Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, želim da dam punu podršku u ime naše poslaničke grupe državnom vrhu u beskompromisnoj borbi protiv kriminala i korupcije.

To je nešto oko čega nema trulih kompromisa i zaista moramo istrajati do kraja da bi ta borba bila efikasna. Jako je važno što smo počeli da obraćamo pažnju na ljude iz sistema, da se češljaju ljudi iz sistema. Nema organizovanog kriminala i korupcije bez podrške iz sfere politike, iz sfere policije, tužilaštva i sudstva. Te trule jabuke moraju da se počiste da bi imali jedno uređeno društvo i da bi država građanke i građani u ovoj borbi bili pobednici.

Ono što je jako važno, da iskoristim vaše prisustvo, jeste da uđemo da bi se obračunali sa onim ljudima koji rade protiv interesa građana i države, da vidimo na koji način su oni došli na poziciju. Čuli smo ovde razne spiskove, kako se ljudi preporučuju, nije važno koji je fakultet završio, kakve je ocene imao, već za koga on radi? Da li su određeni kriminalci pravili spiskove ko treba da radi u policiji, u tužilaštvu i u sudstvu?

Iz nekih primera koje ja znam iz Sandžaka, iz Novog Pazara, a govorio je i lider naše stranke akademik Muamer Zukorlić, čaršija zna, a ne nadležne službe, koji sudija za kog kriminalca radi, i pozivam nadležne organe da to u potpunosti ispitaju, ali u narednom periodu govorićemo o tome. Znači, imamo situaciju da policija odradi svoj deo posla, a da tužilaštvo neće da to procesuira.

Moramo da ispitamo kako su ljudi koji se bore pod znacima navoda protiv kriminala i korupcije, došli do diploma? Ako neko ima lažnu diplomu, ako je završio na sumnjiv način, kako on može suštinski da se bori protiv kriminala i korupcije? Znači, na prvom mestu mora biti stručnost, na drugom mestu mora da bude sve ono što su ustavne kategorije, a ustavna kategorija između ostalog je i procentualna zastupljenost nacionalnih zajednica. Ja zbog građanki i građana, pogotovo u Sandžaku koji žive, želim da kažem da danas kada razgovaramo o ovoj važnoj temi ne vidim predstavnike Bošnjaka u ovoj Skupštini, koji se u Novom Pazaru busaju nekim lažnim patriotizmom, a upravo ovde treba da govorimo, bez strasti i emocija, da moramo da imamo procentualnu zastupljenost nacionalnih zajednica u ovom slučaju Bošnjaka u državnom aparatu.

Neprihvatljivo je. Imali smo jedan period kakav smo imali i on nije bio sjajan. Hvala Bogu, sada kompromisom, dogovorom, razgovorom rešavamo otvorena pitanja. Želimo da čestiti i pošteni ljudi koji su pripadnici svih nacionalnih zajednica, budu i u sudstvu i u tužilaštvu i u politici, jer želimo da ovu našu zemlju učinimo suštinski demokratskom. Ne mogu da se složim da u Prekršajnom sudu u Prijepolju od osam sudija, samo jedan bude Bošnjak. Takođe hoću da istaknem da moramo da učinimo sve da se osnovni sud u Tutinu vrati i da građani imaju osnovni sud. Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 108.

Opšte je poznato da nema diskusije kada se tiče pitanja i obaveštenja na početku sednice. Mislim da je vaš odgovor bio potpuno jasan i da o tome da li ćemo imati zaključavanje, da li će raditi kafići ili neće, to je pitanje za Krizni štab, to je pitanje za struku, to nije pitanje za nas narodne poslanike. Ako bude pitanje za nas narodne poslanike, biće ovde na dnevnom redu.

Pozivam vas da uđemo u raspravu, pred nama je jako važan Zakon o kulturi i investicijama. Mislim da je to naš posao, to je nešto za šta su nas birali građani, a ne da sada otvaramo teme samo zato što smo na početku sednice, pa je gledanost malao veća, pa je šer malo veći, pa bi malo da se bavimo nekim drugim temama. Kada bude zdravstvo, kada bude ministar zdravlja ovde, možemo razgovarati na tu temu.

Znači, oko pitanja i predloga nema diskusije, po Poslovniku. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, na početku želim da istaknem da je predsednik Srbije, danas u Sarajevu gde uručuje donaciju vakcina tamošnjim vlastima, članovima predsedništva. Želim da se zahvalim predsedniku Srbije, da je to gest koji dokazuje dobrosusedske odnose, koji dokazuje težnju naše zemlje za pravljenjem najboljih mogućih odnosa među narodima u regionu i jedan od delova sporazuma između Stranke pravde i pomirenja i SNS jeste unapređenje odnosa između bošnjačkog i srpskog, srpskog bošnjačkog naroda, između Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine. To je gest koji svaki dobronameran građanin i ove zemlje i regiona mora da pozdravi. Iskreno se nadam da će ljudima u Bosni i Hercegovini ta donacija svakako dobro doći i da će stići do onih koji su najugroženiji.

Zakon o kome danas raspravljamo zajam za sredstva infrastruktura u kulturi je jako važan zakon. Mi ćemo za njega glasati. Mislim da je neophodno izdvajati mnogo veća sredstva kada je kultura u pitanju, pogotovo u delove naše zemlje koje zovemo da su unutrašnjost. Dolazim iz Sandžaka. Stanje institucija u oblasti kulture, pogotovo kada je u pitanju infrastruktura jako loše.

Međutim, mnogo je lakše napraviti jednu zgradu nego promeniti navike, uticati na obrazovanje i na kulturu jedne generacije.

Pozivam Ministarstvo kulture u čijem je portfelju i informisanje da malo više obrati pažnju na sadržaje koje naša deca gledaju na TV i sadržaje koji su im dostupni kada govorimo o obrazovanju kroz udžbenike, kroz sva druga nastavna sredstva i kroz sadržaje koji su dostupni kroz štampu. Znači, moramo jasno da vodimo računa ako želimo da imamo odgojene generacije koje znaju šta je to kultura.

Posebno hoću da istaknem loše stanje u oblasti kulture u sandžačkim opštinama.

Opština Sjenica nema muzej, nema zgradu muzeja i treba investirati u to. U Prijepolju biblioteka nema svoju matičnu zgradu. Krov Doma kulture u Prijepolju prokišnjava. Biblioteka u Sjenici funkcioniše na 45 m2.

Mislim da ova sredstva trebaju tu da budu usmerena, da sva sredstva ne završe u Beogradu, jer ako želimo da nam Srbija i naša zemlja celokupna ne ostane pusta moramo ravnomerno razvijati našu zemlju. Ne možemo sve investirati u Beogradu. I naša deca u Prijepolju, u Novom Pazaru i u Svrljigu moraju da imaju pozorište i bioskop i muzej i biblioteku.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću postaviti par pitanja danas.

Prvo pitanje je upućeno Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, a tiče se kada će porodice čiji su članovi oteti u železničkoj stanici Štrpci i u Sjeverinu dobiti status civilnih žrtava rata i kada će im biti isplaćena puna reparacija?

Drugo pitanje se tiče Komisije za nestala lica – dokle se stiglo sa otkrivanjem posmrtnih ostataka otetih u Štrpcima i u Sjeverinu?

Mislim da minimum što kao ljudi, građani i društvo dugujemo porodicama čiji su članovi oteti u Štrpcima i u Sjeverinu, ali i svim drugim nestalim licima, jeste pravo da njihove porodice dobiju grobno mesto ili, kako mi Bošnjaci kažemo, mezar. Zanima me, video sam pre neki dan inicijativu Ministarstva i Komisije, dokle se došlo, a svakako to zanima sve građanke i građane, pogotovo u Sandžaku.

Treće pitanje je upućeno Tužilaštvu za ratne zločine – dokle se stiglo sa postupcima u ova dva slučaja? Da li se utvrđuje pozadina, odnosno inspiratori, i kada se mogu očekivati presude?

Šta se, u stvari, desilo? Znači, u subotu, 27. februara, navršava se 28 godina od kada je 19 građana, 19 ljudi, 18 Bošnjaka i jedan Hrvat, uvidom u lična dokumenta, oteto u železničkoj stanici Štrpci od paravojne formacije „Osvetnici“.

Šta su ti ljudi radili u tom vozu, ili ovi u Sjeverinu u autobusu? Pa, radili su ono što ja i većina kolega radimo svake nedelje – putujemo za Beograd, odradimo svoj posao i vraćamo se. Većina putnika voza Lovćen 671 su putovali u Beograd radi svojih obaveza, radnih obaveza, da bi prehranili svoju porodicu. Neki su putovali da bi se školovali, a neki da bi se lečili. To su bili lojalni građani većinom Republike Srbije. Nisu išli ni da ratuju, ni da švercuju. Ova država je bila dužna da ih zaštiti.

Minimum što možemo da učinimo prema njihovim porodicama jeste da im se prizna status civilnih žrtava rata i da im se isplati puna reparacija.

Što se tiče lokalnih samouprava u Prijepolju i Priboju, one su radile ono što je u njihovoj moći, moram to da istaknem. Stranke na lokalnom nivou, i bošnjačke i srpske, su činile što mogu da olakšaju bol porodicama – izgradili su spomen komplekse, godišnje se organizuje komemorativna akademija i isplaćuje se simbolična pomoć porodicama onoliko koliko je lokalna samouprava u mogućnosti.

Međutim, ono što smo mi dužni, kao društvo, kao država, kao savesni građani, jeste da posle 28 godina pokušamo da umanjimo bol porodicama, jer tih ljudi nema.

Zločinac nema ni veru ni naciju. On ima ime. Ima svoje vlastito ime i za ona nedela koja je učinio treba da odgovara. Molim boga da se Štrpci i Sjeverin više nikada i nikom ne ponove. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, danas su pred nama važni sporazumi i poslanička grupa Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke će u danu za glasanje podržati ove sporazume.

Što se tiče Sporazuma sa Severnom Makedonijom, jako je važan sporazum. Naša Vlada i predsednik naše države vodi politiku dobrih međususedskih odnosa, vodi politiku pomirenja i mi kao Stranka pravde i pomirenja, najjača bošnjačka stranka, podržavamo Vladu i podržavamo apsolutno tu politiku.

Ta politika se, između ostalog, ogleda i u tim potezima kao što je donacija vakcina zemljama u regionu, između ostalog, kada govorimo o Severnoj Makedoniji, što je najbolji dokaz te politike dobrih međususedskih odnosa.

Jako je važno i u međuljudskim odnosima, kada biramo kuću za sebe, da ako naša kuća, želimo da svi imamo najbolji dom, ima bazen, ima dobru fasadu, ima travnjak, važno je i da naš komšija ima takvu kuću. Nije vam sve jedno da li je pored vas deponija, da li je pored vas neka kuća koja je oronula ili ta kuća i vašeg komšije je dobra. Samo u takvim okolnostima i vaša kuća dobija na ceni. Između ostalog, tako treba posmatrati i tu inicijativu Mini Šengena i mislim da sve zemlje regiona apsolutno treba da je podrže, jer ide svima u prilog.

Što se tiče migrantske krize, govorio sam i ponoviću. Država Srbija, naša Vlada, naše institucije su apsolutno položile ispit. To ne može da se kaže za dobar deo zemalja EU. Jednostavno, mi se nalazimo u posledici. Nismo uzrok. Zašto, građanke i građani, na primer, jedne Libije, koja je imala BDP izuzetno veliki, sada napuštaju tu zemlju glavom bez obzira i preko Lampeduze idu za Evropu?

Znači, mora i evropsko vođstvo, svetsko vođstvo da se pozabavi, jer je ovo globalni problem. Mi se nalazimo u posledici i želimo, koliko je to u mogućnosti, maksimalno, da ovim aktima zaštitimo svoju zemlju, ali i da zaštitimo te ljude, migrante, koji su žrtva ljudi koji na njihovoj nesreći žele da profitiraju.

Šta to znači najbolje znamo mi sa prostora bivše Jugoslavije, jer su mnogi naši rođaci, mnogi naši prijatelji, bili žrtve i trgovine ljudima i bili naša ili nesreća tih ljudi je 90-ih godina korišćena u zemljama EU da se preko Mađarske, Slovačke, Češke, dođe do Nemačke. I tada su naši ljudi sa prostora bivše Jugoslavije plaćali, kao što i danas čujemo da se to radi. I stvarno tome treba da se stane na put, jer mislim da je to jedan od najvećih zločina, da koristite nesreću nekog čoveka koji je napustio, iz ovih ili onih razloga, svoj dom i morao da ode glavom bez obzira.

Što se tiče Sporazuma sa Meksikom, čuli smo da je Meksiko jako važna, strateški važna zemlja, pogotovo važna u međunarodnim institucijama u kojima nama trebaju određeni glasovi i podrška, kada su u pitanju UN i druge međunarodne institucije.

Ne bi jedna važna zemlja potpisivala sporazum sa drugom zemljom da ta zemlja takođe nije važna. Mislim da to govori i o našoj ulozi na međunarodnoj politici i svaki sporazum koji se tiče obrazovanja, koji se tiče kulture i koji se tiče sporta apsolutno ćemo podržati, jer on može samo da doprinese dobrim odnosima. Bez obzira na geografsku udaljenost mi moramo da promovišemo nešto što se zovu univerzalne ljudske vrednosti.

Što se tiče sporazuma sa „Fronteksom“, a tiče se svakako naših granica, takođe ćemo ga podržati i smatramo da je on važan. Ono što želim da istaknem jeste prisustvo ministra policije ovde, da mogu da konstatujem i u prošlom obraćanju sam govorio, da imamo stabilizaciju prilika u regionu.

Želim da zamolim ministra da kroz uticaj koji ima u ministarstvu, da učinimo sve što je u mogućnosti i njegovoj i ministarstva da imamo procentualnu zastupljenost, u ovom slučaju bošnjačkog naroda, u policiji i svim drugim institucijama kao što su vatrogasne službe itd.

Takođe želim ministra da upoznam na jednoj sesiji kada su bili predstavnici Vlade ovde, govorio sam sa predsednicom Vlade, o problemu vatrogasne stanice u Brodarevu. To je naseljeno mesto 20 kilometara od Prijepolja. Ta vatrogasna stanica pokrivaće veliki jedan prostor komaranskog kraja. U letnjim mesecima dešavaju se požari, dešavaju se nezgode u kućama, poljoprivrednim dobrima, domaćinstvima, šumama.

Jako nam je važna ta vatrogasna stanica i zaista moramo da učinimo, vi sa pozicije Ministarstva, ono što je u vašoj moći, što pre, ona je napravljena, da ona bude puštena u funkciju.

Takođe, želim da istaknem da bi imali trajnu stabilizaciju prilika, jako je važno i ko će biti starešine i načelnici, područnih policijskih uprava. To moraju da budu ljudi bez mrlje u karijeri, profesionalci koji imaju diplomatsko svoje znanje. Može da se desi nekada i da takvi i pored svih provera ne dođu i onda pogotovo u tim sredinama kao što su, imamo pripadnike jednog, drugog, trećeg naroda, može da izazove nesagledive posledice, koje opet dolaze nama političarima, raznorazni ekstremisti ili ekstremne snage i sa jedne, i druge, i treće strane to nama fakturišu.

Da se ne bi bavili posledicom, iz tog razloga ovo sada govorim. Hvala vam.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarko pravde, poštovani ministre, što se tiče akata koji su danas na dnevnom redu poslanici stranke Pravde i pomirenja će ih u danu za glasanje svakako podržati.

Što se tiče Zakona o poreklu imovine apsolutno nemam dilemu da velika većina ljudi koji se bave politikom u ovoj zemlji poštuju zakon i imovinu i imetak koji imaju, da su ga stekli u skladu sa zakonom. Međutim, oni koji to nisu uradili sigurno da je ovo dodatni doprinos borbi protiv kriminala i korupcije. U toj borbi niko ne sme da bude pošteđen.

Ono samo što se nadam jeste da nećemo ući u jednu novu banalizaciju pa da političari počnu da se takmiče u tome koliko ko ima manje imovine i sećamo se one priče kada je jedan ministar govorio da i krevet na kom on spava nije njegov, što je i tužno i smešno i nadam se da nećemo ući u tu krajnost.

Što se tiče zajmova, jako je važno da li ti zajmovi idu u potrošnju ili u investicije, ako idu u investicije, kao što je ovde slučaj, to svakako treba podržati.

Što se tiče ozeljenjavanja javnog sektora, jako važan segment, obzirom da dolazim iz kraja, iz Sandžaka. Novi Pazar je vrlo često na lestvicama kao grad koji je jako zagađen i smatram da u toj borbi moramo da budemo mnogo efikasniji.

Što se tiče „Elektromreže Srbije“ i visokonaponska i niskonaponska mreža moraju da se menjaju, svedoci smo ove zime da veliki broj sela u prijepoljskom, novovaroškom kraju, Sjenica, Tutin, Pešter, nisu imali redovno snabdevanje električnom energijom i da su poljoprivredna gazdinstva i sve ono što oni rade na tim svojim gazdinstvima naši farmeri bili ugroženi. Da se to više ne bi dešavalo, ovaj zajam svakako nam je neophodan.

Hoću da iskoristim ovu priliku i da spomenem, vrlo često smo u ovom parlamentu govorili o Prijepolju i problemu ne sanitarne deponije Stanjevine. Danas u opštini Prijepolje potpisan je ugovor o sanaciji te ne sanitarne deponije. To je veliki dan za tu opštinu, opštinu iz koje ja dolazim, veliki dan za Vladu.

Hvala predsedniku države, hvala predsednici Vlade, hvala resornoj ministarki Ireni Vujović, hvala opštinskom rukovodstvu i predsedniku opštine Babiću, toj novoj administraciji što smo dočekali taj veliki dan i posebno želim da istaknem i kolegu iz Priboja Krstu Janjuševića, koji je dao svoj ogroman doprinos. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, danas pred nama su dva, treba da usvojimo dva autentična, tumačenje dva zakona. Prvo Zakon o sprečavanju korupcije.

Poslanički klub Pravde i pomirenja, Ujedinjene seljačke stranke će u Danu za glasanje glasati za ova dva autentična tumačenja kako ih je i odbor predložio.

Što se tiče borbe protiv korupcije, želim da istaknem da se sa reči prešlo na dela. To svi vidimo i da je razbijena jedna od najvećih mafijaških grupa koja se tiče organizovanog pogotovo kriminala ovih dana i tu treba odati priznanje državnom vrhu.

Takođe, ono što je jako važno jeste nastaviti čišćenje unutar sistema. Nemoguće je napraviti ozbiljnu kriminalnu grupu, to je svima jasno, ukoliko oni nemaju podršku unutar sistema, pogotovo kada je u pitanju Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, kada su u pitanju, između ostalog, i određeni doktori, lekari koji daju opravdanje kriminalcima, daju im lažna overenja da su oni povređeni, a ne oni kojima su oni naneli povredu.

Između ostalog, ovih dana sam i spominjao da se desio napad na jednog građanskog aktivistu u Novom Pazaru, Irfana Ugljanina, i kada analizirate dokumentaciju koju imaju oni koji su u sred bela dana napali tog čoveka, videćete da su oni dobili od nekih doktora, lekara neku zdravstvenu dokumentaciju. To je nešto što treba ispitati i suštinski obračun sa kriminalom i korupcijom će se desiti kada sve te „trule jabuke“ unutar sistema budu procesuirane i budu u zatvoru.

Što se tiče obrazovanja, nama je strateški jako važno kao državi, svakoj državi, svakom društvu, svim građankama i građanima, ono što nam je posebno važno jeste da sve građanke i građani imaju pravo na obrazovanje, da to ne bude samo privilegija bogatih, da to ne bude samo privilegija tatinih i maminih sinova, da sva deca naša imaju jednaku šansu i to je mislim cilj svih narodnih poslanika ovde u Skupštini Republike Srbije, ali cilj i onih građana koji nas biraju na izborima.

Važni su nam dobri putevi, važna nam je kanalizacija, važna nam je rasveta, važan nam je društveni proizvod, ali nam je prvenstveno važno obrazovanje, šta to naša deca uče u školama.

Ako analiziramo svetsku ekonomiju shvatićemo da Švajcarska ili Japan mnogo imaju manje prirodnih bogatstava nego neke afričke zemlje. Nemaju dijamante koje možda ima Zair, ali im je standard koji imaju građani daleko veći. Zašto? Zbog ljudskog resursa.

Znači, ukoliko imamo generacije koje su dobile adekvatno obrazovanje, ukoliko imamo generacije koje su dobile obrazovanje koje mogu da primene u životu imaćemo i ekonomski rast.

Džaba nam sva prirodna bogatstva ukoliko naša deca dobiju obrazovanje koje ne mogu, koji nije funkcionalno ili ukoliko apsolutno ne dobiju adekvatno obrazovanje.

Jako je važno da imamo tu smenjivost kada je u pitanju pogotovo visokoškolsko obrazovanje. Ne mogu, kao što u politici vrlo često kažemo da ministarstva funkcije opštine ne mogu da budu ničiji feudi, jako je važno da ni univerziteti, da katedre ne budu ničiji feudi, već da imamo jednu zdravu konkurenciju da mogu mladi kadrovi, mladi profesori, doktori, docenti, da brzo napreduju, a da ne bude to neka uža interesna grupa koja je zarobila jednu katedru i kasta koja određuje ko i kako može da napreduje.

Posebno je jako važno i prepliće se tu ovde obrazovanje i borba protiv korupcije, znači nemoguće je i neprihvatljivo apsolutno s pozicije zakona da imamo akreditaciona tela u kojima sede ljudi koji su direktno involvirani u sukob interesa.

Ne mogu ja kao radnik, kao član, kao delatnik određenog univerziteta da odlučujem o uslovima, da li ih ispunjava ili ne ispunjava drugi konkurentski univerzitet. Tu je jako važno da se povede jedna suštinska debata i da tu imamo jedno potpuno čišćenje situacije.

Znači, ukoliko želite da budete deo akreditacionog tela, ukoliko želite da budete jedan nezavisan organ, vi morate da apsolutno izađete iz nečega što se zove pripadnost bilo kom univerzitetu.

U Danu za glasanje, podržaćemo oba ova tumačenja. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane, na početku želim da izrazim svoje poštovanje prema akciji državnog vrha u borbi protiv organizovanog kriminala, znači prema predsedniku države, predsednici Vlade i resornim ministrima. Želim da istaknem i ljude koji direktno rade na tome, predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ono što me posebno raduje, juče sam u diskusiji to istakao, jeste što smo počeli da detektujemo trule jabuke unutar sistema, policajce koji sarađuju sa organizovanim kriminalom, tužioce koji puštaju te kriminalce i predstavnike medicinskog osoblja koji im daju opravdanje.

Želim da se vratim na dijalog koji smo ministar i ja imali prilikom nekog od prošlih zasedanja. Hoću da pohvalim vaš dolazak u Novi Pazar. Mislim da je on suštinski doprineo stabilizaciji prilika i da smo prevazišli izazove sa kojima smo se suočavali na terenu, ali da je u stvari to i dokazalo suštinu i istinitost tvrdnji koje smo tada zastupali, da onog trenutka kada ukinemo političku zaštitu za nasilnike i kada razbijemo tu spregu između lokalne vlasti i kriminalaca oni neće imati tu osionost koju su tada pokazivali.

Želim da podsetim da se pre nekoliko dana desio usred bela dana napad na jednog građanskog aktivistu. Ne smemo olako prelaziti preko takvih stvari. Sada se nadam da ćemo, pošto smo stabilizovali prilike, kroz konstruktivan dijalog suštinski rešavati probleme, tako što će odgovorni ljudi, koji su bez mrlje u karijeri, doći na rukovodeća mesta i kada je u pitanju područna policijska uprava u Novom Pazaru i kada je u pitanju područna policijska uprava u Prijepolju, gde treba da dođe novi načelnik.

Jako je važno ko će biti načelnik policije, jer od karaktera tog čoveka, koji mora da bude vrhunski profesionalac i diplomata, da razume prilike na terenu, zavisi i ta naša rešenost da se obračunamo sa kriminalom i korupcijom.

Što se tiče Sporazuma sa Kraljevinom Lesoto, Stranka pravde i pomirenja i naš poslanički klub Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke će glasati. Svaka zemlja je jako važna, pogotovo ako ima stolicu u UN, a svi znamo koliko nam je važno da imamo podršku zemalja na Generalnoj skupštini UN. Afričke zemlje, govorile su i kolege prethodnici, su naša šansa.

Šta god mislili o politici SFRJ i tadašnjeg predsednika, moramo se svi složiti da je diplomatija koju su oni vodili bila na vrhunskom nivou, ne samo balansiranje između dva bloka tada, već i politika prema zemljama, ono što bi mi nazvali „trećeg sveta“, prvenstveno mislim na afričke, azijske zemlje, muslimanske zemlje, one su naša razvojna šansa, kada govorimo o plasmanu gotovih proizvoda, kada govorimo o našim kompanijama koje su tradicionalno prisutne. Ali, kada je u pitanju namenska industrija, kada je u pitanju građevinska operativa, mi smo na tom tržištu prepoznati kao kvalitetni, kao tačni, kao odgovorni i ne smemo dozvoliti da nam ta tržišta preuzmu neke druge kompanije. S tim u vezi, apsolutno pozdravljam svaki vid saradnje, pa i ovaj sporazum.

Što se tiče sporazuma sa Vladom Severne Makedonije, jasno je da smo mi apsolutno položili ispit kada je u pitanju migrantska kriza 2015. godine pa sve do danas. Mnoge zemlje, i članice EU, su zaista pale na tom ispitu. Ovde se radi o vrlo važnom segmentu koji se tiče poštovanja ljudskih prava. Zakon apsolutno mora da važi za sve, i za naše građane i za one koji su izbeglice i za one koji su migranti, tu apsolutno nemamo nikakvu dilemu.

Međutim, ono što hoću da istaknem, jeste da kada imamo okvirnu konvenciju o ljudskim pravima, mi kao država smo apsolutno položili ispit. Prema tome, mi moramo da budemo samokritični da bi bili bolji. Ali oni iz EU, iz međunarodne zajednice, koji hoće da nam sole pamet, prvo moraju da pogledaju šta to rade neke zemlje u susedstvu kada su u pitanju migranti. Imali smo situaciju da evroparlamentarcima hrvatska policija nije dozvolila da oni obiđu granicu između Hrvatske i Bosne. I sad, možete misliti da je to neko ovde, a vrlo često govorimo o toj situaciju i ponašanju evroparlamentaraca, da je neko njima ovde nešto tako uradio, da im nije dozvolio, šta bi se desilo.

Prema tome, tu moramo da budemo vrlo realni, i kada je u pitanju naš doprinos i ono što uradimo dobro, a sigurno smo ovde položili ispit i treba da čestitamo sebi, ali to svakako očekujemo i od međunarodne javnosti.

Ono što hoću da istaknem jeste da naša Vlada vodi politiku pomirenja i u tom cilju nam je i mini Šengen jako važan. Ja pozivam sve zemlje zapadnog Balkana, pokazao je to i ovaj izazov sa migrantskom krizom i borba protiv Kovida-19, da moramo zajedno da nastupamo, pozivam sve zemlje, pozivam vladu Bosne i Hercegovine da se priključi inicijativi mini Šengena.

U danu za glasanje podržaćemo oba sporazuma. Hvala.

Želim da se zahvalim na odgovoru ministru. Nisam ni spominjao ovaj incident kod Sinan-beogove džamije, jer je Ministarstvo policije, zaista reagovalo odgovorno i predstavnici islamske zajednice, takođe, nisu dozvolili nikakvo politikanstvo, iako je bilo pokušaja sa raznih strana.

Ono što se tiče migranata, jasno sam rekao u prvom delu govora. Znači, država Srbija, naša Vlada, organi naše zemlje su položili ispit. To ne možemo da kažemo za Evropsku uniju i to hoću da istaknem kao građanin ove zemlje.

Znači, kada nam govorite neke stvari, mislim da treba prvo da se pogledate u ogledalo. Sve ono što treba da uradimo od evropskih standarda, predani smo integracijama i evrointegracijama, implementaciji suštinske demokratije, međutim, ovde je nešto na čemu apsolutno treba odati priznanje.

Što se tiče jasne discipline, poštovanja zakona, tu se jasno odnosi apsolutno na sve.

Takođe, ono što sam i istakao, imamo dobru situaciju u Novom Pazaru, ali ono što mislim, ministre, da je jako važno, jeste da kroz dijalog radimo na dovođenju odgovornih, stručnih, mladih ljudi i da obratimo pažnju na procentualnu zastupljenost da građanki i građani koji žive na tom prostoru svi preuzmu odgovornost za stabilnost tog prostora.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, ja na početku želim da pohvalim državu, da istaknem doprinos predsednika države, predsednice Vlade, svih resornih ministarstava na borbi protiv kriminala i korupcije, na pokazanim rezultatima.

Međutim, ono što me prvenstveno kao građanina, a onda i narodnog poslanika, posebno raduje jeste da smo ušli u srž, po meni, problema, da pronalazimo te trule jabuke, tj. saradnike unutar sistema koji daju podršku organizovanom kriminalu, policajce, tužioce, doktore, itd, koji im daju alibi, opravdanja.

S tim u vezi ide i moje pitanje, koje će biti upućeno Ministarstvu zdravlja – šta će Ministarstvo zdravlja da preduzme protiv odgovornih u Opštoj bolnici u Novom Pazaru koji su falsifikovali povrede i zdravstveno stanje kriminalaca koji su usred bela dana napali građanskog aktivistu Irfana Ugljanina i naneli mu telesne povrede? Po kom osnovu su ti ljudi prenoćili u bolnici?

Šta se u stvari desilo? Irfan Ugljanin je građanski aktivista ili ono što bi mi kazali – uzbunjivač, čovek koji putem medija, putem socijalnih mreža, ukazuje na probleme u društvu i daje konkretne dokaze za kriminal i korupciju i spregu gradske vlasti u Novom Pazaru sa organizovanim kriminalom, usred bela dana, dok je u jednom kafeu ispijao piće, prišli su mu ljudi i naneli mu telesne povrede. Ti ljudi su, koliko imam informaciju, dobili od čelnika zdravstvenog centra medicinsku dokumentaciju da su u stvari oni povređeni. Ono što oni nisu znali jeste da se sa nadzornih kamera vidi čitav incident. Da nije bilo nadzornih kamera i da sada nemamo medije koji to prenose i ovu Skupštinu, ispalo bi da se sve desilo kao u onoj čuvenoj rečenici Ilije Čvorovića – oprostiće ti Đura što te je tukao.

Mi smo više puta ukazivali na situaciju u zdravstvenom centru, da imamo zloupotrebe, nepravilnosti, beskrupuloznost, klijentelizam i razna druga mešetarenja. Kulminaciju takvog odnosa imali smo na leto 2020. godine, u jeku drugog talasa pandemije korona virusom, kada su građani pacijenti bili prepušteni sami sebi, kada su najbolji lekari, doktori, stručnjaci, bili žrtva mobinga i umesto da se tada suočavamo sa tim izazovom, oni su bili smenjivani i premeštani sa radnog mesta.

Već 15 godina na čelu ove zdravstvene ustanove smenjuju se dva čoveka koji su i bliži rođaci. Džaba mi izdvajamo novce, džaba država ulaže, džaba doniramo respiratore ako mi nemamo kadrove i ljude koji to mogu da sprovedu u delu i da zaista građanke i građani u Novom Pazaru, kao i građani i građanke u Sandžaku osete šta znači bolja primarna zdravstvena zaštita.

Presudan je naravno ljudski faktor. Ovi ljudi koji su 15 godina vodili ovu ustanovu moraju da idu. Slučaj Irfana Ugljanina, slučaj brutalne zloupotrebe kada doktori daju opravdanje kriminalcima mora da bude kap koja je prelila čašu i ja od resornog ministarstva očekujem da ovde zaista u duhu ove politike beskompromisne borbe protiv kriminala i korupcije postupi, da odgovorne suspenduje, kazni, sprovede celokupan postupak i da na čelo zdravstvenog centra dođu ljudi od integriteta, profesionalnog ugleda, ljudi koji mogu da se nose sa ovim izazovom.

Zamoljen sam od roditelja dece koja su završila Srednju medicinsku školu da kažem da deca iz Novog Pazar koja su završila Srednju medicinsku školu ne mogu da dobiju posao, a da deca koja imaju diplome iz drugih opština, sumnjive diplome u nekim večernjim školama mogu da dobiju posao i to očekujem od Ministarstva zdravlja da se ispita.

Nema krajnje stabilnosti i prosperiteta ekonomskog Novog Pazara dok ne budemo razbili tu spregu između kriminala i lokalne vlasti. Hvala vam.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o davanju saglasnosti na finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu, izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge.

Što se tiče izveštaja Regulatorne agencije za elektronske komunikacije tu smo razgovarali na odboru skupštinskom i mogu da pohvalim vaš izveštaj i smatram da je on sadržajan, kvalitetan i da je dokaz da se radilo.

Postojanje nezavisnih regulatornih tela jeste dokaz da mi težimo uspostavi suštinske demokratije i suštinske vladavine prava i jako su važne ove dve institucije.

Ono što želim posebno da istaknem jeste da će poslanički klub stranke Pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje glasati za ova dva dokumenta.

Ono što smo mogli da vidimo i kroz izveštaje i ono što građani od nas očekuju jeste, pogotovo kada je RATEL u pitanju, ključna reč je zaštita. Znači, zaštita elektronskih komunikacija i čuli smo iz medija da najveći predstavnici države, imamo dokaze da je njihova komunikacija privatna komunikacija narušena. Jasno je da onda zašto običan građanin postavlja pitanje sigurnosti svoje osobne komunikacije.

Što se tiče pitanja 5G mreže mislim da je razjašnjeno, ali da vam kažem jednu stvar ono što je vama kao stručnjacima potpuno jasno ne mora da znači da je ni poslanicima, ni građanima jasno. Kada javnost, mediji nametnu neku temu onda koliko god da su neki skeptici ili analitičari pravi ili lažni glasni, vi morate biti glasniji, jer je država i postavila institucije koje trebaju da nam daju adekvatne odgovore na ta pitanja, ne samo u vašoj oblasti, već i u drugim oblastima.

Ono što mene zanima jeste zaštita, i kada govorimo o drugim uređajima za koja se govore, kao što su mobilni telefoni, itd. da proizvode određeno zračenje, ne samo mislim da to nas to zanima kao odrasle osobe, već prvenstveno zbog brige za našu decu i decu svih građanki i građana koji nas sada gledaju.

Takođe, danas imamo jedan jako tužan naslov u medijima jeste da je jedan maloletnik stradao igrajući određenu igricu kroz izazov u toj igrici. Sada mene zanima koje su vaše zakonske mogućnosti, koji je opseg vašeg delovanja, jer smo skoro ovde u Skupštini usvojili zakon o digitalnoj imovini gde se uvodi polako red i u tu oblast i onda da li mi možemo da sada kroz pravne subjekte, ta lica da ona snose odgovornost, jer imamo emisije gde je jasno naznačeno, ne znam, da odgovaraju uzrastu do 15, 16, 18, plus 18 godina itd.

Sad mene zanima kada su u pitanju video igrice, kada je u putanju Jutjub sadržaj itd, koje su tu mogućnosti da se utiče? Pogotovo imamo nešto što je savremena tekovina da imamo određene jutjubere koji isključivo rade za decu, a po meni sadržaj koji oni plasiraju nije adekvatan tom uzrastu. E, sada mene zanima, ne možemo da kažemo da je to demokratija, da je to sloboda govora i vi radite, ne znam, na socijalnim mrežama šta hoćete, a isključivo vaš sadržaj je, ciljna grupa su vam deca i vi na tome zarađujete.

Znači, moramo da vidimo na koji način možemo da sadržaj tog programa koji oni proizvode ako ima dosta vulgarnosti, psovki itd, da se on uskladi sa uzrastom kome se i plasira. Shodno ovom, kao što sam rekao za emisije, gde vi kažete dečiji program 10, 12, 13 godina i vi kao roditelj možete lakše da naprosto utičete u vaspitanju dece.

Što se tiče narodnih poslanika koji su govorili oko RTS-a, apsolutno podržavam što je govorio lider naše stranke akademik Muamer Zukorlić, kao i lider Ujedinjene seljačke stranke Milija Miletić, znači jednu trećinu građanki i građana u Republici Srbiji čine manjinske nacionalne zajednice

Ovde nije u pitanju samo emisija „Reč na reč“, mi imamo i „Magazin oko“, imamo i „Dnevnik“ koji je najgledanija informativna emisija, i sadržaj tih emisija mora da zaista predstavlja sliku ovog parlamenta, ali mora da predstavlja i sliku svih građanki i građana ukoliko zaista želimo da svi taj medijski servis osećamo kao svoj. Možemo da uđemo i sada u dublju analizu kvaliteta tv programa i videćemo da tamo imamo reprize, ne znam, nekih serija, 30, 40 godina gledamo filmove Lepe Brene i Žikinu dinastiju, a svakodnevno plaćamo tu pretplatu. Sada ja kao narodni poslanik, ali kao građanin, kažem – pa šta vi radite gospodo? Ne može niko da bude iznad ove Skupštine, jer u stvari ova Skupština je predstavništvo građana i ovde svi treba da plažu račune. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, na početku želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije, predsednici, resornoj ministarki za ekologiju što se posle 50 godina rešio problem nesanitarne deponije Stanjevine u opštini Prijepolje iz koje ja dolazim.

Takođe, želim da istaknem i da pohvalim Vladu za novi paket ekonomske pomoći građankama i građanima, a posebno najranjivijim grupama, a to su naši penzioneri.

Takođe, želim da pohvalim Vladu što se tiče borbe protiv Kovida-19, znači pandemije, gde smo treći u Evropi koliko sam pročitao kada je u pitanju broj vakcinisanih građana.

Što se tiče konkretno mog pitanja ono je upućeno predsednici Vlade Republike Srbije, a tiče se kad će u Sandžak početi da dolaze velike strane investicije? Sandžačke opštine spadaju u red devastiranih, najnerazvijenijih opština u Republici Srbiji, prosečna plata jeste ispod republičkog proseka, a nezaposlenost je takođe mnogo veća iznad republičkog proseka.

Treba nam, predsednice, po jedna velika strana investicija, bar u dva najveća sandžačka grada, u Novi Pazar i u Prijepolje.

Jednu od funkcionalnih rešenja koja bi moglo trajno da reši ovaj problem jeste uspostavljanje slobodnih ekonomskih zona. Mi imamo 15 tih zona u Republici Srbiji, neću govoriti o velikim gradovima kao što su Beograd, kao što su Kragujevac, Kruševac, itd, znači, govoriću o slobodnoj zoni koju imamo u opštini Priboj, koja se pokazala kao efikasno rešenje gde smo od jedne doline gladi napravili jednu prosperitetnu opštinu, naravno kolega koji dolazi iz te opštine Krsto Janjušević je svakako jako zaslužan i mi smatramo da bi možda o ovom rešenju trebali da razmislimo i da vidimo da li ono može da se implementira u nekom kraćem vremenskom periodu da Novi Pazar i Prijepolje dobiju slobodnu ekonomsku zonu.

Znači, podsetiću građane da je promet u tih 15 slobodnih zona u Republici Srbiji 2019. godini bio pet milijardi evra, da funkcioniše 200 kompanija i da imamo 37.000 zaposlenih.

Mislim da to otprilike i bio jedan od modela gde bi mogli da rešimo problem nezaposlenosti u sandžačkim opštinama i da promenimo negativni trend.

Imamo problem iseljavanja. On je prisutan u celoj Srbiji, ali ja predstavljam te opštine i želim da ukažem vama da vas upoznam i da vidimo kako u jednom partnerskom odnosu kroz dijalog da rešimo i da pošaljemo pozitivnu poruku ljudima koji na tom prostoru žive.

Hvala.

Hvala predsednici Vlade.

Sledeće moje pitanje odnosi se, pošto je turizam velika razvojna šansa i Srbije i svih naših krajeva i delova naše zemlje, kolika su ulaganja u oblasti turizma konkretno za projekte Sandžačke opštine?

Pitanje za ministra za rad, boračka i socijalna pitanja - zašto učenici srednje verske škole medrese i drugih verskih škola nemaju pravo na dečiji dodatak i zdravstvenu zaštitu i da iskoristim ovu priliku da taj važan segment života, taj problem kroz jedan dijalog rešimo.

Što se tiče turizma, hoću da vas podsetim da sandžačke opštine imaju veliki prirodni kulturni potencijal koji je potpuno neiskorišćen. Kada govorimo ovom ekonomskom razvoju, svakako je turizam jedna od šansi koju možemo da iskoristimo uz sve ovo što smo govorili o slobodnim ekonomskim zonama. Znači, ne možemo da držimo jaja sve u jednoj košari, već da vidimo da idemo na više nekih ciljeva da bi trajno rešili problem nezaposlenosti.

Hoću da podsetim da je predsednik države u okviru obrazlaganja plana razvoja Srbije 2020-25 spomenuo Kamenu Goru kod Prijepolja kao jednu od tih tačaka razvoja, pa me zanima šta se planira, dokle se stiglo i kakve su ideje itd?

Takođe bih apelovao na predsednicu Vlade da vidi malo sa Javnim preduzećem „Skijališta Srbije“ da vode nešto što bi mi nazvali društveno odgovorno poslovanje.

Svaka čast, imamo razvoj naših zimskih turističkih centara. Međutim, moramo da posvetimo pažnju tim manjim centrima kao što su Jabuka i Komaran kod Prijepolja, Zlatar kod Nove Varoši i Ski centar Žari kod Sjenice.

Znači, osim tog profita koji se ostvari, svaka čast, mi smo ponosni na naše zimske turističke centre, međutim hajde da vidimo u tim manjim opštinama, kao što je, na primer, i opština Svrljig u istočnoj Srbiji, da vidimo da pokrenemo neke centre koji su u bivšoj Jugoslaviji bili poznati kao pionirski centri. Mislim da tu postoji veliki potencijal i hajde da vidimo kako da ga iskoristimo. Hvala.

Naša politika jeste politika pomirenja. Kreator te politike i lider naše stranke je akademik Muamer Zukorlić. Da bi uspostavili trajnu stabilnost na Balkanu neophodan je dobar, suštinski dobar odnos između dva naroda, između bošnjačkog i srpskog, srpskog i bošnjačkog i čitava ova ideja i ovaj razgovor je usmeren prema tome, da sve građanke i građani koji u Srbiji žive osete da vodimo računa o njima, da zaista brinemo o njima i da su Vlada, parlament i sve druge institucije njihov servis i da treba da ih dožive kao svoje i zato nam je jako važna ta ekonomska agenda i da ti ljudi u Priboju, u Prijepolju, u Varoši, u Tutinu, u Sjenici osete ekonomski boljitak, da mogu da nađu posao, da ne idu, jer iz svakog grada i u Srbiji, ali i u Sandžaku, to znam pouzdano, imamo autobuske i kombi linije prema najvećim centrima zapadne Evrope. To nam ne treba i moramo da preokrenemo taj trend i zato su nam neophodna ulaganja i investicije. Hvala, predsednici Vlade i ministrima na odgovoru.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje upućeno je Vladi Republike Srbije i Ministarstvu policije u vezi otvaranja novih graničnih prelaza.

Želim da kažem da kraj iz kog dolazim je Sandžak i da se deo sandžačkih opština nalazi u našoj zemlji, a deo sandžačkih opština se nalazi u Crnog Gori i da svakodnevni život građanki i građana na tom prostoru, usled granice koja prolazi, je po prilično komplikovan, jer granica prolazi kroz dvorišta, kroz imanja, kroz kuće i ljudi, rođaci, najbliža rodbina iz susednih sela ne mogu da komuniciraju. Pogotovo je to prisutno i uočljivo i vidljivo na Pešterskoj visoravni i zato je moje pitanje upućeno Vladi Republike Srbije i Ministarstvu policije - kada će doći do otvaranja graničnog prelaza u selu Đerekare, opština Tutin, prema Bihoru i prema Petnici.

Znači, da bi farmer, da bi naš proizvođač na selu svoje proizvode iz sjeničkog kraja, iz zlatarskog kraja plasirao u sever Crne Gore, da bi plasirao ka moru sada mora da putuje tri, četiri ili pet sati, ali kada bi se uspostavio taj granični prelaz put se znatno smanjio i onda bi za 15, 20 minuta proizvodi - sjenički sir, zlatarski sir, sjenička pršuta mogli da se plasiraju u Beranama, u Petnici, na severu Crne Gore za 15, 20 minuta.

Takođe, sličan problem imaju i građanke i građani prijepoljskih sela, pogotovo hoću da kažem komaranska sela, jer tu ljudi ne mogu da uđu u selo Jabuka kod Prijepolja, ne mogu da uđu u svoj šumski posed zato što se on nalazi sa druge strane granice. Apelujem na našu graničnu policiju da revnosno, kao i do sada, štiti našu granicu, ali da zaista imaju obzira prema ovim građanima jer se dešavalo da ljudi idu da obiđu svoje stado ili svoju livadu ili svoj šumski posed i da završe u policijskoj upravi susedne države.

Želim da istaknem da je angažmanom naših narodnih poslanika u prethodnom sazivu otvoren granični prelaz kod Preševa prema Severnoj Makedoniji, prema Kumanovu i zaista smo dobili dosta pohvala od strane poslovne zajednice ljudi i u Severnoj Makedoniji i u Republici Srbiji da je taj granični prelaz dosta pomogao da imamo brži protok ljudi i roba. Hoću da istaknem da je Makedonija važno tržište za naše kompanije, važno tržište za našu poslovnu zajednicu i za poslovne ljude, jer su naše kompanije tu tradicionalno prisutne kada je u pitanju sektor usluga i kada je u pitanju proizvodnja, ali isto tako i kada je u pitanju turizam. a kada njihovi ljudi, stanovnici, građani dolazi da obiđu našu zemlju.

Ono što je takođe važno kada je u pitanju istočna Srbija jeste trajno otvaranje graničnog prelaza Kadibogaz kod Knjaževca i o tome je kolega Milija Miletiće govorio i smatramo da bi se sa tim graničnim prelazom, stalnim otvaranjem tog graničnog prelaze dosta se pomoglo građankama i građanima koji u tom delu naše zemlje žive, a posebno bi se pospešio turizam, jer bi onda ljudi umesto što putuju sada 150 i 200 kilometara za 30-40 kilometara mogli da posete istočnu Srbiju, mogli da posete opštine, pogotovo opštinu Svrljig.