Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani, izmena izbornih zakona inicirana je, između ostalog, preporukama Posmatračke misije Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o parlamentarnim izborima održanim u Srbiji 17. decembra 2023. godine.
Predložene izmene i dopune izbornih zakona pre svega će doprineti većoj transparentnosti izbornog procesa, većem profesionalizmu struktura koje sprovode izbore, a tu pre svega mislim na gradske i opštinske izborne komisije i biračke odbore.
Naime, izmene izbornih zakona koje se odnose na obavezu da svi članovi komisija i odbora moraju priložiti potvrdu RIK-a o završenoj obuci za sprovođenje izbornog procesa u startu će otkloniti sve ono što smo do sada slušali, a tiče se problema koji su postojali u tumačenju izbornih radnji u periodu pre, u toku ili nakon glasanja, u smislu da pojedini članovi komisija ili biračkih odbora u konkretnim situacijama imaju potpuno različito mišljenje šta je to zakonito a šta ne, šta je dozvoljeno a šta ne.
Na primer, najčešće različiti stavovi su bili kod pitanja da li izborna komisija može da pruži pomoć potencijalnim predlagačima izbornih lista u smislu davanja osnovnih tehničkih instrukcija o dokumentaciji potrebnoj za predlaganje, zatim šta se smatra važećim, a šta nevažećim glasačkim listićem, dalje, da li može birač koji nije dobio obaveštenje da glasa, da li mogu birači koji su u momentu glasanja u bolnici da glasaju i slično.
Uvođenje obavezne obuke podiže u stvari profesionalnost izborne administracije, jer članovi organa koji su prošli standardizovanu obuku bolje poznaju procedure, propise iz svoje nadležnosti, što drastično smanjuje mogućnost različitih tumačenja, a samim tim i grešaka tokom izbornog procesa.
Obuka koja se uvodi kao obavezna za sve koji hoće da učestvuju u izbornom procesu kao deo komisija ili biračkih odbora doprinosi samim tim ujednačenoj primeni izbornih pravila bez mogućnosti dodatnih tumačenja istih. Takođe, mislim da obučenost komisija i biračkih odbora, sa jedne strane, jača i poverenje građana u izborni sistem, jer kada javnost zna da su svi učesnici u sprovođenju izbora prošli istovetnu obuku, da su obučeni kompetentni, veća je verovatnoća da će rezultate izbora smatrati legitimnim, a sa druge strane, ovo sve predstavlja vid prevencije nepravilnosti i
10/2 MZ/MO
zloupotreba, jer je logično da obučeni ljudi lakše prepoznaju neregularnosti i znaju kako da reaguju u skladu sa zakonom, što samim tim povećava integritet izbornog procesa i osigurava visok standard sprovođenja izbornog procesa.
Što se tiče izmena koje se odnose na to da birač u postupku predlaganja izbornih lista i pripreme dokumentacije za predlaganje kandidata može svojim potpisom da podrži više izbornih lista, smatram da su to dobre izmene jer se na neki način proširuje sloboda izbora. Naime, svi smo mi u razgovoru sa biračima ili našim prijateljima, rođacima bili u prilici da čujemo da se nekome sviđa iz stranačkog programa ili kampanje jedne opcije jedan deo, a kod neke druge opcije sviđa im se drugi deo, odnosno dešava se da birači, odnosno građani dele stavove više opcija. Sada će ovakva odredba omogućiti da birač svojim potpisom može da podrži više lista i više kandidata, čime se stvara mogućnost uključenja više ljudi u izborni proces, čak i oni ljudi koji su još uvek neodlučni i koji na taj način ne znaju za koga će se opredeliti, e, oni će ovog puta do dana glasanja, na neki način prateći kampanje, prateći programe nekoliko opcija, prosto odlučiti kome će dati svoj glas i učestvovaće u izborima.
Što se tiče izmena koje se odnose na mogućnost učešća grupa građana kao grupa građana koje zastupaju interese neke od nacionalnih manjina, mislim da se na ovaj način još više doprinosi jačanju demokratije, inkluzije i ravnopravnosti svih građana naše republike.
Navedene izmene praktično proširuju prostor političkog učešća grupa građana koje u ovim izmenama dobijaju priliku da direktno učestvuju u političkom životu izražavajući stavove nacionalnih manjina, jer do sada su ovu mogućnost imale samo registrovane političke stranke nacionalnih manjina.
Smatram da je ova mogućnost dobra, iz razloga što će ovakve grupe građana najverovatnije nastati iz samih zajednica nacionalnih manjina, što znači da mogu veoma autentično da predstavljaju konkretne probleme i interese određenih nacionalnih manjina.
Ova predložena odredba povećava verovatnoću da će se u državnim institucijama čuti glas i onih koji su ranije bili manje vidljivi, a ujedno doprineti i jačanju lokalne demokratije u manjim lokalnim sredinama, gde možda ne postoje snažne manjinske stranke i baš tu organizovane grupe građana mogu lakše da se organizuju i da zastupaju interese svoje zajednice.
Predložene izmene i dopune izbornih zakona su odlične, u skladu su sa evropskim standardima, u skladu su sa zakonodavstvom naše države, doprineće boljem izbornom procesu, doprineće legitimitetu izbora, doprineće svima nama.
Zato vas pozivam da glasate za ove izmene. Živela Srbija! Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dragi građani, ovoga puta bih se posebno osvrnula na Zakon o uspostavljanju sistema za upravljanje kohezionom politikom. Zakon je veoma važan, ne samo zbog toga što je deo naše evropske agende, nego i pre svega što će pripremiti našu državu i naše institucije da se što lakše suočimo i odgovorimo sa pitanjima koja nam tek predstoje i koja nas očekuju.
Mnogi se pitaju šta zapravo znači koheziona politika. U EU to je važan alat solidarnosti čiji je cilj da smanji razlike u nivou ekonomske i svake druge razvijenosti između različitih delova Evrope. Pojam kohezione politike mi bi mogli slobodno da prevedemo kao ravnomerni regionalni razvoj.
Tačno je da će ovaj zakon stupiti na snagu tek u trenutku kada naša država uđe u Evropsku uniju, ali je takođe tačno da mi moramo biti spremni da ne bismo došli u situaciju kao što je npr. Hrvatska, Rumunija i Bugarska, da prosto nisu bile spremne i u prvim godinama po ulasku u Evropsku uniju su uspele da iskoriste manje od 20% raspoloživih sredstava iz evropskih fondova.
Takođe je važno da se zna da usvajanje ovog zakona u ovom trenutku ne povlači ni jedan jedini dinar iz državnog budžeta. Mi prosto na vreme gradimo sistem, gradimo aparat. Naši kadrovi će morati da prođu obuke. Naše agencije će morati na vreme da se akredituju, da dobiju licence.
Prosto, nije racionalno čekati da uđemo u EU, pa tek onda da usvajamo ovaj zakon, jer u trenutku kad postanemo punopravan član EU na raspolaganju će nam biti milijarde i zbog toga već onda moramo imati sistem koji je akreditovan, transparentan i kompetentan za upravljanje projektima.
Još jednom da se vratim na pitanje zašto mi npr. još uvek nismo otvorili Klaster 3 koji je odavno spreman. Čak nam je i Evropska komisija to priznala. E, tu je odgovor prosto u političkoj sferi, jer Srbija mudro čuva svoj suverenitet, a pre svega vojnu neutralnost koja je u ovim turbulentnim i stresnim vremenima neprocenjivo bitna. Valjda je to svakome jasno i očigledno.
E, tu vojnu neutralnost i grčevitu borbu za zadržavanje suvereniteta države Brisel prosto ne može da oprosti. Ali, nema veze, mi usvajamo dobre zakone, spremni smo za svaku situaciju, naš državni brod čvrsto stoji u trenutnoj neurotičnoj i stresnoj geopolitičkoj situaciji i to je prosto svima jasno. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, kolege poslanici, dragi građani, pre svega izražavam najveće zadovoljstvo što je konačno u skupštinsku proceduru ušao dugo očekivani set zakona o pravosuđu.
Najpre bih se osvrnula na izmene i dopune Zakona o Javnom tužilaštvu, iz razloga što su ove izmene zaista urgentne i neophodne, jer mnogo postupaka Javnog tužilaštva prosto izaziva nepoverenje kod građana.
Na primer, Tužilaštvo za organizovani kriminal je pokrenulo krivični postupak finansijske istrage brze pruge Beograd-Budimpešta i objavilo da je naneta šteta državnom budžetu u vrednosti od 115 miliona dolara. Ono što je veoma upitno ovde je kako su uopšte došli do te cifre, jer su tek pet meseci posle podizanja krivične prijave naručili ekonomsko-finansijsko veštačenje?
Dogodilo se još nešto što više izaziva nepoverenje građana u tužilaštvo. Naime, krajem prošle godine je održana jedna od sednica Odbora za pravosuđe, čiji sam član, i na toj sednici je bio prosto red da se pojavi vrhovna tužiteljka. Zašto? Zato što smo razmatrali izveštaj o radu i vrhovne tužiteljke i izveštaj o radu kompletnog tužilaštva za poslednje četiri godine. Gospođa tužiteljka je izvolela ne doći i ne pojaviti se na skupštinskom odboru. Na taj način je pokazala pre svega izuzetno nepoštovanje prema Skupštini kao instituciji a opet, na drugoj strani, ona je direktno prekršila Ustav, konkretno član 156. stav 1. koji jasno kaže da vrhovni javni tužilac za svoj rad i rad tužilaštva odgovara Skupštini.
Takođe je frapantna cifra od 152 miliona evra isplaćena iz državne kase kao nadoknada onima koje je tužilaštvo optužilo i pritvorilo, a kasnije nije uspelo pred sudom da dokaže njihovu krivicu.
Još jedan nonsens u vezi sa tužilaštvom. U članu 31. Zakona o tužilaštvu stoji da je tužilaštvo jedino nadležno za sopstvenu međunarodnu saradnju. Drugim rečima, ono ne mora da pita nikoga kakve će međunarodne sporazume da potpisuje, na kakve će seminare da ide, na kakve će obuke da ide, pa nam se, nažalost, dugo godina unazad dešavala loša praksa da su nam tužioci vrlo često bili polaznici raznoraznih seminara i obuka koje plaćaju strane organizacije, čak i strane vlade i strane ambasade. Da ne upotrebim neku grublju reč, ovo je najblaže rečeno sumnjivo. Naravno, ubuduće neće oni moći sami sebi da određuju sa kim će sarađivati i na koje će seminare ići, moraće da rade to uz saglasnost Ministarstva pravde.
Uopšte, mnogo je stvari u radu tužilaštva koje izazivaju nepoverenje kod građana i uznemirenost javnosti. Evo još jednog frapantnog primera. Organizovanu terorističku grupu, za koju je dokazano da je radila protiv države, da je spremala državni udar, tužilaštvo pušta na slobodu posle dva meseca. Prosto, neverovatno.
Što se tiče zakona o sudijama, rešenje da predsednici osnovnih sudova koji zadovolje kriterijume Visokog saveta, koji su radili dobro, logično je da oni imaju
13/3 GD/LjL
pravo na još jedan mandat. Zašto kvariti dobru praksu, zašto kvariti nešto što je dobro? Takođe, mislim da je odlično rešenje da Beograd dobije bar još jedan sud. Kažem bar još jedan. I to je malo i to je nedovoljno, pre svega imajući u vidu načelo efikasnosti sudova i načelo, odnosno princip i pravo građana na suđenje i presuđivanje u razumnom roku.
Sve u svemu, dugo očekivani odlični predlozi izmena zakona koji će povratiti poljuljano poverenje građana, uliti pravnu sigurnost i, pre svega, pozvati na odgovornost određene delove pravosuđa koji, kako sada stvari stoje, izgleda da su se otuđili od naroda i od države. Zbog toga vas, drage kolege, pozivam da u danu za glasanje podržimo ove predloge izmene zakona jer pravda i pravo drži gradove i državu, kako reče naš mudri narod, još od Cara Dušana. Zahvaljujem.
14/1 TĐ/JG 12.15 – 12.25
Poštovani predsedavajući uvažene kolege narodni poslanici, dragi sugrađani. Eh, na dnevnom redu ove sednice našeg odbora je eh, organizacija četiri javna slušanja koja su predviđena za narednu nedelju. Jedna od glavnih kritika je bilo, bila ta da prosto nema dovoljno vremena, da je rok prek-prekratak, da su ubr-zano termini zakazani za nekoga ko je u materiji, za nekoga ko je zainteresovan šest, sedam, osam i devet dana. Ove, od današnjeg dana je sasvim dovoljno da se pripremi i da ozbiljno uzme učešće u javnom slušanju. Eh, posebno zbog toga što je ova tema izbornih zakona već dugo u opticaju, i evo, konačno smo, ćemo uskoro dočekati da uđu u proceduru.
Eh, to je jako dobro, pre svega zbog toga što će se, eh, mm, njihov konačni efekat će poboljšati izborni proces. Eh, naročito sam zainteresovana za ove zakone u oblasti eh, takozvane obuke ili edukacije članova izbornih komisija. Eh, svi će biti članovi izbornih komisija obavezni da prođu eh, kompetentnu obuku. Što bi rekli, isto će biti obučeni i naši i vaši, to kažem opoziciji, tako da najviše problema je bilo u tumačenju, različitom tumačenju izbornog procesa, tako da ćemo već jedanput eh, nadam se, imati zajednički stav cele izborne komisije o tome šta su važeći listići, šta su nevažeći listići, ko g-može da glasa kod kuće, ko može da glasa uz pratnju trećeg lica, kako se zapopunjava zapisnik, šta je važeći zapisnik, šta je nevažeći zapisnik, tako da ćemo eh, imati komisiju koja je obučena po istom šablonu na isti način i nadam se da ćemo na taj način sprečiti mnoge probleme koji se u stvari dešavaju redovno na svakom biračkom mestu i pri-prilikom svih izbora. Zahvaljujem
Poštovani predsedavajući. Uvaženi gospodine Damjanoviću, drage kolege i koleginice narodni poslanici. Današnja odluka je čisto proceduralnog karaktera. Radi se o uskla-usklađivanju kadrovskog plana i sistematizacije sa novim zakonodavstvom. Ne zapošljava se niko nov. Ne ulazi se u državni budžet sa još dodatnim sredstvima, tako da ovde apsolutno nema ništa sporno i ne vidim razloga da mi ovo ne usvojimo ovu odluku i zato vas pozivam sve da glasate. Što se tiče delovanja i dejstvovanja Agencije, ja imam jedno iskustvo, lično, ovaj ja sam zakasnila pre godinu dana sa prijavom podataka o imovini. Nije bilo nikakve promene. Ovaj, nekih osamnaest dana tačno sam zakasnila, osamnaesti dan ja sam dobila opomenu i to vrlo ozbiljnu opomenu. Jedva sam ja uspela da se opravdam u silnoj prepisci, da opravdam svoje razloge.
Bili su zdravstvene prirode, zašto nisam u tačno propisanom roku prija-, i na kraju sam dobila opomenu. Prema tome, nisam bila zaštićena. Eto, tako da se zna.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, erm, drage kolege, erm poslanici. Pošto, erm, rektor nije odgovorio na ovoj sednici ni na jedno pitanje o bezbednosti, erm, na fakultetima, a pošto nam ide upis uskoro, erm, ja ga sad ovom prilikom pitam kakva je njegova poruka roditeljima dece koje će upisati fakultet, ko brine o bezbednosti njihove dece i da li su prepušteni sa-sami sebi ili već ko zna kome? Zahvaljujem. Ne bih više oduzimala dragoceno vreme.
(Kragujevac, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik | Skupština grada Kragujevca | Grad | Mesečno | 21000.00 | RSD | 01.09.2020 - |