Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dragi građani, ovoga puta bih se posebno osvrnula na Zakon o uspostavljanju sistema za upravljanje kohezionom politikom. Zakon je veoma važan, ne samo zbog toga što je deo naše evropske agende, nego i pre svega što će pripremiti našu državu i naše institucije da se što lakše suočimo i odgovorimo sa pitanjima koja nam tek predstoje i koja nas očekuju.
Mnogi se pitaju šta zapravo znači koheziona politika. U EU to je važan alat solidarnosti čiji je cilj da smanji razlike u nivou ekonomske i svake druge razvijenosti između različitih delova Evrope. Pojam kohezione politike mi bi mogli slobodno da prevedemo kao ravnomerni regionalni razvoj.
Tačno je da će ovaj zakon stupiti na snagu tek u trenutku kada naša država uđe u Evropsku uniju, ali je takođe tačno da mi moramo biti spremni da ne bismo došli u situaciju kao što je npr. Hrvatska, Rumunija i Bugarska, da prosto nisu bile spremne i u prvim godinama po ulasku u Evropsku uniju su uspele da iskoriste manje od 20% raspoloživih sredstava iz evropskih fondova.
Takođe je važno da se zna da usvajanje ovog zakona u ovom trenutku ne povlači ni jedan jedini dinar iz državnog budžeta. Mi prosto na vreme gradimo sistem, gradimo aparat. Naši kadrovi će morati da prođu obuke. Naše agencije će morati na vreme da se akredituju, da dobiju licence.
Prosto, nije racionalno čekati da uđemo u EU, pa tek onda da usvajamo ovaj zakon, jer u trenutku kad postanemo punopravan član EU na raspolaganju će nam biti milijarde i zbog toga već onda moramo imati sistem koji je akreditovan, transparentan i kompetentan za upravljanje projektima.
Još jednom da se vratim na pitanje zašto mi npr. još uvek nismo otvorili Klaster 3 koji je odavno spreman. Čak nam je i Evropska komisija to priznala. E, tu je odgovor prosto u političkoj sferi, jer Srbija mudro čuva svoj suverenitet, a pre svega vojnu neutralnost koja je u ovim turbulentnim i stresnim vremenima neprocenjivo bitna. Valjda je to svakome jasno i očigledno.
E, tu vojnu neutralnost i grčevitu borbu za zadržavanje suvereniteta države Brisel prosto ne može da oprosti. Ali, nema veze, mi usvajamo dobre zakone, spremni smo za svaku situaciju, naš državni brod čvrsto stoji u trenutnoj neurotičnoj i stresnoj geopolitičkoj situaciji i to je prosto svima jasno. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, kolege poslanici, dragi građani, pre svega izražavam najveće zadovoljstvo što je konačno u skupštinsku proceduru ušao dugo očekivani set zakona o pravosuđu.
Najpre bih se osvrnula na izmene i dopune Zakona o Javnom tužilaštvu, iz razloga što su ove izmene zaista urgentne i neophodne, jer mnogo postupaka Javnog tužilaštva prosto izaziva nepoverenje kod građana.
Na primer, Tužilaštvo za organizovani kriminal je pokrenulo krivični postupak finansijske istrage brze pruge Beograd-Budimpešta i objavilo da je naneta šteta državnom budžetu u vrednosti od 115 miliona dolara. Ono što je veoma upitno ovde je kako su uopšte došli do te cifre, jer su tek pet meseci posle podizanja krivične prijave naručili ekonomsko-finansijsko veštačenje?
Dogodilo se još nešto što više izaziva nepoverenje građana u tužilaštvo. Naime, krajem prošle godine je održana jedna od sednica Odbora za pravosuđe, čiji sam član, i na toj sednici je bio prosto red da se pojavi vrhovna tužiteljka. Zašto? Zato što smo razmatrali izveštaj o radu i vrhovne tužiteljke i izveštaj o radu kompletnog tužilaštva za poslednje četiri godine. Gospođa tužiteljka je izvolela ne doći i ne pojaviti se na skupštinskom odboru. Na taj način je pokazala pre svega izuzetno nepoštovanje prema Skupštini kao instituciji a opet, na drugoj strani, ona je direktno prekršila Ustav, konkretno član 156. stav 1. koji jasno kaže da vrhovni javni tužilac za svoj rad i rad tužilaštva odgovara Skupštini.
Takođe je frapantna cifra od 152 miliona evra isplaćena iz državne kase kao nadoknada onima koje je tužilaštvo optužilo i pritvorilo, a kasnije nije uspelo pred sudom da dokaže njihovu krivicu.
Još jedan nonsens u vezi sa tužilaštvom. U članu 31. Zakona o tužilaštvu stoji da je tužilaštvo jedino nadležno za sopstvenu međunarodnu saradnju. Drugim rečima, ono ne mora da pita nikoga kakve će međunarodne sporazume da potpisuje, na kakve će seminare da ide, na kakve će obuke da ide, pa nam se, nažalost, dugo godina unazad dešavala loša praksa da su nam tužioci vrlo često bili polaznici raznoraznih seminara i obuka koje plaćaju strane organizacije, čak i strane vlade i strane ambasade. Da ne upotrebim neku grublju reč, ovo je najblaže rečeno sumnjivo. Naravno, ubuduće neće oni moći sami sebi da određuju sa kim će sarađivati i na koje će seminare ići, moraće da rade to uz saglasnost Ministarstva pravde.
Uopšte, mnogo je stvari u radu tužilaštva koje izazivaju nepoverenje kod građana i uznemirenost javnosti. Evo još jednog frapantnog primera. Organizovanu terorističku grupu, za koju je dokazano da je radila protiv države, da je spremala državni udar, tužilaštvo pušta na slobodu posle dva meseca. Prosto, neverovatno.
Što se tiče zakona o sudijama, rešenje da predsednici osnovnih sudova koji zadovolje kriterijume Visokog saveta, koji su radili dobro, logično je da oni imaju
13/3 GD/LjL
pravo na još jedan mandat. Zašto kvariti dobru praksu, zašto kvariti nešto što je dobro? Takođe, mislim da je odlično rešenje da Beograd dobije bar još jedan sud. Kažem bar još jedan. I to je malo i to je nedovoljno, pre svega imajući u vidu načelo efikasnosti sudova i načelo, odnosno princip i pravo građana na suđenje i presuđivanje u razumnom roku.
Sve u svemu, dugo očekivani odlični predlozi izmena zakona koji će povratiti poljuljano poverenje građana, uliti pravnu sigurnost i, pre svega, pozvati na odgovornost određene delove pravosuđa koji, kako sada stvari stoje, izgleda da su se otuđili od naroda i od države. Zbog toga vas, drage kolege, pozivam da u danu za glasanje podržimo ove predloge izmene zakona jer pravda i pravo drži gradove i državu, kako reče naš mudri narod, još od Cara Dušana. Zahvaljujem.
14/1 TĐ/JG 12.15 – 12.25
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, uvažene kolege, dragi građani, da malo vratimo loptu i da se smirimo, danas je na dnevnom redu jedan od najvažnijih zakona - Zakon o budžetu. Ukratko, državni budžet je u stvari novčanik države koji prikazuje koliko novca u državi ima, odakle dolazi taj novac i na šta će se trošiti uz zakonsku obavezu da se taj novac troši po zakonu, namenski i efikasno i zato se u stvari i donosi Zakon o budžetu.
U trenutku kada ceo svet trese kriza za krizom, korona, rat u Ukrajini, rat na Bliskom istoku, energetska kriza, naša država i ekonomija naše države pokazuju izuzetnu otpornost i vitalnost, tako da će budžet za narednu godinu biti veći za 2,9% od ovogodišnjeg budžeta, što će reći potrošićemo više nego što smo ove godine, što će reći zaradili smo više nego što smo ove godine.
To znači da je prosečna plata, koja je u ovom trenutku 1.022 evra, ovim budžetom projektovana da bude 1.174 evra. Poređenja radi prosečna plata 2010. godine je bila 331 evro. Budžet predviđa i garantuje da će minimalna zarada već u januaru naredne godine biti 64.554 dinara. U vezi sa tim možemo sa zadovoljstvom da konstatujemo da smo nekada govorili o cifri od 350 hiljada ljudi koji primaju minimalnu zaradu, a sada i danas ta cifra glasi 91 hiljada ljudi. Penzije konstantno i lepo rastu, tako da imamo projektovan cilj da prosečna penzija u decembru 2027. godine iznosi 650 evra.
Ovo su sve lako proverljive cifre, a sada bih se posebno osvrnula na budžete dva ministarstva. Zašto baš ta dva ministarstva, jer su to ministarstva koja se bave najranjivijim pripadnicima našeg društva, a to je Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo za brigu o porodici.
Što se tiče Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka pitanja njegov budžet će u 2026. godini biti veći za 11 milijardi. Najveći deo ovog novca će otići na prava korisnika, tj. onih najugroženijih članova naše zajednice. To su korisnici raznih prava socijalne pomoći, nosioci prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite, hraniteljske porodice, naši veterani, porodice palih boraca.
Posebno je značajno što će ovo ministarstvo iz svog budžeta nastaviti da neguje ono što se zove kultura sećanja, onaj manir u društvu koji je prosto ova vlast ustanovila. Setimo se da nismo smeli da pomenemo ni „Oluju“ ni NATO agresiju, da je nazovemo agresijom, prosto nazvali smo stvari svojim pravim imenom.
Takođe, ovo ministarstvo iz budžeta održava sve ratne i vojne memorijale, kako u zemlji, tako i van zemlje, kao što su Kajmakčalan, Zejtinlik, Vido. Svedočili smo ovih dana i otvaranju spomenika Čučuk Stani. Razmatra se o projektu podizanja spomenika Milošu Obiliću. Sve su to neke vrlo važne stvari za našu zajednicu i da ne nabrajam dalje. Valjda je svima jasno da je svaki dinar uložen u kulturu sećanja, u stvari uložen dinar u našu budućnost.
Uopšte nije bez značaja, ako ćemo pravo da govorimo, što se u poslednjem periodu na čelu ovakvog ministarstva uglavnom nalaze osvedočene baš, baš patriote, kao što je gospodin Selaković, kao što je trenutno gospođa Milica Đurđević Stamenkovski.
Što se tiče Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, njegov budžet je uvećan za rekordnih 33%. To je ministarstvo koje je u ovoj podeli najviše dobilo i skoro polovina ovog budžeta će otići na subvencije mladim majkama za kupovinu svoje prve nekretnine. Priznaćete, velika je stvar za nekoga ko nema svoj krov nad glavom da ga država pomogne sa poklonom od 20 hiljada evra.
Takođe, ne manje značajno je to što je ovo ministarstvo zaduženo za tzv. Alimentacioni fond, a znajući narav gospodin Siniše Malog, ministra finansija, verujem da će čak iz budžetske rezerve hteti da nadomesti sredstva za isplatu alimentacija, ukoliko bude veći broj zahteva od onih koje je ministarstvo predvidelo.
Dalje, ministarstvo u okviru svog budžeta je opredelilo i dosta novca za saradnju sa udruženjima i, ono što je takođe značajno, opredelilo je i deo novca za saradnju sa lokalnim samoupravama. Tako da će već u martu mesecu biti raspisan javni poziv lokalnim samoupravama gde će Ministarstvo za brigu o porodici učestvovati u, na primer, obnovi, renoviranju ili čak izgradnji predškolskih ustanova. Cilj nam je da svako dete ima svoje mesto u vrtiću i da se te famozne liste čekanja konačno ukinu.
Dakle, oba ova ministarstva sa mnogo sluha, sa mnogo razumevanja i sa mnogo dobre volje i dobrih namera prema najugroženijim kategorijama našeg stanovništva namenili su novac iz svog budžeta.
Da zaključim, plate rastu, penzije rastu, grade se pruge, putevi, infrastruktura uopšte. Naša zemlja je prošle godine bila najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Imamo 55 tona zlata, 29 milijardi deviznih rezervi, već više od decenije stabilan devizni kurs, stopa nezaposlenosti je na istorijskom minimumu. Dakle, država je stabilna, vitalna, otporna na krize. Živela naša država, živela Srbija. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući uvažene kolege narodni poslanici, dragi sugrađani. Eh, na dnevnom redu ove sednice našeg odbora je eh, organizacija četiri javna slušanja koja su predviđena za narednu nedelju. Jedna od glavnih kritika je bilo, bila ta da prosto nema dovoljno vremena, da je rok prek-prekratak, da su ubr-zano termini zakazani za nekoga ko je u materiji, za nekoga ko je zainteresovan šest, sedam, osam i devet dana. Ove, od današnjeg dana je sasvim dovoljno da se pripremi i da ozbiljno uzme učešće u javnom slušanju. Eh, posebno zbog toga što je ova tema izbornih zakona već dugo u opticaju, i evo, konačno smo, ćemo uskoro dočekati da uđu u proceduru.
Eh, to je jako dobro, pre svega zbog toga što će se, eh, mm, njihov konačni efekat će poboljšati izborni proces. Eh, naročito sam zainteresovana za ove zakone u oblasti eh, takozvane obuke ili edukacije članova izbornih komisija. Eh, svi će biti članovi izbornih komisija obavezni da prođu eh, kompetentnu obuku. Što bi rekli, isto će biti obučeni i naši i vaši, to kažem opoziciji, tako da najviše problema je bilo u tumačenju, različitom tumačenju izbornog procesa, tako da ćemo već jedanput eh, nadam se, imati zajednički stav cele izborne komisije o tome šta su važeći listići, šta su nevažeći listići, ko g-može da glasa kod kuće, ko može da glasa uz pratnju trećeg lica, kako se zapopunjava zapisnik, šta je važeći zapisnik, šta je nevažeći zapisnik, tako da ćemo eh, imati komisiju koja je obučena po istom šablonu na isti način i nadam se da ćemo na taj način sprečiti mnoge probleme koji se u stvari dešavaju redovno na svakom biračkom mestu i pri-prilikom svih izbora. Zahvaljujem
Poštovani predsedavajući. Uvaženi gospodine Damjanoviću, drage kolege i koleginice narodni poslanici. Današnja odluka je čisto proceduralnog karaktera. Radi se o uskla-usklađivanju kadrovskog plana i sistematizacije sa novim zakonodavstvom. Ne zapošljava se niko nov. Ne ulazi se u državni budžet sa još dodatnim sredstvima, tako da ovde apsolutno nema ništa sporno i ne vidim razloga da mi ovo ne usvojimo ovu odluku i zato vas pozivam sve da glasate. Što se tiče delovanja i dejstvovanja Agencije, ja imam jedno iskustvo, lično, ovaj ja sam zakasnila pre godinu dana sa prijavom podataka o imovini. Nije bilo nikakve promene. Ovaj, nekih osamnaest dana tačno sam zakasnila, osamnaesti dan ja sam dobila opomenu i to vrlo ozbiljnu opomenu. Jedva sam ja uspela da se opravdam u silnoj prepisci, da opravdam svoje razloge.
Bili su zdravstvene prirode, zašto nisam u tačno propisanom roku prija-, i na kraju sam dobila opomenu. Prema tome, nisam bila zaštićena. Eto, tako da se zna.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, erm, drage kolege, erm poslanici. Pošto, erm, rektor nije odgovorio na ovoj sednici ni na jedno pitanje o bezbednosti, erm, na fakultetima, a pošto nam ide upis uskoro, erm, ja ga sad ovom prilikom pitam kakva je njegova poruka roditeljima dece koje će upisati fakultet, ko brine o bezbednosti njihove dece i da li su prepušteni sa-sami sebi ili već ko zna kome? Zahvaljujem. Ne bih više oduzimala dragoceno vreme.
(Kragujevac, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik | Skupština grada Kragujevca | Grad | Mesečno | 21000.00 | RSD | 01.09.2020 - |