Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, pre nego što počnem da govorim o današnjem dnevnom redu, želim kao šef poslaničke grupe Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke, kao i potpredsednik Stranke pravde i pomirenja i jedan od najbližih saradnika rahmetli predsednika muftije Muamera Zukorlića, da se zahvalim svima vama na izrazima dubokog saučešća, podrške, gde ste u najtežim trenucima za naš narod, za našu stranku, i za nas pojedinačno i poslanike i funkcionere i članove i simpatizere Stranke pravde i pomirenja, zaista učinili sve što ste mogli da nam taj bol, ogroman bol, ogromnu prazninu, ogroman gubitak učinite lakšim.
Želim u ime porodice, u ime stranke poslaničke grupe, u ime islamske zajednice da se zahvalim svim građankama i građanima što su prisustvovali dženazi, uputili telegrame saučešća, komentarisali putem socijalnih mreža. Ako se to očekivalo, i možda mogu dati sebi za pravo da kažem, i bila obaveza bošnjačkog naroda, jer je rahmetli predsednik Zukorlić bio i verski i politički duhovni, nesporni lider Bošnjaka Muslimana, ne samo u Srbiji, već na Balkanu, svakako nas je posebno ganula osećaj i emocije koje smo dobili i videli iskrene emocije, iskrenu tugu od naših komšija pripadnika sprskog naroda.
Posebno želim da se zahvalim našim komšijama u Sandžaku, pripadnicima srpskog naroda u Novom Pazaru, Prijepolju, Priboju, Kraljevu, Raškoj, Vrnjačkoj Banji, ali i čitavoj Republici Srbiji koji su prisustvovali sahrani, upisivali se u knjige žalosti i na taj način iskazali svoj pietet prema rahmetli predsedniku.
Nije ni dženaza se završila, a mogli smo da vidimo naslove u pojedinim medijima, citiraću koliko se sećam – mrtav Zukorlić Beogradu ne treba. Ne znam zaista kome je trebao takav tekst, tekst potpuno neistinit, tekst koji očigledno ima za cilj da poseje neko seme mržnje.
Hoću posebno da se zahvalim predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću na saučešću i pozivu podrške koju je uputio porodici rahmetli predsednika naše stranke Zukorlića, na činjenici da je njegov lični izaslanik, naš prijatelj, gospodin Darko Glišić bio na dženazi, da je delegacija parlamenta Republike Srbije prisustvovala dženazi, da nema ni jedne stranke parlamentarne koja nije imala svoje predstavnike na toj dženazi.
Zašto ovo govorim? Govorim i zbog poštovanja i zahvalnosti koje osećam i želim da prenesem šta osećaju naši članovi i naš narod, ali hoću da pošaljem poruku da politički testament koji je ostavio rahmetli predsednik Zukorlić jeste politika pomirenja i ona se manifestovala i na njegovoj dženazi. To je nešto što ćemo mi permanentno, dosledno i suštinski, ako Bog da, i u narednom periodu kroz partnerske odnose sa SNS i sa svim drugim partnerima nastojati da sprovodimo.
Očigledno je nekom bio za cilj da pokaže da je politika koju je rahmetli predsednik vodio bila pogrešna, pa otud ti naslovi da on nije imao sagovornike. Rahmetli predsednik Zukorlić je imao svoje sagovornike, imao je partnere i to se moglo osetiti. Čuli smo jedno retorsko pitanje, kako Bošnjaci žive u Republici Srbiji?
Ja mogu da kažem, hvala Bogu dragom, iz dana u dan, sve bolje.
Sećam se, i to je bio otprilike i povod i zašto je rahmetli akademik Zukorlić ušao u politiku i ja sa njim kao njegov đak još iz srednje škole, za vreme nekih drugih vlasti bila su ugrožena ljudska prava svih građana i Bošnjaka. Međutim, od 2012. godine, kada smo imali promenu vlasti, stvari su počele da se popravljaju. Prvenstveno zato što je akademik Zukorlić imao svoje sagovornike i prijatelje u Beogradu, sa kojima su realizovani kapitalni projekti koji su pokazali da su Bošnjaci u Republici Srbiji ravnopravni i da neke nepravde koje su učinjene u nekim prethodnim režimima polako se ispravljaju.
Hoću da kažem da smo mi danas slobodni građani koji vole ovu zemlju, slobodni građani koji ovu zemlju doživljavaju kao svoj dom. Nigde nije idealno. U našim porodicama imamo situacije gde se otac i sin, majka i ćerka po nekim stavovima razlikuju i mimoilaze, ali ono što je politički testament akademika Zukorlića jeste da te naše razlike moramo da rešavamo u institucijama, moramo da rešavamo dijalogom. Možda je to čovek od koga sam najviše saveta dobio i koji je uvek podvlačio dostojanstvo. Danas kada sam slušao ovde neke dijaloge, razgovore, stavove, on je toliko insistirao na dostojanstvu i na autentičnom stavu, a kada stav izneseš onda ga brani. Nemoj izneti stav, nemoj nekog verbalno napasti, neki rafal verbalni ispaliti, pa onda preko vrata izaći. Ostani i brani taj stav, ako si zaista ubeđen u ono što govoriš.
To ne mogu građani sada da vide, da oni koji zarad dnevne politike izbace par nekih parola, vrlo brzo izađu. Moji stavovi, stavovi naše stranke su potpuno jasni. U nekim stavovima smo saglasni svi, u nekim se razlikujemo. Zato imamo taj politički pluralizam i zato svi mi imamo svoje političke opcije, ali našli smo jedan zajednički sadržalac naše politike, a jeste borba za sve građanke i građane da ovu zemlju osete kao svoj dom, da svi imaju ista prava, da imamo borbu protiv kriminala i korupcije, da imamo ekonomski prosperitet i razvoj.
Bože moj, više puta sam diskutovao ovde, nismo se saglasili, ali nikada nisam izašao iz ove sale dok sagovornik sa kojim debatujem ne bi završio svoju debatu. To govorim zbog mojih Bošnjaka u Sandžaku, da bi videli ko i na koji način ih predstavlja. Ne možemo mi još dugo vremena, a možda i nikada više, imati predstavnika kakav je bio rahmetli predsednik Zukorlić. Ali, naša obaveza, njegovih saradnika, učenika i prijatelja, jeste da nastavimo njegovu političku misiju.
Ono što hoću posebno da istaknem, jeste da stvari za koje se on borio, a to su autonomna, jedinstvena islamska zajednica, povraćaj vakufske imovine, rešavanje pitanja internacionalnog univerziteta se permanentno rešavaju, uz partnerski odnos sa Vladom Republike Srbije. To je dokaz slobode u kojoj mi živimo.
Da li bi to moglo brže da ide? Naravno, moglo bi brže da ide. Da li stvari mogu da budu bolje nego što jesu? Svakako bi mogle da budu bolje, ali mi nemamo neko idealno savršeno društvo, naprosto se borimo da stvari pomeramo u pravom smeru i mislim da to svakodnevno radimo.
Želim svima vama, poštovane koleginice i kolege, da se zahvalim na podršci koju ste nam pružili, svim predstavnicima Vlade, izvršne, zakonodavne vlasti, predstavnicima diplomatskog kora. Podršku koju smo dobili, prvenstveno od predsednika Republike Srbije, nije ona samo reč utehe za porodicu akademika Zukorlića, to su reči utehe za naš bošnjački narod i to naš narod treba da zapamti i dobro dobrim da vrati.
Što se tiče današnjeg dnevnog reda, Sporazum o prirodnim katastrofama na zapadnom Balkanu, drago mi je što je ministar policije danas sa nama. Mislim da je ideja otvoreni Balkan nešto što ima apsolutnu bezrezervnu podršku naše stranke. Verujem da će i ljudi u Bosni i Hercegovini i u drugim zemljama u regiji shvatiti koliko je ta ideja važna i koliko je važno da se okrenemo jedni ka drugima, i kada je u pitanju borbe protiv katastrofa, bilo prirodnih, bilo nekih drugih, bilo borba koju imamo u ovoj pandemiji, bilo kada je u pitanju ekonomija i povezivanje kompanija koje regionalno deluju.
Ono što hoću, jeste da još jednom podsetim da u vreme pandemije, koja je apsolutno najveća globalna katastrofa koja je mogla da nas zadesi, država Srbija se ponašala zaista dostojanstveno, prijateljski i u cilju sprovođenja politike pomirenja, pomagala zemljama u regiji.
Hoću da istaknem jednu inicijativu akademika Zukorlića koji je permanentno razgovarao sa predsednikom Republike Srbije da se pomogne Bosni i Hercegovini, sećam se poziva gradonačelnika iz Goražda, i ta pomoć bi uvek stizala. To je politika koju je on vodio, ali bogami to je i politika koju vodi ova Vlada. Koliko god hoćete da vam se neko ne sviđa, da ga napadate, rezultati su ono što ostaje iza nas.
Hoću da odam priznanje našim vatrogascima koji su jako bili aktivni i pomagali građankama i građanima u Grčkoj i da odam priznanje Ministarstvu unutrašnjih poslova. Višedecenijski problem vatrogasnog vozila u Novom Pazaru je rešen. To je bio jedan ogroman problem koji je odnosio ljudske žrtve. Nisu imali adekvatne uvijete za rad, a sada je to rešeno. Ali, zamoliću predstavnike Ministarstva da još više obrate pažnju kada su u pitanju naši vatrogasci i sredstva sa kojima oni funkcionišu.
Hoću da podsetim na jednu dilemu koja se permanentno pojavljuje u našem društvu, da nam otprilike kada nam reke zimi zalede trebaju ledolomci, a da je etika da kada imamo požare trebaju nam kanaderi. Znam da se i o tome razmišlja, ali mislim da bi bilo važno da sada i javnost i nas upoznate dokle se stiglo, da li imamo nabavku i ledolomaca i kada su u pitanju helikopteri itd, jer živimo, ja dolazim iz Sandžaka, to je jedan planinski kraj, i kada se tu dese požari onda oni danima i danima traju i ugrožavaju i ljetinu i ljude jer ne mogu da vozila dođu do tih područja.
Što se tiče Sporazuma kada su u pitanju vozačke dozvole između Republike Srbije i Narodne Republike Kine, apsolutna podrška. Veliki broj poslovnih ljudi iz Kine je dolazio u našu zemlju, ali i naši ljudi putuju u Kinu i razvija se živa ekonomska delatnost.
U danu za glasanje glasaće poslanička grupa za ove predloge. Hvala vam.