Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije i ministru rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije, a ono glasi – šta su stvarni razlozi kolapsa elektro-mreže u Tutinu i Novom Pazaru?

Nemoguće je da se u decembru, pred novu godinu, kolaps elektro-mreže…

(Predsednik: Molim vas da saslušamo sve poslanike.)

Hvala, predsedavajući.

Ovo je životni problem i mislim da je važno da se i mi kao narodni poslanici uključimo.

Znači, nemoguće je da predstavnike EPS-a u decembru mesecu pred novu godinu iznenadi 10 cm snega i da se desi takav kolaps da 70 sela u okolini Novog Pazara i Tutina i Sjenice nema redovno snabdevanje električnom energijom. To je ugrozilo osnovne životne potrebe tih ljudi. Oni vrše vodosnabdevanje preko pumpi i kada padne elektro-mreža, nemoguće je da oni imaju vodu za piće.

Imali su velike štete kada je zimnica u pitanju, jer je sve ono što se nalazilo u frižiderima propalo i sada ti ljudi koji žive od svojih skromnih penzija i plata, njihov opstanak je takođe jako ugrožen.

Ono što me zanima, a što sam dobio informaciju od upravnika, direktora i uposlenika EPS-a jeste da su pojedini uposlenici koji dolaze sa prostora Raške, Leposavića i Baljevca odbili da za vikend rade na remontu i popravci elektro-mreže i zato se desio kolaps sistema od tri dana.

Znači, zanima me da li je to tačno i ako je tačno, kakve će posledice ti radnici koji su odbili naređenje svojih pretpostavljenih snositi? Jer, nemoguće je da vi radite u jednom javnom preduzeću, državnoj upravi, da su neki ljudi životno ugroženi, a da vi kažete – meni se sad za vikend ne radi. To je apsolutno neprihvatljivo ako je tačno. Ja sam dobio takvo obaveštenje i želim da se to ispita kroz sistem unutrašnje kontrole.

Ključ problema niskonaponske mreže u Sandžaku, u ovom slučaju u okolini Novog Pazara i novopazarskim selima Sjenica i Tutin jeste zastarela mreža, trafo stanice kojima je rok trajanja prošao i jesu drveni stubovi.

Pričali smo juče i danas o EU, za našeg farmera, stanovnika Peštera, stanovnika Komaranskih sela, EU je kada on dobije betonski stub. On ne zna šta su Poglavlja 23, 24, 25, 26, ali ga zanima da ima betonski stub da bi mogao da se bavi poljoprivredom i da od toga izdržava svoju porodicu.

Takođe, zamoljen sam od predsednika mesne zajednice Velika Župa da ukažem na problem tog naselja u okolini Prijepolja da zbog nepostojanja odgovarajuće trafo stranice, industrijska zona u okolini Prijepolja je ugrožena i sada EPS traži od lokalne samouprave da ona to finansira. Znači, preduzeće koje ima monopol, kojem svi mi moramo da plaćamo sve dažbine redovno, traži od jedne siromašne opštine da oni to finansiraju. Znači, par hiljada građana je ugroženo, a ugrožena je i industrijska zona u jednom mestu koje je slabo razvijeno, koje je devastirana opština.

Očekujem jasan i decidan odgovor Vlade i resornog ministarstva po ovom pitanju.

Takođe želim da iskoristim ovu priliku da pozovem sve građane i građanke da predstojeće praznike shodno preporukama Kriznog štaba ne provode u zimskim turističkim centrima gde je gužva, već da posete opštine u unutrašnjosti Srbije, kao što sandžačke opštine, kao što je Prijepolje, imamo tu prelepa sela kao što su Komaranska sela, Pešter, Kamena gora, Zlatar planina, Novopazarsku banju i Pribojsku banju. Posebno ih pozivam da posete najlepšu opštinu u Srbiji, opštinu Svrljig. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministri, mi danas razgovaramo o Predlogu zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije.

Mi kao Stranka pravde i pomirenja apsolutno podržavamo put Republike Srbije ka punopravnom članstvu u EU i smatramo da taj put nema alternativu.

Želim takođe da istaknem da mi je posebno drago što je ministar inostranih poslova, gospodin Selaković, danas prisutan, uprkos brojnim obavezama i to je dokaz odgovornosti i poštovanja prema Narodnoj skupštini i prema građanima. Želim da mu čestitam na borbi koju on sprovodi u svom portfelju, predstavljajući našu zemlju i sve građane.

Jasno je da je naša orijentacija prema EU najznačajniji spoljnopolitički prioritet i da taj put nema alternativu. Svaka čast svim našim saveznicima i prijateljima i na Istoku i na Zapadu, ali mi i geografski i politički i vrednosno pripadamo Evropi i želimo da i formalnopravno budemo članovi evropske porodice naroda. Vrednosti koje baštini EU su vrednosti koje mi imamo i u našoj tradiciji.

Ono što nam treba, pogotovo kada je u pitanju naša ekonomija i naša privreda je slobodan protok ljudi i roba, vladavina prava, poštovanje različitosti i jednaka šansa za sve.

Analizirajući procenat podrške među građanima evropskim integracijama, vidimo da posle 2000. godine imali smo zaista velika očekivanja i veliki procenat podrške i iz godine u godinu taj procenat varira. Zašto? Zato što su ljudi očekivali preko noći da imamo nemački standard, nemačke puteve i nemačke plate. To se, međutim, ne dešava preko noći i to je jedan proces koji se odvija iz dana u dan, iz godine u godinu.

Ono što želim da istaknem jeste zašto je za običnog građanina važna EU. Ukupna trgovina između naše zemlje i EU je 24,9 milijardi evra. To danas iznosi 250 puta više nego 2009. godine. Izvoz je iznosio 11,3 milijarde evra i to za svakog građanku i građanina, bez obzira da li živi ovde u Beogradu, u Vojvodini, u Sandžaku znači sigurnu platu, znači nova radna mesta, znači sigurne penzije i socijalne dodatke.

Međutim, ono što hoću da istaknem kada govorim o EU, jeste da niti je tamo sve belo, niti je kod nas sve crno. Želim posebno da istaknem odnos naše države prema migrantima. Želim da istaknem način na koji su se naša država, naša Vlada i naše institucije borile sa tim izazovom i da uporedim način na koji je to radila, na primer, Hrvatska ili neke druge evropske zemlje koje vrlo često nam govore o vladavini prava.

Poraz antisemitizma, antislamizma i ksenofobije u EU je zaista zabrinjavajući i mogu da kažem da mi kao društvo tu možemo zaista da budemo jako ponosni.

Ono što hoću da kažem sa pozicije pripadnika manjinskog naroda jeste da se u odnosu na neka ranija vremena položaj pripadnika manjinskih zajednica popravlja i to je nešto na čemu treba istrajati i očekujem da ova Vlada da dodatni doprinos tome.

Ono što mi kao pripadnici bošnjačkog naroda, ali i sve manjinske zajednice očekujemo jeste da uđemo u dublju implementaciju kada je u pitanju zapošljavanje pripadnika manjinskih zajednica u javnom sektoru, pogotovo kada govorimo o sudovima, tužilaštvu, policiji, javna preduzeća. Mislim da nam je to zaista neophodno.

Takođe, imamo jedno veliko otvoreno pitanje koje se tiče dvojnosti rada islamske zajednice. Mi očekujemo da se i to pitanje u sklopu evrointegracija reši na način što ćemo, u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, imati jednu tradicionalnu islamsku zajednicu onako kako to vernici muslimani u Republici Srbiji očekuju.

Jako je simptomatično. Mi danas govorimo o EU, o evropskim integracijama, ali moram da istaknem da u kraju iz koga ja dolazim, i to je akademik Zukorlić jutros u diskusiji spomenuo, imamo problem sa snabdevanjem električnom energijom.

Znači, osim tih evropskih standarda, osim borbe za nova radna mesta, moramo da vodimo računa da jedan građanin, farmer koji živi u nekom selu na Pešteri ili Komaranskom kraju, za njega je EU to da li on ima redovno snabdevanje električnom energijom, kakvo je stanje niskonaponske mreže. Zato koristim ovu govornicu da kažem da nam se približavaju praznici, Nova godina, Božić i svi drugi praznici koji dolaze, da ljudi se vraćaju u unutrašnjost kod svojih roditelja i da je to jedan problem koji urgentno moramo da rešimo.

Pozivam sve građane da umesto da prave gužvu po zimskim turističkim centrima, da posete opštine u Srbiji i unutrašnjosti. Ima jako lepih opština kao što su Prijepolje, kao što je planina Zlatar, kao što je Sjenica i Ski centar „Žari“, kao što su Pribojska i Novopazarska Banja. Hvala vam.

Želim da se zahvalim na odgovoru ministrici Joksimović.

Kada kažem Sandžak, apsolutno ne mislim na jednu etničku grupu. Znači, to su opštine, kao što ste kazali Zlatiborskog i Raškog okruga. Mislim da ima problema i u Arilju itd. Zastupam sve građanke i građane koji žive na tom prostoru, i to nije usmereno, kada nema struje ili kada imamo rupu na putu, ni protiv jedne etničke grupe, apsolutno se slažem, jednostavno imamo problem građana koji to definišu vrlo plastično.

Znači, vi ste poslanik, vi ste krivi, pa je kriv predsednik Vlade i onda se dođe do predsednika države. Znači, direktora EPS nekog tamo u Užicu, Prijepolju, Kraljevu, Novom Pazaru niko ne poziva na odgovornost. Za njih su država - predsednik, premijer, ministri, predsednik opštine i poslanik ako ga oni poznaju. Znači, da bi taj nivo odgovornosti spustili, da bi malo poveli računa šta se radi i u tim javnim preduzećima, jednostavno ne treba ni Vlada, ni država da preuzima odgovornost, jednostavno daj da vidimo o čemu se tu radi, drugo, da vidimo kakvo je stanje te niskonaponske mreže.

Što se tiče EU, moje pitanje je upravo bilo usmereno prema tome, jer mi svi poslanici, koji smo glasali za ovu Vladu, imamo deo odgovornosti i ne želimo da nam neko spočitava da to što je neko pre nas davao nerealna obećanja, što je govorio 2003, 2005, 2007. ili 2010. godine da ćemo ući u EU. Iz tog razloga imamo jedno razočarenje među građanima. Iz tog razloga je bilo moje pitanje da bi malo te neke stvari objasnili i da bi se posložile, da vidimo ko je odgovoran i, naravno, situacija u EU nije kao što je bila 2000. godine i imamo evroskeptične zemlje koje smatraju da neke zemlje zapadnog Balkana ne treba da uđu u EU. Hvala još jednom.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela, ja prvo želim da se obratim predsedniku Skupštine. Ne smatram da je predsedavajuća, snosi deo odgovornosti. Smatram da predsednik Skupštine mora da obavi razgovore sa ljudima koji dolaze ovde u salu. Znači, sad će pauza, a mi još uvek nismo otpočeli sa diskusijom i nismo odmakli dalje od jednog poslanika.

Prema tome, šta bi se desilo da je ministar finansija ovde od stranice do stranice obrazlagao budžet? Mi bi i dan danas raspravljali o budžetu.

Tako da, ne smatram da su odgovorni ni čelnici nezavisnih regulatornih tela. Predsednik Skupštine je ovde domaćin, onaj koji treba da nas uputi otprilike kako bi mi trebali svi da se ponašamo.

Na početku, želim da se zahvalim, nevezano od teme, Vladi UAE, prestolonasledniku Muhamedu bin Zajedu al Nahjanu na humanitarnoj pomoći koju je uputio našoj zemlji, što je dokaz dobrih odnosa između Republike Srbije i UAE i to je nešto što mi svakako treba da podržimo, jer svaka vrsta pomoći, pogotovo tako jedne uspešne i ekonomski jake zemlje nam je neophodna.

Što se tiče ovde predstavnika nezavisnih regulatornih tela, danas je jako važna tema i iako je vikend, mi o njoj razgovaramo i raspravljamo, pogotovo za nas pripadnike manjinskih zajednica. Ja kao pripadnik bošnjačkog naroda pozivam sve koleginice i kolege poslanike, a pogotovo predstavnike manjinskih zajednica da se uključe oko ovih tema, pogotovo kada je u pitanju tema kao što je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao što je Zaštitnik građana. To su teme koje se tiču naših života, života pripadnika naših naroda, ali i svih građanki i građana.

Što se tiče DRI, ona je takođe jako bitna, pogotovo za nas koji sada dolazimo kao građani ove zemlje iz unutrašnjosti, jer birokratija je jedno, a život je drugo. To mislim u diskusijama svih poslanika koji dolaze, kako se to kolokvijalno kaže, iz unutrašnjosti, videćemo neka odstupanja ili neprimenjivost. Znači, zakon treba da nam uredi život i da ga učini funkcionalnijim, ali zakon koji nije primenjiv i koji ne možemo da sprovedemo u delo, jednostavno treba pod hitno menjati. Zato smo mi plaćeni ovde od strane građana, ali zato ste i vi izabrani i zato jednom sinergijom moramo da obezbedimo da se problemi o kojima su i neke kolege već govorile i sigurno će govoriti više ne dešavaju.

Što se tiče Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana, tu ćemo se preklapati, osim kao pripadnik manjinske zajednice, sada govorim i kao sin, kao suprug i kao otac, jer to su te ranjive grupe kao što su naše majke, kao što su naše supruge, naše sestre i kao što su naša deca. Mislim da je to smisao i života i bavljenja politikom svih nas, i koji nas gledaju i koji su u ovoj sali.

Želim da istaknem zalaganje i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana i da im odam priznanje što su te dve institucije približili građanima. Moramo da se otrgnemo tog jednog centralizma. Znači, ono što mi radimo kao Narodna skupština, kao narodni poslanici, ono što rade nezavisna regulatorna tela, mora da bude potpuno jasno i transparentno i građanima Sandžaka, Surdulice, Vrbasa i svim drugim manjim ili većim mestima u Republici Srbiji, a ne da budemo institucije elitističkog tipa gde će o našem delovanju znati parlament, predstavnici Vlade, javna preduzeća ili strane ambasade.

Znači, želim da vam odam priznanje, pogotovo Poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Vaše zalaganje i dolazak u Novi Pazar je nešto što je ostavilo zaista veliki utisak i o čemu se i dan-danas govori, pogotovo o predavanju koje ste održali studentima Internacionalnog univerziteta.

Želim da istaknem da trećinu jednih građana ove zemlje čine predstavnici manjinskih zajednica. Ono što je dobro u ovom sazivu Skupštine jeste što dva potpredsednika Skupštine dolaze iz reda manjinskih naroda. Ono što nije dobro jeste što posle duže dobre prakse nemamo ministra u Vladi Republike Srbije koji dolazi i predstavljao bi jednu trećinu građanki i građana i to je nešto na čemu moramo u budućnosti jako detaljno i podrobno raditi.

Demokratija, vladavina prava je nešto što nije proces koji možemo preko noći da završimo. To je živ proces i kada govorimo o savremenim demokratijama zapadnog sveta vidimo izazove sa kojima se oni suočavaju. Imamo rasne nemire u SAD, u Francuskoj, u Nemačkoj, u drugim zemljama zapadne Evrope. Imamo porast antisemitizma, antiislamizma i ksenofobije, tako da možemo da kažemo, sa postojanjem ovih institucija o kojima sada govorimo, da je to dokaz jedne vladavine prava i suštinski opredeljenosti Srbije da bude zaista suštinski demokratska zemlja u kojoj će se sve građanke i građani osećati ravnopravno.

Šta su ključni problemi kada govorim i o Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i kada govorimo o Zaštitniku građana? To je implementacija. Ja mislim da mi u većini slučajeva imamo dobar zakonodavni okvir, međutim, ono što fali u praksi jeste implementacija. Implementacija kada imamo službenu upotrebu jezika i pisma manjinskih zajednica, kada imamo obrazovanje.

Ja moram da istaknem da kao javna ličnost, predstavnik najjače bošnjačke stranke, vrlo često sam pozivan da obrazlažem zašto u određenoj školi mi tražimo službenu upotrebu jezika i pisma. To je nešto što garantuje Ustav, što garantuje zakon i mislim da nema potrebe da neku posebnu energiju na to trošimo. Jednostavno, moramo se navikavati šta je to vladavina prava, šta je to poštovanje Ustava i šta je to postojanje različitosti u ovoj zemlji.

Takođe, imamo problem kada je u pitanju informisanje. Više puta i u ovim skupštinskim debatama i diskusijama sam isticao jedan zaista neprihvatljiv odnos medijskog javnog servisa, Radio-televizije Srbije, koja je odbila na zaista jedan neprihvatljiv način formiranje redakcije na bosanskom jeziku, uz obrazloženje da oni dovode u sumnju postojanje našeg jezika, koji je temelj našeg identiteta. Molim vas, na koji način mi u 21. veku diskutujemo, razgovaramo sa jednom institucijom koja vam daje jedan takav zaista grub i neprihvatljiv odgovor?

Što se tiče angažmana oko nestalih beba, zaista je to nešto što treba pozdraviti, kao i pokretanje postupka kontrole upotrebe policije. Znači, to je dokaz jedne samostalne institucije i to je nešto što mislim da ćemo svi podržati.

Ono što bih želeo da pitam Zaštitnika građana, jeste da imamo istraživanja neka koja govore da iz godine u godinu pada broj, procenat rešenih slučajeva. Da li je to tačno ili nije? Konkretno, Jukom je radio istraživanja. Da li je to subjektivno istraživanje ili objektivno, želim od vas da čujem odgovor.

Drago mi je što su sve ove institucije o kojima danas govorimo lišene nečega što bi nazvali dnevna politika.

Što se tiče DRI, to je jako važna institucija i neophodna nam je. Međutim, kao što sam rekao, birokratija je jedno a život je drugo. Znači, mi sada imamo problem, kada su u pitanju javne nabavke, da se jedan od ponuđača, na primer, na zimsko održavanje puteva, žali, u opštini Sjenica, Prijepolje ili Tutin, to su sandžačke opštine, i dok prođe proces žalbi i svih mogućih pravnih lekova koje neko od učesnika na tenderu iskoristi, doći će proleće. I šta jedan predsednik opštine u tom slučaju može da uradi a da se ne ogreši o zakon? Isto to imamo i kod nekih drugih javnih nabavki. U želji da ispunite očekivanja građana, da vam ne propadne budžet, a da ispoštujete zakon u potpunosti.

Ono što imam pitanje za predstavnika DRI jeste da se prethodnih meseci vršila revizija nepravilnosti poslovanja u opštini Sjenica u delu koji se odnosi na javne nabavke za 2018. i 2019. godinu, kao i za rashode za zaposlene za 2019. godinu. U Nacrtu izveštaja DRI navodi se da je za period 2018, 2019. godina u opštini Sjenica potrošeno suprotno Zakonu o javnim nabavkama najmanje 262 miliona dinara. Takođe, ono što ja imam od podataka jeste da je dug opštine Sjenica 650 miliona dinara, što je otprilike 60% budžeta te opštine.

Sada pitam vas, kao državnog revizora, kako se dozvolilo da taj dug toliko naraste? Ko je bio, da li Ministarstvo finansija, da li vi, nadležan da prati tu situaciju? Sada vi da ste predsednik opštine šta vi možete da uradite sa tolikim dugom? Dok servisirate sve te dugove, dok napravite reprograme, vama će jedan mandat proći. Šta je suština? Da sprečimo stvari, a ne posle da ih lečimo kada smo došli u ćorsokak.

Takođe, vaša institucija se bavila i gradskom upravom u Novom Pazaru i zanima me konkretno šta ste po tom pitanju preduzeli, jer imamo tu saopštenje i kada su u pitanju nepravilnosti u poslovanju novopazarskog vodovoda, a vi me ispravite ako nešto grešim, i nezakonite javne nabavke Centra za socijalni rad u Novom Pazaru.

Mene zanima šta ste vi konkretno i u slučaju lokalne samouprave u Sjenice i lokalne samouprave u Novom Pazaru i da mi odgovorite zašto sedam godina nije bila kontrola, koliko ja imam podatke, u lokalnoj samoupravi Sjenica i kada je bila kontrola u opštini Tutin. Dakle, šta ste preduzeli, jer mi imamo izjave nekih funkcionera, lokalnih, u Novom Pazaru koji kažu – ne, ne, sve je to po zakonu, nije to ništa sporno? Zanimaju me ti konkretni odgovori. Mislim da sam ih postavio vrlo jasno. Hvala vam.

Poštovani predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o važnoj temi etičkog kodeksa u Skupštini Republike Srbije.

Pre nego što pređem na temu, želim da se osvrnem na izlaganje gospodina Đorđa Milićevića, koji je rekao manjinske zajednice moraju da poštuju Ustav. Svi građani, građanke i građani u Republici Srbiji moraju da poštuju Ustav. Ne mislim da je rečeno ništa zlonamerno, ali zbog diskursa i zbog definicija to želim da kažem iz dva razloga. Prvo, zato što to implicira da manjinske zajednice ne poštuju Ustav, što nije tačno. Druga stvar jeste da Ustav moraju da poštuju sve građanke i građani u Republici Srbiji, a da li se on nekom sviđa ili ne sviđa, to apsolutno nije važno.

Naravno da ni Ustav nije savršen akt i da je podložan izmenama, to je, između ostalog, i moj stav, ali dok je na snazi svi građanke i građani koji u Republici Srbiji žive moraju da poštuju taj akt.

Kada govorimo o kodeksu, tu su ključne reči, po meni, pristojnost, ali, između ostalog, i politička korektnost. To je nešto što ne možete da naučite onog dana kada vam građani daju podršku na izborima. To je nešto prvenstveno što donosite iz svoje kuće, iz svoje porodice. Da ono što ne želite da se vama radi vi ne radite ni drugim ljudima.

Znači, svako od nas sada kada bi hteo mogao bi da gurne prst u oko nekom drugom i kada govorimo o kolektivitetima kao narodima da pokrećemo raznorazne povjesne teme, da se bavimo historijom ili revizijom historije ili interpretacijom historije na svoj način. Takođe, u odnosu između političkih subjekata, između stranaka možemo da gurnemo prst u oko jedni drugima i da se bavimo, takođe, vraćanjem u prošlost, analizom šta je ko kada i kako radio itd. To pristojni, kulturni ljudi svakako ne rade. Takođe, i u međuljudskim odnosima možemo tim da se bavimo.

Znači, kada govorimo o kodeksu ponašanja, prvenstveno ključna stvar jeste, mi ćemo to usvojiti, glasaćemo za to. Jako mi je žao što to moramo da usvajamo zato što to neko traži od nas, jer se podrazumeva da čovek kada dobije mandat, kada uđe u parlament da mu je potpuno jasno kako on treba da se ponaša i da sve norme ponašanja koje je do tada imao da ih diže na veći nivo, jer ima odgovornost za datu reč, pogotovo u ovom časnom Domu, najvećem predstavničkom telu.

Što se tiče toga šta se sve radilo u ovom parlamentu, ne želim da se vraćam mnogo u prošlost, ali smo svedoci da su se ovde razne stvari dešavale, da je obezbeđenje reagovalo, da su ljudi donosili kamenje ili kamenice, da su se gađali cipelama. To je nešto što svakako nama u tom trenutku i u tom sazivu parlamenta nije služilo na čast.

Ono sa čim se ne slažem, a što se želi steći slika u javnosti, jeste da iz nekog razloga ovaj saziv parlamenta ima problem sa legitimitetom, što apsolutno nije tačno. Građani su na slobodnim izborima izašli i glasali za stranke, za narodne poslanike za koje su smatrali da oni treba da ih predstavljaju i danas smo mi tu. Drago mi je što ovaj saziv parlamenta nema problem kada je u pitanju disciplina i određena politička korektnost.

Takođe, ne slažem se sa ponašanjem pojedinih narodnih poslanika koji su ističući pojedine zastave želeli da privuku pažnju. Tu govorim o toj političkoj korektnosti. Svako od nas ima svoju političku opciju, ima konferencije za štampu, ima prostorije stranke, ima dovoljno prostora da iskaže svoj politički stav. Ovaj Dom u kom se nalazimo, kroz obraćanje, kroz diskusije, kroz argumentaciju, sasvim dovoljno ima prostora da svako iznese svoj stav i da kaže ono što on zastupa, potpuno uvažavajući mišljenje drugog i drugačijeg, i kada je u pitanju drugačiji politički pristup i kada je u pitanju drugačije nacionalno opredeljenje.

Koliko Stranka pravde i pomirenja posvećuje pažnju vraćanju morala u politiku govori i to što je ime naše stranke Stranka pravde i pomirenja. Lider naše stranke akademik Muamer Zukorlić više je puta ovde u Skupštini i u drugim javnim obraćanjima isticao da je svrha, između ostalog, našeg bavljenja politikom vraćanje etike u politiku.

Kada ćemo imati potpuno odgovornu i poštenu upravu, državnu upravu i lokalnu samoupravu? Kada proizvedemo takav ljudski resurs, kada imamo takve ljude. Kada ćemo imati bržu upravu? Kada budemo imali sposobnije ljude na tim pozicijama. I ono kada razgovaramo sa direktorima velikih domaćih i stranih kompanija, kada razgovaramo mi unutar naših političkih opcija, shvatićemo da je najveća vrednost koju ima naše društvo i naša zajednica, svako društvo i svaka zajednica, u stvari ljudski resurs i da tome treba da se posvetimo.

Ovaj kodeks o kome danas govorimo i koji ćemo sutra usvojiti svakako je važan, ali je važnije od toga da vidimo šta naša deca uče u školama, šta naša deca uče u našim kućama, kako mi vaspitavamo našu decu i generacije koje dolaze. Kada od toga krenemo neće više biti važno da li imamo Poslovnik u parlamentu ili da li imamo kodeks koji definiše način ponašanja i što je još poražavajući način sankcionisanja.

Ono što je takođe važno u ime naše stranke jeste Stranka pravde i pomirenja. Znači, važno je pomirenje, ne samo među nama ovde ljudima, već prevashodno prema narodima, pogotovo ovde gde mi živimo na zapadnom Balkanu među političkim opcijama. Važno je da ne unosimo ostrašćenost u politički diskurs jer bliža prošlost nas jako dobro uči da su teške reči teške izrečene optužbe na odgovornim mestima bile čak uvod i u ratove. Podržaćemo svakako usvajanje ovog kodeksa.

Ono što hoću da kažem jeste da sada živimo u jednom trenutku gde imamo jednu opštu vulgarizaciju društva. Ona se ne dešava samo ovde u parlamentu i u lokalnim parlamentima, ona je naprosto produkt trenutka u kom mi živimo. Kada otvorimo dnevne novine, pogledamo televiziju, vi naprosto imate jednu inflaciju te vulgarizacije i onda nemoguće je ni parlament kao jedno najviše predstavničko telo građana poštedeti svega toga. Zato je jako važno da imamo jednu dominaciju pozitivnih vesti nad negativni.

Mi znamo da vest, čitanost najbolje prodaje negativna vest. Međutim mi na taj način pospešujemo jednu negativnu energiju, jedno negativno razmišljanje u društvu. Iz tog razloga vrlo retko ćemo danas čuti pozitivne vesti, vesti kao što je primer da je policajac Ivan Milojević u Novom Pazaru hitrom i odgovornom akcijom spasao jedno ljudsko biće. Svi smo čuli šta se tamo desilo, da smo imali jedan mafijaški, revolveraški obračun, ali malo nas je zapamtilo ime ovog čoveka. To je ta vulgarizacija društva o kojoj ja govorim i gde mi između ostalog sa ovog mesta trebamo poslati poruku da to tako ne treba.

Takođe, imali smo akcije, humane akcije u trenutku i sada kada se naše društvo i naša država i svi građani i medicinski sektor bore sa kovidom 19, sa pandemijom tog virusa, da je dijaspora iz naše zemlje, a posebno moram da kažem iz oblasti iz koje ja dolazim iz Sandžaka, za svaki dom zdravlja i bolnicu dobili su donaciju u vidu medicinske opreme, rendgen aparata, automobila za prevoz hitne pomoći. To su pozitivne vesti koje mi ne možemo na žalost da nađemo u medijima.

Ovaj kodeks nam je jako važan, ali hoću da istaknem da ni ova ni prethodne skupštine nisu ništa ni bolje ni gore od skupština koje imamo i u EU i u zapadnom svetu. I tamo se dešava da ljudi u nekom trenutku rasprave pređu neku granicu koja se zove politička korektnost. Možemo i da analiziramo predsednike i najmoćnijih država i da pogledamo kako se oni obraćaju medijima ili kako se obraćaju ženama u politici.

Ponosan sam na ponašanje ogromnog broja kolega u ovoj Skupštini ali i na ponašanje najvećih državnih funkcionera i mislim da u odnosu neke prethodne godine imamo u javnom diskursu i u parlamentu i u Vladi mnogo više tolerancije i mnogo jedan bolji odnos.

U danu za glasanje glasaćemo za usvajanje ovog kodeksa. Hvala vam.

Hvala predsedniče.

Ja sam spomenuo poštovanog kolegu samo iz razloga da nemamo generalizaciju. Znači, ako neko iz bilo kog naroda krši Ustav ili bili koji zakon, postoje institucije ove zemlje koje u skladu sa Ustavom i zakonom treba da reaguju. Ali, to naglašavanje jasno sam akcentovao, znači manjinske zajednice u Republici Srbiji treba da znaju, ja mislim da to manjinske zajednice znaju, ja kao pripadnik manjinske zajednice to znam, vi kao pripadnik većinskog naroda isto to znate i ne postoji neki etnički zakoni, hvala Bogu, u ovoj zemlji koji nas odvajaju, jednostavno, niti sam mislio da vi mislite nešto zlonamerno, ali samo zbog diskursa i zbog građanki i građana koji nas gledaju Ustav i Zakon Republike Srbije treba da poštuju svi, a ako postoje neki koji ne poštuju, vi treba imenom i prezimenom da kažete da politička opcija, ti ljudi itd. Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, imam jedno pitanje i objašnjenje koje tražim od ministra policije. Na koji način i kakav je plan da se stane na put organizovanom kriminalu u Srbiji i Novom Pazaru?

Kao što javnost zna, prošle nedelje smo imali dijalog ministar Vulin i ja o situaciji u Novom Pazaru. Kao što građanke i građani u Republici Srbiji znaju, javnost je uznemirena zbog nemilih scena, događaja, izliva kriminala i bahatosti, gde se u nekoliko dana dešavalo da se dešavaju revolveraški mafijaški obračuni u sred bela dana.

Ono što je važno jeste da se taj mafijaški revolveraški obračun desio ispred policijske stanice u Novom Pazaru. Otkud tolika količina bahatosti i hrabrosti ljudima koji su od ranije poznati institucijama ove zemlje koje se bave bezbednosti, Ministarstvu i obaveštajnim agencijama, da se tako slobodno ponašaju?

Znači, pozdravili smo dolazak ministra policije u Novi Pazar, ali to neće rešiti problem, niti će rešiti problem to što ćemo imati pojačane patrole i kontrolu saobraćaja i motornih vozila u Novom Pazaru.

Da bi suštinski rešili problem, da bi se suštinski obračunali sa organizovanim kriminalom i u Novom Pazaru i u Srbiji moramo imati strukturne promene unutar područne Policijske uprave u Novom Pazaru.

Znači, ne može da se desi da na preporuku nekog ko je poznat institucijama ove zemlje kao bos, kao neko ko se bavi nedozvoljenim radnjama, mogu ljudi u policiji, u sudstvu, u tužilaštvu da se zapošljavaju i kada taj nekog zaposli, pa možete misliti za koga će taj službenik da radi.

Znači, nije važno da li je policajac, da li je službenik tužilaštva ili suda Bošnjak, Srbin, Mađar, Rom, bitno je da profesionalac i zato moramo ljudima koji rade u tim institucijama dati punu podršku i finansijsku kroz plate, a to ćemo pričati kroz set zakona, između ostalog, i u javnom sektoru, ali im dati i punu logističku podršku da mogu da rade poslove do kraja.

Znači, da bi se obračunali sa organizovanim kriminalom i u Novom Pazaru i u Srbiji moramo da presečemo vezu između pojedinih službenika policije i kriminalaca. Ne može da se desi da kriminalci imaju službene legitimacije, da imaju značke i kada ih neki pošteni i čestiti službenik zaustavi, onda on na neki način snosi posledice kako se drznuo da tog i tog službenika on zaustavi.

Želim da u ovom Domu dočaram situaciju koja se desila tih dana u Novom Pazaru. Kada se desila pucnjava, kada je jedna građanka povređena, kada je metak koji je imao rikošet, građanku koja je išla u vrtić sa detetom, kada je ona nastradala, načelnici, šefovi područne Policijske uprave u Novom Pazaru poslali su dva pozornika da pretresu noćni bar, lokal ljudi koji su učestvovali u incidentu.

Postavljam pitanje ministru po komandnoj odgovornosti - zašto nije išla interventna policija? Ta dva pozornika, to je svedočanstvo koje zna Pazarska čaršija, a znaju sigurno i nadležni u Policijskoj upravi, pola sata nisu mogli da uđu da pretresu taj lokal. Zašto? Pa, da bi se iznelo, premestilo, uništilo sve ono što bi se kroz jednu legalnu, rutinsku istragu saznalo.

Znači, jako nam je važno da imamo i procentualnu zastupljenost manjinskih zajednica u policiji, ali važnije od toga jeste da imamo profesionalce koji će imati podršku od parlamenta, koji će imati podršku od Vlade da pošteno odrađuju svoj posao.

Na teritoriji Sandžaka imamo dve policijske uprave, jedna je u Novom Pazaru, druga je u Prijepolju. U Prijepolju je za nijansu možda bolja situacija, ali trenutno imamo proces gde treba da dođe novi načelnik područne policijske uprave. Za načelnika područne policijske uprave u Prijepolju ne sme doći osoba koja je kontaminirana kontaktima sa organizovanim kriminalom i sa ljudima iz tog miljea.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, javljam se po amandmanu. Plaćanje poreza jeste zakonska obaveza, temelj ekonomske stabilnosti, i svake druge stabilnosti bilo kog društva i države.

Ono što želim da istaknem da, nažalost, još uvek imamo sivu ekonomiju i gde imamo ljude koji su radili u kompanijama po nekoliko godina i nemaju uplaćen radni staž, imaju problem da ostvare svoje zakonsko pravo na penziju. Znači, tu očekujemo od države jednu još restriktivniju politiku, jer je o pravima radnika vrlo često govorio lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić.

Takođe, želim da istaknem, pošto sam se sada javio i da uputim ministru pitanje zašto paket ekonomske pomoći nije obuhvatio verske zajednice, jer verske zajednice osim eksplicitno, verskih službenika imaju i druge sisteme u svom portfoliju, kao što su i obrazovni sistem, medijski sistem i bave se nekim drugim delatnostima. Tu veliki broj ljudi radi i ostvaruje lične dohotke. Mislim da bi ovaj paket pomoći trebao da obuhvati i njih. To je važan segment našeg društva i mislim da treba na taj način da pošaljemo jednu pozitivnu poruku prema njima.

Želim da se osvrnem na javni servis i da iskoristim ovo javljanje. Ono što moram da istaknem jeste da mi kao najjača bošnjačka stranka, kao parlamentarna stranka, kao druga manjinska stranka po snazi, vrlo retko gostujemo u njihovim emisijama, iskoristio bih ovu priliku da im postavim pitanje na koji način oni vrše odabir gostiju, znači, po kojoj to snazi mi kao parlamentarna stranka koja ima potpredsednika parlamenta u zadnjih par godina, možda smo gostovali dva, tri puta?

Takođe, ono što hoću da istaknem, jeste da je neprihvatljivo da nemamo redakciju na bosanskom jeziku i obrazloženje koje su oni dali, dovodeći u pitanje naš identitet, a između ostalog, deo našeg identiteta jeste i naš bosanski jezik, kroz odgovor programskog saveta je apsolutno neprihvatljivo. Sada vi tražite od 150.000 ljudi koji su se na popisu izjasnili da govore i bosanskim jezikom da vam plaćaju pretplatu, a vi im ne dozvoljavate ono što im Ustav i Zakon Republike Srbije garantuje.

Znači, apsolutno nam je neophodan javni servis, apsolutno je neophodno da taj javni servis se prvenstveno iznutra reformiše. Kako? Tako što će svoju programsku šemu prilagoditi svim građankama i građanima koji u Republici Srbiji žive, a podsećam da jednu trećinu građanki i građana koji u Republici žive su manjinske zajednice, manjinski narod i da treba kroz program, kroz tu programsku šemu to prilagoditi kulturi, običajima, tradiciji, verskom identitetu. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, što se tiče međunarodnog sporazuma sa Albanijom, želim da kažem da mi predstavnici Stranke pravde i pomirenja apsolutno to podržavamo. To je jedna politika pomirenja o kojoj govori i najveći predstavnici države, ali i o kojoj je vrlo često govorio i lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić.

Jako je važno da ljudi putuju, da se upoznaju, da tako rušimo predrasude i stereotipe. To je sa pozicije običnog građanina.

Što se tiče poslovne zajednice, ovo je jako važan sporazum, koji će omogućiti ljudima iz naše poslovne zajednice pristup tržištu od preko tri miliona stanovnika. Albanija je velika naša šansa za naše kompanije. Na tom tržištu naše kompanije su tradicionalno prisutne. To je veliko Halal tržište u kojem preko 50% stanovništva čine direktni konzumenti. Halal industrija je jako razvijena u Srbiji i tu vidim našu izvoznu šansu.

Ono što hoću takođe da iskoristim dok je ministar policije tu jeste da želim ministra da obavestim da smo juče u Novom Pazaru, usred bela dana imali pucnjavu ispred policijske stanice, da su nevini, nedužni ljudi, slučajni prolaznici, ranjeni. To je jedna strašna poruka koju ljudi koji su organima ove zemlje od ranije poznati uradili. Prema operativnim saznanjima, verovatno to ima i ministar i nadležne službe, radi se o ljudima koji dolaze iz kriminalnog miljea i hoću da pitam kakva nam se poruka šalje kada neko usred bela dana ispred policijske stanice izvadi oružje i puca po nedužnim ljudima? Ko štiti te ljude i za čiji račun oni to rade, da misle da su možda jači od države i sistema?

Što se tiče Predloga zakona o garantnoj šemi, želim da čestitam na ovoj šemi koja je spasila našu privredu. Drago mi je što možemo da obradujemo najranjiviji soj našeg društva, naše penzionere, da će im sutra biti isplaćena jednokratna pomoć u iznosu od pet hiljada dinara.

Kada govorimo o borbi protiv Kovida – 19, hoću da istaknem da je u opštinama Prijepolje, Priboj, Nova Varoš jako teška situacija. Želim da odam priznanje medicinskom osoblju u tim opštinama i da još jednom uputim apel nadležnim institucijama da se pomogne Opšta bolnica u Prijepolju, Kovid bolnica u Priboju i Zdravstveni centar u Užicu.

Što se tiče Ugovora između Vlade i Evropske investicione banke, koji će omogućiti povezivanje preko 930 škola, to je jedan veliki korak unapred. To je nešto što svakako moramo podržati. Želja nam je da sva deca, i tako se borimo da građanke i građani ostanu u Srbiji, imaju iste uslove za školovanje. Naša misija će u potpunosti biti ispunjena kada učenici beogradskih gimnazija imaju iste uslove kao što imaju uslove i đaci u osnovnoj školi u Dugoj Poljani, u Kladnici ili u Brodarevu. Na taj način se vodi jedna odgovorna politika. Ovo je korak u pravom smeru i iz tog razloga ga treba podržati.

Juče, obzirom da mi je isteklo vreme, nisam stigao da se osvrnem na pretplatu za medijski javni servis ili RTS. Želim da istaknem da je nama potreban medijski servis koji pripada svima i da načinom na koji to do sada radi RTS ja lično nisam zadovoljan. Znači, jednu trećinu građanki i građana u Republici Srbiji čine predstavnici manjinskih naroda, manjinskih zajednica. Da li jednu trećinu programa RTS-a imaju oni, posvećenu njihovoj tradiciji, kulturi, običajima za verski identitet?

Prema tome, ukoliko želimo, a treba nam medijski servis, da plaćamo pretplatu, onda moramo da svoju programsku šemu napravimo tako da ona odgovara svim građankama i građanima koji u Republici Srbiji žive.

Takođe, njihovo odbijanje da se formira redakcija RTS-a na bosanskom jeziku od strane programskog saveta je grubo kršenje Ustava i zakona Republike Srbije koji to garantuju. To je nešto što apsolutno nije prihvatljivo. Prema tome, očekujem da se njihova medijska šema i njihova politika, kada se usvoje svi ovi zakoni u narednom periodu menja. Hvala.

Želim da se zahvalim na odgovoru ministru.

Ja nisam spominjao ni veru, ni naciju, čak ni Sandžak nisam rekao. Rekao sam grad Novi Pazar, desilo se u sred dana.

Što se tiče nekih prethodnih hapšenja, ko je god kriv, a to se u postupku pred nadležnim sudovima dokaže, on će odgovarati. Nebitno da li je Bošnjak, da li je Srbin, da li je Hrvat, da li je Crnogorac itd.

Međutim, ovo je jedna jako strašna poruka i za ljude koji žive u Novom Pazaru znaju da su ti ljudi poznati, ja mislim i nadležnim službama, kao neko ko se bavi nekim nedozvoljenim radnjama. Prema tome, ja sam zadovoljan vašim odgovorom, ali samo upućujemo apel da vidimo ko te ljude štiti da su oni na slobodi i da tako šenluče u sred bela dana. Hvala vam.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, jako je važan set zakona o kojima danas razgovaramo. Ono što želim da istaknem i da se nadovežem na kolege iz Vojvodine koji su govorili, jeste da je ta priča o oporezivanju naše dijaspore, a ja dolazim iz Sandžaka, dosta uznemirila javnost i da mislim da nije zgoreg što smo danas o tome pričali, da li sa zemljama i kojim zemljama imamo to dvostruko oporezivanje, jer dosta građanki i građana nas je kontaktiralo i zaista su oni uznemireni.

Jako je važno što ste vi poslali jednu direktnu poruku, da znaju ljudi šta mogu da očekuju, jer su se javljali nama, javljali su nam se sugrađani, naša dijaspora, da li da se odreknu državljanstva, šta da rade, da li se to odnosi na njih itd. Znači, većina sandžačke dijaspore se nalazi u zemljama Zapadne Evrope, zemlje Beneluksa, Skandinavija, Nemačka itd. Jako je važno poslati poruku, to su velike patriote, ljudi koji su i u ovo doba pandemije virusom Kovid 19 poslali velika finansijska sredstva, pomogli naše opštine, pomogli zdravstvene ustanove.

Što se tiče Zakona o digitalnoj imovini, želim da kažem da je to jako važan zakon. Mi kao zemlja nemamo ni naftu, nemamo ni dijamante, ali mislim da imamo veliku šansu u nečemu što se zove kreativna industrija, i to je nešto po čemu po svojoj kreaciji, po svom intelektu globalno poznati.

Znači, apsolutno i jasno da nešto što je u terminologiji poznato kao frilenser je neophodno i zakonski detektovati i urediti, jer prema podacima koji su dostupni pripadnici tog zanimanja, ljudi koji se bave tim poslom šest puta više zarađuju od ostalih u Srbiji. Frilenser u Srbiji, otprilike 30 do 50% raste broj onih koji su uposleni u ovoj industriji i peti smo po iznosu zarada. Znači, bilo je jako važno da se i ovaj segment društva potpuno definiše.

Što se tiče vremena mi očekujemo da, kao što je danas predsednik države otvorio veliku fabriku „Tojo tajers“ u Inđiji da se to desi skoro i u Sandžaku. Međutim, dok se to ne desi kreativna industrija je nešto što je naša velika šansa.

Želim da spomenem da je 2012. godine, Fejsbuk, koliko je važan ovaj segment u našim životima i koliko je to vreme prema kom koračamo blizu, Fejsbuk je 2012. godine kupio Instagram za milijardu dolara. Imao je samo 13 zaposlenih. Danas Instagram donosi svojim gazdama 500.000 dolara mesečno. Znači, u dva meseca se ta investicija otplaćuje.

Vratimo se u privatizaciju. Mislim da je najveća privatizacija bila prodaja „Mobtela“ u Srbiji. Znači, kreativna industrija je nešto što je šansa naše zemlje.

Što se tiče Zakona o fiskalizaciji, neophodan je nastavak uvođenja reda. Želim da istaknem da još uvek imamo kompanije koje radi u sivoj zoni da imamo radnike, za koje se svi mi zalažemo i borimo, koji rade godinama, a nemaju dana radnog staža. To je nešto čemu moramo sistemski kao država da stanemo na put.

Što se tiče Zakona o oduzimanju imovine želim da istaknem da u prethodnom mandatu Vlada je napravila veliki iskorak kada je moja zajednica u pitanju, islamskoj zajednici su vraćeni neki vrlo važni objekti kao što je Fakultet za islamske studije, zgrada fakulteta za islamske studije u Novom Pazaru i zgrada Novopazarske banje. To je nešto što treba pozdraviti, to je put kojim treba da idemo.

Međutim, islamska zajednica kao i druge verske zajednice imaju jako puno

objekata koji su u procesu restitucije. Jedan od tih objekata koji ja želim da istaknem jeste objekat Musale u Prijepolju koji se nalazi na prostoru nekada društvene firme „Svetolost“ i usled administrativnih barijera mi ne možemo da dođemo do povraćaja te imovine. Tako da vas molim da utičete na Agenciju za restituciju i druge nadležne da se aktivnije uključe u ovaj problem koji je zaista kompleksan i koji svakodnevno ometa rad, ne samo islamske zajednice, nego svih verskih zajednica.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, zbog istine, obzirom da su neki prethodnici govorili da opštine u Sandžaku su zapostavljene ovim budžetom, naravno ja bih voleo da svaka dobije po milijardu dinara i tako bi svako naravno želeo za svoje mesto, ali hoću da istaknem zašta ćemo mi glasati za ovaj budžet. Zato što ovaj budžet predviđa 10,5 milijardi za nastavak autoputa Požega – Preljina, od koga će korist imati sve građanke i građani, posebno iz Sandžaka.

Takođe, predviđa finansiranje rekonstrukcije magistralnog puta Novi Pazar – Tutin, predviđa izgradnju gasovoda prema Novom Pazaru i prema Tutinu. Zar to ne zaslužuje da podržimo, zar samo zbog tog projekta ne zaslužuje da glasamo ovde? Lokalna samouprava opštine Prijepolje dobiće 443 miliona dinara iz budžeta, Sjenica 415 miliona, Priboj 294 miliona, Nova Varoš preko 100 miliona. To su zaista ozbiljne brojke. Da li bih ja voleo da to bude više? Naravno da bih. Da li je to sada moguće? Mislim da nije. Borićemo se kroz rebalans, borićemo se kroz davanja iz budžetske rezerve.

Što se tiče nacionalnih saveta, postojanje nacionalnih saveta je dokaz vladavine prava, demokratije i politike prema nacionalnim zajednicama. Da li njima treba više sredstava? Naravno da treba. Svaku instituciju u Republici Srbiji da pitamo da li im treba veći budžet sigurno bi kazali da im treba veći budžet.

Međutim, ono što je problem kod rada konkretno Bošnjačkog nacionalnog veća jeste transparentnost u radu. Zašto sednice Nacionalnog saveta nisu javne? Ako imamo situaciju da je ovaj parlamenta javan, da ga prenosi Javni servis, imamo situaciju da lokalni parlamenti se prenose, zašto se ne prenose u direktnom prenosu sednice Bošnjačkog nacionalnog veća?

Želim da postavim jedno pitanje - šta bi se desilo kada bi ovde vladajuća većina izglasala da lideru opozicije bude oduzet mandat, što se desilo u Bošnjačkom nacionalnom veću? Da li je to urađeno po zakonu? Pa i zakon je loš i treba ga menjati. Iz svega navedenog poslanici koji dolaze iz redova Stranke pravde i pomirenja, mi koji dolazimo iz Sandžaka glasaćemo za ovaj Predlog budžeta. Hvala vam.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministrice Obradović.

Želim da se nadovežem na diskusiju lidera naše stranke akademika Muamera Zukorlića. Kao građaninu Srbije radujem se, drago mi je kada dođe investicija u bilo koji grad u Srbiji. Ali, kao lokalpatrioti čoveku koji nije promenio adresu kada je izabran za narodnog poslanika koji živi u Prijepolju, kome je porodica u Prijepolju, borimo se da imamo takve investicije kao što su „Simens“, „Boš“, „Svarovski“, itd. Velike investicije i u Prijepolju i u Novom Pazaru i u Sannjaku.

Kada govorimo o investicijama, ne želimo da ih etnički obojimo. Ko će raditi u tim preduzećima? Radiće oni ljudi koji su kvalifikovani. Znači, samo nam je važno da imamo jednu veliku investiciju, radujemo se kada dolaze, kao što sam rekao, u sve gradove Srbije, ali naravno, najviše volimo da se to dešava u našem gradu i da sprečimo kada govorimo o populacionoj politici, da sprečimo iseljavanje, jer svakodnevno imamo iz svakog grada u Sandžaku redovne linije i autobusi i kombi prevoznici koji prevoze mlađu populaciju, ljude mojih godina, mlađe. Znači onaj najvitalniji deo društva ide ka Evropi,

Što se tiče Zakona o budžetskom sistemu, želim da istaknem da je to jako važan zakon, za koji ćemo naravno glasati, koji omogućava povećanje penzija u iznosu od 5,9% ove godine i povećanje plata u zdravstvu i u javnom sektoru u iznosu od 5%. Ono što je takođe važno, a što se tiče vašeg resora jeste ukidanje zabrane zapošljavanja.

Hoću da istaknem da lokalne samouprave u unutrašnjosti imaju veliki problem zbog zabrane koja je, evo do sada sve postojala, iz prostog razloga što pogotovo načelnici opštinskih uprava i direktori lokalnih javnih preduzeća, jednostavno nemaju više kome referate u upravama da povere. Znači, bukvalno u jednom odeljenju imamo po jednog zaposlenog.

Mogu da navedem primer opštine u Prijepolju gde u lokalnoj samoupravi, u opštinskoj upravi fali preko 30 zaposlenih. Ne možemo da napravimo da lokalna samouprava bude servis građana ukoliko nemamo ljude koji će da izvršavaju sve ono što je u lokalnoj samoupravi povereno.

Što se tiče davanja kredita i glasanje za taj zakon za „Skijališta Srbije hoću da istaknem da Javno preduzeće „Skijališta Srbije“ jako dobro radi, međutim i to se tiče sektor državne uprave i lokalne samouprave. Ne želim da slika Srbije bude samo Javno preduzeće „Skijališta Srbije“. Svaka čast Kopaonik, svaka čast Zlatibor, svaka čast Stara Planina.

Međutim, ono o čemu moramo da sistemskim razmišljamo jeste pokretanje tih manjih centara. Znači, ja kao neko ko se aktivno bavi zimskim sportovima postavljam pitanje koliko građanki i građana u Srbiji može da plati ski pas, i to je pitanje i za razmišljanje za Vladu, na Kopaoniku u iznosu od 50 do 100 eura dnevno i na Zlatiboru. Šta je ideja o kojoj želim da govorim?

Pokretanje tih manjih centara koji neće biti komercijalni već će prvenstveno biti sportsko-obrazovno edukativni, kao što smo imali te pionirske centre u bivšoj Jugoslaviji. Tu želim da govorim o velikim šansama i velikim prirodnim mogućnostima koje imaju sandžačke opštine. Pogotovo hoću da istaknem mesto Jabuka kod Prijepolja koje je bilo najveći pionirski centar u bivšoj Jugoslaviji.

Da vidimo, da kroz Ministarstvo trgovine, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kroz javno preduzeće napravimo neku turističku organizaciju Srbije gde će koordinaciono telo, gde će raditi sa lokalnim turističkim organizacijama. Imamo problem svi sa našim mališanima, sa našom decom koja sve više posvećuju pažnju, ne znam kompjuterima i drugim nekim sredstvima savremene komunikacije u odnosu na fizičko vaspitanje. Tako, da tu vidim šansu i kada je u pitanju planina Zlatar i kada je u pitanju ski centar Žari kod Sjenice koji znamo da najveći broj reprezentativaca u nordijskim disciplinama, reprezentativaca Republike Srbije dolazi iz tog dela naše zemlje. Želim da ovo bude jedna tema za razmišljanje. Nešto na čemu ćemo konkretno raditi. Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministri.

Želim prvo da se osvrnem na izlaganje pojedinih kolega koji su posle 30 godina bavljenja politikom shvatili da Novi Pazar treba da ima klinički centar. Zahvaljujući angažovanju lidera naše stranke akademika Muamera Zukorlića u razgovoru sa najvećim predstavnicima ove države, predsednikom države, premijerom i resornim ministrima u protekle četiri godine poboljšalo se stanje zdravstvenih ustanova kako u Novom Pazaru tako i u celom Sandžaku. Naravno da mi svi očekujemo da Novi Pazar dobije klinički centar. Mi smo prva stranka koja je u svoja programska načela i dokumenta stranke ukazala na tu problematiku.

Kada govorimo o budžetu za 2021. godinu, svakako to je najvažniji zakon i najvažniji dokument koji ova Skupština treba da usvoji i koji podjednako utiče na svaki segment života svakog građanina, od makroekonomske stabilnosti do obezbeđivanja sredstava za lokalni put npr. Karajukića bunari, ugao na Pešteri.

Ono što je pitanje za gospodina ministra jeste da je naša projekcija privrednog rasta 6%, a da je Svetska banka izašla sa projekcijom 3 do 3,5%. Sada koliko smo mi realni i koliko su oni nerealni zanima me odgovor na to pitanje?

Želim da odam priznanje ministarstvu na način na koji su se borili sa pandemijom, na činjenicu da smo sačuvali radna mesta, da smo dosta investirali u zdravstvo i da smo u potpunosti odgovorili izazovima sa kojima se čitavo čovečanstvo, pa samim tim i naše društvo suočava.

Ono što posebno želim da istaknem jeste da ovim budžetom je predviđen rast primanja i to za penzije 5,9%, plate u zdravstvu 5%, plate u javnom sektoru 5% i ono što je po meni posebno važno jeste ta minimalna zarada koja će iznositi 32.126 dinara, odnosno da imamo rast od 6,6%.

Ono što je važno sa pozicije građanki i građana koji u Sandžaku žive jeste da ovaj budžet predviđa 10,5 milijardi dinara za nastavak izgradnje autoputa Miloš Veliki, odnosno deonicu Preljina-Požega, gde autoput dolazi na oko sat vremena od sandžačkih opština. Nadam se da kada budemo govorili o budžetu za 2022. godinu da ćemo imati i deo sredstava za nastavak od Požege ka Boljaru, odnosno taj sandžački kraj, jer nema ravnomernog regionalnog razvoja dok ne budemo imali dobre saobraćajnice i dobre puteve.

Ono što takođe želim da istaknem i zašto ćemo glasati za ovaj budžet jeste finansiranje gasovoda ka Novom Pazaru, jer neće doći veliki investitori ni u Novi Pazar ni u Sandžak dok ne budemo imali osim saobraćajnica i gasovod.

Ono što želim takođe da istaknem jeste nastavak finansiranja magistralnog puta Novi Pazar-Tutin koji je zaista bio u katastrofalnom stanju i to će pomoći da građanke i građani koji u tim opštinama žive lakše komuniciraju i da vodimo jednu odgovornu politiku gde ćemo se potrudi da se mladi ne iseljavaju, već da ostanu da žive u tim opštinama.

Posebno želim da istaknem da ovaj budžet predviđa 443 miliona dinara za opštinu Prijepolje i samim tim finansiranje uklanjanja ne sanitarne deponije Stanjevine. Ovaj budžet takođe predviđa i 415 miliona dinara za opštinu Sjenica, 294 miliona za opštinu Priboj i 100 miliona za opštinu Nova Varoš. Iako možda nekome ova sredstva izgledaju kao velika, želim da ministru i Vladi ukažem da se radi o nerazvijenim opštinama, da su to opštine koje su godinama bile zapostavljene i da svakako svaki milion u tim opštinama će dobro doći. Znam takođe, da su iz budžetske rezerve izdvojena sredstva za sve ove opštine, ali apelujem da i u narednim budžetima i u rebalansu ove opštine budu kao devastirane posebno tretirane.

Iz svega navedenog želim da kažem da ćemo glasati za ovaj budžet. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani potpredsednici Skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o nezavisnim regulatornim telima. Postojanje ovakvih institucija dokaz je demokratije u našoj državi. Jako je važno što imamo institucije koje ne kontroliše izvršna vlast, već ih kontroliše parlament, odnosno narodni predstavnici. Oni uređuju u ovom slučaju oblasti kao što je Agencija za energetiku, Regulatorno telo za elektronske medije ili REM i Komisija za hartije od vrednosti.

Ono što je jako važno kod Agencije za energetiku, jeste da ona kontroliše cenu energenata, energije, i jako je važno kada se naša zemlja suočava sa izazovom pandemije virusa Kovid-19 da se vodi socijalno odgovorna politika u tom sektoru, pogotovo prema najugroženijim delovima našeg društva, prvenstveno mislim na penzionere, ali mislim i na privredne subjekte, kompanije itd.

Takođe, ova agencija se bavi i licenciranjem energetskih subjekata. Kraj iz kog dolazim, Sandžak, sandžačke opštine u većini slučajeva u toplanama za zagrevanje koriste goriva kao što je ugalj, kao što je mazut, i onda imamo veliku zagađenost. Lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić je govorio o situaciji u Novom Pazaru. Moram da istaknem da se Novi Pazar nalazi na drugoj ili trećoj poziciji te neslavne liste kada je zagađenost u pitanju. Prvi je Peking koji ima 17,5 miliona stanovnika, drugi je Nju Delhi sa 26 miliona stanovnika, a treći je Novi Pazar sa 150 hiljada stanovnika.

Znači, ako uzmemo u obzir broj stanovnika, broj automobila, industriju u Pekingu i Nju Delhiju i u Novom Pazaru, apsolutno je jasno šta je ovde uzrok. Onda ova Agencija za energetiku ima zaista puno posla. Suština rešavanja ovog problema jeste gasifikacija sandžačkih opština, taj krak ka Novom Pazaru i krak preko Užica, Zlatibora ka Prijepolju, korišćenje zelene energije, potencijala koji ima Pešterska visoravan, pogotovo sjenička i tutinska opština za izgradnju vetroparkova.

Što se tiče REM-a, moram da istaknem da ovo nezavisno regulatorno telo mora da bude efikasnije u svom radu. Svakako da su oni potpuno nezavisni, ali ne možemo da dođemo u situaciju, kao što su i neke druge kolege govorile, da vi imate sijaset fantomskih medija koji rastu kao pečurke posle kiše, gde se na najbrutalniji način napadaju ljudi. I, šta vama znači što posle četiri ili pet godina vi iz suda iznesete presudu u kojoj se kaže da je taj tekst lažan? Vaša karijera poslovna, vaša porodica, vaš ugled trpi. Koga zanima posle četiri-pet godina šta ste vi dobili na tom sudu, jer je taj tekst, koji je naručen, koji je plaćen, izvršio svoju ulogu?

Da se razumemo, apsolutna većina medija se trudi da radi profesionalno, ali postoje mediji koje vi ne možete u registru da nađete ko ih zastupa, ko je glavni i odgovorni urednik, ko je direktor, koji kapital stoji iza njih. Zato REM mora da bude zaista efikasniji u svom radu, da ne dolazimo do ovih situacija.

Hoću da istaknem da vrlo često možemo da nađemo te tendenciozne, spinovane tekstove koji za cilj imaju ličnu degradaciju ljudi koji se bave javnim poslom, političkih neistomišljenika, ali nećete naći pozitivne priče kao što je postojanje jedne organizacija koja se zove „Hajrat“, humanitarne organizacije koja funkcioniše u okviru islamske zajednice u Srbiji, koja svakodnevno deli na hiljade obroka u sandžačkim opštinama: Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Prijepolje, Priboj i Nova Varoš.

Kada dođete u tu ustanovu, ako ste neko kome je pomoć potrebna, ne treba da donesete svoj isečak od ličnog dohotka, već ćete dobiti najosnovnije životne namirnice i neće vas niko pitati da li ste Bošnjak, da li ste Srbin, da li ste Rom, da li ste Crnogorac. E, to ne možemo da nađemo u medijima, a to je prava slika našeg društva i naše zemlje, hrabrih, odgovornih, čestitih i poštenih ljudi koji u ovoj državi žive. Hvala vam.