Dame i gospodo narodni poslanici, razmišljao sam da odustanem od diskusije, jer me malo uplašio gospodin Čeda Jovanović kada je zapretio svim poslanicima koji ne podrže ovaj zakon da podržavaju nekakvog direktora Kliničkog centra. Međutim, mislim da ipak u Skupštini treba da se čuje i malo drugačije mišljenje, da se zakon pogleda i sa druge strane, da se otvore neke dileme, a ministar je tu i mislim da je kompetentan i može da odgovori na sva pitanja. Na prvi pogled naziv zakona, zakon o javnim nabavkama, ukazuje na običan zakon, a pogotovo građanima Srbije ne ukazuje na to da se radi o vrlo ozbiljnom zakonu koji je jedno opasno oružje koje, ako se pogrešno upotrebi, može da izazove velike posledice.
Zašto ovo kažem? Javne nabavke pokrivaju, kako ministar reče, preko 50% bruto nacionalnog dohotka. Znači, radi se o izuzetno velikim parama koje ova država izdvaja za nabavku. Ne negirajući želju gospodina ministra da stane na put sitnim korupcijama, od kojih niko u ovoj zemlji možda nije bio imun, pokušao bih s druge strane malo da osvetlim motive donošenja ovakvog zakona. Može jedan od motiva ovakvog zakona, u ovakvom tekstu, da bude i strah od brzog gubitka vlasti ove vlade koja je opkoljena moćnim finansijskim lobijima i pod pritiskom ukrupnjava velike nabavke. Tako stvara mogućnost da eliminiše male korupcije, ali da stvori ogromne korupcije. Ako je direktor Kliničkog centra plaćao 70.000 maraka, ne znam da li jeste ili nije, onaj koji bude iz fonda za zdravstvo sada nabavljao za desetine milijardi, taj verovatno neće uzimati rokovnike ili nešto drugo.
Moramo pogledati i okruženje iz sveta. Ne možemo tvrditi da dobrim zakonom o braku garantujemo dobar brak. Pogledajte aferu "Lokid" u Japanu, pogledajte 60-tih godina, može da se nađe u literaturi poznat primer Kozlova, direktora Ruske državne agencije za nabavke, a koji je samo na nabavkama masti za piroške napravio najveću pljačku u Sovjetskom Savezu možda u zadnjih 50 godina.
Prema tome, i gospodin Pavlović i
gospodin Srđan vrlo simpatično govore o zakonu, ali previše hvalite jedan ovakav zakon, da je to garancija da neće biti korupcije; prihvatam da neće biti sitnih korupcija. Daje se mogućnost; objektivno, ona postoji. Ako neko raspolaže sredstvima od nekoliko milijardi (pominju se cifre do 50 milijardi), ss velikim nabavkama, pogotovo kada se uključe strane kompanije, može da dođe do pojave velikih korupcija. Ovim možemo napraviti neku uštedu da u zatvorima smanjimo broj mesta, jer ako jedan napravi veliku korupciju, to je manje nego kada 100 napravi male korupcije.
Druga stvar koja može da motiviše donošenje ovakvog zakona, to je pritisak moćnih multinacionalnih kompanija na našu Vladu. Svesni smo činjenice da dolaze neke donacije i da multinacionalne kompanije učestvuju u obnovi elektroprivrede i svega ostalog. Međutim, ako realno, potpuno realno pogledamo opasnosti koje stoje, neko političko preganjanje ili ko kojoj stranci pripada, da pogledamo realnosti u oči.
Ako pogledamo slobodu tendera, voleo bih da ministar izađe (i možda posle da polemišemo o tome), i da mi navede samo jednu zemlju u svetu, koja je do ovog stepena liberalizovala sektor javnih nabavki. Znači, da može bilo ko, po bilo kojoj ceni da se javi i da dobije tender jer je u zakonu naglašena najniža cena. Znači, postoji više kriterijuma, ali jedan od osnovnih kriterijuma je najniža cena. Mogu da shvatim želju onoga ko raspolaže budžetom da jeftinije kupi. Međutim, medalja ima dve strane: taj budžet pune oni koji rade na ovom području. Mislim da otvoriti ovako naše tržište, bez ograničenja sa osnovnim faktorom cene, može da bude jako pogubno za privredu koja je u situaciji u kojoj jeste. Čeda kaže - za godinu dana smo doneli zakon. Mislim da druge zemlje nisu nimalo slučajno odugovlačile taj period.
Po meni, ovo liči na pacijenta koji je polomio nogu prekjuče i pošalju ga na rehabilitaciju u banju. Ili, 10-11 igrača sa polomljenim nogama izađe da igra utakmicu protiv svetskog prvaka. Mislim da naša privreda u ovom trenutku apsolutno nije spremna da izdrži konkurenciju i srednjih svetskih firmi; a da ne pričamo zbog čega sve, od beneficiranih kamata, preko obrtnih sredstava, preko stanja privrede, kapaciteta, razaranja, postoje milion analiza koje mogu da se urade.
Šta će se praktično desiti? Da svi nađemo odgovor na to pitanje - da otvorimo tendere, znači ne zadržavamo, bez ikakve rezerve i bez ikakve granice, javiće se strani ponuđači. Čak i u poljoprivrednim proizvodima, jer subvencije su kod nas nikakve. Raspisuje VMA tender za nabavku hrane, jave se hrvatski proizvođači koji kačkavalj, znam sigurno, prodaju po 4,5 marke i imaju 2,5 marke subvenciju vlade, a naš "Mlekoprodukt" iz Zrenjanina lepo 7 maraka. Male su šanse bilo koje srpske firme da u toj konkurenciji dobije posao. Ne zalažem se za monopol, daleko od toga, moramo naše firme da školujemo i da navikamo na konkurenciju.
Da li ovakvo presecanje, i odjednom, može da da strašno negativan rezultat. Neko treba sutra da napuni budžet. Moramo deo od 50 milijardi, odnosno 50% nacionalnog dohotka, da bi ga imali u sledećem krugu, da vratimo onima koji su izdvojili za porez. Kako ćemo da im vratimo? Vratićemo im tako što ćemo im dati posao da imaju od čega da plate porez.
Prema tome, mislim da u tom delu, a bilo je par amandmana, ne treba da se stidimo, odnosno možemo da kažemo i onima koji nas pritiskaju - gospodo, uzmite propise. Pomenuo je kolega propise Svetske trgovinske organizacije. Postoji indeksacija za zemlje u razvoju i tranziciji, koja kaže da je pravo o zaštiti tržišta legalan način poslovanja, da vas niko zbog toga ne kazni. Znači, postoji mogućnost da se zaštitimo. Ne postoji zemlja u svetu koja ima ovako otvoreno tržište.
Ministar je došao iz Francuske. Voleo bih da mi kaže kako da izvezemo mineralnu vodu u Francusku. Stavili su perfidne zaštite, uveli su jedan faktor koji nigde ne postoji, našli su da njihova voda ima stepen elektroprovodljivosti 04 i kažu da vode koje nemaju stepen elektroprovodljivosti 04 ne mogu da uđu na francusko tržište, iako su u svim ostalim elementima bolje od te vode.
Prema tome, plašim se da ovako otvoreno tržište, odnosno ovako naglo otvaranje bez ikakvih rezervi (po meni, a možda nemam dovoljno informacija, ministar može to i da objasni, prihvatam to sa rezervom) daje vrlo slabe šanse srpskoj privredi, industriji i poljoprivredi, jer stanje u kome se nalazi ne garantuje mogućnost da igra utakmicu sa svetskom konkurencijom. Mislim da će nam se to možda vratiti u sledećoj godini, kada privreda zbog takvog stanja ne bude mogla da puni budžet. Onda nećemo imati ni izvor prihoda, da kupimo i to strano.
Mislim da treba prihvatiti amandmane koji idu u tom pravcu - ne davanja apsolutnog monopola, ali nekakve zaštite, bar pod istim uslovima. Mi smo bili toliko blagi, pa smo rekli - pod istim ostalim uslovima prednost dati domaćoj privredi. Mislim da ne treba da se uljuljkujute pričama o perfektnosti zakona.
Malo iritiram gospodina Bogdanovića koga iritiraju maske. Evo, vaša štampa je pisala o nabavci maski za policiju. Slučajno sam iz Kruševca i bio sam u "Trajalu"; poznajem fabriku dobro, oni izvoze u Nemačku, Ameriku, Holandiju, a njihove maske su maske koje svet priznaje. One nisu 2,5 puta.... pa pitanje je sada zašto nisu učestvovali, da li tender nije objavljen u crvenoj "Borbi". Voleo bih da neko pokaže dokumentaciju o kojoj pričam. Platiti 2,5 puta skuplje masku istog kvaliteta kao što je i konkurentna, ukazuje da tendencija korupcije neće biti suzbijena dobrim zakonom. Malopre sam pomenuo aferu "Lokid" iz Japana koji važi za zemlju nekog morala, i iz drugih zemalja bezbroj krupnih afera; što je veće raspolaganje većim parama, mogućnost velike korupcije, pogotovo ako uđu multinacionalne kompanije, još je veća.
Molio bih vas da pogledate još jednom amandmane. Zakoni su dobri u delu u kome mogu da se sprovode. Ovaj zakon, moram i to da kažem, ima dosta prenormiranosti. Kada vidite da je nešto preterano, normirano ispada dobro, to uvek izaziva sumnju. Znam iz sporta, najvažnije utakmice gde je bilo super kontrole su najuspešnije lažirane. Mnogo bolje nego one seoske utakmice dole. Prema tome, prenormiranost, preterano uvođenje normi može da bude izuzetno opasno, jer može da bude paravan za neke druge stvari. Znači, sve je transparentno, sve se vidi, svi gledaju, ceo svet gleda, ali je lažirano.
Prema tome, ne treba da imate toliko samouverenosti i toliko optimizma da će donošenjem zakona sve to da bude idealno i da neće biti novih afera. Zato, mi smo trenutno protiv zakona. Nismo u poziciji da budemo čuvari privrede, ali malo slušajte i Privrednu komoru, pitajte malo one iz Agencije za mala i srednja preduzeća, pitajte sve druge, vidite kako se reaguje, da ne dođemo u situaciju da posle nemamo šta da ispravljamo.

Uvaženo predsedništvo, kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog izmena Poslovnika o radu Narodne skupštine. Ovo je treća izmena od dolaska DOS-a na vlast. Prve dve izmene nagovestile su sumrak parlamentarizma u Srbiji. Ova treća izmena koja je danas na redu zajedno sa one dve u paketu, naročito sa onom drugom koju je predložila DSS, predstavlja, konačno, sumrak srpskog parlamentarizma. Zašto to kažem?

Posle usvajanja ovih izmena i stupanja na snagu ovog poslovnika imaćemo Skupštinu koja ima poslanike koje je birao narod, koji će imati pravo da o zakonima u načelu govore jedan minut i 12 sekundi, možda i više ako neki kolega iz kojih razloga ustupi kolegi vreme.

Imaćemo Skupštinu u kojoj narodni poslanik kome je Ustav dao za pravo da predloži zakon neće imati pravo da predloži amandman na svaki član zakona koji predloži Vlada.

Imaćemo skupštinu u kojoj narodni poslanik neće moći da govori o amandmanima drugih poslanika, imaćemo skupštinu u kojoj će predsednica moći da udalji poslanika na 90 dana, odnosno, kad se to preračuna kalendarski, možda i na godinu dana. Imaćemo, dame i gospodo, skupštinu koja će raditi sa jednom trećinom narodnih poslanika.

Da li je to, dame i gospodo, skupština koju je DOS obećavao narodu Srbije - nije, dame i gospodo, niste obećavali ovakvu skupštinu; ovakve skupštine nema nigde u svetu. Možda ima negde, ali ne tamo gde ste obećavali da dovedete građane Srbije.

Da je SPS predložila ovakav poslovnik, samo predložila a ne usvojila, mi bismo danas ovde imali i OEBS i razne druge svetske organizacije za ljudska prava, razne centre za demokratiju, nezavisne novinare, imali bismo jednu opštu hajku, sa opštom procenom da se radi o diktaturi.

No, nadam se da će se javiti neko od nezavisnih, koji nije preplašen, da će se usuditi da napravi samo jednu prostu poštenu paralelu između poslovnika koji ste nasledili u ovoj skupštini i poslovnika koji ćemo imati posle usvajanja ovih izmena.

Hteo bih da kažem nešto o suštini svega ovoga. Znači, ovo su forme, bitna je suština. Suština, dame i gospodo, svega ovoga je uvođenje Srbije u postepenu diktaturu; cilj svega ovoga je jasno definisan i konsekventno sproveden: uvođenje Srbije u diktaturu kroz tri faze - prva, ukidanje predsednika Srbije, predsedniku su oduzeta ustavna ovlašćenja, on se nalazi ko zna gde; znači, nemamo predsednika Srbije; druga, nemamo Ustavni sud, već dve godine ne funkcioniše Ustavni sud; znači, dve stepenice diktature su sprovedene; treći i najvažniji stepen, koji se sprovodi veoma konsekventno, veoma perfidno i veoma dobro, to je apsolutno dezavuisanje parlamenta kroz više faza. Tu je gospodin Jovanović u pravu, moj prezimenjak Čeda Jovanović, trenutno je u Srbiji najomraženiji organ, odnosno institucija sa najnižim rejtingom, sa ocenom jedan, možda i minus jedan, jeste Parlament Srbije i to nije, dame i gospodo, slučajno. Reći ću vam zašto: to je deo strategije koju su sprovela gospoda iz DOS-a, od kojih neki sada, kad su završili posao, napuštaju parlament; to je deo jedne velike strategije.

Prvo, institucionalno poniziti parlament; znači kroz poslovnik dati poslaniku minut i 20 sekundi, ne dati mu pravo da podnosi amandman, isterati ga sa sednice Skupštine, udaljiti ga 90 dana, kod građana stvoriti sliku da je poslanik niko i ništa. To je prva faza.

Druga faza - selektivnom primenom poslovnika, veoma konsekventno, selektivno iritirati poslanike, generisati incidente, predstaviti poslanike kao siledžije. To nije dovoljno da narod stekne utisak o parlamentu.

Treća faza, predstaviti poslanike kao neradnike, kao ljude koji pričaju o nečemu bez veze. Vlada je to radila jako perfidno. Pogledajte, 150 tačaka dnevnog reda, stotinu tačaka potpuno trivijalno, bez ikakve veze sa narodom. I narod gleda skupštinu i kaže - dok mi teško živimo, pogledajte o čemu ovi pričaju.

Pa na to RTS - DOS-ovizija; evo, pogledajte sada prenos, 70 posto trajanja prenosa pokazuje poslanike DOS-a kako čitaju novine i rešavaju ukrštene reči. Ne slučajno, narod identifikuje sve poslanike, odnosno identifikuje parlament sa time i kaže - gledajte ove, ovi pričaju o bezveznim stvarima, ovi non-stop čitaju novine, šta će nam takav parlament.

Četvrta faza - prikazati poslanike kao jako privilegovane ljude, i tu su određena gospoda velemajstori tračeva. Vratimo se unazad, pogledajte priču o zebri. Gospodin nacrtao zebru, narod kaže - poslanici, pa vama posebna zebra treba da pređete, pa šta vi radite, to su privilegije.

Pogledajte priču, pogledajte gospodo, radi se o svima nama, o našoj deci i našim unučićima, pogledajte aferu sa kolačima - deset dana je DOS-ova štampa, koja je pod kontrolom DOS-a, pričala o kolačima, o poslanicima koji, eto, malo im je svega, hoće kolača, dok narod nema hleba. Apsolutno iskonstruisana priča, da bi se unizio ugled Parlamenta.

Dalje, dame i gospodo, orkestrirana priča o visokim primanjima poslanika, najosetljivije tačke gde narod reaguje, priča o velikim primanjima poslanika. Evo, otvorite zadnje novine - basnoslovna primanja poslanika DSS. Kakva primanja? Pa, recite narodu da poslanik iz Beograda ima platu 19.000, odnosno 20.000, zavisno od minulog rada. Stvarate utisak kod naroda, i stvorili ste ga; najnegativnije ocenjena institucija je Parlament, najnegativniji u Parlamentu su poslanici.

Znači, narodu je dosta parlamenta. Ali, zašto, dame i gospodo, to, ko ima svoj cilj - s jedne strane uniženi parlament, s druge strane ogromne pare za reklamu Vlade, dobra vlada, dobri momci, momci u "Armani" odelima, na dobrom putu po Srbiji. Znači, imate loš parlament i dobru vladu.

Krajnji cilj svega toga je donošenje poslovnika koji će lošim ljudima iz Parlamenta da oduzme kontrolu nad dobrim momcima iz Vlade, da obrne proces kod građana, pa kaže - ovi dobri momci iz Vlade normalno treba da kažu lošima iz Parlamenta šta će da rade. I, došli smo do finala.

Došli smo do uvođenja diktature - evo poslovnika, evo poslanika pretvorenih u taster majstore, koji će brzinom munje da pritiskaju tastere, čak ste 18 poslanika zamenili, verovatno ste ih trenirali da pritiskaju brzo tastere. One perjanice Demokratske stranke vam više i ne trebaju, jer sada su poslanici nešto sasvim drugo.

Da li je to, dame i gospodo, pravi put? Reći će građani na izborima. Međutim, oni koji smišljaju ovakav scenario, scenario uvođenja diktature, oni neće na izbore. Oni koji su shvatili da će da se ide na izbore, da će narod da izrekne svoju opomenu, oni više nisu u DOS-u, oni su na vreme to videli, pa su se iskrcali iz DOS-a i verovatno će ovih dana i narednih dana pričati da nikada nisu ni bili DOS. Jer, oni imaju želju da idu na izbore, ima šanse i za one kojima se manipuliše u okviru DOS-a, koji nisu u ovoj igri, ima tu časnih i poštenih ljudi.

Znači, imate šansu da u ovom periodu koji je pred nama vratite predsednika, proglasite ustavni sud; učinite mali napor, donesite jedan evropski poslovnik, jedan, bilo koji. Evo, ja ću da glasam, donesite ga u kompletu iz koje god hoćete evropske zemlje, da ga usvojimo ovde i da radimo po njemu. Nemojte da iz svih poslovnika povadite ono najrestriktivnije i najgore. Imate još uvek šansu da se popravite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS-a kazaću nekoliko reči o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.
Cilj mi je da pokušam da dam doprinos obavljanju ovog posla, odnosno da predlagaču - Vladi Srbije - ukažem gde je dobar put, odnosno da sa stranputice kojom je krenula pokuša da izađe na dobar put. (Žagor.) Najiskrenije.
Ovaj zakon vrlo jasno, čak kristalno jasno, pokazuje nastavak odnosno kontinuitet predlagača da najviše zakonodavno telo, Skupštinu Republike Srbije, konstantno, iz dana u dan, zamajava marginalnim zakonima, umesto da se bavi mnogo ozbiljnijim stvarima. To je, čak, uzelo velike razmere. Počinje drugi krug zamajavanja od sledeće tačke dnevnog reda. Mi smo o Zakonu o radio difuziji, odnosno pretplati, 10 dana razgovarali, da bi se ukinula pretplata. Tad smo mi bili protiv ukidanja a vi za, a sada sledi nova tačka na kojoj ćete opet 10 dana da nas zamajavate, i sada ste vi za pretplatu a mi protiv.
Šta sam hteo da kažem? Zašto kažem da je ovo zamajavanje?
Mi imamo Zakon o katastru iz 1992. godine, menjan 1996. godine, koji su radili autoriteti iz ove oblasti. Navešću profesora Joksića, profesora Maneta Miladinovića, koji i sada predaje katastar na Građevinskom fakultetu; radili su ga neki vrhunski stručnjaci iz oblasti prava koje ste vi danas postavili na najviše pravosudne funkcije u ovoj zemlji; (Leposava Karamarković) u pravu je Toma, i Leposava Karamarković; znači, taj zakon nema ničeg ideološkog, ničeg političkog, čak u ovom tekstu nije pretrpeo nikakvu ozbiljnu kritiku. Jasno se i pošteno kaže da je on dobra osnova za rad, da nema ni promene pravnih instituta koji regulišu ovu materiju.
Šta bih razumeo? Razumeo bih da je u protekle dve godine, a dok se usvoji Zakon i prateća akta proteći će još dve godine, Vlada nastavila da radi katastarske operate nepokretnosti, a da bi onih 9% koji su urađeni za prethodnih 10 godina uvećala za 2% - znači, po 1% za svaku godinu - i da je u tom praktičnom radu videla da postoje određene zakonske smetnje. Tada bi bilo pošteno reći - gosodo poslanici, krenuli smo, radimo, imamo određene smetnje u Zakonu i tražimo od vas da te smetnje otklonite.
Ovako, nije urađeno ni 2% za dve godine, a menjamo neke marginalne članove Zakona. Šta mene plaši? Mene plaši da pristup, odnosno vokabular ovog zakona ukazuje na to da i u narednim godinama neće biti želje da se nešto radi. Evo zašto, reći ću vam. Prva stvar koja je urađena - formirana je komisija na čelu sa predsednikom Vlade. Poznata je stvar, Čerčil je rekao: "Ako hoćete da nešto propadne, da ne bude urađeno, vi formirajte komisiju". Znači, prvi korak, koji je po mom mišljenju nakaradan, mimo svih drugih stvari, mimo početka radova, to je formiranje komisije. Moje shvatanje, a i drugih ljudi, jeste da ako formirate komisiju, vi to unapred marginalizujete i ne želite da bude urađeno.
Druga stvar - duh promene Zakona ukazuje na to da nema ozbiljne želje da se radi. Ovo ću dokumentovati, a vi razmislite. Krunska promena Zakona je, a čuli smo i ministra, omogućavanje formiranja privatnih geodetskih organizacija. I do sada je to moglo. Trebalo je osam, a sada se predlažu tri radnika. Ali, u članu 2. se kaže - "te geodetske oranizacije ne mogu da obavljaju posao koji finansira budžet Republike". Pa, 80% ovih teških, odgovornih i veoma važnih poslova finansira se iz budžeta Republike.
I, kakvu stvar imate u praksi? Privatne geodetske organizacije formiraće se - odakle? Iz Republičkog geodetskog zavoda, odnosno iz njegovih filijala ljudi će prelaziti u privatne geodetske organizacije, a neće moći da obavljaju posao koji finansira budžet. Znači, taj posao koji finansira budžet, a velik je, ostaće Republičkom geodetskom zavodu, koji će biti oslabljen za one radnike koji pređu u privatne geodetske organizacije.
Sledeća stvar koja apsolutno ukazuje da ovom poslu nemamo nameru da ozbiljno pristupimo su, gospodo i dame, rokovi rada. Ako neko meni kaže da će za tri godine da uradi posao za koji je - evo pogledajte, zna i ministar, postoji studija Republičkog geodetskog zavoda - potrebno najmanje 10 godina (tri godine može u delu gde je poljoprivredno zemljište, gde nema građevinskih objekata), to je neozbiljno. To je kao kada bi poljoprivrednik rekao - sada ću da posadim kukuruz, pa ću za dva meseca da vršim berbu.
Znači da sve ovo što sam rekao mora dobronamerno da ukaže da nema ozbiljne namere da se ovome pristupi. Šta bi za mene bilo ozbiljno, odnosno za nas poslanike, čak i za poslanike vladajuće većine, koja treba da usmerava svoju Vladu? Bilo bi ozbiljno da je rekla - dame i gospodo, evo studije Geodetskog zavoda, za ovo treba milijardu maraka. To je tačno: stići će ta procena i do milijardu dolara, ali da ne omanemo - za taj posao treba milijardu maraka i 10 godina. Dajmo da krenemo po 2% godišnje i ova vlast će ostaviti sledećoj vlasti završeno bar još 9% ili 10%. Jedan posao koji je neophodan za ovu državu, koji se ne deli na partijske, političke i ne znam kakve, mora u nekom narednom periodu da bude urađen.
Međutim, ne mogu da se otmem utisku da politika koja je već pročitana, koju je i narod pročitao, a to je stalno ljuljanje, talasanje, a ništa se ne radi, i dalje uzima maha. Ali, narod je, dame i gospodo, to shvatio. Vi sada ne možete da prođete Srbijom da vam ne ispričaju priču kako je predlagač ovog zakona krenuo vozom kroz Srbiju i stao mu je voz negde u 10 sati; izađe, problem, nema pruge, on kaže - molim vas, pozovite ovu našu većinu iz Skupštine da dođe, a ovi kažu - tek je 11 sati, još nisu stigli; on kaže - pozovite i ove pomoćnike, ove naše sa balkona; oni dođu, a on kaže - gospodo, problem je, rešićemo ga, ljuljajte voz da putnici misle da voz ide. I voz se ljulja, putnici misle u prvi sat da voz ide, ali posle toga i mala deca shvate da voz ne ide. Ali, i dalje ga ljuljamo u ovoj oblasti.
Znači, Vlada bi trebalo da povuče ovaj zakon, ili da prihvati sve amandmane jer neće amandmani da ga pokvare ili da ga poprave. On je takav kakav je. I šta da uradi - ono što su govorile kolege iz DSS-a - da donese srednjoročni plan, opredeli finansijska sredstva i krene na posao.
(Iz sale: Povuci ga ti.)
Dame i gospodo, poslanik iz trećeg reda dobacuje, gospodin Popović, a ja njemu ne zameram. On je legenda ovog doma, ispričao je najbolji vic u ovoj godini, taj vic će da bude uvršćen u antologiju za ovu godinu; pitao je poslanike kakva je ova vlada, svi su ćutali, a on je rekao da je vlada reformska. Ja ga pozivam da ponovo priča taj vic, narod mnogo voli da čuje taj vic, jer je stvarno dobar. Hvala.

Dame i gospodo, ovde bi bilo vrlo interesantno čuti gospodina ministra Šumarca, jer se odbija amandman koji je krunska odbrana ovog zakona. Znači, mi smo predložili, a ministar brani zakon time da se izjednačavaju, odnosno da se uvodi privatna geodetska praksa koja treba da ubrza rad. U ključnim poslovima, a to su poslovi koje finansira budžet Republike, isključuju se privatne geodetske organizacije. Znači, tražili smo baš u duhu odbrane ovog zakona, onako kako ministar brani zakon, da se izjednače privatne geodetske organizacije i Republički geodetski zavod.
Malopre sam objasnio da će stvaranjem privatnih geodetskih organizacija Republički geodetski zavod biti oslabljen, jer nemamo mi geometre na birou. Ti geometri će da dođu, odnosno stručna radna snaga će doći iz Republičkog geodetskog zavoda u privatne. Desiće nam se da imamo mnogo jaču privatnu geodetsku organizaciju nego što je Republički geodetski zavod u nekim segmentima.
Prema tome, sasvim je logično, ako ministar brani zakon uvođenjem privatnih geodetskih organizacija, da se u poslovima koje obavljaju izjednače organizacije. Mislim da je amandman logičan i treba ga prihvatiti, ako ministar nema neko novo objašnjenje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Slobodan Pavlović je podneo amandman na član 55, a pošto je on iz zdravstvenih razloga sprečen da dođe ja ću obrazložiti amandman.
Amandman je tehničke prirode. Moram da pročitam tekst zakona da biste shvatili o čemu se radi.
Član 55. glasi - ako geodetska organizacija koja je registrovana do dana stupanja na snagu ovog zakona ne uskladi svoje poslovanje sa uslovima propisanim ovim zakonom i aktom Vlade Republike Srbije, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, biće brisana iz registra geodetskih organizacija.
Gospodin Pavlović predlaže da se iza reči "90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona" doda rečenica "odnosno od dana donošenja akta Vlade Republike Srbije". Zašto? Jer je uslov kumulativan, mora da ispuni i uslove zakona i uslove akta Vlade. I šta sada može da se desi u praksi - može da se desi da zakon bude donet i da mu teče rok normalno 90 dana, a da akt ne bude donet na vreme, već bude donet 89-tog dana; pošto se primenjuje 90 dana od dana stupanja na snagu zakona, može da se briše geodetska organizacija, bez krivice onoga ko je vlasnik.
Gospodin Pavlović predlaže da kumulativno važi i datum donošenja odluke, odnosno akta Vlade koji bliže reguliše ovu materiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 134. kojim sam predložio da se iznos sredstava koji se ostvaruje po osnovu člana 130. ne umanjuje za deo prihoda koju fakulteti ostvaruju sopstvenim radom od polaganja stručnih ispita, nekih vrsta školarina, prijave ispita i ostalog.
Zato sam dao šire obrazloženje. Verovatno je to destimulisalo rad onih fakulteta koji značajne prihode ostvaruju na ovaj način. Video sam da je Vlada pažljivo čitala i da je obrazloženje bilo dobro, jer je Vlada u svom obrazloženju neprihvatanja amandmana koji sam dao na član 134. rekla, da su ova rešenja identična rešenjima koje je dala Vlada u svom amandmanu. Sve bi to bilo dobro da ne postoje faktografija i dokumentacija da sam amandman predao 6. marta, a da je Vlada svoj amandman dala 23. marta.
To u velikoj meri pokazuje da se nastavlja stara praksa ove vlade, koja slovi za demokratsku vladu. Ne bi me možda ni čudilo da je na čelu te vlade gospodin Janjić kao radikalan čovek, to me mnogo ne bi ni zapanjilo. Ali, od jedne demokratske vlasti koja stalno za sebe priča da je demokratska, nedopustiv je, bar u parlamentarnom životu Evrope na koji se stalno pozivamo, ovakav odnos prema narodnim poslanicima, bili oni iz pozicije, ili opozicije.
Ali, ovde je naglašeno kroz višegodišnju praksu, naročito prema poslanicima opozicije, da se ne prihvataju amandmani poslanika koji su dostavljeni sedam dana pre amandmana Vlade. Mislim da to vređa narodne poslanike, da vređa i Narodnu skupštinu i da ne smemo da nastavimo sa takvom praksom, bez obzira da li se radi o amandmanima pozicije ili opozicije.
Mislim da uvek treba da bude čast Vladi i Skupštini da prihvate amandman narodnog poslanika, kada on dođe sedam dana pre amandmana Vlade, da tu nema ničega štetnog, ničeg ružnog, samo možda nečija sujeta biva pogođena. Mislim da sa ovakvom praksom treba da prekinemo i najviše sam se zbog toga javio.
Inače, zadovoljan sam prihvaćenim rešenjem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ja ću kratko jer je vaš demokratski poslovnik dao svakom poslaniku Socijalističke partije minut i 20 sekundi, pa da bi i druge kolege mogle nešto da kažu.
Ovaj zakon je potpuno kristalno čisto, kako bi vi rekli transparentno, pokazao dve stvari. Prvo da u Srbiji nema ni "d" od decentralizacije, od one velike priče u izbornoj kampanji i u toku usvajanja Zakona o lokalnoj samoupravi, - decentralizacija, decentralizacija. Neumoljivi jezik brojki pokazao je da od toga nema ni "d", jer decentralizacija nije decentralizacija ovlašćenja, već decentralizacija kese sa parama, omogućavanje poreskom obvezniku da u nekom značajnijem procentu odlučuje o parama koje izdvaja.
Kada pogledamo jezik brojki, koje su ovde valjda neoprezno, a možda i namerno date prilično otvoreno, videćemo da je ono čime raspolaže lokalna samouprava, ako odbijemo izvorne prihode u delu prihoda bez ograničenja, 16 milijardi. Ako odbijemo 8 milijardi koje dobija Beograd to je 8 milijardi i u delu prihoda koje tretira ovaj zakon to je 8,6 milijardi i ako odbijemo 2,6 milijardi to je 6 milijardi, znači 14 milijardi i ako to stavimo u koleraciju sa republičkim budžetom, lokalna samouprava raspolaže sa oko 7% sredstava. Koliko sredstava toliko i decentralizacije.
Druga, mnogo važnija po meni, stvar u raspodeli siromaštva jeste, a moram da upotrebim malo grublju reč, besramna beogradizacija Srbije. Ja se pitam kako gospodin Bogdanović nije ni pocrveneo kada je izašao za govornicu i rekao da je ovim zakonom najviše oštećen Beograd, jer je jezik brojki neumoljiv. Samo nekoliko brojki iz ovog zakona. Od ukupnog prihoda sredstava van ograničenja, znači poreza na promet, opštine imaju 8%, a grad Beograd 15%, znači ukupno na nivou Srbije 16 milijardi i od toga Beograd uzima 7 milijardi 680 miliona, blizu 8 milijardi. Znači, 50% svih sredstava van ograničenja iz poreza na promet, najkvalitetnijih sredstava, uzima Beograd, a 50% svi gradovi, znači Kragujevac, Novi Sad, Niš i 169 opština u Srbiji.
Lično bih možda mogao nekako to da progutam da nije dela koji se tiče ovog zakona, o kojem je ministar govorio kao o zakonu koji omogućava ujednačavanje potrošnje u gradovima, odnosno u velikoj meri zadovoljava načelo solidarnosti. Kada to pogledate, mislim da svaki pošten čovek i svaki poslanik mora da zadrhti. Kada pogledate, od 8,6 milijardi, deo koji je namenjen za solidarnost, Beograd uzima 2,6 milijardi; kada to prevedete na broj stanovnika Beograd uzima 1.600 dinara po stanovniku, a oni kojima je, po rečima ministra, ovo namenjeno kao deo ujednačavanja prihoda, kao deo solidarnosti, dobijaju, recimo - Valjevo 500 dinara po stanovniku, Boljevac 900 dinara, Bosilegrad 900 dinara. Znači, Beograd je pomoću kriterijuma o kojem je veoma pošteno govorio gospodin Pomoriški uspeo da u deo sredstava koji je namenjen za peglanje troškova uđe sa preko 35 do 40%. Znači, klasična beogradizacija od koje neko mora da pocrveni. Govorio je časno i poslanik Lune. Mi, narodni poslanici, zastupamo građane Srbije. Mislim da je u našem siromaštvu nedozvoljena ovakva podela sredstava.
Ako ovo sa jezika apsolutnih brojki prevedemo na jezik procenata vidite da Beograd ima 15% poreza na promet, 5% poreza na zarade i 7,5% dodatnog učešća na promet; ako izuzmemo izvorne prihode, on se približava nekoj idealnoj svetskoj raspodeli za lokalnu samoupravu, za pravu decentralizaciju. Znači, jedini ko je dobio decentralizaciju u Beogradu i pravo da raspolaže svojim sredstvima jeste Beograd, jer građani raspolažu sa preko 35% sredstava koje izdvajaju.
U drugim gradovima najžešće su pogođeni gradovi srednje veličine, Zrenjanin, Subotica, Leskovac, Čačak, gde građani nemaju ni do 15% sredstava zajedno sa izvornim prihodima na odlučivanje.
Ne znam, mene samo interesuje kako će poslanici iz gradova, predsednici opština kojih se ovo tiče, da glasaju za ovaj zakon, verujte mi, nije mi jasno. Ja bih predložio da ministar ovo povuče, da u ovom delu raspodele, kažem opet - siromaštva, uradi pravičnije, bar u delu sredstava koja imaju zadatak da ujednače prihode, odnosno da obezbede solidarnost sa manjim opštinama. Verujem da i vi mislite da Beograd ne spada u siromašne opštine i da ne može da dobije 1.600 dinara po stanovniku iz dela namenjenog za solidarnost, a da Bosilegrad ili Bujanovac ili neko dobije 1.000, 1.100 dinara po stanovniku.
Uvažavajući sve argumente koji mogu da se kažu, mislim da je ovo nedopustivo za parlament Srbije. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, molim vas da utvrdite kvorum. U sali ima 93 poslanika, ne bih govorio pred 93 poslanika.

Meni je poznato da vi stalno odstupate od političkih pravila; zna se da imate 176 poslanika i elementarna politička stvar je da vladajuća većina mora da obezbedi kvorum. Mi smo dve godine radili sa 128 poslanika, poslanici opozicije dve godine nisu ulazili u salu Skupštine, niko ih nije pozivao da rade.  Prema tome, mislim da smo tu stvar jednom raščistili i da ne treba oko toga stalnom zamenom teza da dižete tenziju.

Mislim da je uspeh da posle 25 minuta čekanja napravite kvorum.

Poštovani narodni poslanici, uvaženo predsedništvo koje krši Poslovnik čekajući 25 minuta da se napravi kvorum, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Po postrevolucionarnoj terminologiji DOS-a ovo bi trebalo da bude ili sistemski ili reformski zakon.
Međutim, po sadržaju nije ni sistemski ni reformski, već jedan običan, kako naš narod kaže, sitan zakon. No, kako se u običnom životu karakter ljudi poznaje po sitnim stvarima, tako se i karakter jedne Vlade poznaje po sitnim zakonima.
Po onome što je napisano u ovom zakonu, po njegovom sadržaju na ovih desetak stranica, vrlo jasno se vidi nenarodni karakter ove vlasti. Takse koje su utvrđene ovim zakonom veće su i nekoliko desetina puta što čini pravdu apsolutno nedostupnom velikom broju stanovnika Srbije, a nema veće nepravde koju neko može da napravi svom narodu nego da mu učini pravdu nedostupnom. Za to nema nekih valjanih objašnjenja.
Narod može sve da shvati, može da shvati da mu Vlada učini struju nedostupnom stalnim povećanjem cena, za to postoje razlozi, kaže se - rekli su iz Evrope da moramo da napravimo paritete sa evropskim cenama bez obzira što su plate afričke. Narod može da shvati da su mu lekovi nedostupni. Može da kaže premijer da je konkurisao da Srbija bude najzdravija nacija na svetu - nema lekova, pa onda prežive samo zdravi i budemo najzdravija nacija. Može da se objasni narodu da su radna mesta nedostupna jer rekle su gazde - treba fabrike da budu prazne da bi se jeftinije prodale, i to narod može da shvati.
Ali, nema valjanog objašnjenja da pravda bude nedostupna. Mi smo čuli neka objašnjenja. Čuo sam na odborima objašnjenja kolega poslanika, kaže - jedan od ciljeva ovog zakona je da se narod manje sudi. Da li to može da bude objašnjenje - da se narod manje sudi? Znači, hoćemo pravdu da proglasimo za luksuz. Vi znate, od iskona, još od rimskog vremena, narod je vapio pravde i hleba. Ovakvim zakonom izgleda da smo narod lišili pravde, a kako Vlada radi, nisam siguran baš šta će biti sa hlebom.
Molim vas, ne mogu da pomislim da je cilj Vlade da narod liši pravde i da narod uzme sam pravdu u svoje ruke. Kada pogledate takse, vrednost spora brakorazvodne parnice je 22.000 dinara, pa na to taksa; a šta će da radi siromašna žena sa pijanim mužem - ona će verovatno da uzme čekić i u snu da reši to pitanje. Ili, siromašan seljak kome bogatiji uzurpator stalno zaorava među, najverovatnije će da uzme vile i da taj problem reši sam. Ne bi sve ovo bilo strašno da stalno ne potencirate pravnu državu. Pravna država, pravna država - u svakom govoru ministra pravde, stalno - pravna država. Ne podrazumevate, valjda, pod pravnom državom samo čvrstinu pravnih institucija?
Pravna država podrazumeva i dostupnost pravde svim njenim građanima. Mislim da je i to jedan od elemenata pravne države, dostupnost pravde svim njenim građanima, a ovim tekstom, ovakvim taksama, mislim da se to ne postiže.
Šta je ono što posebno može da uvredi, ako ste korektni i ako to osećate, ono što vređa i poslanike opozicije i poslanike koje je izabrala Vlada, odnosno tako kaže premijer, znači nisu oni birali njega, nego on poslanike; što vređa?
Mi smo imali već ovaj tekst zakona pred nama, imali smo ga pre par meseci i u suštini netačna je tvrdnja ministra da je zakon povučen. Zakon je odbijen na odborima Skupštine. Znači, poslanici su videli šta sadrži zakon i odbili su ga na skupštinskim odborima. Mislim da je ponižavajuće za Skupštinu (a to je i tendencija Vlade stalno - da ponizi Skupštinu) da vraćeni zakon ponovo stavi pred Skupštinu u potpuno istovetnom tekstu. Ja sam gledao član po član i nisam našao nijedan promenjeni član u izvornom tekstu. Možda se amandmanima nešto menja, jedan član je, čini mi se, promenjen. Znači, u najmanju ruku nekorektno je od Vlade da zakon vraćen na doradu vrati poslanicima u istovetnom tekstu.
Kada đak vrati zadatak koji mu je profesor vratio da ispravi, u istom tekstu, on dobije slabu ocenu. Mislim da Vlada zaslužuje bar kritiku zato što je vratila zakon koji su poslanici odbili na odborima u istovetnom tekstu.
Mislim da je obrazloženje ministra u najmanju ruku nekorektno. Ono izaziva sumnju i kod dobronamernih poslanika koji jesu za povećanje taksi, za rast troškova, ali realnih troškova.
Ministar kaže - marka je 1997. godine bila 3,8, uzima bančin kurs, a znate da marka jeste bila 3,8 zvanično u banci, ali građani koji su se sudili nisu prodavali marku po 3,8 već po 7,6. Plata jeste bila 790 dinara u odnosu na današnju platu, ali nije bila bruto plata. Znači, uzima nekorektne podatke i meša babe i žabe.
Ja bih lično podržao promenu taksi da je rečeno - molim vas, sve takse od prve do poslednje nivelišu se u skladu sa rastom kursa marke. Znamo mi da to treba. Međutim, nije korektno prema građanima, kada govori premijer sa ove govornice, kada ili ministar finansija, a to smo slušali pre nekoliko dana - inflacija je 37,7%, a prošle godine 43%.
Znači, kada govorimo o povećanju plata, mi pričamo o inflacijama od 37% i 43%. Kada dižemo cene, kada dižemo takse i kada dižemo kazne u saobraćaju, onda je inflacija 1000%.
Mislim da bi najkorektnije bilo da Vlada povuče ovaj tekst zakona i da ponudi parlamentu jedan korektan zakon sa nivelisanim taksama u skladu sa rastom cena. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, podneo sam amandman na član 57. u kome se govori o funkcijama opštinskog menadžera i predložio sam da se te funkcije brišu.
Ja jesam u načelnoj raspravi govorio protiv opštinskog menadžera, smatrajući da ima mnogo funkcionera, načelnika, veća, raznih predsednika, i da je to dovoljno da se razviju poslovi u opštini. Mislio sam da je mnogo važnije da se uvede funkcija opštinskog mađioničara, s obzirom na finansiranje opština. Međutim, svako ima pravo da pogreši, pa i ja.
Pomenuo sam jedan broj gradova i iz tih gradova su mi stigle reakcije građana tih gradova, a i ministar Batić je na to negativno reagovao.
Jedan građanin kaže: "Poslaniče Jovanoviću, neverovatno je koliko ste nedostatak osećaja za osavremenjavanje opštinske samouprave pokazali govoreći u svojoj diskusiji protiv funkcije opštinskog menadžera. Zar niste razumeli da su novim vlastima potrebni profesionalni opštinski menadžeri, koji bi na profesionalan način uzimali proviziju za razne dozvole, građevinske i druge, prodaju lokacija, za izdavanje poslovnog prostora, za izdavanje koncesija za komunalne usluge itd."
Jedan građanin iz Arilja kaže: "Gospodine poslaniče, govoreći u načelu o zakonu o lokalnoj samoupravi u negativnom kontekstu ste pomenuli potrebu da Arilje, po novom zakonu, izabere opštinskog menadžera. Možda ste u pravu kad su u pitanju privredne i komunalne usluge, jer mi smo tu već u Evropi, ali niste u pravu kada je kulturno-zabavni život u pitanju. On je kod nas na dosta niskom nivou, pa bi nam opštinski menadžer bio neophodan, da dovodi pevačice i pevače, da organizuje konjičke trke, da obezbedi koncert simfonijskog orkestra, da dovede operu, kako bi se brže pripremili za skori ulazak u Evropu."
Izvinjavam se građanima Arilja i Merošine, a ja sam pomenuo i Merošinu, dobio sam sledeće pismo: "Poštovani gospodine poslaniče, obraćamo vam se jer ste u svojoj diskusiji, kad ste govorili o opštinskom menadžeru, rekli da nama u Merošini ne treba opštinski menadžer. Hoćemo da vam kažemo da mnogo grešite, jer mi imamo fudbalski klub, koji nikako da uđe u viši rang, pa bi nam taj menadžer možda pomogao da kupimo bodove i uđemo u viši rang."
Kao narodni poslanik stvarno poštujem želju i volju građana i mislim da sam pogrešio, pa povlačim svoj amandman - da se briše opštinski menadžer. U to me je ubedio i ministar Batić, govoreći o potrebi za menadžerom. Čak mislim da to ne treba da bude ni fakultativno, da treba da bude obavezno; da ne treba da stupi na snagu kada i zakon, kroz dve i po godine, već da u roku od osam dana. Čak mislim da ne treba da bude menadžer, već treba da se da mogućnost da to bude ... (ne razume se reč) menadžera, jer je to trenutno najvažnija stvar u Srbiji i mislim da bi nam lokalna samouprava vrlo brzo napredovala, a to je želja svih nas, narodnih poslanika, bar se nadam da je tako. Hvala.

Poštovani poslanici, uvaženo radno predsedništvo, posle velikih priča i dosta vremena, pred nama se našao zakon o lokalnoj samoupravi. U predizbornom programu DOS-a, pored privrede, pravne države, privatizacije, lokalna samouprava je zauzimala jedno od centralnih mesta. Neću danas da govorim o privredi, jer o privredi u zadnjih godinu i po dana u ovoj zemlji niti ko govori niti ko piše. Prema tome, verovatno je to zabranjena reč; da ne bih od šarmantne predsednice dobio opomenu, o tome neću da pričam.
Neću govoriti ni o privatizaciji, jer narod misli da se tu radi o rasprodaji; prema tome, nije uputno pričati. Neću govoriti ni o pravnoj državi, jer posle izjave predsednika Vlade za ovom govornicom, da Ustav nije sveto pismo i da se može kršiti zarad nekih dnevnih potreba, iluzorno je pričati o pravnoj državi. Govoriću o lokalnoj samoupravi.
U predizbornoj kampanji DOS-a, posle onih priča o šest milijardi dolara na granici, glavna priča je bila lokalna samouprava, sa težištem na decentralizaciji. Pričalo se o tome na svakom mitingu, na svakom nastupu i narod je u to poverovao. Međutim, posle velikih priča, obično se ne dešava ništa. Te velike priče, pošto je sada februar, asociraju na onu priču o mačijoj ljubavi - ni veće dreke ni manjeg efekta. Konačno se pojavio zakon o lokalnoj samoupravi. Mogu da kažem da ovakav tekst zakona predstavlja uvredu za građane Srbije. Zašto? Jer polazi od pretpostavke da građani Srbije ne znaju šta je lokalna samouprava, da ne znaju šta je opština, da ne znaju kako treba da izgleda opština.
Gospodin ministar je radio u svoje vreme u jednoj opštini koja je imala čak i lokalnu upravu javnih prihoda, gde su svi prihodi ubirani na nivou opštine, pa je deo prihoda ustupan za troškove države onoliko koliko košta državu. Nije zbog poznate situacije na Kosovu, ta situacija je promenjena.
Ovaj zakon podelio bih u tri dela. On ima prvi deo koji je, u stvari, i njegovo težište, o kome se najviše danas priča, a to je naučno-zabavni deo. Zašto je naučni i zašto je zabavni? Naučni je, jer je neko od naučnika, izgleda predlagača, uspeo da smisli novo mesto predsednika opštine, tj. predsednika skupštine opštine, sa faraonskim ovlašćenjima. Ovakva ovlašćenja nisu imali ni faraoni u Egiptu.
Drugo veliko naučno otkriće Ministarstva za lokalnu samoupravu ili Vlade Srbije je opštinski menadžer. Moram da vam kažem da su građani u Srbiji - i u Jagodini, i u Zaječaru, a pogotovo u Batočini, Merošini, Boljevcu - bili ludi za opštinskim menadžerom. Mislim da su sada presrećni, jer su im ova vlada i predlagač dali mogućnost da zaposle lokalnog opštinskog menadžera.
Zašto ovaj deo zakona ima zabavni karakter? Zato što se njime zabavljaju poslanici i građani. Evo, nije bilo poslanika koji nije govorio o ovlašćenjima predsednika opštine. Znači, poslanici se zabavljaju ovlašćenjima predsednika opštine, da ne bi razmišljali o onom tužnom delu koji se zove finansiranje.
Pogledajte član 132. Kada stupa na snagu? Ne stupa na snagu nikada. Piše u članu 132, da deo zakona koji se odnosi na organe uprave opštine stupa na snagu danom redovnih izbora za odbornike. Pošto u Srbiji neće biti redovnih izbora, biće sigurno prevremenih, znači neće da stupi nikada na snagu. U najboljem slučaju stupa na snagu kroz dve i po godine, a mi ga usvajamo na vanrednoj sednici i svi poslanici se zabavljaju ovlašćenjima predsednika opština. Već imamo najavu donošenja Ustava. Verovatno će za dve i po godine da se donese Ustav; prema tome, ovo što treba da stupi u članu 132, gde su menadžer i predsednik opštine, stupa na snagu, u najboljem slučaju, za dve i po godine, znači danom redovnih izbora. U međuvremenu će najverovatnije da se donese Ustav.
Zato je taj deo zabavni - znači, da se zabavljaju poslanici, da ne bi (a i narod), obratili pažnju na ovaj tužni deo zakona. Tužni deo zakona je, dame i gospodo, priča o decentralizaciji i faktička, vrlo perfidna, decentralizacija kroz finansiranje. Objasniću vam kako. Glavni izvor finansiranja u prethodnih 10 godina u opštinama je bio ustupljeni deo poreza na promet. Kada se pogledaju statistike, vidi se da je u prihodima opština taj deo bio 60, 70, 80, a u nekim opštinama čak i 90%. To je ustupljeni deo poreza na promet koji plaćaju svi građani Srbije kada se uhvate za džep. Znači, od mleka, lekova, šta god kupe, plaćaju porez na promet. Novim predlogom u članu 98. predlaže se da ustupljeni deo poreza na promet bude 8%.
Pogledajte drugu tužnu priču, koju niko nije uspeo da kaže ovde: grad Beograd (uticaj Građanskog saveza i onih sa strane), dobija 15% od poreza na promet. Pogledajte zadnjih 10 godina, 15% poreza na promet za grad Beograd, dame i gospodo, matematički izvedeno je više nego ukupan prihod na 8%, ono što je zagarantovano, nego u svih 147 opština u Srbiji. Da ironija bude veća, glasaće za to i poslanici iz opština širom Srbije, glasaće preko 20 predsednika opština koji sede u ovoj sali. Ja bih zamolio, red je i moralno je, da predsednici opština iz Aranđelovca, Gornjeg Milanovca, Arilja, Užičke Požege izađu za govornicu i objasne građanima Srbije zašto je dobar ovaj zakon, zašto je dobro finansiranje. Deo poreza na promet se stalno sužava, i to je siguran prihod, a šta se daje?
Moram da vam kažem - da bi se zamaglila situacija, 10 novih poreza dobija opština. Kaže predlagač velikodušno - ustupa se čak i deo prihoda koji su do sada bili republički; da ne čitam, reći ću vam napamet, ustupa se deo poreza, odnosno celokupni porez od izdavanja pokretnih dobara. Znate šta je to? Izdavanje kazana za pečenje rakije, izdavanje šatora za svadbe; jeste, tako piše u zakonu, pogledajte stranu pa ćete da vidite. Ustupa se porez od osiguranja lica. Ko se osigurava u malim opštinama? Ustupa se porez od igara na sreću, ustupa se porez na nekretnine, prihod od šumskog zemljišta datog za ispašu, prihod od šumskog zemljišta koje se izdaje. Dalje, kao izvorni prihod opštini daje se boravišna taksa. To su sve grandiozni prihodi. Ja bih zamolio predsednike opština da izađu, ako neko hoće, da se pošteno kaže koliki je prihod ostvaren od tih nabrojenih poreza.
Mogao bi ministar Đelić da bude velikodušan, pošto su to dobri porezi, da uzme sve te poreze za Republiku, a da za 5% poveća porez na promet koji ustupa opštinama. Šta je to što je vrlo loše za opštine van Beograda, u ovom zakonu? Budžet će dalje da se utvrđuje, odnosno potrošnja u opštinama utvrđivaće se godišnjim zakonom koji ima još jedan ograničavajući faktor - ograničava prihode opština. Daju vam, recimo, 8% poreza na promet i 3,5% poreza na prihod građana, ali vam kažu - opština Kraljevo ima pravo na 50 ili 150 miliona, nije bitno. Kada prikupi 150 miliona prestaje priliv po tom osnovu. Znači, razvojni faktor u srednje razvijenim gradovima i opštinama je apsolutno zaustavljiv. Predlagač nije toliko škrt, on je bi velikodušan, pa je rekao, ako se prenese neka od nadležnosti prosvete ili zdravstva, daće se pravo opštinama da povećaju porez na lična primanja građana. Znači, opet iz džepa građana, ne iz poreza na promet koji se plaća nego iz džepova građana.
Znači, finansiranje je katastrofa. Perfidna decentralizacija, još narod u Srbiji zna, decentralizacija nije decentralizacija ovlašćenja, nego decentralizacija kese sa parama.
Prema tome, ne može se podvaliti građanima Srbije. Evo, prava reakcija iz Kikinde: u Kikindi nosimo vlast, u jednoj izbornoj jedinici - 1080 registrovanih birača, a DOS - 11 (i slovima jedanaest) glasova.
Znači, građani prepoznaju sve to, znaju šta je opština, znaju šta je decentralizacija, znaju šta je lokalna samouprava.
Još jedan cinični deo ovog zakona, ne znam, nije me ni rastužio, ali me je iznenadio, kaže se ovako - ako opštine nisu zadovoljne nekim rešenjima ili ako ministarstvo nije zadovoljno statutom opština može da pokrene postupak kod Ustavnog suda Srbije. Zamislite, predlagača, Vladu Srbije, nije sramota da pomene Ustavni sud Srbije, a ljudi promukoše godinu i po dana pričajući da treba formirati Ustavni sud Srbije. Mislim da to u najmanju ruku nije korektno; Ustavni sud se verovatno neće formirati, ne treba upućivati opštine, građane i ministarstva na nešto što neće nikada da se formira.
Mislim da bi bilo vrlo interesantno za građane Srbije, pošto će za ovaj zakon glasati iz svih opština u Srbiji, da predsednici opština (a ja sam ih pobrojao), izađu za govornicu, da pohvale ako je za pohvalu; ja nisam uvek toliko negativno nastrojen, neka pohvale šta je pozitivno da bi građani znali. Jer, tužno je gledati lokalnu televiziju gde vidite svakog predsednika opštine, i po unakrsnim pitanjima građana, stalna priča - nije u nadležnosti, ne možemo da isfinansiramo. To strašno iritira građane.
Prema tome, poslanici SPS glasaće protiv ovog zakona jer smatraju da je novi korak ka centralizaciji umesto ka decentralizaciji. Zalažemo se da se zakon povuče, da se donese novi zakon o lokalnoj samoupravi koji će u potpunosti poštovati načela države i gde će se ostvariti sva ustavna prava građana, a kesa neće ostati u rukama gospodina Đelića, nego će se sredstva stvarno decentralizovati sa ovlašćenjima, a ne da decentralizujemo ovlašćenja, a zadržavamo kesu na svaki način.

Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, poslanička grupa SPS podržava zakon o komorama i glasaće za ovaj zakon. Zašto podržavamo zakon? Iz jednog prostog razloga, jer je zakon dobar. Ova činjenica u potpunosti opovrgava jučerašnje mitingaške teze gospodina Čede Jovanovića, da on zna da opozicija uvek iz političkih razloga glasa protiv zakona. Poslanici SPS ne glasaju po tim kriterijumima. Poslanici SPS za zakone glasaju prema tome da li su dobri ili loši, prema tome da li štite ili ugrožavaju interese građana.
Na našu žalost i na žalost građana Srbije, ne našom krivicom, u proteklih godinu dana Vlada Srbije je pred Skupštinu slala uglavnom katastrofalne zakone, zakone koji u najvećoj meri ugrožavaju interese građana, a skoro svi su protivustavni. Setimo se samo Zakona o taksama na stare automobile i mobilne telefone, paketa poreskih zakona, Zakona o porezima na imovinu, paketa socijalnih zakona, Zakona o privatizaciji i zakona koji će sutra doći na dnevni red - zakona o radu. Svi ti zakoni su, građani su to već videli, striktno na štetu građana Srbije. Zašto su oni najštetniji? Ono što je njihov zajednički imenitelj, pokušavali smo da ga sagledamo svih ovih dana, to je što je iz njih izvučena duša. Nigde nema u njima čoveka, svuda je na prestolu kapital, a radnik je u blatu.
Rekao sam da ćemo glasati za ovaj zakon, jer je dobar zakon. Oni koji prate televiziju verovatno će da se užasnu. Ljudi neće da veruju da je Vlada pred ovu skupštinu dala dobar zakon. Međutim, moram da ih razočaram. Ovaj zakon je baš zato dobar, što ga nije predložila Vlada Srbije, već ga je predložila grupa poslanika, a potpisali su ga poslanici iz šest poslaničkih grupa. Praksa u ovoj skupštini pokazuje, a to su građani i videli, da su uglavnom uvek bolji zakoni koje predlažu poslanici ili poslaničke grupe, od vladinih zakona. Mislim da Vlada mora da se zabrine nad ovom činjenicom i da ta činjenica postepeno diskvalifikuje Vladu Srbije.
Setimo se samo zakona o malim i srednjim preduzećima, zakona o zaštiti maloletnika, Zakona o sudovima, koji su socijalisti podržali, a predložila ga je poslanička grupa DSS. Mi smo ga podržali jer je bio mnogo bolji od zakona koji je predložila Vlada Srbije.
Zašto je dobar ovaj zakon? On je dobar iz nekoliko suštinskih razloga, jer na vrlo sveobuhvatan i kompleksan način reguliše udruživanje privrednika u njihovu asocijaciju - privrednu komoru. Dobar je i zbog toga što vrlo precizno definiše poslove komore i njene zadatke. Dobar je iz razloga što je prošao široku javnu raspravu, za razliku od mnogih zakona, i naišao na opštu podršku u svim privrednim komorama u Srbiji. Dobar je i iz razloga što na aktuelan i savremen način uspeva da se uklopi u međunarodnu zakonsku regulativu u ovoj oblasti. Namerno sam rekao "na aktuelan i savremen način", jer Vlada često govori da su njeni zakoni evropski. Nemam sumnje da su evropski. Međutim, mislim da ovaj zakon koji sledi iza ovog - zakon o radu - jeste evropski, ali je ministar koji je otišao da prepiše zakon verovatno ušao u pogrešnu arhivu, pa je prepisao zakon iz 1930. godine. To će građani da vide. Zakon o radu podseća na zakon iz 1930. godine, jer je u njemu samo kapital na vrhu, radnika nema nigde. Znači, taj zakon je sigurno evropski.
Postoji jedna činjenica da nikad nema dovoljno dobrih zakona i toliko dobrih zakona da ne mogu da se izbruse kroz javnu raspravu. Mi ćemo pokušati u raspravi da sa par amandmana ono što još smatramo da nije dobro popravimo.
Međutim, ovde se javlja jedan mali problem. Imaćemo posle usvajanja ovog zakona dobar zakon o privrednim komorama, ali fali jedna sitnica, dame i gospodo, nećemo imati privredu, jer ova vlada je svojim činjenjem ili nečinjenjem, uspela da razori privredni sistem ove zemlje. Mislim da ni na nagradnom kvizu za veoma visoku nagradu ne bi mogao niko da odgovori na pitanje, (a pozivam kolege poslanike da izađu i odgovore): Koja velika fabrika u Srbiji unazad godinu dana radi? To može da bude nagradno pitanje. Da li radi "Zastava"? Da li radi "Zorka"? Da li radi Fabrika vagona? Da li radi "Magnohrom"? Da li radi "Viskoza"? Da li radi Elektronska industrija? Znači, veliki sistemi su zaustavljeni sa jasnom namerom da se rasprodaju.
Prema tome, nećemo imati dovoljno udruženika za privrednu komoru. Male fabrike, mali sistemi se zatvaraju zbog neadekvatnih poreskih zakona - prema tome, imaćemo zakon o komorama, ali nećemo imati privredu. Bez obzira na to, zalažem se da se ovaj zakon usvoji, jer ova vlada (koja je dovela do ovakvog stanja u privredi) verovatno neće dugo, doći će neka druga vlada koja će da napravi bolji privredni ambijent, pa će nam onda dobar zakon o privrednim komorama biti svakako potreban. Zato vas pozivam da glasamo za ovaj zakon o privrednim komorama.

Dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno cenim gospodina Kovačevića, ali ponajmanje sam očekivao da na temu na koju sam  govorio replicira on. Očekivao sam da izađe ministar za privredu i privatizaciju, pa da na ono što sam  govorio odgovori argumentima, da lepo pred građanima Srbije iznese jedan papir i kaže:  u prošloj godini proizvedeno je 24 hiljade automobila u "Zastavi", u ovoj godini, kada nema sankcija, napravljeno je dve hiljade; prošle godine proizvedeno je 10 hiljada traktora u IMT-u a po programu Vlade Srbije u ovoj godini napravljeno je 650 kada nema sankcija; da izađe i kaže koliko je proizvela "Zorka" iz Šapca u ovoj godini, a koliko u prošloj. Znači, da razgovaramo argumentima.
Juče je ministar rekao, opovrgavajući neke teze, da je pad industrijske proizvodenje u ovoj godini 10%. Rekao je veliku stvar - nije 10% nego 2%. Veliki je to uspeh za Vladu Srbije da u godini kada su nas okružili prijatelji, kada nema sankcija, kada sve ide kao med i mleko, u odnosu na prošlu godinu imamo niži pad proizvodnje za samo 10%. Koliko su fabrike radile prošle godine, a koliko rade ove godine, pogotovo veliki sistemi to najbolje znaju radnici Srbije, to najbolje zna onih 15 hiljada radnika iz "Zastave" na ulici, to najbolje znaju radnici iz svih velikih srpskih fabrika.
Prema tome, dame i gospodo, možemo da polemišemo, ali brojkama i činjenicama, podacima koje daje statistički zavod. Ne u političke ili politikantske svrhe da izmišljamo priče. Nema izmišljenih priča. Pozvao sam svakog poslanika da izađe i kaže kojim kapacitetom i kojim fizičkim obimom su u ovoj godini radilo velike fabrike, a kojim u prošloj, pre bombardovanja, ili u nekoj koja bi trebala da bude reper ovoj godini; a to je neka 1989. ili 1990. godina, jer nema sankcija, znači nema nekih problema druge vrste.