima nešto što smo možda propustili, što ste vi kao Vlada propustili? Da li ima nešto za čim žalite?

Zašto ovo pitanje postavljam? Ja mislim da Vlada, a i mi kao poslanici koji smo glasali za vašu Vladu dovoljno ne predstavljamo rezultate rada ove Vlade. Dobar primer ste spomenuli - Ibarska magistrala i auto-put. Auto-put jedanput otvorite i onda građanke i građani, koji su uvek u pravu, znate, to se podrazumeva, i obilaznica i rešavanje deponije i niko više ne spominje da je to problem koji je trajao 60 godina. Jednostavno, mislim da o rezultatima, a moja stranka i ja, mi poslanici koji smo glasali za vašu Vladu zaista želimo da čujemo i da predstavimo te rezultate i naprosto da se ponosimo tim rezultatima.

Drugo pitanje koje ja želim vama kao predsednici Vlade da uputim jeste situacija oko pandemije virusom Kovid 19. Znači, kakva je situacija, kakve su projekcije? Da li možemo očekivati neke nove mere, da li će doći do popuštanja?

Ovo, između ostalog, želim ne samo zbog naših građana, već i zbog naše dijaspore. Znači, ulazimo u dane kada se bliže praznici. Vrlo verovatno će doći veliki broj naše dijaspore.

Ja dolazim iz kraja naše zemlje Sandžaka i moj narod ima zaista veliku dijasporu. Doći će ljudi usled novogodišnjih praznika, usled božićnih praznika, koji malo ranije nastupaju u Evropi. Da li tu možemo očekivati neke nove mere?

Takođe, uputiću pitanje ministarki rudarstva i energetike Zorani Mihajlović – dokle se stiglo sa zamenom visokonaponske i niskonaponske mreže na prostoru sandžačkih opština?

Bili ste skoro u Priboju. Ono što ja imam kao neki datum, do 1. septembra 2022. godine treba da bude pušten gasovod ka Novom Pazaru i Tutinu. Imamo problem oko eksproprijacije zemljišta. Ja želim da to građani u Novom Pazaru i Tutinu čuju šta su problemi i kada će krenuti izgradnja gasovoda prema Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši.

Hvala vam.

Zahvaljujem predsednici Vlade na odgovoru.

Zaista je to jedna radosna vest za sve građanke i građane u našoj zemlji, u Sandžaku, a posebno u Tutinu. Rahmetli akademik Zukorlić je zaista imao san da dovedemo po jednu veliku, minimum, investiciju u svaki sandžački grad. Zaista mi je drago što ćemo krenuti sa Tutinom i ta subvencija i 50 novih radnih mesta, sigurno će njima puno značiti, svim građankama i građanima u Tutinu.

Međutim, želim da svi znaju da u Tutinu 98% građanki i građana su bošnjačke nacionalnosti, a lokalna samouprava nije našla za shodno da dan kada je Zukorlić preminuo, preselio na Ahiret, proglasi danom žalosti. Tako da ono što je iza tog, to govori o njima, a ono što iza nas ostaje su naša dela. Po tome će nas generacije posle nas pamtiti.

Hvala i ministarki na odgovoru. Ono što je moje sledeće pitanje, jeste i predsednici Vlade, ali i ministru za demografiju, gospodinu Dmitroviću. Debatovali smo prošli put ovde, oko demografije. Istakli smo koliko je to veliki problem, pogotovo za deo zemlje odakle ja dolazim.

Ono što je sve nas svakako obradovalo jeste najava predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića o setu mera kada je u pitanju demografija i kada je u pitanju zaustavljanje tog negativnog trenda.

Ono što bih ja vas pitao jeste neka dinamika sprovođenja mera i šta mi koji živimo u tim rubnim opštinama ili ljudi koji žive u unutrašnjosti mogu da očekuju od tih najavljenih mera i kada možemo očekivati da ih vaše ministarstvo počne sprovoditi?

Pitanje moje sledeće je za ministra bez portfelja, ministra Tončeva. Znači, usvojen je budžet. Šta je glavni cilj vašeg ministarstva u narednoj godini?

Vaša dva ministarstva su jako važna za deo države, odakle ja dolazim i zaista puno od vas očekujemo.

Želim da pohvalim inicijativu vašeg ministarstva kada je u pitanju sajam „Etno hrane“, koji se sada održava. Imamo mi veliki broj sajmova. Međutim, zaista i zakup štandova i prostor i marketing jako puno košta. Ono što je dobra stvar koju vaše ministarstvo sprovodi, jeste da je to potpuno besplatno za devastirane opštine kao što je opština Prijepolje i sve sandžačke opštine. To jako puno znači, a hrana je resurs u koji mi zaista se uzdamo i nešto što imamo da ponudimo i što može da učini tu prekretnicu kada je u pitanju privredni razvoj. Hvala vam.

Hvala uvaženim ministrima na odgovorima.
Vaša dva ministarstva su jako važna. Možda medijski ne zauzimaju dovoljno pažnje koliko bi trebalo, ali uz Ministarstvo za selo za sve nerazvijene opštine zaista polažemo veliku nadu da možemo da ove stvari pomerimo u pravom smeru i da građanke i građani sve osete jedan boljitak.
Želim da se zahvalim predsednici Vlade i ljudima iz njenog kabineta koji su zaista predani poslu i danonoćno rade da bi sve građanke i građani ovu zemlju osetili kao svoj dom. Rahmetli akademik Muamer Zukorlić je trasirao politiku pomirenja. Mi poslanici i funkcioneri, članovi, simpatizeri Stranke pravde i pomirenja nastavićemo da je permanentno u narednom periodu sprovodimo.
Ono što hoću da kažem jeste da je on bio beskompromisni borac protiv kriminala, korupcije, narko bandi i brana ekstremizmu. Žao mi je što ministar policije danas nije ovde. To je nešto što kao temu moramo da otvorimo. Ne smemo da dozvolimo da se na bilo kom prostoru ove zemlje, a ne mene naravno najviše zanima kraj odakle dolazim, da gubitak jednog takvog čoveka neko vidi kao šansu da destabiliše određeni deo ove zemlje i da na bilo koji način politički profitira.
U narednom periodu očekujem da u tom smeru pokrenemo razgovore, pogotovo kada je u pitanju bezbedonosna situacija i u Sjenici, i u Novom Pazaru i u Prijepolju, da na najbolji mogući način obezbedimo bezbednost za sve naše građane, a kada imamo bezbednost imaćemo i investicije i nova radna mesta. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade, poštovani potpredsednici Vlade i poštovani ministri, ja mislim da ni najveći optimisti pre dve godine kada smo se suočili sa pandemijom usled korona virusa, nisu očekivali da ćemo mi i prošle i ove godine raspravljati o ovakvom nacrtu budžeta.

Imajući sve izazove sa kojima smo se suočili, ne samo mi, nego čitavo čovečanstvo, onda nedvosmisleno mogu da kažem da je prevashodno uspeh i ono što imamo danas kao Predlog budžeta jeste snaga liderstva u ovoj zemlji. Znači, imajući u vidu kako se prvenstveno zdravstveni sistem, ali i ekonomija jakih zemalja EU nije snašla usled korona virusa, da su zdravstveni sistemi pucali, da su ekonomije posrtale i da još uvek imamo taj period oporavka i da imamo neke zemlje i u EU koje se potpuno zaključavaju.

Sviđalo se nekom ili ne sviđalo, ko je predsednik ove zemlje i koji je na čelu Vlade ove zemlje, mora se odati priznanje prvenstveno predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću na jednom izraženom hrabrom liderstvu u ovom vremenu krize, jer znate kada je uzburkano more i kada je klizav put ili kolovoz, samo hrabri lideri, vozači, kapetani broda imaju hrabrost da stanu iza kormila. Kada je more mirno manje-više, svako onaj ko tehnički zna da upravlja brodom može da kormilari. Međutim, kada je more uzburkano, kada imamo izazove koje čovečanstvo ne pamti, kao sada sa kojima se suočava čovečanstvo i naša zemlja, onda samo najbolji mogu da stanu na čelo broda, odnosno na čelo države.

Mislim da bez obzira na političke razlike, bez obzira na to da li je neko vlast ili opozicija, morate da budete fer, korektni i da čestitate i predsedniku države i predsednici Vlade i Vladi i institucijama na jednom ovakvom Predlogu budžeta.

Detaljno sam čitao i ono što je govorila Vlada i budžet i redovni kritičari i predstavnici Fiskalnog saveta i manje-više svi se zaista slažu u oceni da je ovo jedan dobar predlog budžeta.

Ovaj budžet Republike Srbije za 2022. godinu i svaki budžet jedne države ili institucije je u stvari kao i budžet domaćinstva. Realno sagledate sa kojim prihodima raspolažete, koji su to rashodi, šta to vaši ukućani očekuju, odnosno ministarstva, institucije, građani u narednoj godini i realno postavite stvari da li možete da uđete u neki investicioni ciklus bilo da se radi o vašem domaćinstvu, da li hoćete da menjate krov, da krečite ili možda da kupujete veći i bolji stan. Tako je i kada je u pitanju država, i ovaj budžet je za mene prvenstveno domaćinski, on je razvojni, on je socijalno odgovoran i on je investicioni.

Mislim da su to neke komponente koje sadrže jedan dobar budžet i da građanke i građani u Republici Srbiji, bez obzira da li žive u Beogradu, da li žive u unutrašnjosti, da li žive na periferiji naše zemlje, bez obzira da li su zaposleni u privatnom ili javnom sektoru, oni mogu da osećaju jednu sigurnost i to je ključna reč i ključno stanje koje nama i u Republici Srbiji, ali svim građankama i građanima na planeti našoj sada treba. Sigurnost je ono što je neophodno i investitorima i ekonomiji, ali i svim građanima i zaposlenim.

Rast privrede od 7% ove godine nešto što je konstantna i što treba svakako pozdraviti. Predviđeni rast od 4,5% jeste nešto što je zaista dobra projekcija i ja verujem da iz iskustva iz ove i prethodne godine da će on biti i nadmašen. Otvoreno je 60.000 novih radnih mesta i osam milijardi evra paketi pomoći našoj privredi.

Ono što je ključni zadatak kada je počela pandemija i koji je postavljen od strane predsednika, Vlade i svih političkih lidera jeste sačuvati živote građanki i građana, ali i sačuvati i privredu.

Mislim da kroz pakete ove pomoći, koje smo mi poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije glasali, usvajali i kasnije kroz Vladu implementirali, je dokaz da smo sačuvali našu privredu.

Posebno što hoću da istaknem jeste povećanje penzija u iznosu od 5,5%. To je najranjivija grupa naših građana, to su naši roditelji, to su ljudi koji su svoju mladost, svoje najbolje godine, svoje znanje uložili u ovu zemlju, koji su časno i pošteno zaradili svoju penziju. Jako sam srećan što danas u ovom budžetu imamo predviđeno povećanje iznosa penzija.

Ono što me posebno raduje jeste i ta jednokratna pomoć u iznosu od 20.000 dinara koja će u januaru ili februaru naredne godine biti uplaćena. Možda nekom ko pliva u milionima, koji zaista raspolaže ogromnim finansijskim sredstvima 20.000 dinara ne predstavlja neku cifru, ali svi mi ljudi, građani koji živimo jedan običan život znamo šta svakom građaninu, a pogotovo penzioneru znači 20.000 dinara za osnovne životne namirnice, za plaćanje računa, za plaćanje ogreva, ali možda i pravljenje nekog budžeta da bi svojim unucima taj penzioner mogao da kupi neki poklon. Zaista želim da pozdravim ovu odluku.

Ono što se tiče povećanja plata u javnom sektoru od 7%, takođe želim posebno da pozdravim. To je i hrabrost Vlade Republike Srbije i predlagača ovog budžeta.

Vrlo često se beži od ove teme zaista nepotrebno, a beži se u jedan populizam i izbegavajući da se stvari nazovu pravim imenom. Ljudi u javnom sektoru zaista rade odgovoran posao za ovu zemlju. Očekujem da i u narednim budžetima će biti predviđeno i u narednim godinama povećanje plata za ove ljude. Zašto? Iz tog razloga zato da bi pripremili materijale za ovu sednicu, da bi implementirali ovaj budžet, ti ljudi moraju da rade.

Osim što se u životu suočavamo sa jednom surovom činjenicom da najbolji studenti, najbolji inženjeri, najbolji menadžeri žele zbog boljih uslova rada, zbog veće plate da idu iz ove zemlje, u ovom zemlji imamo izazov da ljudi koji rade u javnom sektoru, a dobri su menadžeri, dobri su inženjeri, dobri su pravnici dobijaju poziv iz privatnog sektora. Znate, kada vi na jedan tas stavite platu koju možete tamo da dobijete i u državnom sektoru, naprosto dešava se odliv kvalitativne radne snage i to je nešto što ne smemo da dozvolimo.

Jako je važno da ljudi koji rade u javnom sektoru, a dobri su direktori, dobri su pravnici, ekonomisti i menadžeri, za svoj rad imaju adekvatnu nadoknadu i da oni svoju budućnost vide u državnoj upravi i u lokalnoj samoupravi.

Hoću da navedem, pošto dolazim iz Prijepolja, iz jedne sandžačke opštine, jedan banalan primer. Vrlo teško opštine u unutrašnjosti ili na periferiji ove zemlje mogu da nađu opštinskog pravobranioca. Zašto? Kada imate završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit, mnogo vam je bolje da budete advokat, mnogo vam je bolje da se kandidujete za sudiju i za tužioca, a ne da budete opštinski pravobranilac, da branite imovinu vrednu milione dinara ili evra, a da vam je plata takva kakva jeste. Zato je jako važno da se sa ovim, potpuno pozdravljam povećanje plata u javnom sektoru, ali da se i u narednim godinama sa tim nastavi.

Ono što hoću da istaknem jeste da je čast biti predsednik, premijer, ministar, narodni poslanik, predsednik opštine. To je toliko velika čast služiti svom narodu, svojim građanima, da sam siguran da manje-više svako od nas bi radio i bez ikakve nadoknade taj posao. Zahvalan sam Bogu dragom što imam takvu situaciju da mogu ovde da govorim o ovim problemima.

Međutim, ono što molim predsednicu Vlade, ministra finansija jeste da se obrati pažnja na te „obične radnike“ u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, a to je nešto što bih nazvao pitanje dnevnica. Znači, predsednik opštine, član veća, direktori, oni me apsolutno ne zanimaju. Birali smo da služimo građanima i treba da smo srećni zbog toga.

Međutim, jedan vozač ili službenik odeljenja za investicije čitav dan, njemu treba četiri-pet sati da dođe iz Prijepolja ili iz Pazara ili iz Tutina do Beograda, bori se u nekom od ministarstava da bi milioni evra došli u taj grad i on ima jednu dnevnicu koja ne može da mu pokrije osnovne životne potrebe. Mislim da je to stavka koja je jako važna i da bi u budžetu trebalo u narednom periodu pronaći prostora da se tim ljudima izađe u susret.

Što se tiče povećanja plata u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama, apsolutno to poslanička grupa Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke podržava. Mislim da smo svi saglasni da su zdravstveni centri, da su doktori, lekari, medicinsko osoblje naši heroji i da su oni ovu krizu zaista herojski izneli na svojim plećima.

Što se tiče samog budžeta, kada su u pitanju sandžačke opštine, hoću da iskažem svoje zadovoljstvo da ćemo u ovoj godini konačno završiti rekonstrukciju magistralnog puta Novi Pazar-Tutin, jako važna saobraćajnica koja će osim komunikacije između ta dva grada pomoći privrednom razvoju i Novog Pazara i Tutina, ali celokupnog tog dela naše zemlje.

Ono što takođe ovaj budžet predviđa, a očekujem bržu dinamiku jeste nastavak zamene visokonaponske i niskonaponske mreže, jer imamo veliki problem i kada su u pitanju domaćinstva i poljoprivredna gazdinstva i, ne znam, hladnjačar, jer je to poljoprivredni kraj, ali i kada su u pitanju privreda, jer vrlo često se dešava, pogotovo u zimskim mesecima, da imamo potpun nestanak struje i da onda kompanije staju, da ono što je u hladnjačama apsolutno propada.

Ono što je jako važno, a imam informaciju da će do 1. septembra 2022. godine biti pušten u rad gasovod, predsednica Vlade može na to da odgovori, do Tutina i Novog Pazara, to je jedna velika istorijska stvar. O svim ovim projektima je jako puno govorio, borio se i ja želim da poseban akcenat stavim rahmetli predsednik naše stranke akademik Muamer Zukorlić i to je obaveza više za našu stranku, ali i za sve naše koalicione partnere da sve te projekte na kojima je on permanentno radio sa predsednikom Republike Srbije u što kraćem vremenskom periodu i realizujemo.

Ono takođe što je jako važno jeste nastavak daljih investicija kada je u pitanju Opšta bolnica u Novom Pazaru, koja mora da preraste u kliničko-bolnički centar u Novom Pazaru, jer veliki broj ljudi tu gravitira i zaista je neophodno da taj deo naše zemlje dobije jedan funkcionalan kliničko-bolnički centar.

Ono što hoću, pod znacima navoda, kao manje investicije, a od suštinske su, životne važnosti, da istaknem jeste rekonstrukcija Osnovne škole u Sjenici, gde je Kancelarija za javna ulaganja opredelila osam miliona evra, to je zaista jedna škola za 22. vek, to je jedna jako dobra poruka koju Vlada Republike Srbije šalje građankama i građanima ne samo u Sjenici, već i prema celokupnom i bošnjačkom i srpskom narodu koji na tom prostoru živi.

Takođe hoću da pohvalim izdvajanje za lokalne puteve u stotinama miliona dinara, kada su u pitanju lokalne samouprave u Prijepolju, put ka Zimskom centru „Kamena gora“, u Sjenici, Priboju, Novom Pazaru i Novoj Varoši.

Ono što očekujem, a govorili smo ovde o povećanju budžeta, kada je u pitanju Ministarstvo ekologije, da se zahvalim ministrici Vujović na svemu onome što je učinila za opštinu Prijepolje. Rešili smo veliki problem, ali ne samo u Prijepolju, već zaista ekologija je postala top tema, zato što građanke i građani osećaju da se radi, osećaju jednu odgovornost, osećaju jednu novu energiju. Ono što bih zamolio jeste da se obrati posebna pažnja na nesanitarnu deponiju Goveđak kod Sjenice i da vidimo da to zaista u tom planu regionalne deponije Banjica krenemo da rešavamo.

Što se tiče kratkog osvrta po ministarstvima, svaka čast i kada je u pitanju i zdravstvo i obrazovanje i poljoprivreda i infrastruktura. Međutim, mene je posebno obradovala inicijativa predsednika Republike Srbije kada je u pitanju pomoć porodiljama. Mislim da ministarstva, kao što je Ministarstvo za demografiju i kao što je Ministarstvo za brigu o selu, za opštine kao što je opština iz koje ja dolazim, Prijepolje, ili sandžačke opštine i druge rubne opštine naše zemlje su jako važna ministarstva, mislim da je pitanje demografije suštinski važno ne samo za ovu Vladu, već je suštinski važno za našu zemlju. Ozbiljno moramo da se bavimo tim pitanjem, jer ja zaista moram da kažem – svaka čast i auto-put i gasovod, ali moramo da učinimo dodatni napor da mladi ljudi ostanu da žive u tim opštinama, u suprotnom, mislim da stvari ne idu u dobrom pravcu.

U danu za glasanje Stranka pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka, glasaće za ovaj predlog budžeta. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, pred nama su danas jako važne teme.

I u najnaprednijim demokratskim društvima i civilizacijama nikada nije bilo moguće eliminisati kriminal. Jednostavno, to je nešto što od prvog čoveka i prvobitne ljudske zajednice pa sve dok postoji čovečanstvo postojaće i kriminal, a samim tim i potreba da postoje institucije kao što je pravosuđe, kao što su sudovi, kao što su sudije, kao što su tužioci, koji će vršiti kontrolu i nastojati da izoluju taj kriminal.

Kada žargonski govorimo o kriminalu, onda se kaže - podzemlje. Nije to ni malo slučajan termin. Mislim da on jasno dokazuje gde kriminal, gde kriminalci, svi oni koji to rade i koji to podržavaju treba da budu, znači, podzemlje, pod zemljom.

Onog trenutka kada se to izlije, a vrlo često smo imali situaciju da vidimo kako to izgleda, onda dođemo u situaciju da ne možemo jasno da odvojimo šta je to kriminal, šta je to poštenje, da vrlo često imamo zamenu teza i da vrlo često oni koji su promoteri kriminala, kriminalnih radnji, profiteri, ratni profiteri, profiteri na nesretnim privatizacijama itd. postanu krem društva i postanu oni u koje se ljudi, građanke i građani ugledaju.

To je nešto što mi ne smemo da dozvolimo. Iz tog razloga tema o kojoj danas govorimo je jako važna. Ne možemo mi u potpunosti eliminisati kriminal, koliko god se trudili, kakve god zakone donosili, koliko god povećali plate u sudstvu i tužilaštvu. Naprosto, to je činjenica.

Međutim, razvojem ljudske civilizacije, kada pogledamo kako su se pre nas napredne civilizacije borile sa tim, shvatićemo da su i oni u stvari donosili zakone. Tako su nastajali propisi - Rimski zakon, Dušanov zakonik, Otomanska imperija i muslimanske zemlje su se uvek oslanjale i praktikovale šerijatsko pravo itd. Znači, uvek je postojala potreba u uređenim civilizacijama da postoji institucionalno rešena borba protiv kriminala i korupcije.

Danas vrlo često SAD navodimo kao primer te vrhunske demokratije. Ona je svakako kolevka savremene demokratije, najveća sila na svetu promoter nečega što bi nazvali slobodno društvo. I vrlo dobro znam pozitivne reakcije javnosti širom sveta kada neki savezni sudija u SAD blokira odluku predsednika SAD. Sećam se koliko je to izazvalo poštovanje u ne samo diplomatskim i stručnim krugovima, već i među građanima kada je neki savezni sudija blokirao neku odluku o zabrani ulaska određenih građana tadašnjeg predsednika Trampa.

Na taj način oni pokazuju, da li fingirajući ili suštinski, to sada nije ni bitno, ali pokazuju otprilike šta znače slobodne institucije i šta znači jedan demokratski sistem podeljene vlasti i podeljene odgovornosti.

Ključni temelj ili jedan od ključnih temelja ove Vlade Republike Srbije jeste borba protiv kriminala i korupcije. Stranka pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka, apsolutno podržava Vladu Republike Srbije, a prvenstveno predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića u beskompromisnoj borbi protiv kriminala i korupcije, jer mi u toj borbi nemamo alternativnu. Naprosto, moramo da pobedimo.

Ono što danas radimo jeste stvaranje preduslova da bi ta borba se završila konačnom pobedom svih onih ljudi koji se istinski bore protiv kriminala i korupcije, a tako što ćemo postaviti na pozicije i osnovnih i viših i sudova i tužilaštava ljude koji dele ovaj sistem vrednosti, a onda posmatrati kako oni rade, osluškivati stav građana da se niko od nas ne zaboravi, da ne pomisli da je nezamenljiv, nesmenjiv. Naprosto, svi mi podnosimo račun građanima koji su nas birali i oni o nama i o našoj političkoj sudbini odlučuju.

Nema organizovanog kriminala i korupcije bez podrške sistema. Kada analiziramo bilo koju kriminalnu grupu, bez obzira da li je ona postojala ovde, u našoj zemlji, u širem regionu, Evropi, SAD, Kini, Japanu itd, nema ogrganizovanog kriminalna bez podrške ljudi u sistemu.

Ovih dana nadugačko i naširoko izlaze feljtoni u pojedinim medijima o pripadnicima „zemunskog klana“. Kako je ta kriminalna grupa ojačala? Onog trenutka kada su ljudi iz sistema, iz određenih službi dali logističku podršku, dali im određene značke ili propusnice, onda su oni postali toliko dominantni u toj borbi da su se izlili iz te kanalizacije i tog podzemlja i postali jedan faktor toliko moćan da se usudi da preti i na kraju da ubije tadašnjeg predsednika Vlade, što je strašno.

To je lekcija iz istorije koju mi moramo da naučimo i ne smemo nikad više dozvoliti da ijedna kriminalna grupa pomisli, a ne, ne daj Bože, ima hrabrosti da nešto tako može i da učini.

Jako sam zadovoljan što vidim odlučne akcije ljudi iz sistema i hapšenje ljudi koji su optuženi za najteže zločine. Evo, vidimo i ova kriminalna grupa o kojoj se zaista dosta piše i govori, vidimo da su i oni imali određenu podršku ljudi iz sistema. Imali su svoje i policajce i tužioce i sudije koji su u sistemu funkcionisali tako da su oni slobodno mogli da se bave kriminalom, jer se niko neće baviti kriminalom ukoliko ima svest da će odgovarati za taj zločin. Oni su se slobodno bavili kriminalom zato što su pretpostavljali da im niko ništa ne može, da mogu da rade šta hoće, da mogu da prete kome hoće, da mogu čak da život oduzmu kome hoće, a da za to apsolutno neće imati nikakvu odgovornost.

Znači, naša poslanička grupa Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje će svakako podržati i ove predloge. Neću se baviti konkretno imenima i kandidatima. Jednostavno, smatram da ljudi iz resornog odbora su to zaista detaljno pogledali.

Želim da iskoristim vaše prisustvo, ali i želim da se osvrnem na neka otvorena pitanja koja su jako važna mom bošnjačkom narodu. Imali smo juče jednu živu diskusiju. Položaj Bošnjaka u Republici Srbiji se drastično popravio od 2012. godine. Do 2012. godine i režimi Koštunice i Tadića zaista su se diskriminatorski odnosili prema mom narodu. Godine 2012. imamo popravljanje tog statusa, međutim ne može ništa preko noći da se promeni.

Hoću da iskoristim vaše prisustvo i da još jednom istaknem da je jako važno da u institucijama sistema, i kada je u pitanju sudstvo i tužilaštvo i policija i sva druga javna preduzeća koja funkcionišu u ovoj zemlji, jako je važno da imamo procentualnu zastupljenost svih nacionalnih manjina. Tako ćemo smanjiti manevarski prostor svima onima koji bi pokušali da zloupotrebe nacionalne osećaje bilo koje zajednice zarad svoje dnevne politike.

Znači, ne tražim ja apsolutno da bilo ko zato što je Bošnjak mora da bude sudija, ali iz reda sudija ili onih koji su završili pravni fakultet, položili pravosudni ispit, završili Pravosudnu akademiju itd, sigurno će se naći neko ko ima dovoljno stručnosti, znanja, kredibiliteta da može biti sudija, da može biti tužilac i da može obavljati druge odgovorne funkcije u našoj zemlji. To je poruka koju mi moramo da pošaljemo i koja se šalje.

Na kraju toga smo i napravili koaliciju sa SNS, jer smo videli jedno poverenje, jednu iskrenu želju da svi građani u ovoj zemlji osete ovu zemlju osete kao svoju. Zato, ja ovo što govorim danas i govorim radi istine. Naravno, mi smo tu da se borimo, da apelujemo, da vršimo politički određeni pritisak na osnovu svih podataka koje dobijamo sa terena.

Jako je važno, ako u Novom Pazaru imamo 70% ili 80% Bošnjaka ili 50% Bošnjaka u Prijepolju da približno tome imamo toliko Bošnjaka i u policiji i u sudstvu i u tužilaštvu, ne na uštrb kvaliteta, da se potpuno razumemo, ali moramo raditi da to baš ne budu procenti 5% ili 10% gde se otvara neka Pandorina kutija koja apsolutno nikome ne treba. Znači, ono što očekujem jeste da permanentno u svim kadrovskim rešenjima vodimo računa i o nečemu što se naziva procentualna zastupljenost, a da bi ti ljudi imali potpuni kredibilitet i da bi radili u tim sredinama, pa ta sredina mora da ih podrži.

Hoću, takođe, da iskoristim ovu temu danas i da podsetim na slučaj ubistva rahmetli Edina Hamidovića u Sjenici, u avgustu ove godine. Znači, bilo kakve floskule tipa – istraga je u toku, utvrđuju se okolnosti pod kojima se to desilo itd, apsolutno su neprihvatljivi. Zašto? Zato što se to nije desilo na nekoj NN lokaciji. To ubistvo se desilo na šetalištu, na korzou. Čovek je ubijen pred svojom decom i suprugom. Čovek je naišao i iz političkih razloga, razloga političke netrpeljivosti pucao je na čoveka, moglo je tu da strada sijaset ljudi.

Moramo jasnu poruku poslati da svi oni koji se tako ponašaju, prvenstveno se sada obraćam policiji, ali govorim i kada je u pitanju pravosuđe… Izvršilac tog najtežeg krivičnog dela je imao nekoliko postupaka u osnovnom sudu i to stoji po nekim fiokama. Ja sada pitam, da su ti i tužioci i sudije pravovremeno reagovali, da li bi se to desilo? Naravno da se ne bi desilo, nego, znate, neko je dobar sa nekim advokatom, ima određene… Ja sam dobio takve informacije, nemam konkretne dokaze, ali mi je to jako simptomatično da se u nekom postupku radi u vremenskim okvirima kako je to predviđeno, a u tom slučaju i nekim drugim da postupci stoje po fiokama.

Takođe, hoću da spomenem još jedan slučaj, a to je slučaj Ernada Bakana, koji je stradao na pešačkom prelazu 2019. godine u Zemunu i još uvek sudski postupak nije krenuo sa mrtve tačke. Ja sada zaista ne želim da verujem da je to na bilo koji način motivisano nacionalnom pripadnošću izvršioca dela i onoga ko je stradao, ali vas molim da imate vi u vidu i svi nadležni organi da građani neki to tako vide, neki ne vide, ali da neko to može, takođe, da zloupotrebi. Da ne bi ulazili u polje špekulacija, očekujem da sve ove slučajeve koje sam pobrojao nadležni organi vide zašto to toliko kasni i da se pravovremeno reaguje.

Koliko naša stranka zaista iskreno i predano radi u borbi protiv kriminala i korupcije, hoću da istaknem da je rahmetli akademik Muamer Zukorlić napisao i knjigu „Izolacija kriminala – temelj opstanka zajednice“. U danu za glasanje podržaćemo vaše predloge.