Dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 226. poslovnika o radu Narodne skupštine i poslanička grupa SRS ovom prilikom traži određena objašnjenja i obaveštenja. Tiče se naravno finansiranja od strane izvršne vlasti, odnosno Vlade Republike Srbije, određenih udruženja.
S tim u vezi, potrebno nam je objašnjenje ministra kulture, koji je odlučio da ne nastavi ugovor o finansiranju Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom.
Dakle, ovaj centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom u kontinuitetu više od osam godina radi na teritoriji Republike Srbije i država Srbija je zaista imala specifičan odnos prema ovom centru za istraživanje zločina nad srpskim narodom, smatrajući za shodno da se ipak dođe do konkretnog i preciznog podatka šta se to desilo sa srpskim narodom na teritorijama koje su bile zahvaćene ratovima.
Mi tražimo konkretna objašnjenje šta je to navelo ministra kulture da u drugoj polovini ove godine prekine ugovor o finansiranju sa Centrom za istraživanje zločina nad srpskim narodom.
Naravno, ono što jeste vrlo važno, a u poslednje vreme se takođe pominje u medijima, sada ću iskoristiti priliku, nadam se da niko neće zameriti, jer druge prilike SRS nema, a to jeste da ono što zaista smeta i skoro je već i neizdržljivo i mislim da ćemo sve više koristiti ono što nam pruža Poslovnik, a jeste širenje laži da se Narodna skupština bavi isključivo donošenjem zakona.
Naravno da to nije tačno i upućuje na potpuno nepoznavanje onoga što jeste mandat izabranih predstavnika naroda, a samim tim i Narodne skupštine, tako da u okviru svojih izbornih prava, član 99. najvišeg zakonodavnog akta tj. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština, pored toga što bira Vladu, nadzire njen rad.
Ono što ovom prilikom želimo da saznamo takođe tražimo i obaveštenje i objašnjenje od ministra pravde. Vi ste već navikli da SRS ima dobre informacije i pravovremeno skreće pažnju na probleme koji mogu da utiču na svakodnevni život građana, odnosno naroda Srbije.
Ovom prilikom želimo tačan i precizan podatak od ministra pravde: koje sudije na teritoriji Republike Srbije imaju dvojno državljanstvo? Ono što SRS posebno interesuje, to su dvojna državljanstva iz država iz neposrednog okruženja.
Predsedavajuću bih molila, izvinjavam se zbog prekoračenja vremena, da u što najskorijem vremenu upute i ovaj zahtev naše grupe nadležnom ministarstvu, kako bi smo mi mogli kvalifikovano u raspravi u pojedinostima da učestvujemo.
Još jedno pitanje, nećete mi zameriti, ministar je tu. Ono što SRS interesuje, možda nije direktna vaša nadležnost, ali pretpostavljam da ćete dati sve od sebe da mi dođemo do tog podatka: koji broj nevladinih organizacija, odnosno udruženja građana na teritoriji Srbije je finansiran iz inostranstva, i da nam, ukoliko možete da dođete do informacije, transparentno prikažete u kom iznosu, za koje inostrane organizacije i koja udruženja građana su ovde finansirana od 2000. godine do sada?
Pretpostavljamo da to država ima. Ukoliko nema, to je vrlo neozbiljno i predstavlja svojevrstan neodgovoran odnos države prema nevladinom sektoru, na kraju i bezbednosti koja je garantovana Ustavom. Hvala i oprostite na prekoračenju, ali su vrlo bitne stvari koje su nam neophodne za dalji rad.

Dakle, radi se o etničkom čišćenju sa teritorije Republike Srpske Krajine. Prema proceni, negde oko 400.000 Srba je tokom dve akcije, Bljesak i Oluja, etnički očišćeno sa teritorije Republike Srpske Krajine. Ali, tu nije kraj.
Dakle, ono što je vrlo značajno, javljam se na osnovu člana 226, mislim da je situacija vrlo urgentna i trebalo bi da nam daju kvalifikovan odgovor nadležna ministarstava u srpskoj Vladi, s obzirom da se zalažu za dvosmernu saradnju sa Haškim tribunalom i inače sa međunarodnim pravnim institucijama, evo prilike.
Mi u Hagu imamo priliku da vidimo na licu mesta kako funkcionišu timovi odbrane i kakav je odnos države Srbije prema odbranama koje se, kroz razne procese, odvijaju pred Haškim tribunalom.
Tako smo, recimo, saznali između ostalog da je u predmetu BiH protiv Srbije, tužba protiv genocida, recimo samo tokom jedne noći se tim spremao za kvalifikovan odgovor, prema vrlo opremljenom nazovistručnjaku Andrašu Ridlmajeru, čuvenom islamisti, koji se pojavljuje po projektnim zadacima tužilaštva, čak i Haškog tribunala, i pokušava da dokaže zapravo kulturni i verski genocid nesrpske populacije. Dakle, naša ekipa, naš tim, pouzdano znamo, pripremao se samo jednu noć. To je sramota za državu Srbiju.
Da, baratamo činjenicama, kao što predsedavajuća gospođa Čomić kaže, potpuno podržavamo upravo taj pristup i očekujemo da će činjenice da da srpska Vlada, u smislu objašnjenja koja mi zaista i tražimo, i to u najskorijem vremenu.
Onoliko koliko znamo, postoje dva plana, kao i u slučaju BiH. Plan A, koji potpisuje gospodin Tibor Varadi, i plan B, gospodina Stojanovića. Plan A tiče se nadležnosti suda i nismo očekivali da se Međunarodni sud pravde proglasi nenadležnim u slučaju tužbe Hrvatske u odnosu na Srbiju.
Međutim, ono što jeste veći problem u odnosu na sve to jeste sam meritum i odnos države Srbije prema tome. Dozvolićete, nadam se i možda nekoliko sekundi, ono što je vrlo važno, što je promaklo, a tiče se odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu po tužbi BiH za genocid, naš tim se uopšte nije bavio tužbenim zahtevom koji se odnosio na genocid. To je najteža stvar u perspektivi za srpski narod.
Reći ću vam samo u ovom delu, ono što je vrlo značajno jeste da je tada Sakib Softić, zastupnik BiH u tužbi protiv SCG, izjavio je da je delimično zadovoljan presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu, jer je proglasio odgovornom Srbiju zbog nesprečavanja genocida u BiH, neizručenja Haškom tribunalu Ratka Mladića, nekažnjavanja odgovornih za činjenje opet genocida i zbog nepostupanja po privremenim merama od 8. aprila i 13. septembra 1993. godine.
Ovo je strašno nasleđe za pokolenja koja dolaze, za državu Srbiju i za čitav nacionalni korpus.
(Predsedavajuća: Vreme: tri minuta i 30 sekundi.)
Znam, oprostite, samo da završim misao, jer sam ostala dužna. Dakle, tražimo vrlo precizan odgovor od Ministarstva pravde i Ministarstva spoljnih poslova, s obzirom da smo juče čuli gospodina Jeremića da se ide na kontratužbu, i to je odlično, i to je trebalo odmah uraditi. Hrvatska mora da odgovara za etničko čišćenje. Mora da se odredi granica ispod koje Srbija ne sme da ide.
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
I po pitanju Hrvatske, i po pitanju KiM, i po pitanju BiH.
Dakle, ono što tražimo, još jednom se izvinjavam, jeste precizan odgovor: koji tim, na koji način, koja metodologija, koji novci, koji eksperti će biti u ovome angažovani i koji će pristup da se izgradi u odnosu prema Hrvatskoj, jer mi želimo da pomognemo i učestvujemo u svemu tome.
(Predsedavajuća: Četiri minuta i 30 sekundi.)
Oprostite, neće se ponoviti.

Dame i gospodo, tačno je 25 do 10 časova i tako će otprilike izgledati, manje-više, većina skupštinskih dana u ovom prestižnom domu.
Gospodine Milivojeviću, svaka čast na ostvarenim izbornim rezultatima. Tako to radi odgovorna, državotvorna, opoziciona SRS. Ono po čemu smo mi prepoznatljivi jeste da nikada nismo falsifikovali izbornu volju građana i uvek prvi priznavali svakome osvojene izborne rezultate.
Ovo što imate prilike da čujete u parlamentu, a samo bih se nadovezala posle gospodina Krasića, jesu zaista životne teme, jer čini se da živimo u državi u kojoj deca između 18, i mlađe populacije, i tu do 25 godina, sećate se dana "Otpora", kao otpor beznađu, nose majice sa fantastičnim logom "Kosovo je Srbija", a ispod "Sve ostalo je Mišković". To je Srbija u kojoj mi živimo.
Najžalosnije je što se pokušava ispod tepiha političke scene da se sakrije prava istina. Nisu samo problem srpski radikali i SRS. Nama nisu meta ni odstojanje, ni srpski Naprednjaci. Nama je na ispitu vlast i vladajuća većina u Srbiji, njihovo ponašanje, tj. vaše ponašanje.
Mi pokušavamo ovde u institucijama sistema, koje naizgled postoje, da rešimo pitanje otetih mandata i flagrantnog prekrajanja izborne volje. Vladajuća većina nama poručuje da izbora, faktički, nije ni bilo, da nama izbori i ne trebaju. To je suština.
Ono što imamo prilike da čujemo, jer mi nemamo prilike, kao srpski radikali, kao prognani iz medijskog prostora, da odgovorimo na kvalifikovan način, jeste da mi vršimo opstrukciju i da je parlament tu samo da donosi zakone, što je osnovno školsko nepoznavanje mandata i nadležnosti parlamenta i što je neočekivano da kaže predsednik poslaničke grupe, dakle vladajuće većine, a to smo imali prilike sinoć da čujemo u okviru emisije na nacionalnoj televiziji.
Gospodine Milivojeviću, nismo imali priliku da odgovorimo kvalifikovano na to. Ovo govorim zbog javnosti koja prati, zbog kampanje koja se vodi u prorežimskim medijima. Radimo ono isto što ste i vi svojevremeno kao opoziciona stranka radili. Borimo se samo za pravo, za vladavinu prava u ovoj državi.
Konačno, do onog trećeg minuta, da razotkrijemo celu priču državnog projekta i projekta zapadnih mentora, jeste SSP, dakle priznavanje nezavisnosti Kosova tako što će se izglasati SSP i potpisati SSP sa 19 članica koje su priznale nezavisno Kosovo. Sledeća faza je Euleks, dakle priznavanje plana Martija Ahtisarija i konačno Išinger, uspostavljanje dobrosusedskih odnosa između podeljenog Kosova. To je sva istina.
(Predsednik: Vreme.)
` Završavam, hvala vam na toleranciji. Na tom državnom projektu i zapadnom projektu izvršen je udar na SRS, vrši se udar na DSS i na sve one koji su ustali i razotkrili klasičan plan okupacije nad Srbijom.

Dame i gospodo narodni poslanici, da, zalažem se, gospodine Milivojeviću, za vladavinu prava, jer smo osetili šta znači bezumlje 5. oktobra. Ne daj bože da se to ikada ponovi.
Međutim, svakodnevno smo demantovani, svakim danom u ovoj državi Srbiji zapravo se demantuju oni osnovni postulati demokratije. Čini mi se da ste u potpunosti pogrešno razumeli moje reči. Vama jesam čestitala na izbornoj pobedi, ali to ne bi trebalo da shvatite kao poraz onih ljudi koji sede sa ove desne strane.
Ono što je iznad svega ovde, jeste vrlo važno, nadam se samo da ćete istrajati, celokupna vladajuća većina, u onome što ste vi rekli. Mi vas iritiramo u poslednjih mesec i po dana pozivanjem na članove 225. i 226. zato što je vladajuća većina izbacila životne, socijalne i ekonomske teme, skrenula glavu u stranu i živi u paralelnoj realnosti.
Vi pokušavate narodu u Srbiji da objasnite da živi u zemlji gde se poštuju osnovna prava, gde se garantuju osnovna prava i određene slobode. Ono što SRS, da skratim, pošto strpljenja nema, a i kasno je, obećava odsad pa nadalje, jeste da ćemo mi zaista govoriti jezikom ljudskih prava i očuvanja osnovnih ljudskih vrednosti, to je ono što vam obećavamo i to su potpuno moje reči u prethodnom javljanju.

Javljam se na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika. Potrebno je objašnjenje da bismo mi, kao poslanici, mogli uspešno, to je već u članu 225, da obavljamo svoj rad.
Kao što ste imali prilike da čujete, gospođo ministar, od prethodnih poslanika jesu sva ona pitanja koja mi već izvesno vreme pokrećemo i očekivali smo da nam odgovore na ta pitanja, recimo, da tim za prevazilaženje efekata finansijske krize u svetu u Vladi Republike Srbije, ali nažalost, mi to nismo dočekali. Zato sada pokušavamo da dobijemo odgovore na pitanja koja nama naši sugrađani koji su glasali za nas redovno postavljaju.
Izaći ću ovde pred vas sa konkretnim statističkim podacima i želela bih eventualno da date obrazloženje ili objašnjenje šta Vlada ima, u tom kontekstu, nameru da uradi.
Dakle, prema Eurostatu, Agenciji za statistiku EU, eksplozivni rast cena hrane u prošloj godini doveo je Srbiju na mesto evropskog rekordera u poskupljenjima. Prema toj istoj agenciji, po rastu cena hrane i bezalkoholnih pića od 13,4% u 2007. godini, u poređenju sa zemljama EU, bili smo na trećem mestu. Ispred Srbije su Letonija i Slovačka, koja je samo u ovoj robnoj grupi zabeležila rast cena od 13,7%.
Po rastu cena voća i povrća od 28,5% na prvom mestu je Srbija, sledi Bugarska sa rastom od 16%. Prednjačili smo u poskupljenju mleka i mlečnih prerađevina od 18,3%, riba je poskupela 11,4%. Rekorda u prošloj godini bio je u rastu cena još nekih prehrambenih artikala.
Tako je jestivo ulje kod nas lane bilo skuplje od proseka EU za 6,5%. Litar zejtina je u našoj zemlji bio skuplji nego u Francuskoj za 2%, ulje je u Nemačkoj prošle godine bilo jeftinije za 10,5%, a u Holandiji za čak 57,5%. U poređenju sa prosekom naših zarada u Srbiji, izuzetno je skupa odeća i obuća.
S obzirom da smo mi iz medija informisani da je završen sastanak, odnosno pregovori sa delegacijom MMF, i ono koliko smo razumeli, možda grešimo, vi ćete tu da nas ispravite, jeste da se sledeće godine predviđa zamrzavanje rasta zarada i odbija predloženi prosek penzija 70% od ličnih dohodaka.
Konkretno pitanje - šta ste predvideli za rast cena široke potrošnje i kako mislite da će građani moći sa svojim redovnim mesečnim primanjima da izdrže krizu, recesiju i frapantni rast cena koji jeste i dalje u uzlaznoj putanji? Hvala i izvinjavam se na prekoračenju.

Kao i prethodni put, na osnovu čl. 225. i 226. Nažalost, vreme predviđeno po ovim članovima po Poslovniku jeste tri minuta. Složićete se da je zbog novonastale ekonomske situacije zaista vrlo malo da predstavimo vrlo brutalne i konkretne statističke podatke koji slikaju sliku Srbije s kraja 2008. godine, a koju očekuje recesija 2009. godine, za koju nemamo odgovor kako će preživeti 2010. i 2011. godinu.
Nažalost, vi ste tu kao predstavnici Vlade i verovatno da najčešće vas zamaraju, uslovno rečeno, naši predlozi ili naša javljanja. Očekivali smo ovde tim za prevazilaženje krize Vlade Republike Srbije. Nažalost, njega nema. Čini se da ste vi ipak ovde najrelevantnije figure koje ćemo mi pokušavati da mučimo konkretnim statističkim podacima, sve u cilju prevazilaženja situacije, znajući sa potpunom svešću da vi apsolutno niste ti koji ste direktno odgovorni za situaciju koja je nastala. Uverena sam da ćete dati sve od sebe, makar da nam date pravovremene i kvalifikovane odgovore na ovo što vam treba za svakodnevno obavljanje naše poslaničke funkcije.
Dakle, ono što jeste nastavak slike o kojoj sam prošli put pričala jeste zaista frapantan rast cena. Građani, odnosno narod u Srbiji ne može sa trenutnim mesečnim prihodima da isprati ovaj rast cena. Pola miliona ljudi se nalazi ispod donje granice i linije siromaštva.
Ako je zvanično utvrđeno, 8.833,00 mesečno dinara, a 733.000 građana je nezaposleno, prema zvaničnim podacima, a čini se da će biti i više. Od skoro 30 milijardi dolara ukupnog spoljnog duga Srbije naredne godine za naplatu stiže 5 milijardi, a što je manje od polovine deviznih rezervi Narodne banke Srbije. Ukupan spoljni dug Srbije narastao je na skoro 30 milijardi dolara, što će reći da u proseku na leđima svakog građanina sada je breme deviznog duga teško oko 4.000 dolara, teže je za 77% nego krajem 2000. godine, kada je po stanovniku iznosio 1.444 dolara.
Već naredne godine, uz sve neizvesnosti koje donosi talas svetske finansijske krize, država, banke i preduzeća dužni su da vrate stranim poveriocima oko pet milijardi dolara. Konkretno, kako navode iz Narodne banke Srbije, po dugoročnim kreditima sledi vraćanje osnovnog duga od 4,07 milijardi, plus 1,08 milijarde dolara na ime kamata.
Javni sektor, odnosno država će u 2009. godini morati da izdvoji 490 miliona dolara za vraćanje spoljnog duga, a od toga 205 miliona dolara za glavnicu i 285 miliona dolara za kamatu.
Izvinjavam se na ovom prekoračenju vremena.
Dakle, ono što jeste nedoumica poslanika SRS u ovoj slici Srbije koju smo mi u nekih šest i po minuta uspeli da islikamo, zaista nam nije jasno, želimo da čujemo konkretne i kvalifikovane odgovore, šta je Vlada Srbije spremila kao agendu, kao dakle program prevazilaženja krize koja je pred nama.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 226. i tražim objašnjenje, moguće i obrazloženje od predsednika Vlade, BIA, Ministarstva odbrane i svih nadležnih, s obzirom na to da se sprema pravi diplomatski skandal na sledećem zasedanju Saveta bezbednosti. Tiče se Euleksa i sve većeg pritiska da Srbija prizna nezavisno Kosovo.
Dakle, Srpska radikalna stranka od pre nekoliko minuta raspolaže vrlo preciznim podacima iz krugova bliskih visokim zvaničnicima Ujedinjenih nacija da je zapravo došlo do izvesnog zastoja u pregovorima na liniji Beograd - Brisel, Vašington - Priština. Mi smo iz tih izvora takođe, i to treba javnost da zna, dobili pojašnjenje šta znači statusno neutralna misija Euleks. To znači da bude neutralna povodom statusa nezavisnog Kosova i Metohije. Toliko, drage kolege, da znate, mi smo tražili odgovor na ovo pitanje i od ministra spoljnih poslova i od svih zvaničnika države Srbije i mi to nismo dobili.
Trenutno se vodi zaista vrlo teška diplomatska borba. Rumunski parlamentarac u evropskom parlamentu gospodin Adrijan Severin zatražio je od Saveta Evropske unije da mu odgovori direktno na pitanje da li je tačno da Evropska unija pritiska Srbiju da prizna Kosovo i Metohiju.
Dakle, nažalost, javnost u Srbiji, tačno u 16.27 časova, treba da zna da Skupština nije mesto gde su Vlada i svi oni koji učestvuju u ovim pregovorima došli da odgovore na ova pitanja, da su ovi poslednji trenuci za sve one Srbe koji su potpisali peticiju, a njih je 70.000, takođe vrlo značajni istorijski momenti za celokupan srpski narod, zapravo za srpsko nacionalno biće, srpsko nacionalno nasleđe.
Dame i gospodo, ukoliko se desi da naša delegacija poklekne pred tim uslovom, dakle, sada vrlo definisanim uslovom, Evropske unije da se prizna sa srpske strane nezavisnost Kosova i Metohije, mi ovde u ovom parlamentu više nemamo šta da tražimo. To je bio razlog zašto je odložena sednica Saveta bezbednosti i ništa drugo.
Dakle, nadam se da ćemo u danima koji slede saznati odgovore na ove naše dileme i ove informacije koje je Srpska radikalna stranka saznala pre nekoliko minuta i da ćemo uspeti da nađemo zajedničko rešenje da očuvamo ono što zaista jeste srce Srbije, a to su Kosovo i Metohija. Hvala.

Javljam se opet na osnovu člana 226. i tražim objašnjenje i obrazloženje od svih nadležnih iz srpske vlade. Tiče se, naravno, ovoga što smo mi saznali pre nekoliko minuta. Čini mi se da je to suština celokupnog problema i vezano je za diskusiju i implementaciju Euleksa koja de fakto već znači priznavanje plana Martija Ahtisarija, koji nam je pre neki dan pojasnila gospođa Doris Pak, pre nego naši zvaničnici iz srpske vlade.
Dakle, kako prenosi radio Slobodna Evropa, Sonja Liht, citiram, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, na ovu temu je takođe rekla da je gospodin Jeremić zaoštrio stav u pregovorima u smislu da nema više uslovljavanja, a to je priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije, zbog toga da neko ko igra određenu značajnu ulogu sa ove ili one strane okeana vrši pritisak za koji se ranije mislilo da ga neće biti.
Ovo samo potvrđuje informacije koje smo mi dobili, a koje želimo od zvaničnika srpske vlade, da se provere. Takođe, ministra spoljnih poslova, kojeg nikako da dočekamo na Odboru za inostrane poslove jer ima preča posla (verovatno pregovara u svoje ime, s obzirom na to da nema platformu od strane srpskog parlamenta), pitam kako je moguće da u tezama novoimenovanog ambasadora srpske države u Velikoj Britaniji čujemo da se Ujedinjeno Kraljevstvo snažno zalaže za takvu rekonfiguraciju UNMIK-a koja bi se svela na njegovu zamenu Euleksom, a ako je, zbog eventualnog ruskog veta, neophodno, i bez saglasnosti Saveta bezbednosti.
Dakle, srpskim radikalima i opoziciji koja je želela da stavi ovo na dnevni red Narodne skupštine situacija je potpuno jasna. Zašto ne dolazi ministar spoljnih poslova i svi oni koji su odgovorni za ovu situaciju takođe je vrlo jasno. Prosto je neprihvatljiva činjenica da se mi svi o ovako važnom pitanju informišemo, recimo, iz albanskih dnevnika. Tako saznajemo kakva je to formula smišljena, kako će se zapravo Euleks implementirati na celokupnoj teritoriji Kosova i Metohije – tako što će predsedavajući Saveta bezbednosti, izbegavajući veto Rusije, da izda saopštenje da će Euleks da zameni UNMIK, da bude neutralan prema statusu nezavisnosti Kosova i Metohije.
Najžalosnije je što tek jedan običan poslanik Srpske radikalne stranke vama obrazlaže ono što smo dobili opet iz stranih ali, bogu hvala, prijateljskih izvora bliskih zvaničnicima UN o tome kakva se strašna sudbina sprema za celokupan srpski narod.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine Srbije.
Ovde je svaka priča o proceduri potpuno izlišna, zato što svedočimo svi o totalnoj derogaciji svih demokratskih načela u državi Srbiji. To javnost treba da zna. Gospodar je gospodin Boris Tadić. U državi Srbiji, pokušano je da opozicija bude razbijena zbog razmeštanja Euleksa, u državi Srbiji, dame i gospodo, a na prvom mestu, ovom prilikom se obraćam javnosti i svima onima koji dalje razmišljaju o tome šta su nacionalni interesi, svako se pravo stornira. Ovde je, dakle, direktno, na potezu američka okupacija.
Sinoć smo imali prilike da slušamo o fantastičnoj pobedi Baraka Obame, o još fantastičnijem predlogu – gospodina Bajdena za potpredsednika buduće Američke vlade.
Braćo i sestre i svi koji nas slušaju, treba da znate da u Srbiju Amerika dolazi otvoreno, s obe noge. Jedan od najvažnijih delova američke spoljne politike jeste njihovo učešće u Euleksu na celoj teritoriji KiM-a. To se znalo još u maju 2008. godine, ali se od svih vas i od svih nas, apsolutno, krilo. Svaka ozbiljna rasprava izmeštala se iz legitimnih institucija i prebacivala iza zatvorenih vrata.
Gospodin Rupel je rekao – da, Euleks će biti u maju 2008. godine razmešten na celoj teritoriji KiM-a, samo se sada raspravlja o pravnoj prirodi ove misije. Šef Euleksa je rekao za albansku redakciju BBC: "Gospodo, meni ne treba saglasnost Saveta bezbednosti, ovo je tehnička misija za celu teritoriju KiM-a". Gospodin Vuk Jeremić, koji je u maju 2008. godine govorio – nema prenošenja nadležnosti sa UN-a na Euleks, šta sada govori?
Dakle, ovde treba otvoreno reći javnosti, koja nas sluša - narednih dana bićete svedoci potpune okupacije Borisa Tadića, potpune okupacije nove američke administracije, ono što smo upozoravali poslednjih desetak dana, da Euleks s Amerikancima nama znači jednu veliku nedoumicu, jer kakva je to misija ukoliko 80 Amerikanaca učestvuje u njoj.
Dakle, ono o čemu bi trebalo ovde da se priča i o čemu će se pričati, nisu prekršena ustavna načela i članovi Poslovnika. U Srbiji je demokratija ubijena i ubija se svakim danom.
Mene neće iznenaditi, izvinjavam se što prekoračujem vreme, samo da završim misao, za sve poslanike opozicije koji su tražili hitni postupak danas – da sutra budu zatvoreni u nekim tamnim ćelijama u Srbiji, samo zato što su prepoznali umišljaj Amerike, Borisa Tadića i svih onih koji sarađuju na potpunom otimanju KiM-a. I, to je prava istina, dame i gospodo.

Verovatno bi trebalo sada da se pozovem na član 104, ali isto tako i na čl. 225. i 226.
Trudiću se da ono što sledi bude podnošljivo za poslanike vladajuće koalicije, ali ono što je najuvredljivije jeste da u ovakvim istorijskim momentima slušamo obrazloženja kojima pokušavate da branite neodbranjivo. Voleli bismo da govorimo o demokratskoj vladavini, o vladavini prava, o proceduri, poštovanju najvišeg zakonodavnog akta koji uređuje sve odnose u ovoj državi, ali, naprosto, vi nam to ne dozvoljavate, vi ste nam sve argumente izvukli iz ruku.
Zaista bismo voleli da nemamo argumente da narod u Srbiji upozoravamo da pred njim jeste priznanje nezavisnosti KiM-a od strane Srpske vlade, da pred njim jeste izmeštanje Vojvodine iz celovite teritorije Srbije, da pred njim jeste užasna finansijska kriza.
Gospođo Čomić, zaista smo imali najbolju, civilizovanu nameru da o tome govorimo i raspravljamo, da otvorimo politički dijalog u okviru institucije sistema. To je bila naša želja i to smo pokušali više puta da napravimo, ali bezuspešno.
Daću vam još jedan primer. Potpuno je neprihvatljivo da mi već mesec dana govorimo o užasnom derogiranju osnovnih ljudskih prava naroda u Srbiji, da čovek koji pokušava kroz institucije sistema da izbori svoje pravo i na dostojanstvo i na rad, to ne može, zato što se izvršna vlast oglušava na presudu Vrhovnog suda Srbije. To je tek jedan od primera.
Mi, kao poslanici, ne dobijamo objašnjenje iz personalnog odeljenja Ministarstva odbrane već mesec dana. Šest meseci jedan čovek u Srbiji, ali to je samo jedan eklatantan primer, ne može da se izbori za svoje pravo u okviru institucije sistema.
U situaciji smo da je nama sistem urušen, da ovde ne postoji vladavina prava, da nema političkog dijaloga, a vi pričate o vređanju poslanika vladajuće većine.
Nikome s ove strane ne pada na pamet da se na bilo koji ružan način odnosi prema kolegama koji, takođe, imaju svoje živote, svoje dostojanstvo, svoje porodice, svoje prijatelje. Ovde želimo da otvorimo dijalog – zašto se osnovno demokratsko načelo stornira? Nama to nije jasno. Nije nam jasno kako se tako ozbiljna rasprava izmešta iz Skupštine Srbije, najvišeg doma. Nije nam jasno kako to gospodin Mićunović, koji je ipak ovde bio uzor demokratije, promovisanja demokratskih načela, nije samoinicijativno pozvao ministra spoljnih poslova da odgovori na pitanje poslanika opozicije, na osnovu koje platforme, na osnove koje rezolucije je tako drastično promenjen stav? To je ono što ovde pokušavamo danima da utvrdimo. Nama se to ne dozvoljava.
Složićete se, gospođo Čomić, očekujem odgovor i od vas, takođe, ovo je jedino mesto gde mi u okviru institucije sistema želimo da raspravljamo. Mi nismo na ulici, želimo da kažemo narodu, da ponudimo konkretna rešenja. Izražavamo strah, izražavamo bojazan i to je naše opravdano i legitimno pravo.
Ono što vas molimo, to je – nemojte nam oduzimati to pravo, tako što ćete vređati naše dostojanstvo nebranjivim objašnjenjima.
Izvinjavam se, završavam misao, izvinjavam se što koristim malo više vremena, trudiću se da se to ne ponavlja, ali ovo je jasna volja, zapravo se o Euleksu i o vrlo važnim stvarima, uz prisustvo svih članova Vlade, ne priča u Skupštini. To je dovoljan odgovor. Svako obrazloženje je dovoljan odgovor za sve one ljude koji nas prate.
Hvala vam i oprostite još jednom na prekoračenju.

Dame i gospodo, pozivam se na član 226. Poslovnika i tražim i obaveštenje i objašnjenje od resornog ministarstva, dakle, Ministarstva spoljnih poslova, a i od svih nadležnih, kako to da poslanici Skupštine Srbije, na osnovu pisanja "Koha ditore", saznaju sledeće.
Tokom ove nedelje Kosovo će posetiti visoki predstavnici NATO-a, diplomatija vodećih zemalja EU, podseća list "Koha ditore" i navodi da prištinski zvaničnici ne isključuju mogućnost da je cilj tih poseta predstojeća sednica Saveta bezbednosti. Prištinski dnevnik podseća da se svi sastanci u Prištini dešavaju uoči sednice Saveta bezbednosti UN-a, na kojoj će biti predstavljen redovan izveštaj UNMIKA o stanju na Kosovu, a na kojoj bi moglo da se raspravlja i o statusu misije EU.
Takođe, u Srbiji se nalazi britanski ministar spoljnih poslova, prema pisanju medija, mi to ne znamo na drugi način, gospodin Dejvid Milibant. Dakle, on je u poseti Beogradu i Prištini. Trebalo bi da razgovara s predsednikom i ministrom inostranih poslova Srbije, Borisom Tadićem i Vukom Jeremićem. Iz Britanske ambasade u Beogradu saopšteno je da će u centru pažnje biti razgovori o evropskoj budućnosti Srbije, unapređenju bilateralnih odnosa, naravno, i o Euleksu.
Tražim objašnjenje – kako je ovo moguće, a da mi to saznajemo iz novina?
Zbog javnosti, zašto je nama pitanje Kosova i Metohije izuzetno važno? Pre, otprilike, 10 dana, takođe smo čuli da je, pod pritiskom međunarodne zajednice, gospodina Vokera, Helen Ranta potpuno falsifikovala izveštaj o onome što se desilo u Račku. Račak je bio povod najbrutalnijeg pokazivanja totalitarizma Zapada, agresije na SRJ, koja je pokušavala da se bori protiv šiptarskih terorista. Postupci pred Haškim tribunalom protiv šiptarskih terorista propali su zato što su šiptarski teroristi pobili svedoke. Mi sada slušamo o trgovini organima nesrećnog srpskog življa.
Kosovo i Metohija nam je značajno i zbog toga što jeste srce Srbije, zbog toga što su u martu popaljene najveće svetinje na teritoriji Kosova i Metohije. Zašto nam je još značajno? Zbog toga što se, izgleda, sprema da srpska strana, srpska kvislinška vlada, na jedan brutalan način, nažalost, prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Euleks to jeste.
Euleks jeste sprovođenje plana Martija Ahtisarija i to treba reći javnosti. Takođe, treba reći javnosti da u zemlji Srbiji, o Euleksu, od opozicije, raspravljaju samo poslanici SRS-a, DSS-a i NS-a, niko više. To je dovoljan odgovor.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ono što opozicija po svojoj definiciji, odnosno po definiciji svog političkog angažmana u celokupnom svom političkom životu jedva dočeka, to je budžet, iz jednog prostog razloga što se tu ipak vidi određena tendencija izvršne vlasti i kakvu to državu zapravo pokušava da napravi.
Ono što bi opozicija trebalo da radi, opet po svojoj definiciji, da svojim amandmanima pokuša da pomogne izvršnoj vlasti da učini život mnogo kvalitetnijim i podnošljivijim. Frapantna je činjenica, vi ćete mene da ispravite ukoliko grešim, da od 84 amandmana opozicije na rebalans budžeta vi ste u toku rasprave u pojedinostima usvojili samo jedan amandman.
Prosto je nečuveno da sve ono što je opozicija pokušala da pomogne izvršnoj vlasti, razumevajući ekonomsku situaciju, trenutak u kome smo se svi našli, koji nije mogao da se projektuje niti da se predvidi, kroz ova 84 amandmana, nijedan ili samo jedan je prihvaćen kao mogućnost da svi zajedno dođemo do rebalansa budžeta, odnosno da svi zajedno učinimo da štednja bude ostvariva. Zašto?
Zato što u državi Srbiji, gospođo ministar, dame i gospodo, ovom prilikom naravno i celokupna javnost Srbije koja pokušava da čuje i eventualno oseti nekakvu najavu rešenja za dane koje dolaze, 733.000 ljudi prema zvaničnoj evidenciji je bez posla. Ispod granice siromaštva se i dalje nalazi pola miliona ljudi.
Meni je opet nečuveno da kada se priča o liniji siromaštva, koja iznosi 8.830 dinara po domaćinstvu, kolege narodni poslanici vode verovatno raspravu na neke lepše životne teme. Nas trenutno gledaju ljudi koji pokušavaju da shvate kakva će im biti 2009. i 2010. godina, koji su svakodnevno u egzistencionalnom grču, koji su u velikom riziku da izgube one osnovne prihode koji će učiniti život dostojan čoveka.
Sve ono što smo imali prilike da čujemo, dame i gospodo, kroz ekspoze premijera srpske Vlade, kroz predizborna obećanja, kroz koalicione dogovore, javnost u Srbiji to treba da zna, ništa od toga neće moći da se ostvari iz jednog prostog razloga, 2009. godina je godina recesije za Srbiju.
Mi smo pokušali ovim amandmanom da ukažemo, kao naravno i celokupna opozicija, gde to sve može u ovom rebalansu budžeta da se uštedi i eventualno sredstva da se usmere tamo gde je najneophodnije. Čini se da nema kategorije stanovništva u Srbiji kojima ta sredstva neće biti neophodna.
Ovim amandmanom, zbog javnosti, predviđa se da Generalni sekretarijat Vlade potroši 94 miliona dinara, a mi smo predložili da se cifra zameni sa 80 miliona, jer smo smatrali da članovi Generalnog sekretarijata treba da putuju, ali ne ovoliko. Zašto? Zato što celokupna situacija... molim vas, gospođo predsedavajuća, da učinite mogućim ovom poslaniku da iznese ovu priču do kraja i da uvedete red u sali. Hvala.
Dakle, ekonomska situacija u celokupnom okruženju, a mi smo deo toga, jeste neizdrživa. Primera radi, iz jedne od država u regionu mi saznajemo da u nagoveštajima dolazeće recesije, a radi se o Sloveniji, poslodavci najavljuju da će finansijska kriza potresti slovenačko tržište rada, što će najviše osetiti oko 13.000 radnika u građevinarstvu i industriji. Pre svega, oni koji su došli iz inostranstva.
Posledice se već vide, jer se ugovori na određeno vreme ne produžavaju, a evidentno je otpuštanje stranih radnika koje su poslodavci zapošljavali zbog natprosečno visoke privredne aktivnosti u prošloj godini.
Ono što treba očekivati, a reči su generalnog sekretara Udruženja poslodavaca Slovenije, gospodina Smolea, da će sledeća faza biti smanjenje troškova rada i organizacione promene u vođenju tehnoloških procesa.
Neka preduzeća već smanjuju broj radnih smena, na primer sa četiri na tri, ali se svakako neće moći izbeći ni otpuštanje stalno zaposlenih.
Slovenački zavod za zapošljavanje i agencija za zapošljavanje trenutno ne primećuju znakove krize, ali evidentno je i na osnovu makroekonomske analize ocenjuje se da će do kraja godine posao u Sloveniji izgubiti oko 13.000 radnika u građevinarstvu i industriji, po pravilu stranih.
To je jedan primer zemalja u regionu koje su nama vrlo bliske geostrateški, koje su vrlo ozbiljno pokrenule politički dijalog kako preduprediti efekte svetske finansijske krize.
Ono što smo očekivali i ono što je opozicija tražila svakodnevno da ovde u Skupštinu dođu svi članovi Vlade i da mi od odgovorne, socijalne vlade čujemo šta to može da bude plan i program za predstojeću 2009. godinu, kada se očekuje najveći udar na sve socijalne strukture, a posebno u 2010. godini.
Da ilustrujem jednim primerom koji je za nas, recimo, najkoloritniji, ono u šta su nas ubeđivali u poslednje vreme, a tiče se stranih banaka koje su domaća pravna lica, ali samo sa stranim imenom, priča za njih koja bi trebalo svakom građaninu koji pokušava da razume celokupnu situaciju da bude vrlo jednostavna i upozoravajuća, ne u smislu širenja panike nego u smislu upozorenja šta sve može da nas snađe.
Očekujemo da u narednih nekoliko dana vidimo kakvu tu projekciju Vlada kroz budžet nudi za sledeću 2009. godinu.
Da li će ona biti socijalno odgovorna ili će samo premošćavati određene probleme i ostavljati, kao zaostavštinu za budućnost nekim budućim generacijama, kao što mi sada kroz porez vraćamo deviznu štednju, da vraća užasno nastale dugove zbog ove situacije.
Dakle, efekti krize koji su se desili na svetskoj ekonomskoj sceni moraju da se osete kod nas, pogotovo kroz kredite i kroz postojanje stranih banaka, koje jesu domaća pravna lica i naša država je garant za sve ono što se tim domaćim pravnim licima ovde desi, ali i te kako sve te strane banke zapravo odgovaraju menadžmentima i centralama iz kojih crpu instrukcije kako da se u novonastalim okolnostima ponašaju.
Zašto mi u ovom momentu pričamo o tome? Zato što svi mi imamo i te kako iskustva sa starom deviznom štednjom. Neka tamo država svojevremeno je reprogramirala unedogled dugove koje je imala i na kraju je posegnula za starom deviznom štednjom, tako što je određene ljude, naše ljude iz inostranstva, prevarila pričom da će "Beogradska banka" tada dati veći procenat kamate nego što je to davala "Dojče banka" i na kraju je ta stara devizna štednja nestala. Guverner banke tadašnji je jednostavno otišao kao neosuđen čovek, bankarka koja je krala ovaj narod umrla je kao lice koje nije bilo osuđeno, i to takođe može da se desi u najavi vrlo turbulentnog vremena koje dolazi ovde u Srbiju.
Ono što je još veći problem, a to očekujemo i da čujemo u danima koji dolaze, možda to i nije tema za vas, gospođo ministar, ali svakako jeste tema za razmišljanje, pogotovo što je delegacija Međunarodnog monetarnog fonda u poseti Srbiji, na koji način će socijalno odgovorna Vlada u perspektivi da se ponaša sa ovako ogromnim državnim aparatom?
Volela bih da jedan član Vlade ovde nama izađe i kaže koja to država u Evropi i u svetu ima toliko resora, ima toliko kabineta, ima toliko uposlenika? Pogotovo država koja nema osnovnu privrednu delatnost, pogotovo država koja nema izvoz, pogotovo država koja nema osnovnu aktivnost, na osnovu koje ona može da plasira sigurnost svojim građanima i eventualno da po svom profilu u okviru međunarodnih finansijskih institucija bude ozbiljan partner.
Mene više nego interesuje kako izgledaju vaši razgovori sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda, na koji način vi njima objašnjavate da je javna potrošnja u procentu tolika, pogotovo u svetlu svetske ekonomske krize, da vi nećete moći da nađete rešenja zato što je koalicioni sporazum toliko težak i toliko jak, da je najprofitabilniji posao u državi Srbiji raditi za državu i paradržavu, u smislu nekakvih agencija, da u državi Srbiji ne postoji atmosfera gde će čovek da počne nekakav samostalan posao, da u državi Srbiji ne postoji osnovna privredna delatnost, nema privrede.
Na koji način možete da izađete pred bilo kog ozbiljnog partnera s kojim treba da sarađujete i da kažete - mi smo ozbiljni u ovome, mi možemo da podnesemo kredit ili zajam koji vi nama trenutno dajete, da premostimo socijalne probleme koji su u najavi.
Ono što je meni posebno važno jeste na koji način ćete vi građanima Srbije u 2009. godini da objasnite da neće moći da dođe do povećanja plata, da neće moći da penzija iznosi 70% ličnog dohotka, da će morati da se štedi, da će obaveze biti sve veće, jer od građanina Srbije, koji samo stoji na šalterima i plaća, očekuje se samo da ispunjava svoje obaveze, prava nema, slobode su ugušene, gospođo ministar, egzistencijalnim strahom od preživljavanja.
Jer ljudima, narodu u Srbiji, jedini strah koji je prevazišao strah od smrti, jeste strah od gubitka posla, a rade samo oni koji rade u okviru nazovidržavnog sistema. Zato naša javna potrošnja izgleda tako kako izgleda i zato ova vlada u startu, sa ovakvim projekcijama, ne može da bude ozbiljna.
Zašto još ne može da bude ozbiljna? Zato što će sve ove probleme, umesto da postane prava reformska vlada ili da je jedna od 2000-te naovamo bila reformska, pa nama oduzela ovaj argument, da plasira u budućnost. Vi ćete sada da premostite probleme, znajući da nećete doživeti kraj mandata, i to je politička kalkulacija, i to narod u Srbiji zna, pa ćete reprogramirati za one koji dolaze posle. Oni će vrlo verovatno to reprogramirati za one koji dolaze posle, a narod u Srbiji će polako, ali sigurno kliziti u dužničko ropstvo ili oni osvešćeniji gledati da izađu iz granica Srbije i otići.
Ovo naravno nije ubiranje političkih poena. Možda bi i bilo u nekim drugačijim okolnostima, da se mi ne suočavamo sa vrlo ozbiljnom situacijom već u prvom kvartalu 2009. godine. Delimično i mogu da vas razumem, ali onda postoji i ona korektna politička i profesionalna odluka da se izađe i kaže - mi ne možemo da rešimo ovaj problem na način kako smo mislili, ova novonastala situacija je takva kakva je, slika treba da izgleda tako, ovo su rešenja.
To je, gospođo ministar, opozicija pokušala da uradi sa 84 amandmana.
Javnost u Srbiji treba da zna da se u ovoj situaciji opozicija ponela socijalno odgovornije i ponaša se socijalno odgovornije danima unazad. Videćemo konačno za 2009. godinu i na početku 2009. godine kakva će situacija biti, da li mi to ulazimo konačno u izbornu godinu?

Hvala puno na ovome. Videćete i sami da je tema značajna. Naravno da se pridružujem kolegama iz opozicije i moram da vam kažem da smo svi užasno obmanuti od strane Ministarstva spoljnih poslova i Vlade Srbije. To ću upravo sada da dokažem.
Javnost u Srbiji treba da upamti sv. Luku, gospodine Milivojeviću, pravoslavni hrišćani danas slave sv. Luku. Srbi sa Kosova i Metohije slave pod vrlo teškim okolnostima. Ovom prilikom, SRS želi da svaki sledeći sv. Luka bude na sopstvenom ognjištu.
Evo, kako smo obmanuti. Podsećam vas na izjave gospodina Rupela da jedini problem iz maja 2008. godine po pitanju Euleksa na teritoriji KiM jeste pravno rešenje tog problema. Svi su tada govorili da apsolutno neće doći prilike da se nadležnosti UNMIK prebace na Euleks.
Citiraću ministra spoljnih poslova, kaže - maksimalno smo angažovani na tom pitanju i radimo sa članicama Saveta bezbednosti, kao i sa svim relevantnim faktorima u okviru UN, da se tako nešto ne desi, jer transfer nadležnosti UN na bilo koje drugo međunarodno prisustvo podrazumeva adekvatnu odluku Saveta bezbednosti UN, a to se neće dogoditi. Ovo je laž.
Ono što su oni dogovorili iza pozornice Narodne skupštine, van očiju javnosti, bez ikakve platforme, najvišeg doma u jednom politikom sistemu jeste da njima ne treba politička odluka Saveta bezbednosti, jer je tehnička misija. Gospodin Iv de Kermabon je albanskoj redakciji BBC dao izjavu da njemu zapravo Savet bezbednosti ne treba, da će misija Euleks biti operativna u decembru.
Ono što je zaista bilo više nego drastično za sve one koji se zaista pitaju u kakvoj mi to državi živimo i zapravo koji stepen demokratije je ovde na snazi.
Mi pokušavamo da dokažemo svakodnevno da je ovde na delu potpuna okupacija, da ovaj parlament očigledno traži objašnjenje, traži obrazloženje, postavlja određena pitanja, iznosi probleme bez ikakvog političkog dijaloga, bez ikakvog obrazloženja. Ovde nama američki i britanski ambasador kroje političku scenu, politički život, ekonomsku situaciju, a da apsolutno ne postoji nikakav rezultat sveukupnog delovanja opozicije.
Konačno, vrhunac svega jeste jučerašnja izjava Kristine Galjak, ona je predstavnica za štampu visokog predstavnika EU Havijera Solane koja je u potpunosti razotkrila ono što će se, dame i gospodo poslanici, dešavati u Savetu bezbednosti 7. novembra.
Ona je rekla da je tačno da se očekuje da Savet bezbednosti UN u vidu predsedničkog saopštenja odobri dogovor UN-Srbija, Srbija-EU, uz opasku da Savet bezbednosti treba najpre da dobije izveštaj UNMIK o ishodu pregovora sa Srbijom o predlogu od šest tačka koje je Ban Ki Mun u julu uputio srpskom predstavniku i zapravo, potvrdila da će se kroz jedan vid predsednika saopštenja nastaviti rekonfiguracija civilne misije na teritoriji KiM na celokupnoj teritoriji.
Dan 7. novembar će staviti tačku na vrlo sraman deo novije političke istorije u Srbiji, vrlo tragičan momenat za celokupan srpski živalj koji je razmešten po Srbiji i širom sveta. Takođe će da odluči u svetlu demokratije posle 2000. godine u Srbiji. Daće odgovor zašto se svaka ozbiljnija priča na temu sudbine KiM, o statutu Vojvodine, izmeštala iz parlamenta i vodila iza zatvorenih vrata i konačno će nam dati odgovor da smo svi pod okupacijom Borisa Tadića i SAD, dame i gospodo.
Po Poslovniku, pošto sam to ostala dužna u ovih nekoliko desetina sekundi, moj zahtev zapravo jeste objašnjenje od strane ministra spoljnih poslova, po kom osnovu i na osnovu koje rezolucije, po kojoj platformi je sebi dao zapravo da totalno izmeni stav i prihvati misiju Euleksa na KiM. Hvala.

Zaista mi je drago što osionost vladajuće većine vi tumačite članovima Poslovnika.
Evo da poštujem proceduru, znači na osnovu člana 104. zaista je brutalno povređeno dostojanstvo Narodne skupštine tako što bahato poslanici vladajuće većine o rebalansu budžeta jednostavno nisu prisutni u sali.
Pokušavamo, zaista, da ispoštujemo svaki dogovor, da ispoštujemo tempo, da pokušamo da doprinesemo boljem životu građana, ali javnost u Srbiji na Svetog Luku treba da zna, kada treba da se potrudimo, da odlučimo, da vidimo kakav će to život da nam bude 2009. godine, da dobijemo potrebna objašnjenja i obrazloženja, poslanici vladajuće većine, evo leva strana ovako izgleda, apsolutno nemaju razumevanja za ono što se zove život dostojan čoveka u Srbiji.
Nemaju razumevanja za to što polako, ali sigurno međunarodna javnost, dame i gospodo, vodi polemiku o tome kako je stradala jedna ponosna i evropska zemlja Srbija 1999. godine, na osnovu falsifikovanog izveštaja Helen Ranta, a po pritisku gospodina Vokera. Međunarodna javnost daje lekciju Ministarstvu spoljnih poslova i srpskoj vladi kako se bori za dostojanstvo jednog naroda i jedne države. Mi sklanjamo glavu i pogled u drugu stranu.
Međunarodna javnost govori o tome, piše "Liberasion" da je Francuska kontraobaveštajna služba švercovala oružje u Hrvatsku dok je bila na snazi zabrana uvoza oružja. Međunarodna javnost će na kraju i da kaže da Srbija nije kriva za ono što joj se desilo, a za šta sada ispašta.
Mi ovde na Svetoga Luku, dok nam pred očima otimaju Kosovo i Metohiju, tako bestijalno, beskrupulozno, polako ali sigurno evo i Vojvodinu, sedimo svi iz opozicije kao jedan, pokušavajući da sačuvamo i ono malo što je od Srbije ostalo.
Pogledajte vladajuću većinu. Ovo je sramota za Srbiju, sramota za ovaj narod, kome nećemo moći na Novu godinu i na srpski Božić, pravoslavni Božić, kao ni na rimokatolički, da objasnimo što svojoj deci nemaju da daju i da pripreme božićnu trpezu. Sramota.

Dame i gospodo poslanici, javljam se na osnovu člana 104. Izlaganje prethodnog kolege je zaista povredilo dostojanstvo poslaničke grupe SRS, a verujem i dobrog dela SPS.
Gospodine Batiću, ko god da je otišao u Hag loše se proveo. Saradnja sa Haškim tribunalom izgleda na sledeći način, uglavnom se srpske glave isporučuju u Hag. Najveći broj Srba je pod vrlo nerazjašnjenim okolnostima, neke istrage su i dalje u toku, okončalo svoj život u pritvorskim jedinicama Haškog tribunala.
Slažem se s vama, svaki zločin ima svoje ime i prezime. Mi smo ovde u prethodnih 10 dana postavljali konkretna pitanja koja se tiču odgovornosti ove države za sudbinu nacije. Istorija srpskog naroda se prekraja u Haškom tribunalu, a neće proći dugo, i to ne zato što pričaju srpski radikali, već zato što to sada pričaju već umne glave svetske inteligencije.
Dokazaće se da srpski narod nije poveo ovaj rat, da je srpskom narodu ovaj rat nametnut, da je reč o udruženom zločinačkom poduhvatu najvećih svetskih sila, zapadno-evropskih demokratija, da bi se određena pregrupisanja na međunarodnoj sceni privela kraju. Uskoro ćemo i to da vidimo.
Samo ću da ovde, zbog javnosti koja ovo sluša i zbog svih haških pritvorenika i onih koji su progonjeni samo zato što su obavljali svoju dužnost, da li kao policajci ili kao vojnici, da pročitam sledeće - francuska kontraobaveštajna služba optužena je za trgovinu oružjem sa Hrvatskom između 91. i 95. godine, uz saglasnost Jelisejske palate, sedište šefa Francuske države, piše list "Liberasion", a prenosi nacionalni servis.
U tekstu o aferi tajne prodaje oružja u Hrvatskoj, kojom se bavila francuska obaveštajna služba, u vreme dok je na snazi bio embargo UN na isporuku oružja bivšoj Jugoslaviji, gospodine Batiću, navode se detalji slučaja koji čak zadiru u francuske državne interese. To je 1991-1995. godina.
Onde ste imali takođe određene akcije naših obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi pred početak jugoslovenskog raspada. Gospodin Aleksandar Vasiljević je očima javnosti izneo zapravo vrlo dobro sročen plan Hrvatske, koji se ticao direktnog napada na jugoslovenske kasarne i kasapljenje jugoslovenskih vojnika.
Takođe, imate falsifikovani izveštaj Helen Ranta. Imate žutu kuću u Albaniji koja se bavila i u kojoj su se dešavali zverski zločini. Pozdravljam to što ste vi uradili, što ste pokušali da prikupljate dokaze o albanskim teroristima.
Godine 99. izvinjavam se što sam prekoračila vreme, ali samo da završim rečenicu, samo da završim misao, Srbija, odnosno srpski narod, ne Slobodan Milošević, srpski narod je bio bombardovan na osnovu falsifikovanog izveštaja Helen Ranta. Dakle, mi jesmo za istragu svih zločina, svaki zločin ima svoje ime i prezime, ali hajte da pričamo o genocidu koji je izvršen nad srpskim narodom.