Hvala vam. Nadam se da ćete mi sada vreme vratiti na početak.

Evo, javljam se i na osnovu člana 104. Zaista kršite moje dostojanstvo kao narodnog poslanika i pravo i mogućnost da izrazim ono na šta imam prava, a na osnovu člana 226.
Dakle, danas sam dobila odgovor iz Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, a tiče se mog pitanja, odnosno izražene sumnje i traženja objašnjenja od nadležnog ministra o sporazumu koji je potpisao, odnosno između Brisela i Vašingtona, o učešću 80 Amerikanaca u misiji Euleks.
S obzirom na to da je nama potpuno nejasno šta Amerikanci traže u evropskoj misiji, izrazili smo sumnju da, shodno primirjima u Iraku, na teritoriji KiM-a može da se desi plaćenička vojska, poznatija kao black water.
Evo šta smo dobili kao odgovor, dakle, Poslanički klub SRS-a: ''Sporazum iz oblasti vojne saradnje Republike Srbije i Amerike, kao i sa drugim državama, zaključuje se na principima i u skladu sa standardima koji važe za bilateralne sporazume ove vrste. Oni su partnerskog karaktera. Obim saradnje se utvrđuje međusobno. Stoga ne postoji mogućnost ulaska na teritoriju Republike Srbije nikakvih stranih plaćenika, a samim tim ni njihovo nekontrolisano delovanje u našoj zemlji.''
Ovo je, dakle, gospođo Đukić-Dejanović, novonastala okolnost na teritoriji KiM-a. Bili su prisutni agenti nemačke obaveštajne službe BND.
Mi sada tražimo odgovornost ministra spoljnih poslova za netačan odgovor i za novonastalu situaciju na teritoriji KiM-a, s obzirom na to da oni nadležnom Ministarstvu unutrašnjih poslova, a to smo proverili, nisu bili prijavljeni kao agenti nemačke obaveštajne službe.
Naravno, javiću se ponovo po članu 226, s obzirom na to da nisam, uzurpirana vašom primedbom, iskoristila sve ono što sam htela u okviru tri minuta. Hvala i izvinite za ovo prekoračenje.

Hvala, gospođo Đukić-Dejanović.
Naš rad i naše ponašanje određuje najviši zakonodavni akt države Srbije, a to je Ustav i Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Mi to pravo koristimo, a to jeste upotreba Poslovnika, a ne zloupotreba.
Kada je reč o političkom stavu, mislim da je vladajuća većina poslednja koja treba opoziciji da prebacuje nekorektnost, s obzirom na to da mi ovde više od mesec dana insistiramo da Vlada dođe, da na posebnoj sednici raspravljamo o tome. Stičemo utisak da se to iz nekih razloga prolongira.
S obzirom na novonastale okolnosti, da je dvoje ljudi nađeno mrtvo u Kosovskoj Kamenici, SRS izražava bojazan da će i dalje, naravno, šiptarski teroristi i ono što se dešava na teritoriji KiM-a – da ugrožavaju bezbednost ne samo srpskih žitelja, preostalih srpskih stanovnika KiM-a, nego i svih ostalih građana koji se trude da poštuju Ustavom garantovani okvir.
Na osnovu čega iznosimo ovu opravdanu sumnju? Na osnovu toga što nismo dobili nijedan jedini argument nadležnog ministra, nadležnih ministarstava, predsednika Vlade, koji bi, van bilo kakve sumnje, poslanike opozicije uverio da država Srbija sprovodi svoje zakone na teritoriji cele Srbije.
Poslanički klub SRS-a je, pored tajnog dela izveštaja nemačke obaveštajne službe, pre neki dan, o kome sam pre neki dan pričala i više ne želim o tome da pričam, očekujem odgovor nadležnih iz Vlade, danas dobio istraživanja američke agencije Stratford, koja kaže sledeće: ''Tranzit heroina je glavni izvor prihoda Kosova. Heroin iz Avganistana i centralne Azije na Balkan dolazi preko Turske i preko Kosova i distribuira se do raznih tačaka u Evropi. Jedan od glavnih švercerskih kanala vodi preko italijanske luke Bari, gde ga tamošnja mafija distribuira širom Evrope.
Evropske vlasti, koje se s kosovskom mafijom bore već decenijama, svesne su strateške važnosti Kosova za krijumčarenje. Kosovska mafija brutalno je efikasna i u nju je teško prodreti, s obzirom na klanovsku i porodičnu organizaciju mreže švercera.''
Konačno se zaključuje da Evropljani ovo shvataju. Članice te organizacije već su pojačale akcije protiv švercerskih operacija unutar Kosova i mogućih veza sa kosovskom Vladom .
Molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, o ovome, takođe, govori tajni izveštaj nemačke obaveštajne službe, o ovome, takođe, govori Nemački parlament i nadamo se da ćete vi, kao prva među jednakima, s posebnim osećajem za pravičnost i pravdu, zaista, pronaći mehanizam, zbog ugrožavanja direktne bezbednosti svih građana i Ustavom postavljenog sistema, i ovde dozvati sve one koji su nadležni, vlasni, i koji bi, samim tim, trebalo da nam odgovore na ovakva i slična pitanja koja ugrožavaju sve nas.
Hvala i oprostite na prekoračenju.

Dakle, javljam se na osnovu članova Poslovnika 225. i 226, a ovu svoju mogućnost, naravno, crpim iz člana 124. Ustava Republike Srbije, kao najvišeg zakonodavnog akta – Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije.
Danas imamo informaciju da u narednom periodu u Srbiji otkaz čeka 25.000 radnika. Nekoliko stotina radnika različitih firmi u Srbiji vraćeno je sa posla kućama, jer su im poslodavci, pozivajući se na svetsku ekonomsku krizu, uručili otkaze. Otkazi pljušte u Leskovcu, Paraćinu, Priboju, Kruševcu, Kragujevcu. Prema rečima Dušana Puače, predsednika Regionalne privredne komore u Kragujevcu, u 51 opštini u Srbiji ima 276 preduzeća koja zavise od izvoza. Tu je zaposleno 43.000 ljudi, a sudbina 25.000 radnika vrlo je neizvesna.
Ono što nas je zaista iznenadilo u poslednje vreme jesu konkretni i zaista neumoljivi zvanični podaci države Srbije, odnosno Republičkog zavoda za statistiku, u kojima se, između ostalog, kaže da su u drugom kvartalu 2008. godine u Republici Srbiji prosečno mesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu iznosila 41.044 dinara. Ono što je ovde više nego frapantno jeste da prosečna zarada ne može da prati ono što se dešava, a to je rast cena na malo. Između ostalog, poređenja radi, na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u novembru 2008. godine u odnosu na decembar 2007. godine cene na malo su povećane za 7,9%. U novembru 2008. godine troškovi života povećani su za 8,8% u odnosu na decembar 2007. godine. Realna vrednost zarada povećana je samo za 4,9% u odnosu na prošlu godinu.
Srpska radikalna stranka zahteva konkretno objašnjenje od predsednika Vlade kako Vlada Srbije vidi rešenje predstojeće krize, na koji način će izaći pred građane Srbije i reći na koji način mogu da očekuju da reše svoje egzistencijalne probleme tokom sledeće godine.
Ono što je zaista frapantno, a nadovezujem se samo na izlaganje kolege Maraša, jeste da smo jutros imali prilike da na jednoj od srpskih televizija čujemo gospodina Šabića kako zapravo govori o tome da država Srbija štiti organizovani kriminal. Izvinjavam se za ovo prekoračenje, samo da završim misao. Štiti ga na taj način što zapravo nemamo završni račun, što nemamo transparentnu informaciju o tome na koji način se troše sredstva od svih građana kroz poreze i doprinose države Srbije.
Dakle, ono što jeste konkretan zahtev poslaničkog kluba SRS ministru finansija jeste da nam se, u najskorije moguće vreme, dostavi završni račun poslovanja svih javnih preduzeća u državi Srbiji, a isto tako da dobijemo i konačan izveštaj Državne revizorske institucije. Hvala vam.

Na osnovu članova 225. i 226. i člana 104. Radi se o rapidnom propadanju standarda svih građana države Srbije, svakodnevno. Ono što jeste neprihvatljivo i politički nekorektno, na kraju ljudski potpuno teško svarljivo, jeste sledeće: da opozicija kada pokuša da pomogne, uslovno rečeno, savladavanju krize koja je u najavi, takođe, opadanja privredne delatnosti, recesije, dobije rat od strane vladajuće koalicije i najgore moguće uvrede zato što, između ostalog, izađe i predstavi paradigmu organizovanog kriminala i državne korupcije kroz nezakonito poslovanje jednog javnog preduzeća kao što je Aerodrom "Nikola Tesla".
Pri tom, ta paradigma je nama samo poslužila da mi zaista zahtevamo završne račune svih javnih preduzeća, jer dozvolićete da je potpuno neljudski da u sistemu nastupajuće krize, kada se bahato krše osnovna ljudska prava i slobode svih građana države Srbije, neko isplaćuje bonuse koji idu do 11,5 hiljada evra.
Postavlja se jedno logično pitanje: šta bi bilo da opozicija nije iznela taj problem? Znači da bi Vlada nastavila da deluje u tom istom smeru.
To je potpuno neprihvatljivo i građani Srbije treba da znaju da ono što im se uzima kroz poreze puni džepove određenih partijskih oligarha.
Naravno da ovde nije problem samo gospodin Krišto, naravno da su ovde problem sva javna preduzeća i naravno da u opoziciji postoji pismeni deo opozicije koji će zaista da istražuje do kraja, dok ne dobije poslednji završni račun svih javnih preduzeća, dok ova država ne shvati da ono što jesu kontrolni mehanizmi raspolaganja parama građana Srbije mora da bude pred javnošću transparentno prikazano.
Dok se to ne uradi mi nemamo odgovornu državu, mi imamo organizovani kriminal, mi nemamo pravnu državu, policija ne može da radi svoj posao zato što država kaže – Državna revizorska institucija ne može da odradi ono za šta je formirana jer nema materijalno-tehničke pretpostavke. To je odnos vladajuće većine prema onome što je obećala u izbornoj kampanji.
Konačno, to je odnos vlasti u Srbiji, potpuno osione, prema celokupnom korpusu osnovnih ljudskih prava svih državljana Republike Srbije, a na prvom mestu što se tiče njihove egzistencije, socijalne sigurnosti i onoga što se zove pravo na život dostojan čoveka.
Ovako vi to na delu dokazujete. Nećemo se smiriti, izvinjavam se zbog 20 i kusur sekundi, dok ne dobijemo završne račune, gde pare ovih građana....
(Predsedavajuća:Tri minuta i 30 sekundi.)
...i svih nas u ovoj državi Srbiji idu. Naravno da ćemo koristiti, pored ovog mehanizma, i sve međunarodne mehanizme koji dobro prate gde donacije i sve strane pare završavaju. Hvala.

Na osnovu članova 225. i 226, a na osnovu  člana 99. Ustava Republike Srbije – u okviru svojih izbornih prava Narodna skupština, između ostalog, bira Vladu i nadzire njen rad.
Gospodine predsedavajući, zaista bih htela da stenogram ovog izlaganja idu promptno odgovarajućoj službi i zahtevam od Ministarstva finansija da nam uoči rasprave o budžetu dostavi završne račune poslovanja svih javnih preduzeća države Srbije. To je jedna stvar, zato što kao poslanici mi nećemo moći neobavešteni da raspravljamo o predloženom budžetu za 2009. godinu.
Druga, vrlo važna stvar zapravo jesu dve činjenice koje su nama skrenule pažnju, i to zbog javnosti u Srbiji, a naravno i zbog objašnjenja koje SRS traži od svih nadležnih i resornih ministara. Prema navodima "Dojče velea", Džordž Buš je u svođenju bilansa svoje vlasti između ostalog rekao, to smo imali prilike sinoć da čujemo, da ono zbog čega najviše žali jeste da je na osnovu pogrešnih obaveštajnih podataka pokrenuo invaziju na Irak.
To je jedna od najgnusnijih mogućih činjenica, koja je definitivno oslikala svet koji smo ispratili, ali koji će nas zateći sledeće godine, iz sledećeg razloga. Mi srpski radikali smo ovde prvi skrenuli pažnju na pisanje i izjave finske forenzičarke gospođe Helen Ranta o tome da je zapravo falsifikovala izveštaj pod pritiskom gospodina Vokera. Na osnovu tog falsifikovanog izveštaja izvršena je protivpravna agresija na SRJ. Dalja konsekvenca toga – nastala je šiptarska država, na osnovu šiptarskog terorizma.
Ono što je takođe vrlo značajno da se kaže jesu saznanja BND-a, gospodine Halimi, u poslednje vreme... Vidim da komentarišete, a volela bih da čujem za ovom govornicom šta imate da kažete na tu temu.
Pripadnici nemačke obaveštajne službe su boravili na teritoriji Kosova; 14. novembra su uhapšeni zato što se osnovano sumnja da su bacili eksplozivnu napravu na prostorije Ujedinjenih nacija. Međutim, ne bi to bilo toliko strašno koliko to što mi zapravo kao država nismo znali da se pripadnici BND-a nalaze na teritoriji koja je srpska teritorija i sastavni deo države Srbije. Ono što je još strašnije, a prenosi "Dojče vele", to je da je u Nemačkoj zaista eksplodirala afera na tu temu.
Nadam se da ćete mi dozvoliti prekoračenje od nekoliko desetina sekundi samo da završim ovu vrlo važnu informaciju za celokupnu javnost u državi Srbiji, a mislim da će koristiti naravno i vlastima, koje će se valjda setiti da reaguju promptno na ovo.
Pripadnici BND-a su došli do fantastičnih saznanja o organizovanom kriminalu koji potpisuje direktno Hašim Tači. Pravi diplomatski i obaveštajni skandal je ispao zbog tajnog izveštaja BND-a koji govori o organizovanom kriminalu na teritoriji onoga što jeste šiptarska teroristička država.
Ono što mi kao SRS sada zahtevamo od Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva unutrašnjih poslova i premijera srpske vlade jeste da u što skorije vreme Skupština Srbije i javnost u Srbiji budu upoznati sa navodima iz izveštaja BND-a, s obzirom na to da Nemačka u okviru svoje parlamentarne komisije i ispitivanja rada obaveštajnih službi ima top-temu – naravno, saznanja BND-a dobijena na teritoriji Kosova i Metohije.
Nadamo se da ćemo u skorašnje vreme dobiti informaciju na ovu temu. Ukoliko je ne dobijemo, zaista nećemo odstupiti, direktno ćemo pisati Bundestagu. Hvala.

Javljam se na osnovu članova 225. i 226, kojima je jasno definisana upotreba Poslovnika o radu Narodne skupštine Srbije, a ne zloupotreba, kako to vladajuća većina kroz medije pokušava da predstavi. Sve dok nam članovi Poslovnika omogućavaju da moramo da imamo određena obaveštenja, izveštaje, analize i nalaze da bismo što uspešnije obavljali svoju poslaničku dužnost, ispunjavali mandat koji nam je poveren na izborima, dotle je reč o upotrebi Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Dakle, nemamo potrebna obaveštenja niti potrebnu analitiku za predstojeću, možda čak i najvažniju raspravu za svakodnevni život građana – tiče se Predloga budžeta za 2009. godinu. To je jedna stvar. Dakle, očekujemo promptno završni račun svih javnih preduzeća u Srbiji kako bismo znali transparentno gde to pare koje se svakodnevno od svih građana, od svih nas uzimaju zapravo idu.
Druga stvar koja je vrlo važna jeste obaveštenje svih obaveštajnih struktura, kako policijskih tako i vojnih, u državi Srbiji, u vezi sa sledećim nalazima BND-a. Dakle, hapšenje agenata na Kosovu dovodi se u vezu prevashodno sa činjenicom da je BND u proteklim godinama u više navrata u svojim izveštajima ukazivala na opasnu spregu političke vlasti i organizovanog kriminala na Kosovu, za razliku od britanske i američke obaveštajne službe. Poverljiva studija BND-a urađena po nalogu nemačke vojske sadržala je teške optužbe iznete na račun većeg broja aktuelnih političara među kojima su premijer Hašim Tači, Ramuš Haradinaj, Džavid Haliti.
Dakle, ono na šta se podseća, a podsećaju svi vodeći listovi za koje se može reći da su režimski, jeste i sledeće, a prenosi "Dojče vele": da se u vreme NATO bombardovanja Zapad faktički stavio na stranu gerilaca OVK i pri tom olako prevideo da to nikako nije bio samo plemeniti pokret za nacionalno oslobođenje. Ovo je, može se reći, zvanični stav Nemačke u poslednjih nekoliko dana.
Dakle, autori teksta dodaju da su vođe tog pokreta došle delom iz jednog mračnog miljea i da su se po pravilima tog mračnog miljea i ponašali. Upravo zato što Hašim Tači i njegovo okruženje znaju šta BND zna o njima i ponašaju se tako ofanzivno. Zapad je njih ustoličio. Tu poziciju Zapad ne može da im oduzme, a da i na samog sebe ne baci kritički pogled.
"Zidojče cajtung" takođe navodi koliku količinu para je Nemačka dala za nezavisno Kosovo na delu suverene teritorije države Srbije, pa između ostalog kaže - 280 miliona evra direktne pomoći.
(Predsedavajući: Vreme.)
Izvinjavam se zbog ovog prekoračenja, ali bih da logički završim ovo javljanje. Mi očekujemo u najskorije vreme predstavljanje poverljivog izveštaja BND-a, makar u onom delu gde bismo eventualno zatvorili sednicu za javnost. Od Ministarstva pravde države Srbije takođe očekujemo, od ovde prisutne gospođe ministra, određene pravovremene poteze zato što se ovo direktno tiče bezbednosti svih građana, onemogućavanja povratka raseljenih lica sa Kosova i Metohije, a, na kraju, zbog prelivanja terorizma u kontinuitetu, bezbednosti svih nas. Hvala. Izvinite.

Dakle, javljam se na osnovu članova 225. i 226. Srpska radikalna stranka je došla u posed stenograma poslednjeg zasedanja Saveta bezbednosti. Reč je, dakle, o 6025. sastanku, održanom 26. novembra 2008. godine. Predstavnik SAD gospođa Dikarlo je, između ostalog, rekla da je nezavisnost Kosova bespovratan status. Ono što mi imamo kao saznanje jeste da, vrlo verovatno, posle celokupne priče kroz predsedničko saopštenje, vezano za rekonfiguraciju UNMIK-a, prenošenje nadležnosti sa UNMIK-a na misiju Euleksa jeste tek jedna od faza, de fakto, priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije od strane države Srbije. Poslednja faza bi trebalo da bude sprovođenje Išingerovog plana, odnosno konačna podela Kosova i ulazak u dijalog sa Albancima.
Ono što je nedopustivo jeste sledeće: da mi o tome ni na jednom mestu kroz zvanične institucije, posebno ovde, u najvišem telu u okviru jednog političkog sistema, nismo razgovarali, nismo dali mandat Vladi da pregovara u ovim okvirima. Ono što je još gore, država Srbija, koja bi trebalo da dokazuje svoj suverenitet i teritorijalni integritet, nijednog momenta nijedan pravni akt, nijedan postupak nije poništila kroz zvanične institucije države Srbije. To je ono što bi odgovorna vlast trebalo da uradi, prihvatajući činjenično stanje da su zapadne sile silom, agresijom, dakle, protivpravnim, neljudskim i necivilizacijskim činom, na delu srpske teritorije napravile terorističku državu.
Zašto ovo govorim? Zato što postoje, iz 1999. godine, tri rezolucije koje direktno osuđuju Oslobodilačku vojsku Kosova kao terorističku organizaciju i terorističke akte.
Ono što sada imamo je suštinski, poverljivi izveštaj države koja je priznala nezavisnost Kosova i Metohije, a jeste Nemačka, o tome da je na tom delu teritorije zapravo na delu organizovani kriminal. Sledeći korak jeste priča o terorizmu, a mi nemamo nijednu reakciju zvaničnih organa države Srbije.
Ovo je, naravno, na prvom mestu zbog toga što mi očekujemo odgovor, gospodine predsedavajući, i od vas, od predsednika Skupštine, od premijera i svih nadležnih kada, koje godine će cela srpska vlada doći ovde da pričamo o poverenju, odnosno o nepoverenju prema srpskoj vladi…
(Predsedavajući: Vreme.)
… samo na dva temelja, a to su Kosovo i Metohija i užasna finansijska kriza u Srbiji. Hvala.

Gospođo Đukić-Dejanović, hvala na ovoj prilici. Javljam se na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije i zbog novonastalih okolnosti tražim hitno objašnjenje od ministra spoljnih poslova gospodina Jeremića - ko je zapravo i kada je Skupština promenila svoj stav i dala mandat za ono što se desilo na sednici Saveta bezbednosti sinoć?
Mi se, naravno, obaveštavamo tako što slušamo poluistine i poluinformacije iz srpskih medija, najčešće pravovremene informacije dobijamo nažalost iz nekih stranih medija. Međutim, SRS se potrudila i došla do izveštaja generalnog sekretara UN gospodina Ban Ki Muna.
Dakle, ono o čemu treba da se ovde raspravlja zaista jeste proglašenje, odnosno priznanje nezavisnosti države koja je nastala na osnovu šiptarskog terorizma, a zove se Kosovo i Metohija. Mi smo u situaciji potpunog divljaštva od strane međunarodne zajednice, koja devet meseci porađa način kako da srpska vlast prizna nezavisnost Kosova i Metohije.
Devet meseci se zapravo Euleks implementira na celokupnoj teritoriji Kosova i Metohije. To je ono što imamo prilike da pročitamo kroz izveštaj Ban Ki Muna, koji mi nismo imali prilike da dobijemo niti kroz Odbor za inostrane poslove, niti da čujemo direktno od gospodina Vuka Jeremića.
Šta je to što je nas zateklo na Savetu bezbednosti sinoć, a Nacionalni servis nam je prikazao samo izlaganje gospodina Jeremića. Bez toga da mi saznamo da je zapravo došlo do pregovora između srpske i albanske strane, uz posredništvo Amerike, da je došlo do tehničkog sporazuma između Unmika i Euleksa o prodaji Unmikove imovine i svih sredstava kako bi Euleks mogao da funkcioniše na teritoriji Kosova i Metohije.
Dame i gospodo poslanici, ono što je najgore, a što je preporučio gospodin Ban Ki Mun, što, takođe, nemate prilike da znate je sledeće. Aneks jedan sadrži izjavu vlasti u Prištini od 18. novembra 2008. godine koja ima čuvene četiri tačke. Mogu da se opkladim da retko ko od vas zna šta sadrže te četiri tačke.
U osnovi sadrže plan Martija Ahtisarija i zahtev da srpska strana prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Ban Ki Mun daje garanciju i to u ovom izveštaju kaže – a mi tražimo hitno objašnjenje srpske Vlade i gospodina Jeremića da je ovaj izveštaj samo privremen, a da će se nastaviti proces – i traži od svog specijalnog predstavnika da uveri šiptarsku stranu, pardon vlasti u Prištini, koje on ovim izveštajem priznaje, da je ovo samo određeni prelazni, tranzitni period, dok se zapravo ne budu ispunili uslovi šiptarske strane, a po direktivi SAD.
Ovo je potpuna istina za koju smo mi očekivali da ćemo tokom sutrašnjeg zasedanja, najavljenog, o poverenju Vladi da čujemo, dakle, pošto ne možemo da čujemo stav ministra Jeremića ni kroz Odbor za inostrane poslove, niti kroz određena redovna zasedanja ove skupštine.
Mislim da je ovo zaista urgentna situacija. Zaista, gospođo Đukić-Dejanović, ovom prilikom izvinjavam se zbog ovog prekoračenja, apelujem zaista na vaš patriotizam, u koji sam se uverila više puta, i u vašu odgovornost da ovo služba hitno prosledi Ministarstvu spoljnih poslova.
Takođe, uverila sam se da jedino ministri koji su iz redova vaše partije zaista umeju dobro da osete opozicione zahteve. Jedan od tih primera je dr Obradović, koji je na zahtev opozicije, a pogotovo iz redova SRS o nepravilnostima na određenim fakultetima, jedini iz ove vlade, poslao inspekciju, utvrdio nepravilnosti, pare su bile vraćene deci.
Izvinjavam se što sam zaista prekoračila vreme za minut i po, ali sam sada potpuno uverena da ćete vi, kao predsednik ovog doma, pokušati da u naše ime dozovete ministra Jeremića i da mi konačno dobijemo objašnjenje za presedan. Hvala vam puno.

Hvala, gospođo Đukić-Dejanović.
Na osnovu člana 225. i potrebe da se javnost u Srbiji obavesti, samo da se nadovežem na gospođicu Jovanović, a tiče se dokumenta do kojeg smo došli, zaveden pod delovodnim brojem S 2008 692, izveštaj generalnog sekretara UN povodom UNMIK-ove misije na Kosovu.
Dakle, po usvajanju ustava republike Kosovo 15. juna, kosovske vlasti su naravno nastavile da preduzimaju ostale korake kako bi provele državnost na tom delu teritorije. Citiraću vam zbog javnosti, a i svih vas, šta sadrže delovi ovog izveštaja. Prvi kosovski pasoši, to je pod tačkom 4 - vladavina prava, izdati su u julu. Kosovske vlasti, to znači generalni sekretar UN, konstatuje, nisu uveli nikakve restrikcije na upotrebu srpskih pasoša.
Onda, idemo dalje - rekonfiguracija Unmika, to je deo 10, tačka 21 - na osnovu dogovora između vlasti u Beogradu i Prištini, vrlo je značajno nekoliko datuma; 26. juna je zapravo počeo proces rekonfiguracije Unmika u korist Euleksa i to na osnovu Rezolucije 1244, koja je, da podsetim, flagrantno prekršena unilateralnim priznanjem nezavisnosti države nastale na šiptarskom terorizmu.
Dakle, ovo je potpuno pravno nasilje. Od ove godine pa nadalje međunarodno-pravni sistem više ne postoji. Najplastičniji primer za to jeste ovo što se dešava na KiM od strane SAD, srpskih vlasti i onoga što se dešavalo sinoć u Savetu bezbednosti, a mi nismo imali prilike da saznamo.
Dakle, idemo dalje - odnos između Unmika i Euleksa su evoluirali tokom ovog procesa kada je nastao ovaj izveštaj. Gospodin Ban Ki Mun očekuje da Euleks napreduje dalje u smislu razmeštanja na celoj teritoriji KiM, bez rezolucije, bez mandata, bez uopšte dijaloga u smislu da Beograd treba da odluči o ovome.
Avgusta 18. Unmik i Euleks su potpisali tehnički sporazum o prodaji celokupne imovine kako bi Euleks imao materijalno-tehničke pretpostavke da funkcioniše. Pri tome, generalni sekretar UN Ban Ki Mun kaže da Unmik nema mogućnosti, čak ni budžetske, da operiše na delu teritorije KiM, zato što je divljaštvom SAD uspostavljen Euleks, a oduzeta su budžetska sredstva Unmiku.
Pošto sam prekoračila 23 sekunde, nadam se gospođo Đukić-Dejanović da ćete imati razumevanja. Ostalo je samo još nekoliko važnih tačaka sa kojima javnost u Srbiji mora da se upozna, a pretpostavljam i određeni odgovorni delovi srpske vlade, za koje sam uverena da nisu za ovo što se trenutno provodi na teritoriji KiM. Hvala na razumevanju.

Zaista se izvinjavam, opet se javljam na osnovu člana 225. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ali naprosto ne postoji drukčija mogućnost, tri minuta je izuzetno kratak period, da bi ono što je stalo na 23 strane izveštaja generalnog sekretara UN zaista prodrlo do onog centra nervnog sistema koji treba da proreaguje u momentu kada se stornira jedna država, kada se otima 15% teritorije i kada bi mi, verovatno, trebalo da pričamo o nekim sasvim sporednim stvarima.
Zaista ne bi trebalo da se priča i da se govori o zakonodavnoj aktivnosti Skupštine. Nama zakoni apsolutno nisu potrebni zato što apsolutno sve što zaista znači prerogativ jedne države je ovog momenta stornirano.
U delu 11 dijaloga sa Beogradom, o kojem mi ne znamo ništa, pokušavali smo više od mesec dana da saznamo i trudili smo se da ovde prozovemo i predsednika Republike i nadležne ministre, šta je to što oni rade iza leđa narodnih poslanika, legitimno izabranih predstavnika naroda i van svakog mandata Narodne skupštine, to saznajemo iz izveštaja gospodina Ban Ki Muna, da delegacije i u Beogradu i u Prištini, sa kojima je bilo pregovarano o statusu Euleksa, nisu imale nikakvih primedbi na status KiM, koji se ovim izveštajem potvrđuje, kao i Ustav novoizabrane države.
Tačka 28. je vrlo zanimljiva, u kojoj Ban Ki Mun kaže da će ovaj okvir od šest tačka, za koje opet precizno ne znamo o čemu govori okvir od šest tačaka, već koje oblasti bi trebalo da se urede, da bude samo privremen, dok se ostali pregovori ne privedu kraju, a ti pregovori bi trebalo da se odnose i na aneks 1.4 tačke koju je predložila albanska strana u ovim pregovorima.
Konačno dolazimo do 12. dela, to su opservacije. Tačka 48. kaže - u skladu sa mojim specijalnim izveštajem koji sam predstavio SB 20. juna, Unmik je počeo da prihvata strukturu i profil kao odgovor na suštinske promene realne situacije na KiM, odnosno na novonastalu državu, na šiptarskom terorizmu, zvanu republika Kosovo.
Generalni sekretar Ban Ki Mun dalje kaže - prema mojim instrukcijama, moji specijalni predstavnik i šef Unmika će provoditi pripreme koje bi trebalo da učine Euleks operativnim. To je tačka 50. Opet u okviru Rezolucije 1244 iz 1999. godine koja je flagrantno prekršena svim prethodnim stavkama izveštaja generalnog sekretara UN, zato što je država Kosovo samoinicijativno proglasila svoju nezavisnost.
Ono što je isto tako značajno, to je tačka 52 - moj specijalni predstavnik...(Predsednik: Vreme.) potrudiću se da završim misao - pokrenuo je dijalog sa Vladom Srbije po pitanju oblasti koje sam pokrenuo pismom upućenim predsedniku Tadiću 12. juna i Vlada Srbije je usvojila rezultate te diskusije.
Konačno – izvinjavam se, više se neću javljati, jer više nema svrhe da se javljam tražeći ovakvu vrstu objašnjenja – gospodin Ban Ki Mun kaže, zamolio sam mog specijalnog predstavnika da ubedi - ovo naši poslanici sa teritorije KiM treba da znaju - vlasti u Prištini da je ovo samo privremeni aranžman, dok se ne dogovore sledeći uslovi.
Javnost u Srbiji treba da zna u kakvoj državi živimo, šta se dešava na teritoriji KiM, i da nažalost mi ovde samo sprovodimo diktate SAD, Velike Britanije i Nemačke, a da pri tom nismo dobili odgovore šta su agenti BND-a tražili na teritoriji KiM.
Izvinjavam se i hvala još jednom.

Dame i gospodo narodni poslanici, prisutni predstavnici Ministarstva pravde, amandman je trebalo faktički da izbriše stav 2. člana 81, u kojem se kaže - pri imenovanju sudija porotnika vodi se računa o polu, starosti, zanimanju i društvenom položaju kandidata, o znanju, stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.
SRS smatra da je ovaj stav 2. možda čak i suvišan što se tiče člana 81, zato što stav 1. kaže - za sudiju porotnika može biti imenovan punoletni državljanin Republike Srbije koji je dostojan funkcije sudije porotnika. Sama reč "dostojan" trebalo bi da bude zaista više nego dovoljna za obavljanje sudijske dužnosti sudije porotnika. Mi mislimo da pokatkad je zaista vrlo teško utvrditi sve ove kriterijume i doći do konkretnog podatka kada se radi o polu, starosti, zanimanju, društvenom položaju, znanju, stručnosti, sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.
Zašto to mislimo? Zato što naprosto mi smo nekoliko puta pokušavali da dođemo do određenih konkretnih podataka, a tiču se izvršilaca sudijskih dužnosti. Ne ulazeći u kvalifikaciju da li je neko osposobljen, kvalifikovan ili dostojan sudijske dužnosti, o njemu govore dela i sudiće, naravno, ono što ostavljaju kao rezultate rada. Nismo uspeli da dođemo do tog podatka, što će reći da za osam godina provođenja izvesnih reformi u pravosuđu, u smeru kretanja ka ostvarenju evropskih standarda, ono što jeste primetno, da u pravosuđu u Srbiji zapravo vlada potpuni haos.
Možda je reč "potpuni" i suviše jaka, ali mi nismo mogli da dobijemo podatak koji broj sudija, konkretno, poseduje dvojno državljanstvo. Zašto? Ne ulazeći zapravo u pojedinačne primere bilo kog sudije, zato što podaci još uvek nisu provereni, čekamo da nam Ministarstvo pravde dostavi, jer pretpostavljamo da imate kanale preko kojih najpre možete doći do tih podataka.
Naši podaci govore o tome da u srpskom pravosuđu negde više od 20% sudija ima dvojno državljanstvo. Možda to ne bi bio toliki problem, mi sada uporednom praksom nekako smo dalje istraživali, pa smo videli da ozbiljne države koje se ozbiljno bave utvrđivanjem, odnosno očuvanjem funkcionisanja pravne države, isključuju mogućnost da osobe koje poseduju još neko državljanstvo obavljaju sudijsku dužnost, pogotovo kada je reč o određenim stepenima sudske vlasti.
Zašto? Imaćete situacije predmeta koji se tiču, recimo, hrvatskih ili slovenačkih državljana, kako će onda u toj situaciji sudije koje imaju državljanstvo tih država iz neposrednog okruženja da presude. Recimo, konkretno, SRS je dalje u svom istraživanju, takođe, došla do podataka da u Specijalnom sudu za ratne zločine postoje sudije koje imaju dvojno državljanstvo.
To je osetljiva materija i mi smo zato i mislili, ali zbog brzine svega ovoga i nemogućnosti da na zakonske predloge inače ovde reagujemo u onom predviđenom vremenskom roku, tako da kvalitetnim amandmanima pokušamo da ispravimo Predlog zakona.
Mislili smo, takođe, da amandiramo ili da predložimo predlagaču da porazmisli, recimo, o članu 43. Zakona o sudijama, tiče se izbora sudija, da doda samo jednu reč koja bi bila dovoljna da zaštiti zapravo obavljanje sudijske dužnosti, a onda naravno celokupno pravosuđe, kao nacionalni državni interes u ovom slučaju, da doda samo reč: "isključivo". Dakle, sudija može biti isključivo državljanin Republike Srbije. To je naš politički stav.
Imamo opravdanih razloga za to, ali možda ne ovaj put, možda u nekim drugim situacijama. Mislimo da je tu napravljen izvestan propust, a koji opet ne bi zadirao u onaj evropski standard koji se tiče pitanja nacionalnih manjina i svih ostalih kriterijuma koje civilizovani evropski svet uvažava. Takođe, da ponovim, uporednom analizom smo zaključili da, recimo, situacija u vrlo ozbiljnim zemljama, koje se vrlo ozbiljno bave na primer pravom na pravično suđenje, pa i te kako imaju mnogo efikasnije pravosudne sisteme, ne dozvoljavaju mogućnost da dođe do ovakvih sukoba zato što državljanin jedne države ne može zapravo služiti dva gospodara, staro i osnovno pravilo.
Mislimo da to može da proizvede izvesne probleme u ostvarivanju sudijskih dužnosti, pogotovo u situaciji kada pokušavamo da razumemo na koji način će Ministarstvo pravde uspeti da sprovede reformu koju je predvidelo ovim setom zakona i da pravosuđe počne da funkcioniše po evropskom okviru 1. januara 2010. godine, kada za ovih prethodnih osam godina to nije uspelo.
Čujemo, kroz neke pokušaje raspravu u stručnoj javnosti, da bi broj sudija trebalo ozbiljno da se smanji. Evo, zaista izražavamo sumnju da se tu ipak radi o lustriranju određenih sudija, da je to direktan pritisak na sudije, da u smislu depolitizacije i ostvarivanja nezavisnosti u obavljanju sudijske dužnosti nećete uspeti, iz jednog prostog razloga što sudije već sada trpe izvesnu torturu. Zbog toga što određeni stepen korupcije zaista jeste sada već diferencijalna dijagnoza srpskog pravosuđa. Mislimo da, s obzirom na sve ovo što je predloženo i na opšte stanje i opštu atmosferu u srpskom društvu, Ministarstvo pravde i svi nadležni organi neće moći da se izbore s tim.
Evo, pre izvesnog vremena, možda pre dve noći, na jednoj od televizija imali smo priliku da slušamo nešto što bi trebalo da liči na javnu raspravu po pitanju ovako važnog seta zakona koji uvodi reformu pravosudnog sistema, kao i od predsednika Društva sudija, čuli smo jednu vrlo ozbiljnu kvalifikaciju da se sudijama koje su krenule na Skupštinu Društva sudija konkretno pretilo.
Takođe smo na vašem zvaničnom sajtu Ministarstva pravde pročitali da vi spočitavate poslanicima da zbog prozivke direktne, imenom i prezimenom, sudija koje su zaista ostvarile potpuno različitu sudsku praksu na isti tužbeni zahtev, da su zapravo poslanici na određeni način uvredili te ljude.
Sada vas konkretno pitamo, kako ćete uspeti da očuvate integritet, nezavisnost sudija i da sačuvate svakog sudiju koji će presuditi, recimo, po tužbenom zahtevu za organizovani kriminal?
Kako ćete sprečiti predsednike sudija, a koji su uglavnom vrlo usko vezani za određene političke grupacije, stranke, tajkune itd, da ne prete svojim kolegama, prema navodima predsednika Društva sudija, da se ne igraju sa karijerom tako što kritikuju predloženi, zamislite, usuđuju se da kritikuju, predloženi set pravosudnih zakona.
Ono što bih zaista volela da imate u vidu, naravno, da pokušate da nas ubedite, na koji način ćete, recimo, sprečiti podmetanje bombe sudiji koji će da odredi doživotnu robiju ili zaista visoki iznos godina zatvora onome za koga se dokaže da je deo organizovanog kriminala, da je, recimo, podrio Ustavom zagarantovani sistem?
Kako ćete uspeti da ubedite sudiju da presudi prema ličnoj savesti, profesionalnoj odgovornosti, pod celokupnim naletom pritisaka?
Mi smo, nažalost, svedoci svakodnevnog zastrašivanja, i što je najgore, čak i onih najgorih slučajeva likvidacije sudija.
Takođe smo svakodnevno svedoci, a i to je nešto čime bi trebalo da se pozabavi Ministarstvo pravde kada ste već zakoračili u ovako ozbiljnu reformu, da je prezumpcija nevinosti apsolutno stornirana i stavljena u stranu.
Zašto? Zato što imate medije u kojima se presude već izjavljuju. To je određena vrsta pritisaka na sudiju. Pri izricanju presude za ubistvo premijera imali ste situaciju da je predsednik države sedeo i svojim prisustvom direktno, moglo je da se tumači, uticao na donošenje te odluke.
Takođe imate potpuno neefikasan pravosudni sistem već sada, predmete koji traju toliko godina, a radi se konkretno ne samo o predmetima, nego i o ljudima koji pokušavaju da dosegnu pravdu i pravičnost.
Nas iz SRS zaista zanima na koji način ćete vi učiniti da ti ljudi za vreme svog životnog veka dođu do ostvarenja pravde. Mi imamo takođe slučajeve da Vrhovni sud Srbije presudi u korist čoveka poštujući zaista samo slovo zakona, a da izvršna vlast apsolutno derogira sudsku pravosnažnu odluku time što će reći - ne, mi smatramo da je to neprihvatljivo iz ovog ili onog razloga.
Znači, atmosfera u kojoj mi sada pokušavamo da govorimo o početku sprovođenja reformi, koje bi trebalo da ispoštuju standarde protiv kojih zaista niko od prisutnih poslanika ne može da bude, ukoliko se radi o pravu na pravično suđenje, koje naravno obezbeđuje ispunjenje korpusa svih onih osnovnih ljudskih prava, a na posebnom mestu efikasnost i dostižnosti pravde, mi zaista smatramo da je ono što je bitno da je ovaj set pravosudnih zakona možda trebalo da sačeka neko normalnije vreme, da se zaista povede kvalifikovana stručna rasprava u javnosti, ne samo u okviru Društva sudija, nego u okviru celokupne kvalifikovane javnosti, gde ćemo imati prilike da čujemo naravno sukobljene stavove profesora Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta, međunarodne javnosti - mislimo da je ovo prebrzo.
Mi smo napravili određene propuste kao opozicija iz prostog razloga što nismo imali dovoljno vremena da amandiramo Predlog zakona, a mislimo da to opet direktno može da utiče na svakodnevni život građana koji pokušavaju da dođu do zadovoljenja pravde. Ono što je osnovno i što ste rekli, zapravo, ovim tekstom koji smo mi kao poslanici dobili, jeste da je u ovom sklopu položaj sudija u Republici Srbiji, do sada uređen Zakonom o sudijama iz 2001. godine, koji je donet na osnovu odredbi ranijeg Ustava, već u mnogim elementima zastareo.
Stoga, kako je Narodna skupština Republike Srbije dana 10. novembra 2006. godine donela novi Ustav Republike Srbije i istovremeno proglasila Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, kojim su propisani rokovi za usklađivanje pravnog sistema i početak rada državnih organa u skladu sa njihovim novim ustavno-pravnim položajem, nameće se kao ustavna obaveza donošenje novog zakona o sudijama.
Ovo je naravno fantastično. To ne bi bilo uopšte ni u jednom delu sporno, da nemamo član 142. Ustava koji kaže - sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. Recite mi šta je Kosovom i Metohijom?
Zahvaljujem na ovoj pažnji. Eto, ostavljam eventualno možda još minut i po, a očekujem odgovor na ova pitanja koja sam vam postavila.

Dame i gospodo, javljam se na osnovu članova Poslovnika 225.  i 226. Iskreno, sada bih baš volela da čujem gospođu Nadu Kolundžiju jer pretpostavljam da ona zaista ovde ima najkvalifikovanije informacije u smislu šta to vladajuća koalicija čini u suzbijanju organizovanog kriminala, jer mi ovde sve vreme zapravo pričamo isključivo o organizovanom kriminalu.
Ono što je nedopustivo, jeste i sledeće, da zapravo poslanici opozicije pokreću pitanja zakonitosti poslovanja javnih preduzeća. Svi smo svedoci predizbornih kampanja, pogotovo sada ogromne vladajuće većine, koja je govorila da će se zalagati za iskorenjivanje kriminala i obračun sa organizovanim kriminalom. U ovom smislu, to znači da taj kriminal i kriminalne aktivnosti dosežu do najviših vrhova države, što će reći da, samim tim, i najviši funkcioneri partija koje čine koalicionu većinu treba krivično da odgovaraju.
Ono što bi trebalo sada da narod Srbije zna, jeste sledeće. U državi Srbiji ne da imamo opredmećeno i dokazano bahato ponašanje vladajuće većine i vlasti, mi zapravo u državi Srbiji više nemamo ni samilosti, apsolutno ni solidarnosti, niti osećaja za pravdu, niti osećaja za ono što bi trebalo da bude osnov funkcionisanja političkog sistema, funkcionisanje pravne države.
U državi Srbiji nema čoveka koji ne zna kakve su plate u javnim preduzećima. U državi Srbiji, takođe, nema osobe koja ne zna koliko košta funkcija u javnim preduzećima, koliko se na crno daju novci da bi se dobila funkcija u javnim preduzećima. U državi Srbiji, takođe, ne postoji osoba koja ne zna kako se organizuju poslovi preko javnih preduzeća, kako se dolazi do određenih procenata, a bogami i kako se finansiraju političke partije. Dakle, to je opštepoznata činjenica.
SRS ovoga momenta traži utvrđivanje direktne krivične odgovornosti svih onih u nadležnim institucijama koji imaju određena saznanja, a pri tom ne čine ništa ili su pod uticajem političke mafije. Takođe, SRS sada trenutno traži, odmah, završni račun svih javnih preduzeća, a mi znamo da BIA raspolaže podacima o poslovanju i zakonitosti poslovanja Javnog preduzeća Aerodrom "Nikola Tesla".
Tražimo, istoga momenta, naravno, angažman tužioca, smenu gospodina Krišta, ali, pre toga, pokretanje postupka o utvrđivanju zakonitosti poslovanja Javnog preduzeća Aerodrom "Nikola Tesla".
Izvinjavam se zbog ovih 25 sekundi i hvala vam na razumevanju.

Dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. U suštini, celokupna opozicija bi mogla zaista samo po tom članu da se javlja svakodnevno, zato što se svakodnevno krši dostojanstvo svih poslanika opozicije, koji već mesecima traže zapravo nadzor nad radom svih ministarstava Vlade Republike Srbije. Zašto?
Zato što u Srbiji ima 733.000 nezaposlenih lica. Preko pola miliona ljudi živi ispod donje granice siromaštva. Takođe, u državi Srbiji postoji jedan Bojan Krišto, koji deli bonuse od po dve i po hiljade evra.
Mi zaista smatramo da se ovde svakodnevno, ali flagrantno, ne samo krši stepen inteligencije, već i onaj zapravo svakodnevni pokušaj preživljavanja u državi Srbiji. Pretpostavljam da gospodin kamerman koji ovde prati zasedanja ovog parlamenta nema platu veću od 15.000 dinara mesečno.
Novinari koji pokušavaju da skrenu pažnju na rad javnih preduzeća, dakle na organizovani kriminal u državi Srbiji, takođe nemaju plate više od 20.000 mesečno, a svakodnevno rizikuju, od batina do metaka, pišući o ovakvim, potpuno nedopustivim stvarima.
Ono što je takođe nedopustivo jeste da mi, kao poslanici, kao lica izabrana da ovde uvedemo red u državu (kojeg, očigledno, nema), da poboljšamo životni standard građana koji su nam dali poverenje, ne dobijamo odgovore na pitanja koja svakodnevno postavljamo. Jedini način da se u državi Srbiji skrene pažnja na ono što jeste atmosfera, a jeste atmosfera kriminala, jer kriminalci ne odgovaraju nego avanzuju, jeste ili ulica, ili jednostavno blokada rada parlamenta.
Mi smo u prepodnevnom delu izneli konkretne podatke o zloupotrebi u poslovanju jednog od javnih preduzeća. Izneli smo šta se dešava sa parama koje svaki građanin u državi Srbiji kroz poreze svakodnevno izdvaja.
Taj isti građanin koji kalkuliše kako će opremiti decu za zimu, koje zimske jakne ili čizme će moći da mu kupi, jer je u perspektivi da ostane bez posla, izdržava reprezentacije kriminalaca, a Vlada i vladajuća većina skreću pogled u levu stranu.
Dakle, situacija u državi Srbiji je takva da bi trebalo da mi ovde prestanemo da vodimo računa o tome, i samo o tome, terajući mak na konac, po kom članu Poslovnika se koji poslanik opozicije ovde javlja skrećući pažnju na životne probleme, nego da počnemo da razmišljamo o svakodnevnom životu građana koji početkom 2009. godine neće imati perspektivu u državi Srbiji jer, jednostavno, neće imati načina da prehrani svoju porodicu.
Izvinite zbog prekoračenja od 24 sekunde, ali ću se naravno i nadalje javljati dok ne isteramo Bojana Krišta i njemu slične iz ovih mišijih rupa.

Verovatno se nismo razumeli, dakle, javljam se na osnovu člana 226. jer sam saznala da smo mi istrošili po ovom amandmanu malopre vreme, a zaista je neophodno (nadovezujem se na diskusiju gospodina Maraša) da gospođu ministra zamolim za određeno objašnjenje.
S obzirom na to da smo mi razumeli da bi ovaj reformisani, u perspektivi, sistem pravosuđa trebalo da počne da funkcioniše od 1. januara 2010. godine, što znači da je tačno, nas samo interesuje čemu hitnost u donošenju celokupnog sistema pravosudnih zakona. Možda smo mogli na drugi način, malo temeljnije i detaljnije, da pristupimo tome i ovaj amandman pokazao je tu situaciju.
Takođe, Srpska radikalna stranka je došla u posed određenih saznanja pre nekoliko dana, vezano za dvojna državljanstva sudija na teritoriji Republike Srbije, što nam je uskratilo mogućnost da amandmanom pojasnimo jedan član nekog drugog zakona o sudijama i sad imamo problem, a hteli smo samo da učinimo taj član malo jasnijim.
Ono što sam htela od vas zapravo da zatražim i ovom prilikom (zatražila sam prethodnog dana), ali sumnjam da ćemo mi ovim protokolarnim putem doći do tog objašnjenja - dakle, nama treba podatak koliko sudija zaista poseduje dvojno državljanstvo, obavlja sudijsku funkciju, posebno kada je reč o državljanstvima zemalja u neposrednom okruženju. To nam je neophodno da bismo učestvovali u raspravi o pojedinostima zakona koji reguliše tu oblast. Mislim da, to vam sad odmah najavljujem, imamo problem zato što niko do sada nije uočio jednu nejasnoću koja može na terenu, u praksi da dovede do određenih problema.
Hvala vam unapred. Pretpostavljam da vi možete da dođete do tog podatka pre nego mi sa ove strane, jer zaista su rokovi nedefinisani, nažalost, potraje mesec, dva, tri, a zakon prođe, tako da vam unapred zahvaljujem na ovom pojašnjenju.