Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Krkobabiću, koleginice i kolege narodni poslanici, građanke i građani, poštovani ministre, poštovani predstavniče Ministarstva, danas govorimo o Zakonu o muzejskoj delatnosti. Ovde imamo tehničke ispravke i Stranka pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka u Republici Srbiji, u danu za glasanje podržaće ovaj zakon i sve zakone o kojima smo u plenumu diskutovali ove nedelje.
Sama izmena Zakona je tehničke prirode i tiče se onoga ko može biti direktor, v.d. direktor, odnosno rukovodilac muzeja. Ono što je osim stručnih kompetencija jako važno i u načelu hoću da kažem jesu te menadžerske sposobnosti. Znači, onog trenutka kada vi završite određenu školu, postanete ili ekonomista ili pravnik ili kustos ili arheolog, to samo znači da u određenoj oblasti ste dobili određeno stručno znanje i za to imate diplomu. Međutim, biti direktor, biti menadžer je nešto mnogo više i to zahteva određene ljudske sposobnosti, organizacijske sposobnosti, jednu ljudsku širinu, diplomatske sposobnosti itd. To je na Ministarstvu, to je na lokalnim samoupravama, svima onima koji nekog u određenom trenutku kandiduju i predlažu da imaju to u vidu. Jer ništa nije dobro kao što bi moglo da bude, pa i u kulturi.
Hoću da kažem da potpuno podržavam uspostavu privatnih muzeja. To je nešto što je jako interesantno, da imamo situaciju da su privatni muzeji jako posećeni, da oni ostvaruju određeni profit ili dobar profit, da investitori, ljudi prepoznaju šansu u tome. To je nešto što je jako dobro i za našu zemlju, jer ona se pojavljuje na mapi i sa takvom ponudom na kulturnoj je i turističkoj mapi, međutim, imamo situaciju da pojedini državni muzeji kaskaju, kao što smo čuli i od drugih kolega, imaju problem u funkcionisanju do te mere da određene postavke naprosto nestaju i da se onda pojavljuju na crnom tržištu i to je nešto čemu moramo stati na kraj, a staćemo na kraj onog trenutka kada stručne, kompetentne i sposobne ljude koji znaju šta je pravi domaćin, a direktor je domaćin određene ustanove, u ovom slučaju muzeja, kulturne ustanove, budemo postavili na takve pozicije.
Muzeji su svakako jako važni. Oni nam govore o našoj istoriji, oni nam govore o našoj kulturi i civilizaciji, ali nam jasno i nedvosmisleno daju putokaze za budućnost i zato su važni zbog naše dece. Jako je i to se takođe u diskusiji spomenulo važno da zakonodavac obrati pažnju, mi danas u rubnim opštinama naše zemlje i u unutrašnjosti imamo problem ne da nađemo kustosa i arheologa, mi imamo problem da nađemo diplomiranog pravnika sa položenim pravosudnim ispitom koji će obavljati funkciju npr. opštinskog pravobranioca. Znači, mi imamo problem u našoj zemlji kvalifikovane radne snage, a ne kadrova. Problem kadrova je globalna jedna priča i SAD imaju problem sa kadrovima, a ne mi. Zato je jako važno kada usvajamo zakone, kada donosimo te propise da znamo kako ćemo ih primenjivati i u Crnoj Travi, u Sjenici, u Tutinu, u Prijepolju, a ne samo ovde u Beogradu.
Ono što hoću da kažem jeste da se ponekad desi da se u procesu restitucije, imam jedan takav primer, pojavljuju muzeji. Znači, muzeji i sve druge kulturne ustanove, oni su važni partneri, ali oni ne mogu obavljati funkciju verskih zajednica.
Znači, ono što je vlasništvo verske zajednice bilo mora se njoj vratiti, bez obzira da li se radi o islamskoj zajednici, SPC ili katoličkoj ili jevrejskoj zajednici, muzej se ne može javljati da on bude nosilac vlasništva, on samo u procesu restauracije, svakako je nezaobilazan faktor. Ovde govorim konkretno o primeru povraćaja Vakufske parcele Musala, u Prijepolju i ono što od nadležnih organa, Agencije za restituciju očekujem da se taj prostor koji je od izuzetne duhovne važnosti za sve muslimane, u Republici Srbiji, vrati islamskoj zajednici.
Ono što hoću da istaknem, jeste da, na primer u Sarajevu imamo muzej Valtera, a kao što znamo Vladimir Perić Valter, jeste iz Prijepolja. Ono što očekujem od predstavnika ministarstva, jeste da pokrenemo i podržimo lokalne inicijative da Prijepolje dobije taj muzej i moramo permanentno raditi na boljem povezivanju politike, razvoja turizma i naših kulturnih bogatstava, pogotovo ovde, naveo sam primer Valtera, znamo koliko je on popularan u Narodnoj Republici Kini, koliko turista dolazi da poseti naše krajeve i sada većinu njih da upitate oni misle da je Valter iz Sarajeva, a kao što znamo samo je on u naslovu filma.
Jako sam zadovoljan što ste vi, ministre i hoću da iskoristim tu priliku danas ovde, Sjenica, opština Sjenica nema muzej i kada govorimo o demografskoj politici, kada govorimo o pokušaju da taj točak vratimo i da zadržimo mlade i u unutrašnjosti, rubnim opštinama, ovde govorim o sandžačkim opštinama, svaka opština u Sandžaku ima direktan i u našoj, naravno zemlji, većina opština iz unutrašnjosti ima direktne linije ka zapadnoj Evropi. Pozvaću vas da posetite te opštine, opštinu Prijepolje i opštinu Sjenica. Vaši saradnici su dolazili, ali ja očekujem da vi dođete i da vidimo šta je politika vašeg ministarstva, da učinimo nešto, jer bojim se da ako sada ovu priliku propustimo, da druge neće biti.
Znači, moramo da radimo na decentralizaciji. Svaka čast, Beograd je glavni grad, ali evo, ljudi u Sjenici nemaju muzej, a oni hoće i pozorište, hoće i muzej, hoće i sportske događaje, znači nešto što bi njihov život učinilo kvalitetnim da, zapravo znaju zašto oni treba tu da ostanu da žive i zasnivaju svoju porodicu.
U danu za glasanje podržaćemo zakon. Hvala vam.