Gospodine Novakoviću, meni već teče vreme. Moraću da se obratim Odboru za rodnu ravnopravnost jer ste vi upravo demonstrirali diskriminaciju u odnosu na žene. Gospodinu Jojiću ste dozvolili prekoračenje od minut i 16 sekundi, a meni ste prošli put čak skratili vreme.
Da ne bih gubila više vreme, javljam se, dakle, na osnovu čl. 225. i 226, prvenstveno 226. Zahtevam od predsednika Skupštine gospođe Đukić-Dejanović hitnu akciju po sledećem pitanju, a posle obrazloženja shvatićete da je većini poslanika onemogućen rad ukoliko ne dobijemo pravovremena obrazloženja upravo na ovo što se dešava u okviru Evropskog parlamenta.
Svedoci smo sve manje popularnosti Evropske unije kod građana Srbije (to su sada već zvanični podaci s kojima se raspolaže u medijima), a jedan od razloga je što je politika Evropske unije politika uslovljavanja. Ono što se desilo 15. januara ove godine u Evropskom parlamentu nije zapanjujuće, čak je i očekivano, s obzirom da određene zemlje članice Evropske unije, predvođene Vašingtonom i briselskom administracijom, sprovode orkestriranu politiku protiv srpskog naroda.
Mi, dakle, znamo, verujemo, imali smo to iskustvo, negde i saosećamo sa vlastima u Srbiji zato što ste se zatekli skoro u nemogućoj situaciji. Izlaz iz ove situacije je samo jedan, s obzirom na novonastale okolnosti. Mi smo 1999. godine iskoristili taj izlaz. Zbog toga što su branili Ustavom garantovani politički sistem, suverenitet i teritorijalni integritet, ceo tadašnji srpski vrh se nalazi pred Haškim tribunalom. Dakle, već viđeno. Ono na šta mi smatramo da mora da se reaguje jeste rezolucija povodom genocida, nazovigenocida, u Srebrenici. Tu smo takođe pričali pre izvesnog vremena, dakle poslanici Srpske radikalne stranke, da je stav Srbije u odnosu na tužbu Bosne i Hercegovine koja se tiče genocida bio potpuno pogrešan.
Potpuno smo nespremno odgovorili tom istorijskom pitanju tako što zapravo nismo ni govorili o genocidu, odnosno o zločinu koji se desio a ne o genocidu, i evo sada, u okviru kampanje protiv srpskog naroda, Evropski parlament je usvojio rezoluciju u kojoj se, između ostalog, kaže da je pobijeno 8.000 muslimana, da su u tome učestvovale snage bosanskih Srba, predvođene generalom Mladićem, paravojne jedinice, uključujući parapolicijske srpske jedinice koje su došle sa teritorije Srbije.
Ovom rezolucijom se, takođe, preporučuje svim parlamentima, posebno zapadnog Balkana, da je podrže.
Srpska radikalna stranka smatra da je ovo istorijska sramota, da na ovo mora najhitnije moguće da se odgovori i da menadžerski tim ove vlade, koji ima takođe podršku određenih zemalja članica Evropske unije, mora konačno pred Evropskim parlamentom da postavi pitanje genocida nad srpskim narodom.
Dakle, gospodine Novakoviću, prepoznajući vaš osećaj za aktuelne i istorijski važne teme, očekujem da ćete gospođu Đukić-Dejanović u najskorije vreme da obavestite. Srpska radikalna stranka i srpska javnost očekuju pravovremenu akciju po ovom pitanju. Hvala vam.

Gospođo Đukić-Dejanović, hvala. Dame i gospodo, kao što smo vam i obećali, smatrajte da je ova rasprava tek početak naše priče o DRI, o transparentnosti javnih finansija, o tome kuda idu, kako i na koji način se troše pare poreskih obveznika. Takođe, ovo je tek početak kampanje koju će SRS ovde provesti do kraja i to jeste naše izborno obećanje. Na kraju, možda čak i zaveštanje za ovu godinu, s obzirom da neko zaista mora da pokrene vrlo ozbiljnu priču koja se tiče korupcije i organizovanog kriminala u državi Srbiji, a vlast to nije.
Ono što smo imali prilike da čujemo ovih dana, ovih meseci i ovih godina, gospodine Sretenoviću, a ovde se nalazi većina vaših intervjua koje ste dali medijima, jeste da država nije našla za shodno da organizuje uslove neophodne za rad DRI. Eto, vi ste 20. januara dali dnevnom listu "Politika" intervju, koji sam ja zaista sa pažnjom pročitala.
Koliko SRS vidi, vama posao neće biti nimalo lak, zato što pored materijalno-tehničkih sredstava, ovde se zaista dovodi u pitanje i kadrovska struktura onih ljudi koji će biti spremni da se pozabave takvim poslom kao što je revizija javnih finansija.
SRS takođe očekuje od vas ovde da čuje šta je država, a pretpostavljam da ste redovno u kontaktu sa onima koji su vlasni da vam daju odgovore na takve dileme, preduzima po pitanju bezbednosti i nezavisnosti onih koji će raditi u DRI, zato što vi ulazite u minsko polje, za koje je država godinama stvarala utisak da će se pozabaviti onim što jeste zaista vrlo veliki problem (nije najvažniji, ali možda po prioritetu drugi, posle nacionalnog identiteta ovog naroda i ove zemlje), a to je problem korupcije, tj. gde idu pare poreskih obveznika i na koji način.
Ukoliko se samo prisetimo da u Srbiji ima oko 12.000 naručilaca i 80.000 ponuđača, godišnje se zaključi oko 250.000 ugovora, čija vrednost premašuje 1,7 milijardi dolara. U poslednje tri i po godine poništeno je oko 800 javnih nabavki.
Početkom 2002. godine učešće javnih nabavki u bruto društvenom proizvodu Srbije i Crne Gore bilo je oko 9%. Pretprošle godine udeo javnih nabavki činio je oko 11% bruto društvenog proizvoda Srbije. Javne nabavke u EU čine oko 30% ukupne javne potrošnje, što predstavlja oko 16% bruto društvenog proizvoda EU.
U ovih nekoliko minuta pokušaću da govorim samo preciznim jezikom cifara. Ono što smo imali prilike da čujemo i pre izvesnog vremena od dr Predraga Jovanovića jeste da je nedostatak adekvatnog kadra jedan od zaista važnih faktora koji muče ne samo DRI, nego i druge institucije koje imaju antikorupcijski karakter i koje su novijeg datuma. Svakako da se nikome ne žuri da dobije efikasnog kontrolora – citiram dr Jovanovića.
Primera radi, u Crnoj Gori je 2004. godine zakon usvojen u aprilu, a već u julu je imenovan Savet i profunkcionisala je DRI. Kada poredimo zemlje u okruženju, zemlje zapadnog Balkana, mi smo, dakle, poslednja zemlja kojoj je palo na pamet da poradi na formiranju DRI. To je dovoljan odgovor.
Međutim, ono što je meni privuklo pažnju jeste takođe izjava dr Jovanovića da bi, prema njegovoj proceni, uvođenje stvarne kontrole, nasuprot formalnoj kakva trenutno postoji, svakako dodalo još minimum pet do deset odsto uštede u sektoru javnih nabavki. To je na godišnjem nivou negde između 100 i 200 miliona evra. Poseban kvalitet DRI u odnosu na ostale kontrolne institucije je što ispituje celishodnost trošenja budžetskih sredstava, što će reći da nije svejedno ako imate petoro zaposlenih, a uzmete 100 računara.
Onda dolazimo do vašeg rada, koji mi je takođe privukao pažnju, zove se Uloga DRI u proveri pravilnosti i svrsishodnosti javnih nabavki, gde vi, između ostalog, dajete predlog i definišete šta bi to DRI trebalo da radi.
Zbog građana koji će ovo da prate u odloženom prenosu, između ostalog, vi kažete - kod direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava obavlja se revizija, dakle Republike, teritorijalnih autonomija, lokalnih vlasti, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, budžetskih fondova, Narodne banke Srbije u delu koji se odnosi na korišćenje javnih sredstava, javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica koje je osnovao direktni, odnosno indirektni korisnik javnih sredstava, pravna lica u kojima država ima učešće u kapitalu, drugi subjekti koji koriste sredstva, imovinu pod kontrolom i na raspolaganju Republike, teritorijalnih autonomija i lokalnih vlasti.
Moram da vam kažem da se mi potpuno slažemo sa tim. To zaista jeste referentni okvir DRI, a onda opet mogu da ponovim samo da vam želimo svu moguću sreću u ovom poslu.
Iskreno, ono što ne dovodim u pitanje jeste vaša kvalifikovanost, ali mi je pomalo čudno kako do sada niste na drastičniji način reagovali ili, slušajući svoju profesionalnu etiku, jednostavno odstupili od posla koji, prosto, ne možete da uradite. Ne zbog vaše krivice nego, jednostavno, država nema volju da se pozabavi ozbiljnom pričom u smislu antikorupcijske kampanje, kao što je formiranje i rad DRI.
Još jedan od vrlo važnih podataka, ne zato što to kaže SRS, već zato što to izjavljuju ljudi koji zaista na neki način i predstavljaju vlast, jeste izjava gospođe Verice Barać, predsednice Saveta za borbu protiv korupcije.
Evo šta je ona pre izvesnog vremena, 20. januara, izjavila – nedostatak radnog prostora je jedna od efikasnih metoda uz pomoć kojih pojedinci iz vlasti uporno sprečavaju izgradnju institucije urušavanjem postojećih.
Tako se ljudi ponižavaju, obeshrabruju i stavljaju u zavisan položaj. Pored ovih primera treba pomenuti činjenicu da se u Palati pravde pregrađuju hodnici kako bi se obezbedio prostor za rad.
Još značajniji deo njene izjave je - paradoks je u tome što je ova zemlja poklonila više hiljada najboljeg poslovnog prostora koji je bio u njenom vlasništvu.
To kaže gospođa Barać prijateljima Mlađana Dinkića. Preko 12.000 kvadrata poslovnog prostora je prvo ustupljeno bankama na korišćenje, zatim je od toga sedam i po hiljada kvadratnih metara prodato pod uslovima koje je on propisao i kome je on hteo. Ostatak je izdat u zakup po izuzetno povoljnim cenama.
Dakle, pokušaću da budem vrlo kratka na kraju, kada ovo govore ljudi koji bi trebalo da se pozabave korupcijom ispred demokratske vlasti koja je revoluciju 5. oktobra provela na talasu obračuna sa korupcijom po principu uvođenja transparentnosti u sve oblasti društva, mi smo, kao opozicija, zaista pred jednom velikom dilemom. Deset godina posle petooktobarskih promena mi nemamo revizorske izveštaje, nemamo završne račune i nemamo ideju o tome gde odlaze pare osiromašenih građana Srbije.
Samo još jedan podatak na kraju. Dakle, mi smo se potrudili da dođemo do programa donacija u periodu 2000-2008. godine na račun državnih organizacija i države same. Ukupno je pristiglo 400, skoro deset miliona dolara, za koje mi ne znamo kome su otišli i šta je rezultat konkretnih donacija po određenim projektima.
Dakle, gospodine Sretenoviću, nadam se da će poslanički klub SRS od vas čuti odgovore koji će nam pomoći u ovom početnom delu da razumemo šta je to što nas očekuje u narednih godinu, dve, tri, četiri i kakva je to država u kojoj živimo. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 226. i tražim posebno obaveštenje, reći ću i od koga, da bi mi se zapravo omogućio normalan rad kao poslanika ove skupštine, pa se samim tim javljam i na osnovu člana 225.
Gospođo Čomić, nadam se da ćete mi pomoći, s obzirom na to da sada tražim hitno objašnjenje od nadležnih, pretpostavljam da smo vlasni da uputimo zahtev Nacionalnom savetu za bezbednost, ali svakako tražimo na prvom mestu objašnjenje predsednika srpske vlade i ministra inostranih poslova, s obzirom na novonastalu situaciju na teritoriji Kosova i Metohije.
Za ministra inostranih poslova, gospodina Jeremića: šta će konkretno da uradi na diplomatskom planu, s obzirom na to da Kosovo, nažalost, nezavisna šiptarska država, dobija i svoju vojsku? To su naše osnovane sumnje zasnovane na pisanju određenih medija. Mi te naše osnovane sumnje želimo sada ili da opovrgnemo ili da potvrdimo. Poslanički klub SRS će insistirati da se gospodin Jeremić, srpski ministar spoljnih poslova, hitno pojavi na Odboru za inostrane poslove i podnese izveštaj šta je Ministarstvo spoljnih poslova uradilo po tom pitanju, kao i šefovi diplomatskih misija, pogotovo u onim zemljama EU u kojima smo mi, nažalost, bilateralne odnose vratili na najviši mogući ambasadorski nivo i to posle priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije i samim tim de fakto rekli - srpska vlada se slaže sa ovim što radite na teritoriji Srbije, odnosno što podržavate nezavisnost Kosova i Metohije.
Mi smo svojevremeno, dakle, pre sednice o izglasavanju nepoverenja Vladi, rekli gospodinu Jeremiću, srpskom ministru spoljnih poslova, da je sledeća faza, sledeći korak na koji će se vašingtonska i briselska administracija odlučiti upravo ovo. Posle ovoga sledi podela Kosova i sprovođenje Išingerovog plana, što znači – Srbi ulaze u dijalog sa Albancima i onda vrlo verovatno ide i priznanje nezavisne šiptarske države.
Da vas podsetim, 1999. godine izvršena je agresija na SRJ na osnovu falsifikovanog izveštaja Helen Ranta i gospodina Vokera. Ne zato što to tvrdi SRS, nego zato što je to ove i prošle godine tvrdila gospođa Helen Ranta, a to potkrepljujemo činjenicom da je od 1999. godine do 2007. Vašington dao 180 milijardi dolara bilateralne pomoći, 2008. godine 147 miliona dolara pomoći, a za 2009. godinu Vašington daje 125 miliona dolara nezavisnoj šiptarskoj državi.
Dakle, gospođo Čomić, zaista verujem da ćete nam pomoći da što hitnije dobijemo odgovore na pitanja koja su zapravo izazvala dileme na osnovu novonastale situacije na delu srpske teritorije. Još jednom se izvinjavam zbog prekoračenja. Hvala na pažnji.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, gospođo ministar, naravno podržavam amandman kolege Munjića i naravno specifičan i vrlo originalan način da skrene pažnju na ono što jesu naše dileme i naši strahovi, bez pretenzija da pokušavamo to da koristimo kao političke poene u situaciji kada zaista ne postoji nijedna kategorija društva.
Niti je vlasti, niti je opoziciji lako da predoči i da pronađe rešenja u svetlu nastupajuće krize u Srbiji, za koju niko od vlasnih i kvalifikovanih ne može dati precizan odgovor kako će Srbija izgledati zapravo ove godine, kako će izgledati sledeće ili 2011. godine.
Mi, dakle. gospođo Dragutinović, znamo i upoznati smo sa tim koje napore ulažete, šta pokušavate da uradite u smislu predikcije nastupajućih kriza, ali isto tako vrlo sam uverena u to da vi nećete zameriti svaki naš pokušaj, nadam se da će biti argumentovan, da jednostavno deo po deo analiziramo, pokušavajući da zajedno obezbedimo što bolje prevazilaženje krize koja će zadesiti Srbiju.
Najčešće, kada poslanici SRS izlaze, na osnovu onoga što im je garantovano i što uređuje rad ovog prestižnog doma, a jesu članovi Poslovnika, to se nažalost koristi za jednu opstruiranu i orkestriranu zapravo kampanju u beogradskim i srpskim medijima da je reč o opstrukciji.
Evo jednog dokaza da se ne radi o tome. Zapravo, ono što nama Ustav garantuje jeste direktan nadzor od strane parlamenta, od strane zakonodavne vlasti, kao jedne od najviših vlasti u jednom političkom sistemu, nad radom svih ministarstava, odnosno Vlade.
Mi smo pred kraj prošle godine postavili konkretno pitanje, koje je istini za volju bilo bazirano samo na pisanju medija, gde je data vrlo ozbiljna predikcija stope nezaposlenosti koja će zapljusnuti Srbiju 2010. godine i u odnosu na skok cena izrazili bojazan u smislu kako će naši sugrađani i narod u Srbiji uspeti da preživi ono što se tada predikovalo u srpskim medijima.
S tim u vezi, zaista se radujem da čujem kakvi su vaši utisci vezano za razgovore sa bordom direktora MMF-a i eventualno da li postoji neka novina u smislu predikcija ili eventualnog akcionog plana Vlade Republike Srbije, konkretno i vašeg ministarstva, da bi naprosto imali kvalifikovanu informaciju.
Dakle, mi smo postavili to pitanje i gospodin Rasim Ljajić, u saradnji sa ostalim ministarstvima vlasnim da daju precizan odgovor, dao je zvaničan srpski odgovor na temu nezaposlenosti, rasta cena i onoga što nas očekuje u 2009. i 2010. godini.
Bojim se da meni vreme neće dozvoliti da predočim ovu informaciju javnosti u Srbiji u kompletu, ali ću to pravo koristiti, koristeći naravno i priliku da govorim po određenim amandmanima, a tiče se zakona za koji mi mislimo da kao varijanta punjenja budžeta će zaista opteretiti naše građane, koji će u perspektivi nažalost da ostanu bez svojih mesečnih prihoda.
Dakle, na osnovu ankete koju je izvršio Savez samostalnih sindikata Srbije u cilju utvrđivanja stvarnog stanja u najavama masovnog otpuštanja zaposlenih, kontrole odeljenja, odseka inspekcije rada u Srbiji i u okviru Ministarstva rada i socijalne politike, kao i podataka Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, sa stanovišta finansijskog učešća države u rešavanju viška zaposlenih, može se zaključiti da je otpuštanje zaposlenih u zadnjih nekoliko meseci posledica nekoliko različitih faktora.
Prvi, analiza raspoloživih podataka u novembru 2008. godine ukazuje da su evidentirani ili najavljeni otkazi ugovora o radu u većoj meri posledica pre svega utvrđivanja viška zaposlenih u društvenim preduzećima koja su u procesu restruktuiranja i pripreme za privatizaciju, u cilju bržeg oslobađanja viška zaposlenih, kako bi se lakše realizovala privatizacija.
Dakle, radi se pre svega o velikim bivšim gigantima, kao što su - "Viskoza" - 100 radnika, "Zlatara Majdanpek" - 80 radnika, "Prahovo", proizvodnja đubriva - 160 radnika, "Iris" Prijepolje - 450 radnika, "TK Raška" - 100 radnika. Takođe, najavljeno je da će narednih dana prestati radni odnos za još jedan broj viškova zaposlenih, i to su: "Zastava" automobili 700 radnika, "Goša" fabrika šinskih vozila 200 radnika, "Šamot" Aranđelovac 300 radnika, "Elektroporcelan" Aranđelovac 259 radnika i "JAT" 850 radnika.
Drugo, utvrđivanje viškova zaposlenih u privatizovanim preduzećima u cilju oslobađanja novih viškova zaposlenih. Naime, u momentu kupovine preduzeća, odnosno privatizacije, kupci su se kupoprodajnim ugovorom obavezali da će u narednim godinama investirati u razvojni program, ali da će otpuštati zaposlene u nekom određenom periodu.
Za veći broj privatizovanih preduzeća u toku je nova faza sa dodavanjem optimalnog broja zaposlenih i utvrđivanjem viška zaposlenih, pa sada pazite koje su tu cifre - "Zdravlje" Leskovac 194 radnika, "Rubin" Kruševac 63 radnika, "Prima" Pek 200 radnika, "Krajina vino" 270 radnika, "Krajina vino" ide u stečaj i uljara "Sunce" od 70 do 100 radnika.
Treći osnov je upućivanje zaposlenih na prinudni odmor, uglavnom u privatnim preduzećima i onim preduzećima gde nema mogućnosti da se radnici proglase viškom, a to su - "Zamber" Vranje 720 radnika, gde je država preko Sijepe dala bespovratna sredstva za grinfild investicije, gde je Nacionalna služba za zapošljavanje dala bespovratna sredstva za obučavanje zaposlenih; "Drekslmajer" iz Zrenjanina oko 400 radnika.
Prestanak rada po osnovu otkaza ugovora o radu, na određeno vreme i rada preko omladinske zadruge, to su učinili: "Belijer" iz Kikinde za 130 radnika, "Vik" iz Vršca za 100 radnika, "Vital" Vrbas za 230 radnika, "Ju-es-stil" iz Smedereva za 400 radnika, "Dunavka" iz Gradišta za 125 radnika. (Predsedavajući: Vreme.)
Izvinjavam se, samo da završim ovaj podatak, pa ću se javiti po još nekim amandmanima. Mislim da je ovo najvažnije pitanje i pitanje svih pitanja u Srbiji u ovoj i sledećih nekoliko godina.
Dakle, sledeći osnov je utvrđivanje viška zaposlenih u namenskoj industriji, prestanak rada dohodovnih institucija u okviru vojske i po tom osnovu utvrđivanje viška zaposlenih i isplata otpremnina, u skladu sa Zakonom o Vojsci, još jedna rečenica i završavam, po ovom osnovu prestao je rad - u "Milan Blagojević" iz Lučana za 170 radnika, "Remontni zavod" iz Čačka za 360 radnika, "Cer" iz Čačka za 150 radnika.
Na kraju današnjeg dana mi ćemo kao poslanički klub SRS izaći, nažalost, ne sa preciznom cifrom, ali za sada sa cifrom ljudi koji po bilo kojem od navedenih osnova ostaju bez posla. Mi ovde takođe u ovom odgovoru koji je priredio gospodin Ljajić imamo vrlo opširne odgovore i najave - na koji način država, kroz budžet, donacije, subvencije, pokušava da amortizuje ono što je talas otpuštanja.
Ali, i te kako očekujemo, gospođo Dragutinović, od vas da čujemo zaista vrlo objektivan, bez nadamo se državnog optimizma, jer naprosto moramo da znamo sa čime ćemo se, bez obzira što vam je to u okviru opisa posla, susresti, ne bili smo svi zajedno pokušali da amortizujemo ono što će svaku, ali zaista skoro svaku porodicu u Srbiji da zadesi, a jeste egzistencijalni problem. Hvala vam na pažnji.

Dame i gospodo, 16. član ovog zakona glasi - takse u Republici Srbiji se uplaćuju na propisani uplatni račun javnih prihoda. Takseni obveznici sa sedištem, odnosno prebivalištem-boravištem u Republici Srbiji, koji se iz Republike Srbije obraćaju diplomatsko-konzularnim predsedništvima, konzularnu taksu u propisanom iznosu uplaćuju u dinarima, preračunatu po zvaničnom srednjem kursu dinara u odnosu na evro koji važi na dan uplate takse, na račun iz stava jedan ovog člana.
Prihod od taksi propisanih ovim zakonom pripada budžet Republike Srbije. Sredstva od taksi propisanih ovim zakonom uplaćenih na devizni račun DKP prenosi DKP na račun Ministarstva nadležnog za spoljne poslove. Sredstva od taksi iz stava 4. ovog člana Ministarstvo nadležno za spoljne poslove prenosi sa svog računa na račun iz stava 1. ovog člana. Prenos sredstava iz stava 4. i 5. ovog člana na račun iz stava 1. ovog člana vrši se u roku od 10 dana po isteku meseca u kome je taksa naplaćena.
S namerom sam pročitala član 16, za koji SRS smatra da bi, kao u ostalom i svi članovi prema amandmanima koje je podneo poslanički klub SRS, trebalo da se briše. Ono što nije bilo iznenađujuće, ali zaista predstavlja izvestan cinizam, jeste i obrazloženje Vlade koje glasi ovako - Amandman se ne prihvata iz razloga što članom 16. Predloga zakona nije predložene povećanje republičkih administrativnih taksi, kako je u obrazloženju amandmana navedeno, već uređivanje ovlašćenja šefovima diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u inostranstvu, da rešenjem odlučuju o povraćaju naplaćene konzularne takse.
Ono što bih volela da prisutni ministar, ukoliko naravno nađe za shodno i eventualno vidi materijala da odgovori, odgovori je kako Vlada smatra da neće doći do povećanja takse ako alineja 2. člana 16. kaže - Takseni obveznici sa sedištem, odnosno prebivalištem tj. boravištem u Republici Srbiji, koji se iz Republike Srbije obraćaju diplomatsko-konzularnim predstavništvima, konzularnu taksu u propisanom iznosu uplaćuju u dinarima, preračunatu po zvaničnom srednjem kursu dinara u odnosu na evro koji važi na dan uplate takse na račun iz stava 1. ovog člana.
Ono što mi očekujemo, naravno ne radujemo se tome, jeste prema bilo kojoj metodologiji da proračunavate da će stepen inflacije premašiti dve cifre, da će kurs evra biti zapanjujuće visok. I sada Narodna banka Srbije naravno da ima problema pokušavajući da targetira inflaciju, da obuzda kurs evra. Nije nam jasno kako mislite da će ove takse imati ko da plati, u situaciji kada Srbija direktno sasvim sigurno klizi u recesiju.
Ono što je takođe vrlo značajno, a može da bude i obrazloženje za ovaj amandman, a i svaki sličan amandman kada je reč o onim zakonskim paketima koji bi trebali da napune kasu državnu i da pokušaju da zapravo očuvaju socijalni mir jeste sledeće. Istraživački tim SRS poslednjih mesec dana pokušava da shvati šta je to što se našlo na putu strankama koje su činile nekadašnji DOS, a zapravo su preuzele sve poluge moći i državni aparat 5. oktobra 2000. godine, a da nisu provele konkretne radikalne reforme u bilo kojoj oblasti života u Srbiji.
Na kraju, to je onaj mandat, to su ona predizborna obećanja na osnovu kojih ste vi dobili poverenje građana da oborite totalitarni, autoritarni režim Slobodana Miloševića i učinite da Srbija bude zemlja dostojna života za svakog pojedinca.
Mi smo zapravo došli do određenih značajnih podataka. Radi se o dokumentu Svetske banke. Kada uđete na sajt Svetske banke, zapravo, nažalost samo u formi engleskog jezika vi možete da pronađete vrlo precizno evidentirano i izanalizirano koliko se para kroz formu donacija ulilo u Srbiju. Ono što mi nismo uspeli nikada da saznamo - gde su te pare koje je velika Evropska zajednica, odnosno Međunarodna zajednica ulila bespovratno u Srbiju, zapravo otišle? Koji su projekti, ko je učestvovao u projektima, koje su reforme napravljene?
Ono što mi možemo da čujemo jeste da gospodin Dinkić kaže - da je nasledio upravu koja je iznosila 8.000 zaposlenih, a da sada ima 28.000. Takođe, možemo da saznamo iz tog dokumenta Svetske banke - da u celokupnoj javnoj potrošnji, uprava i društvena preduzeća imaju 250.000 zaposlenih, što konkretno znači 10% svih zaposlenih u Srbiji. Ono što jeste preporuka da se taj broj javne potrošnje smanji na 40.000 u narednih nekoliko godina, mi to saznajemo iz dokumenta Svetske banke.
Takođe jeste problem, a mi nikada nismo uspeli da saznamo, sledeći set podataka. Dakle, mi smo i pre 2000. godine imali konkretne podatke koliko se uliva novca, uslovno rečeno, u demokratske strukture koje bi trebalo da potpomognu reformu društva i na kraju promenu vlasti. Nećemo se baviti time.
Vrlo je značajno, a svedoči ovaj dokument, kaže se ovako: "Donatorska konferencija juna 2001. godine, program ekonomskog oporavka i tranzicije, na kojoj je prikupljeno 1,3 milijarde dolara za podršku prve faze programa". Dalje se kaže: "Svetska banka i Evropska komisija su dakle održale dve glavne donatorske konferencije, druga je bila 2003. godine, u cilju podrške Srbije u njenim razvojnim naporima i Srbija je priznala 4,1 milijardu evra kroz međunarodnu pomoć između 2000. i 2007. godine.
Cilj Vlade jeste da mobiliše oko 400 miliona evra godišnje kroz eksterno finansiranje dok ne postane članica EU, dakle ona očekuje da će polovinu dobiti u donacijama, a polovinu u pozajmicama i kreditima. Četiri najveća donatora srpske Vlade su: SAD, Italija, Nemačka i Švedska".
Ovo su dakle početni podaci, a vreme me neće dozvoliti da analiziramo sve podatke u periodu od 2000. do 2007. godine. Mi smo, istraživački tim SRS, vrlo precizno prikupili - koje državne organizacije, koji resori, koji fakulteti, koje državne institucije, koje paradržavne institucije su dobile pozajmice, donacije; ko je uplatio izvesna sredstva - to je u procesu analize od strane SRS.
S obzirom da nas vrlo brzo čeka rebalans budžeta mi ćemo ne vama, ali građanima Srbije da pokažemo - da je država Srbija u klimi, dakle izvan sankcija, izvan ratova, uz svesrdnu podršku Evrope, dakle najrazvijenijih evropskih i svetskih zemalja, uradila sledeće.
Dakle, privatizacione fondove, investicije je potrošila na kupovinu socijalnog mira i još po nešto. To "još po nešto" ćemo mi vrlo konkretno, sa podacima kojima ne raspolaže SRS, nego za koje smo se potrudili da prevedemo, da izađe pred sve vas, a onda će tražiti direktnu i konkretnu odgovornost svih članova Vlade.
Mi smo vrlo svesni da niko ne može da predvidi razmere svetske finansijske krize i kako će sa na Srbiju, na malu Srbiju, nerazvijenu Srbiju, odraziti slom svih međunarodnih finansijskih institucija, da ono što je nastalo u Bretonvudsu, apsolutno više ne postoji.
Ono što bi trebalo da nastane ovde, da nikada zapravo nije ni targetirano kao cilj ili strateški plan u nekom mandatnom periodu, a da su se reforme sistema odlagale zato što ste naprosto pokušavali da obezbedite mandat i političku samovolju, a ne zato što ste ušli u ozbiljne reforme, jer samim tim javna potrošnja ne bi iznosila toliko i mi ne bi sada bili u problemima.
Za ovo o čemu govorim nije samo perspektiva SRS, takođe govori i govor guvernera gospodina Radovana Jelašića na sednici Skupštine Privredne komore Srbije posvećenoj novim izazovima u ekonomiji u 2009. godini u svetlu svetske finansijske krize. Da vas podsetim, to je bio 23. decembar 2008. godine, gde je između ostalog, kada govorim o makro nivou, gospodin Jelašić kaže: "Dok sve razvijene zemlje, pre svega one koje su poslednjih nekoliko decenija, sprovodile restriktivnu fiskalnu i monetarnu politiku, proteklih nekoliko meseci sprovode relaksaciju neviđenih razmera. Budžetski deficit Amerike će biti na primer oko 15% za tekuću budžetsku godinu.
Srbija, kao ni mnoge druge zemlje u regionu, ne može da parira sličnim merama iz nekoliko razloga - Srbija je u dobrim vremenima imala visok budžetski deficit, pa je novac iz privatizacije pre svega potrošen, tj. nisu stvorene rezerve za izazovna vremena kakva su sadašnja.
Svaki dodatni dinar koji se u budžetu stvarao poslednjih nekoliko godina je prvo trošen za plate, penzije, materijalne troškove i slično, a posle toga eventualno za investicije.
SRS se zaista nada da vi koji ste vlasni da odgovorite na ono što su za nas opravdani strahovi i opravdane dileme, zato što pokušavamo da zaista osmislimo i razumemo na koji način ćemo pokušati svi zajedno da prevaziđemo krizu, jer uskoro u državi Srbiji neće postojati porodica koja neće biti dotaknuta krizom.
Mnogi će ostati bez posla, mnogima će biti oduzeti stanovi zato što neće moći da isplate rate kredita. Problem krize biće problem svih nas, kako vas koji nemate izgovor da niste znali, jer ste ušli u vlast i preuzeli za sobom odgovornost, tako i nas.
Dakle, ono što ćemo u narednom periodu, na osnovu vrlo stručne analize, pokušati da uradimo jeste - da dođemo do konkretnog odgovora ko je odgovoran i ko je kriv što se glad i nezaposlenost na velika otvorena vrata uvlače u Srbiju, a ništa nismo uradili da ponudimo drugo konkretno rešenje?
Da se razumemo, posao opozicije nije da predlaže, već upravo ovo: da analizira, strepi, kritikuje, s jednim ciljem, kao i svi vi - da građanin Srbije živi životom dostojnim čoveka.
Kada budemo izašli sa tim podacima, onda očekujemo od vas kvalifikovani odgovor - šta se to isprečilo na putu reformske, demokratske vlasti da ne provede jednu jedinu reformu na osnovu projekta za koji je dobila izvestan finansijski okvir koji taj projekat predviđa i planira da podrži? Dakle, mi ćemo tražiti direktnu odgovornost, jer ste vi, kako ste nasledili obaveze, imate i određenu odgovornost i određena prava pred sve građane države Srbije.
Ono što takođe jeste izvesno, a što ste takođe propustili, zbog toga takođe mi nismo srećni, a možda mi sada pričamo nešto što nije istinito ili nije utemeljeno na osnovu određenih argumenata, ali dopustićete - nismo imali priliku da vidimo ovde srpsku Vladu, koja je u periodu svetske finansijske krize izašla i rekla: situacija je takva, evo plana.
Mi želimo da provedemo to na ovaj i ovaj način. Mi ne znamo koji je plan, ne znamo šta je metodologija. Jedini način, gospodo ministri, jeste da se mi informišemo na osnovu sredstava javnog informisanja i tako što ćemo individualno tragati po zvaničnim sajtovima zvaničnih institucija i pokušati da razumemo celokupnost situacije i na koji način druge ozbiljne zemlje koje su to već uradile i imale vanredno zasedanje sa jednom jedinom temom: kako prebroditi nastupajuću krizu.
Mi to u državi Srbiji, koja ne može da parira nijednoj zemlji čak u regionu, nismo imali, a imali smo primere da su menadžeri, jer Vlada jeste menadžer, menadžeri onog društva koji rade za velike firme samoinicijativno, shodno svom profesionalnom i ljudskom moralu se odricali od svoje naknade, zato što žive u zemlji u kojoj svaki treći građanin ostaje bez posla, a ostati bez posla jednako je strahu koji je sada gori od smrti, jer tog momenta ostajete bez svega, bez stana, bez svega onog što vas kreditira da imitirate život dostojan čoveku.
Vi nas očekujete sa preciznom analizom, a mi vas i te kako očekujemo ovde sa kvalifikovanim i preciznim odgovorima.

SRS naravno da nema ekskluzivitet da priča o Haškom tribunalu, ali čini se da ima potpuni legitimitet da govori o Haškom tribunalu, o onome što se dešava iza 13 brava i pod žestokim nadzorima, o tome kako žive porodice osumnjičenih pred Haškim tribunalom.
Zato što u Haškom tribunalu boravi predsednik stranke, optužen zato što je javno prepoznao one koji su se u zločinu udružili i namerili da satru srpski narod. Takođe, javno je prepoznao sve one marionete koje su na domaćoj političkoj sceni pripomogle provođenje zločinačkog poduhvata.
S obzirom da je izgovorena neistina od strane gospodina Tomislava Nikolića da SRS nije podnela amandman koji govori o materijalnom položaju porodica osumnjičenih pred Haškim tribunalom, očekujem od građanina Nikolića, koji pokušava da razume demokratsku političku konturu, da se meni, običnom poslaniku SRS, posle ovoga izvini.
Ono što smo mi pokušali da ispravimo predloženim amandmanom tiče se člana 5. razdela 3, glava 3.13, funkcija 110, u ekonomskoj klasifikaciji 423, prvo se odnosi na usluge po ugovoru, u kolonama 6 i 8, gde SRS je predložila da se iznos "8.614.000" zameni sa iznosom "2.614.000". U članu 5. razdeo 3, glava 3.13, funkcija 110, u ekonomskoj klasifikaciji 472 - naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, u kolonama 6 i 8, iznos "21.500.000" zamenjuje se iznosom "27.500.000".
Mi smo dobili obrazloženje da se amandman ne prihvata iz razloga što bi se smanjenjem opredeljenih sredstava na ekonomskoj klasifikaciji 423, usluge po ugovoru, umanjila sredstva koja su potrebna za angažovanje savetnika i ostalih stručnih usluga lica koja su zadužena za praćenje sudskih procesa pred Međunarodnim krivičnim tribunalom.
Naime, Kancelarija Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom ukazuje da su odlukom o dodeli materijalne pomoći, poslednja je bilo u 2005. godini, predviđeni oblici materijalne pomoći na koju imaju pravo okrivljeni i članovi njihovih porodica, kao i način ostvarivanja prava na dodelu materijalne pomoći. Za ovu svrhu, predlogom budžeta predviđena su sredstva u iznosu do 21,5 milion dinara, dakle, klasifikacija 472, naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, a koja su utvrđena u potrebnom iznosu.
Zaista cenim i to, profesionalna reputacija gospođe dr Dragutinović govori, ono što pokušava da uradi u zatečenom stanju i verujem, zapravo polažem sve nade da ćete možda eventualno ili da ću biti dovoljno umešna da vas ubedim da sredstva koja su opredeljena za porodice osumnjičenih pred Haškim tribunalom zaista nisu dovoljna da ti ljudi žive životom dostojnim čoveka, iz više razloga.
Mi svakodnevno, boraveći u Haškom tribunalu, imamo prilike da ovako ljudski i hrišćanski gledamo na najgnusniji način kako se te porodice zaista zlopate. Imaju problem da isfinansiraju put, boravak, da na način dostojan čoveka provedu te sate pod nadzorom tamo gde im zatvorske vlasti odrede da budu sa svojim muževima braćom, očevima svoje dece.
Kada se vrate u Srbiju, njima su zaista resursi i život onemogućeni iz jednog prostog razloga, oni su, doktor Dragutinović, naprosto stigmatizovani, oni su porodica osumnjičenih za najteže ratne zločine pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu.
Država Srbija jednostavno kao da ne želi da sasluša hrišćanski sve zahteve tih ljudi koji pokušavaju da žive svakodnevnim životom, da ostvaruju osnovna ljudska prava garantovana najvišim zakonodavnim aktom, kao što je Ustav, kao što je pravo na rad, na dostojanstvo, na život, to je njima svakodnevno onemogućeno.
Sredstva koja su opredeljena pozicijom ovog budžeta naprosto nisu prihvatljiva iz onog osnovnog egzistencijalnog gledišta, hrišćanskog, ljudskog i uzmite kako to hoćete. Dakle, zaista polažem sve nade, poštujući ono što vaš profesionalni život govori, da ćete pronaći načina da ovu poziciju ojačate, kako bi ti ljudi zaista živeli životom dostojnim čoveka.
Naprosto, sve do pravosnažne presude, svi ti koji su osumnjičeni za najteže zločine smatraju se nevinim dok se ne dokaže suprotno.
Gospodin Krasić, kao pravni savetnik dr Šešelja je zaista dovoljno govorio kakve svakodnevne probleme, kako osumnjičeni, tako i njihove porodice imaju, ne bih oduzimala vreme ponavljanjem te priče.
Međutim, zaista svima vama i ovom domu, moram da uputim izvinjenje iz jednog prostog razloga, gospodin Velimir Ilić je delimično u pravu kada je izašao i pokušao da kanališe raspravu jedne od najvažnijih rasprava za parlament Srbije, kao što je rasprava o budžetu u jednom konstruktivnom smeru. Ali, ono što zaista vrlo često SRS dovodi u polu prijatnu situaciju jeste ono što mi pokušavamo da shvatimo, a ne ide nam od ruke.
Najčešće je istina vrlo jednostavna i tiče se svega onoga što se dešava u poslednje vreme, a jeste, zaista ne želim to da ublažavam, potpuno ubijanje srpskog nacionalnog interesa u onim momentima kada se dovodi u pitanje opstanak srpske nacije.
Dakle, pokušali smo više puta da na pravi način i adekvatno odgovorimo SNS, meni je zaista žao što mali broj ljudi je tu. Ono što bi građani trebalo da znaju, jer srpski radikali nažalost nemaju drugog prostora, osim ove govornice da skrenu pažnju šta se zapravo krije iza naprednjačke ideje.
Ne mogu da verujem da u ovom trenutku, a to će razumeti verovatno građani Srbije koji ovo gledaju, pričam o tome, desilo se zapravo ono u šta je retko ko iz redova SRS ikada mogao da pomisli, da su neki od nas podlegli zapadnom interesu, prvo ti koji stoje iza Haškog tribunala i uspeli da razbiju SRS posle izbora.
Ono što je takođe vrlo teško da se razume jeste ideologija SNS, način programskog opredeljenja koji nama pokušavaju da predstave tako što će svojim programom i političkim delovanjem da napadaju kao tobož opozicionari opoziciju, to politička scena u Srbiji, to moram da vam kažem, nikada nije upoznala.
Meni je zaista kao politikologu vrlo problematično da razumem kako to neko ko je bio nacionalista 18 godina, jednoga jutra probudi se u odelu naprednjačke stranke, koja ima tradiciju provođenja zapadnih političkih programa. Kako to ko je pokušao ovde da izdejstvuje da SRS glasa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju može da kaže srpskom narodu i da se obrati građanima Srbije da će štiti njihove interese kada je defakto priznao nezavisnost Kosova i Metohije. To je bila izdaja srpskog nacionalnog interesa.
Kako to bilo ko iz SNS misli, programski i ideološki, a ideologiju vam zaista, evo trudim se sve ovo vreme, ne prepoznajem, jer slušam da ste bili euroskeptici, a sada ste došli do partnera Evropske unije, do partnera isto onih ljudi koji su ubili nevine ljude u Sarajevu, njih je 6.387, u Srebrenici je 3.287. Gospodin Nikolić i svi vi ste ih po drugi put ubili. Žalosno je što mi, gospodine, klimate glavom na to. To je bio ideološki program stranke kojoj ste pripadali.
Vi ste ih prodali. Znate kad, znate li kog momenta? Onoga momenta kada ste pružili ruku Manteru, kada vas je Manter prihvatio za evropski prihvatljivu desnicu. To je istina koju ćete vi građanima na izborima pokušati da objasnite.
U Haškom tribunalu, gospodine Rogoviću, dr Vojislav Šešelj u pritvoru šest godina brani i vas. U tom Haškom tribunalu, dr Vojislav Šešelj je jedini ideolog srpskog nacionalizma. On zbog svoje doslednosti i istrajnosti na srpskom nacionalizmu odgovara pred Haškim tribunalom.
Pokušavam programski da vas razumem, ali ako neko 1. januara, kao što je to gospodin Nikolić, kaže da SSP je potpisan srpskom krvlju i da će on to obarati ovde, a nekoliko meseci kasnije nas pokušava ovde da ubedi da mi prihvatimo one koji su napravili šiptarsku državu.
Objasnite mi, želim to da čujem, ideološki, odbranite mi to ideološki i programski. Na osnovu koje ideologije vi formirate svoju političku misao? Na osnovu koje hrišćanske misli vi pokušavate unesrećenim porodicama i litiju srpskih mučenika da ubedite, koja prati svaki potez svih nas, i to je jedina pravda za sve nas podjednako?
Šta je to što ćete vi uraditi za Srbiju sa Velikom Britanijom, sa SAD, sa Nemačkom? Šta je to? Lično želim ovde, kao i građani Srbije, da čujem.
Vi konstantno napadate čestite ljude koji žive prosečnim životom, voze polovna vozila, najčešće voze polovna vozila, nemaju prostor u medijima, imaju problem sa finansiranjem, ne mogu da učestvuju u odbrani dr Šešelja, zato što, istina je, nema privilegovane komunikacije, zato što nemaju sredstava da isprate sve ono što nalaže Haški tribunal.
Sa druge strane, vaš medijski prostor za SRS je uvek bio jednostavno zabranjen. Navedite mi jedan primer kada smo se mi pojavljivali na B92 ili na bilo kom drugom režimskom mediju. To govori dovoljno o svemu.
Dakle, gospodo naprednjaci, kada izlazite i govorite o određenim ideološkim i političkim pravcima, imajte na umu samo jedno, da pokušavate da odbranite ono što je nebranjivo. Nemojte da vam se desi, istorijski je to već viđeno, da će grobovi nedužnih ljudi, postradalih zbog onih koji su vam sada mentori, da se tamo negde obračunavaju sa vama, jer pravda, jedina i jednaka za sve, pripada samo jednoj instanci.

Dame i gospodo, danas pokušavamo da razumemo pitanje svih pitanja u državi Srbiji s kraja 2008. godine i pokušavamo da shvatimo kakva se to budućnost sprema za celokupan srpski narod.
Konciznosti radi, a i vremena radi, pokušaćemo da u nekoliko slika obojimo sve ono što se događalo ove godine, a definitivno je uticalo na raspisivanje majskih izbora, na rušenje opozicije, potpisivanje SSP i defakto priznanja nezavisnosti KiM, implementacije Euleksa na celoj teritoriji KiM, i konačno vrlo verovatno primenu Išingerovog plana o podeli KiM.
Zašto mi sve ovo vreme govorimo o KiM, dobijajući kao odgovor od Tadićeve vlasti kroz medijsku kampanju u državi Srbiji pravi medijski rat? Govorimo zato što mi definitivno znamo da ova priča koja se dešava sa KiM nije kraj, već početak onoga što su američka i briselska administracija pripremile za srpski narod.
Dakle, sledeće je pitanje Vojvodine, posle toga sledi Raška oblast i konačno mi ćemo doživeti ono što je gospodin Tuđman davnih dana prstom upro Srbima i dobro zakucao u ušne školjke, a jeste - Srbija će biti svedena na Beogradski pašaluk. To je istina koja se dešava.
Zbog pominjanja granice Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica iz redova vladajuće koalicije, dame i gospodo poslanici, to je ideološka osnova SRS, kao što vidite, zajedno sa predstavnicima diplomatskih misija koje na lepim travnjacima uređuju srpsku državnu politiku niste uspeli da ubijete SRS. Ona će ojačano krenuti dalje mirnim, diplomatskim, političkim sredstvima, uz izvanrednu podršku velike Rusije, da provodi koncept oslobođenja porobljenog i etnički očišćenog srpskog naroda.
Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, vi se upravo nalazite na onom mestu i u onoj poziciji gde se nalazila SRS uoči ''Milosrdnog anđela''. Tu su i kolege iz SPS, koji takođe mogu da vam prenesu plastičnu atmosferu tih dana.
Donja granica koju je gospodin Jeremić, crvena linija ispod koje se neće ići, danas pominjao, i nama na Odboru za inostrane poslove, pomerena je. Mi smo ga pitali - gospodine Jeremiću, šta će se desiti kada lideri zemalja EU budu nastavili sa pritiscima i budu iznudili da vi i de jure priznate nezavisnost KiM, šta će se onda desiti i šta ćete dobiti za to, kako vi tvrdite da će biti, čuvajući Ustav, poštujući Rezoluciju 1244, kada velika međunarodna zajednica, predvođena mahnitom politikom porobljavanja američke administracije, bude tražila to?
Vaše "ne" značiće kao naše "ne" 99. godine. Za naše "ne", u smislu samoočuvanja državnih prerogativa, mi smo dobili intervenciju, znači agresiju, bombardovanje nevinog naroda tri meseca, samo zato što smo se borili protiv šiptarskih terorista, dame i gospodo.
To zato, ne samo što to tvrdi SRS, već zato što ste i ovih dana vi takođe dobili argument u svoje ruke, zato što je to potvrdila gospođa Helen Rantal u svojoj autobiografskoj knjizi, a vreme će pokazati da mnogi koji su učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu porobljavanja i istrebljenja srpskog naroda počeće i nastaviće da olakšavaju svoje savesti na ovaj način. Isplivaće istina, pa će ta istina da izmeni zauvek stranice nacionalne srpske istorije.
Dakle, ona je rekla da je pod žestokim pritiskom gospodina Vokera, koji je takođe poznat u administraciji Medlin Olbrajt kao čovek iza čijeg se autoriteta švercovalo oružje kontrašima, da je zahvaljujući njegovom pritisku ona falsifikovala forenzički izveštaj.
Sećate se, da vas podsetim, Račak je bio povod agresije na SRJ. Posle te agresije Šiptari su dobili državu zasnovanu isključivo na terorizmu i kriminalu. To ne tvrdi samo SRS, niti DSS, niti NS, to sada tvrdi recimo BND. Na međunarodnoj sceni, u određenim parlamentima, na teritoriji civilizovane EU besni pravi obaveštajni rat.
Dakle, BND je napravio tajni izveštaj u kojem definitivno dokazuje vezu Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja sa trgovinom oružjem, sa najvećom trgovinom heroinom i naravno da su dali predikciju da predstavljaju najozbiljniju pretnju ne samo za ovaj deo sveta, jer su u sprezi i sa određenim krugovima u Briselu i Vašingtonu, već za celokupnu Evropu, izražavajući pri tom žaljenje što su tolike godine Nemci faktički investirali u nezavisnost terorističke države KiM.
Dame i gospodo, ovo su nepobitne činjenice koje nisu izašle sa političkih i ideoloških agendi opozicije, koja je konačno inicirala raspravu na temu Euleksa, koji je zapravo samo motiv da se priča o onome šta je ispod radara, šta se zapravo dešava na srpskoj političkoj sceni i kakva je to država Srbija u kojoj svi mi preživljavamo.
Mi smo zauzvrat, naravno, dobili dobro finansiranu kampanju EU kroz govore mnogih ministara, potpredsednika, nevladinih organizacija, koja konkretno ne znači u suštini ništa. Standardi pre statusa je iluzija, ideja koja bi nekim generacija, vrlo verovatno unucima, trebalo zapravo da dozove i prizove, uslovno rečeno, život dostojan čoveka. Ali, kakav će taj čovek da bude, u kojoj državi će da živi i kakav će standard da ima, to niko ne može da kaže.
Takođe, niko ne može da odbrani sledeći argument. Osam godina od petooktobarskog prevrata, dakle, vladajuća koalicija je imala sve moguće poluge moći na raspolaganju da reformiše sistem, da stavi Srbiju na belu šengensku listu, da ovde deca ostaju sa nadom da će moći da žive i rade od sredstava na određenim radnim mestima. Ništa od toga nije bilo. Zapravo, preuzete su samo poluge moći zbog ličnog bogatstva i zbog ovoga što nam se danas dešava, a jeste sledeće.
Dakle, ono što je na delu ovde u državi Srbiji, i to treba da se zna, mi ćemo pokušati to i dalje da argumentujemo, jeste klasičan školski primer okupacije jedne sile koja je postala nervozna zato što je druga sila konačno postala dovoljno jaka da ratom na Kavkazu kaže - ovo je kraj, ovo je donja granica ispod koje nećete moći. Takođe, to je i početak jedne sasvim nove politike u okviru velike međunarodne zajednice.
Međutim, da ne bi ova priča zvučala paušalno i da ne bi imala epske prizvuke, SRS je kao i uvek pomalo istraživala, pratila zvanične sajtove američkih zvaničnih institucija, pratila takođe zasedanje Saveta bezbednosti. Ovde ćemo pokušati da vam iznesemo određene činjenice, čak nemajući iluziju da vladajuću većinu možemo da ubedimo u bilo šta drukčije, vi ste put odabrali i to je legitiman vaš put, imate vlast, vlasni ste to da uradite. Snosite odgovornost za politiku koju se preuzeli da vodite i tu nije ništa sporno.
Ali, ovo što mi i danas čitav dan pokušavamo da uradimo, kažemo ovo je naš politički stav, mi mislimo da tako ne treba, a vreme i sud istorije će pokazati, dame i gospodo, ko je bio u pravu i ko je na pravi način shvatio istorijsku odgovornost.
Dakle, na prvom mestu građani Srbije, koji pokušavaju da razumeju šta se to sve dešava u državi Srbiji, mislim da jesu razumeli, onaj deo populacije kojem mi pokušavamo da se ovih dana i ovih meseci kroz parlamentarni rad obratimo.
Sredinom 2008. godine, ono što je javnosti – jer javnost u Srbiji je, nažalost, uskraćena za mnoge informacije – jednostavno promaklo, jeste i informacija, tj. izveštaj Kongresnog istraživačkog centra, tj službe, u kojem između ostalog, dame i gospodo, oni koji su od struke pokušavaju da pripreme nešto što bi trebalo da se nazove planom aktivnosti vašingtonske administracije.
Između ostalog, tu imate prilike da pročitate kako je tekao međunarodni proces stvaranja nezavisnosti KiM. Tu takođe možete da saznate na koji je način, zapravo vrlo konzistentno, u kontinuitetu, bez prekida, vašingtonska administracija, koja je ulila zaista višemilionske cifre u nezavisnost KiM, predano radila na potpunom urušavanju državnog suvereniteta i integriteta države Srbije.
Pa, između ostalog, ono što oni ovim izveštajem kažu i pozdravljaju jeste 17. februar2008. godine, kada je skupština Kosovo usvojila Deklaraciju nezavisnosti, uz potpunu saradnju i sa preporukama specijalnog izvestioca Martija Ahtisarija.
Nakon toga je preduzela usvajanje nekolicine zakona koji su potpuno u saradnji sa Ahtisarijevim planom. Zatim, Tačijeva vlada je, takođe, predstavila agendu na osnovu koje novoosnovana šiptarska teroristička država, odnosno nezavisno KiM treba da rade.
Ono što jeste vrlo značajno da se zna, bez imalo nedoumica, jeste da se vašingtonska administracija, to stoji na 26. strani ovog izveštaja, zapravo, zalaže za podršku nezavisnosti KiM i implementaciju Ahtisarijevog plana, tako što će im u tome pomoći Misija Euleksa, koja će biti presedan na ovom delu teritorije, naravno, uz svesrdnu podršku NATO-a i ekonomsku pomoć SAD.
Ono što je, takođe, vrlo značajno, jeste tema o kojoj smo mi više puta pokušavali da skrenemo pažnju javnosti, a to je 6.025. sastanak Saveta bezbednosti, na kojem su sve zemlje imale priliku da učestvuju u nečemu što se zove samo potvrda činjeničnog stanja na terenu ili je poznatije kao izveštaj Ban Ki Muna. Recimo, tu ćete imati prilike da pročitate stav Hrvatske, koja učestvuje u Misiji Euleks, koja takođe pozdravlja nezavisnost KiM i uložiće, takođe, napore na jačanju kosovskih institucija.
Ono što je, takođe, vrlo bitno, jeste da su Kina i Rusija stale na stranu pravno-političkog okvira Saveta bezbednosti i Rezolucije 1244. Međutim, konačno dolazimo do onog dela koji nije saopšten u srpskoj javnosti, a tiče se Predsedničkog saopštenja, za koje mi ne znamo da li se o njemu glasalo ili predsedavajući bio zamoljen od članica SB, pa samim tim i preneto mu ovlašćenje da iznese sledeće saopštenje u kojem se ne pominje Misija Euleksa, ali se podržavaju napori EU.
Dakle, između ostalog, ono što po stenogramima ovog sastanka ovde stoji i piše: Savet bezbednosti pozdravlja izveštaj Generalnog sekretara UN, podnet 24. novembra 2008. godine, i takođe pozdravlja saradnju između UN i ostalih međunarodnih faktora u okviru Rezolucije 1244 iz 1999. godine. Takođe, pozdravlja kontinuirane napore EU da unapredi evropsku perspektivu celokupnog zapadnog Balkana.
Ovo saopštenje biće objavljeno kao dokument Saveta bezbednosti, pod delovodnim brojem 2008/44. Ovim je Savet bezbednosti zaključio sadašnju konfiguraciju ovog pitanja. To je sve o Predsedničkom saopštenju. Na osnovu ovog predsedničkog saopštenja i na osnovu izveštaja Generalnog sekretara UN, koji su ništa drugo nego stavljanje ad akta Rezolucije 1244, stava srpske javnosti, srpskog Ustava, srpskog suvereniteta, teritorijalnog integriteta na stranu, i mi sada na delu na teritoriji KiM imamo potpunu okupaciju, odnosno divljanje vašingtonske administracije, uz aminovanje srpske Vlade i srpskog predsednika. To je sve.
Dakle, ovo je javni dokument koji se nalazi na sajtu Saveta bezbednosti UN na engleskom jeziku, kojem mogu svi da pristupe, ali srpska javnost očigledno ne može da bude upoznata od strane medija o ovome, jer bi je to zaista uzburkalo, nego može na ovaj način da sluša o tome. Ovo nije kraj, dame i gospodo, građani Srbije, narode srpski, ovo je tek početak.
Ono što je, takođe, promaklo javnosti, a i to je naš konkretan predlog, da naš stav ne bude u potpunosti shvaćen kao populistički i populistička kritika vladajuće većine, što jeste posao negde opozicije, naravno, kritika, ne populistička, evo i konkretnog rešenja: 28. avgusta ove godine tema je bila rat na Kavkazu.
Taj sastanak Saveta bezbednosti, stenogrami tog sastanka takođe postoje na sajtu Saveta bezbednosti. Tačno ću ovde reći o kom sastanku se radi. To je 5.969. sastanak. Tada je predstavnik SAD našao da drži lekciju predstavniku ruske delegacije o tome da je rat na Kavkazu nedopustiv mehanizam sređivanja odnosa na međunarodnom planu. Dakle, primena sile je nedopustiva.
Ono što se tada preporučilo od strane Amerikanaca Rusima jeste poštovanje Glave 7. Povelje UN. U tom momentu gospodin Čurkin je rekao: "Nas su verovatno posetili vanzemaljci. Gde ste vi, gospodo iz SAD, bili kada smo pričali o KiM, kada smo govorili o protivpravnoj agresiji, kada smo mi pozivali na poštovanje Glave 7. Povelje UN, gde ste, gospodo iz Vašingtona, vi bili, ili je ovde reč o dvostrukim standardima"? Ovo je metod, vi ste ga uveli u međunarodnu politiku i to je metod koji sila može da prati. Ono što SRS može sa ovog mesta da poruči, po nama jedino rešenje jeste, uz onu liniju koja se sada javlja na međunarodnoj sceni i koja jedino nama malima može da pomogne da povrate suverenitet i teritorijalni integritet, a jeste pomoć Ruske Federacije.
Zato što Ruska Federacija, kao što će to i ubrzo narod u državi Srbiji morati, nažalost, na najteži mogući način da shvati, jer je donja granica pređena odavno, jeste da se izbori za status Srba u Srbiji, kako dolikuje svakoj zemlji i državi na teritoriji Evrope, tako što će pratiti modalitet i plan aktivnosti Ruske Federacije.
Gospodo iz vladajuće većine, vi ćete se, verujem, vrlo uskoro iznenaditi kakav je, zapravo, način delovanja Ruska Federacija osmislila za sledećih nekoliko godina, na koji način će izgledati evropska bezbednost i saradnja i na koji način će moći da se rešavaju pitanja.
Konačno, da zaključim, mi se ne veselimo zbog ove situacije u kojoj smo se svi našli. Mi smo na svojoj koži osetili taj eksperiment ''in vivo'' međunarodne zajednice. Ne podležite manipulacijama lobista, za koje ovaj narod ne znači ništa, jer bi ti lobisti prvo trebalo da skrenu pažnju na 500.000 prognanih Srba iz RSK, 280.000 raseljenih Srba sa teritorije KiM i onda bi možda narod u Srbiji verovao da EU, koja mu je nametnula sankcije, koja je izvršila agresiju nad nedužnim narodom, ima dobru nameru.
U celokupnom spektru zemalja, u okviru velike porodice zvane međunarodna zajednica, dame i gospodo, samo se setite koje to zemlje nas nisu bombardovale, koje zemlju su pokazale, bez obzira što su tada i Jeljcin i zapadni oligarsi upravljali, dobru nameru.
Sa naše strane ćete uvek imati podršku kada su nacionalni i državni interesi na vrhu političkih tema, ali na način očuvanja i teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Na kraju, dame i gospodo, ono što bi trebalo da bude rezon svih nas, jeste da ovde ne radimo sebe radi i dobro plaćenih lobi kampanja koje provode, takođe, pi-ar agencije ovde, već zbog onih koji dolaze. Takvi kakvi budemo ovih dana upisani u stenograme rada ove skupštine, to će biti temelji za one koji dolaze posle nas.

Javljam se na osnovu člana 226. Poslovnika koji uređuje rad Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospođo Čomić, želim da vam zahvalim zbog korektnog političkog stava, zato što konačno vidite da opozicija ne opstruiše rad zloupotrebljavajući članove Poslovnika, nego koristeći pravo koje garantuje Poslovnik.
Danas je 9. decembar, dame i gospodo, građani Srbije, danas je dan kada je Euleks protivpravno instaliran na celokupnoj teritoriji KiM-a. Danas je dan kada je zaista odgonetnuta enigma šta se to zapravo dešavalo iza zatvorenih vrata, vezano za pregovore državnog vrha države Srbije. Danas smo, takođe, saznali da sudbinu prognanih, nestalih i ubijenih, onih čijim su se organima šiptarski teroristi poigravali, nikada nećemo saznati.
Danas je, takođe, dan kada narod u Srbiji svedoči o potpunoj samovolji vladajuće većine. Danas je, takođe, dan kada u državi Srbiji pola miliona ljudi živi ispod minimalne granice siromaštva. Danas je, takođe, dan kada državljani Srbije treba da vide na delu vlast u Srbiji.
Ovo je potpuna tiranija, primer tiranije vlasti nad opozicijom. Ono što bi trebalo, o čemu bi trebalo ovaj parlament da raspravlja, jeste sledeće. Nama nisu potrebni izbori, zato što je vaš državni projekat – razbijanje opozicije u Srbiji. Izborna volja je na najdrastičniji mogući način prekrajana nekoliko meseci posle izbora.
Dakle, mi bi trebalo da raspustimo Parlament u kome ne postoje ministri vlasti – koji će govoriti o recesiji koja nam se sprema 2009. godine. Nama, zaista, ne treba parlament u kome nećemo dati platformu za pregovore i vođenje politike, parlament koji će se ovako igrati.
Recite nam samo – kog momenta smo danas, ili prethodnih dana, svi prestali da budemo ljudi? Šta je smisao? Da li je smisao da korektnim amandmanima popravimo potpuno pogrešne zakone, ili smo izgubili ono što su nam građani na izborima dali, a to je – pokušaj uvođenja pravne države u Srbiju, poboljšanje svakodnevnog života čoveka u Srbiji.
Šta je smisao ovoga? Mi možemo ovako da teramo do jutra. Ali, mi dajte jedan razlog, jedan jedini razlog zašto se krši Poslovnik, zašto smo radili danas, odnosno juče, a bio je ponedeljak? Ubedite me, jer je van razumne sumnje.
Izvinjavam se za ovo prekoračenje, ali nisam završila misao.

Jeste, upravo tako. Evo, tražim od predsednika Narodne skupštine, s obzirom na to da nije prisutna, tražim od vas sledeće objašnjenje.
Dajte mi jedan racionalni razlog čemu ovo divljaštvo u Skupštini? Šta je svrha ovoga rada, kada više niko ne može racionalno da rasuđuje? Recite mi, po kom osnovu ste vi svi, poslanici vladajuće većine, prekršili član 60. koji garantuje normalne uslove rada? Vi ovde ljudima, koji su prešli čak i 50. godinu života, derogirate zdravlje. Meni ga derogirate, kojoj je ono narušeno.
Dakle, mi ćemo zaista morati ovde, koristeći prava i međunarodnih institucija, da se borimo za osnovna ljudska prava. Dakle, tražim objašnjenje.

Gospođo Čomić, hvala. Javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika, koji reguliše rad Narodne skupštine Republike Srbije.
Zaista bih želela da poslanik opozicije, odnosno iz DSS-a, izađe za ovu govornicu i kaže šta je gospodin Srđan Milivojević rekao i da time utvrdimo šta je, zapravo, bio cilj ove torture i ovog nečovečnog rada.
Evo, odričem se svog prava, kolega, ali javnost u Srbiji treba da zna kako se ponaša vladajuća većina. Istog momenta odlazim s ove govornice i molim sve one koji su se prijavili posle mene da se opet prijave, a kolege iz DSS-a – da izađu ovde i kažu narodu u Srbiji kako se gospodin Srđan Milivojević ponaša i da li mi treba da znamo da se nama bliži "Sablja", drugi deo, i da će nas uskoro sve, verovatno, kazniti smrću, streljanjem, samo zato što razotkrivamo osnovnu volju vladajuće većine u Srbiji.
Hvala vam za tu količinu hrabrosti za koji minut.

Gospođo predsedavajuća, hvala, javljam se na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine. Ovu mogućnost, takođe, crpim iz ustavnih ovlašćenja Narodne skupštine Republike Srbije da vrši nadzor nad radom Vlade, a povodom novonastalih okolnosti.
Mi smo pre neki dan tražili od svih nadležnih procenu bezbednosne situacije na teritoriji Kosova i Metohije, s obzirom na to da postoji objektivna opasnost od prelivanja terorizma i na šire područje, odnosno preostali deo Republike Srbije. Odgovor...

Javila sam se po članu 226. Dakle, tražim objašnjenje s obzirom na novonastale okolnosti na teritoriji Kosova i Metohije, ako dozvolite, to mogu da objasnim do kraja.

Dobro. Sada bih želela da mi objasnite da li imam pravo da tražim objašnjenje na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.

Ne, nisam. Niste mi dozvolili da objasnim ovo do kraja.

 Upravo tako.