Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, ovim amandmanom koji sam podneo predložio sam da se uradi raspodela sredstava sa razdela koji govori o tekućoj budžetskoj rezervi na razdeo 39, razdeo Ministarstva za javna ulaganja, koji definiše ulaganja, između ostalog, u saobraćajnu infrastrukturu.

Šta su motivi podnošenja ovog amandmana? Naime, osnovni motiv jeste taj što je zaista neophodna izgradnja saobraćajne obilaznice oko grada Prokuplja, a razlozi zbog čega ovo govorim su sledeći.

Naime, svi oni aparati, oni uređaji koji mere prolaz vozila kroz centar grada Prokuplja i duž magistralnog puta Niš-Priština, govore o tome da kroz centar grada Prokuplja dnevno prođe preko sedam hiljada vozila. Na godišnjem nivou ta cifra izlazi preko 2,5 miliona vozila koja prolaze kroz sam centar grada. Samim tim vidite i neophodnost rešavanja ovog, rekao bih, vrlo značajnog problema.

S druge strane, kao olakšavajuću okolnost za rešavanje ovog problema navešću i činjenicu da je trasa auto-puta Niš-Priština, govorim o projektu, već urađena, govorim o eksproprijaciji i otkupljivanju zemljišta, već urađena, i to je neka olakšavajuća okolnost, iako je izgradnja auto-puta u ovom trenutku stala, pre svega mislim na građevinske olakšice, da bi se eventualno mogle iskoristi i te putne trase, koje su već otkupljene, u narednom periodu.

Stoga, predlažem da se ovaj moj predlog ozbiljno shvati i razmotri, pre svega ulaganje u ovu vrstu saobraćajne infrastrukture u Prokuplju. Hvala.

Poštovana predsednice...

Zahvaljujem se, predsednice.

Dakle, uvažena predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega zbog građana Republike Srbije koji ovo gledaju moram da kažem nekoliko vrlo značajnih stvari.

Prvo, kada govorimo o zdravstvenim zakonima ne govorimo samo o pukim paragrafima, o administrativnim procedurama, govorimo o zdravlju ljudi, govorimo o životima ljudi, govorimo na kraju krajeva i o našoj zajedničkoj odgovornosti pred građanima ove zemlje. I zato nekoliko stvari koje sam čuo u dosadašnjoj diskusiji su takve da su me naterale da reagujem. Prekoputa, dakle u drugom delu sale sede ljudi koji se predstavljaju Evropejcima, samim tim očekujem i stavove koji su bliski toj opciji. I mi danas govorimo, odnosno oni govore o tome, pre svega, o etičkim odborima komparirajući, praveći paralele takvih tela sa nekim, da kažem, zločinačkim organizacija i udruženjima, šire nepoverenje, šire sumnju kod građana Republike Srbije u proces doniranja organa, što je katastrofalno. Mi ovde treba svi zajedno da napravimo politički konsenzus i društveni konsenzus koji bi doveo do promene svesti koja se tiče odnosa ka doniranju organa, a ne da u ovom domu govorimo pre svega o lažima, dezinformacijama koje se tiču etičkog odbora, etički odbori svake ustanove su najstručniji i najmoralniji lekari, tačka, i tu nema dalje diskusije. I postojeći zakon je vrlo strog po pitanju bezbednosti i nikakva zloupotreba nije moguća ni po njemu.

7/2 TĐ/JG

Druga stvar koja je vrlo bitna, ja bih očekivao da kolege, sa druge strane, pre svega, propagiraju tzv. pretpostavljenu saglasnost. Ta pretpostavljena saglasnost u stvari predstavlja činjenicu da smo svi mi potencijalno donori organa i to je nešto što su mnoge evropske zemlje, većina evropskih zemalja usvojile kao zakonski standard. Mi imamo Španiju sa 6.400 transplantacija godišnje, imamo Austriju sa 640 transplantacija godišnje, ali do tih zakonskih rešenja moramo doći društvenim konsenzusom, moramo doći tako što ćemo da pobedimo predrasude, možemo doći tako što ćemo uključiti verske zajednice i da svi zajedno budemo na istom putu, a ne da pričamo ovde u najvišem zakonodavnom domu o „žutim kućama“, o zloupotrebama koje ne postoje. Šta širimo mi? Širimo sumnju kod građana. Onaj ko nije pročitao, šta će misliti o tome? Pa nikada neće potpisati doniranje organa. Je l' nam je to cilj? A 1.700 ljudi čeka toliko željeni organ, čeka život.

Ja ovaj zakon vidim kao međukorak, jednu vremensku distancu koja je neophodna da doživimo društveni preobražaj i da usvojimo zakon o pretpostavljenoj saglasnosti. Ako me pitate za lični stav, ja sam za to zakonsko rešenje, da smo svi mi rođenjem potencijalni donori organa. Samo oni građani koji se izjasne da to ne žele ulaze u drugu kategoriju tzv. nedonora. I to je jedini put ako želimo da spasimo, ne 1.700 ljudi, već nažalost i nove bolesnike, nove ljude, nove građane kojima su organi neophodni. Zato kada se govori o zdravstvenim zakonima treba govoriti obazrivo, pažljivo, treba govoriti istinu, treba govoriti samo ono što će dovesti do efekata koji su željeni. A efekti koji su željeni je spašavanje ljudskih života i zato se vraćam opet na istu rečenicu sa kojom sam počeo – sa ovakvim rečnikom ne možemo dalje, jer delimo svi zajedno istu odgovornost, ne samo u ovom domu, nego u ovoj državi.

Ako želimo da spasimo živote, hajde makar o zdravstvenim zakonima, makar o transplantaciji organa da imamo neki konsenzus i da govorimo istinu, jer ovi zakoni su napor države, napor Ministarstva zdravlja da se poveća broj donorskih organa. Da li će biti dovoljno? Mislim da ne, ali do pretpostavljene saglasnosti treba nam mnogo, mnogo više. Hvala.

Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, dakle, pre svega ova današnja rasprava bila je i takva da se čulo dosta, da tako kažem, nekih dezinformacija koje se tiču ovih zakona, a u sklopu ovog amandmana koji je kolega predložio zaista sam želeo da se dotaknem par tema.

Naime, dok mi ovde raspravljamo o ovim zakonima 1.700 ljudi u ovom trenutku čeka donirani organ. Dakle, to je činjenica koje svi zajedno moramo da budemo svesni i čini mi se da je mnogo veća potreba za doniranim organima, nego što je u ovom slučaju i ovom trenutku njihova dostupnost. Ja upravo ovaj zakon, odnosno ova dva zakona vidim kao želju Ministarstva zdravlja da se poveća broj tih doniranih organa i da na taj način spasimo što više života.

Pomenuću nekoliko vrlo značajnih rešenja u sklopu i ovog amandmana, ali i nekoliko rešenja koja definitivno mislim da će značiti pomak.

Prvo i ne manje značajno rešenje jeste uvođenje mogućnosti da se svaki građanin za života izjasni da li je za doniranje organa ili je protiv. Taj, da kažem individualni stav, taj lični stav, mislim da predstavlja svakog demokratskog društva.

U sklopu toga, formiraju se dva nezavisna registra, jedan registar donora, a drugi registar nedonora. Šta dobijamo, dobijamo pre svega manje problema, manje nedoumica u tim kao što su i kolege rekle dramatičnim i osetljivim situacijama. Takođe ovaj zakon jasno definiše odnos, sa jedne strane volje građana da donira ili ne donira organe, a sa druge strane uloge porodice, a zatim u slučajevima da građanin nije upisan u registar, da se nije izjasnio niti kao donor, niti kao nedonor, a ovaj zakon jasno definiše upravo dalji sled događaja i da kažem taj niz porodičnih koji odlučuje o tome da li će se donirati organi ili ne. Ono što je danas više puta u toku rasprave naglašavano, to je čuveni Odbor za zdravlja, odnosno komisija, ili kako god zakonom definisana, ta etička komisija.

Etička komisija je po meni najznačajniji pomak, a zašto, u slučajevima kada nema porodice koja odlučuje o tome da li će se organi donirati ili ne, ulogu će preuzeti etička komisija ili etički odbor. Zašto je to bitno? Zato što bilo kakvo poređenje a čuli smo danas i sa Žutom kućom, je zaista u najmanju ruku nekorektno iz razloga što etički odbor sačinjavaju najstručniji lekari, čije odluke predstavljaju vrhunac struke i etičke odgovornosti jedne zdravstvene ustanove i samim tim ono što je vrlo bitno ne gubimo šansu za spašavanje života i to je suština.

Ono što je takođe bitno sve odredbe ovog zakona su usklađene sa Euro transplantom. Euro transplant je jedna organizacija koja figuriše na nivou EU, na teritoriji koja obuhvata 140 miliona stanovnika. Zašto je bitno da gravitiramo ka njima, zašto je bitno da idemo ka članstvu Euro transplanta? Zato što ćemo povećati mogućnost doniranja organa našoj zemlji, našim ljudima i našim pacijentima.

Druga stvar koja je ne manja značajna jeste i ta što članstvom u Euro transplantu, značajno se povećava verovatnoća da dobijemo imunolšku podudarnost organa.

34/3 VS/MJ

Naime, imunološka podudarnost organa je najbitnija u slučajevima sprečavanja odbacivanja grafta, odnosno transplantiranog organa. Znači, nije isto dobiti podudarni imunološki organ na prostoru, kod 140 miliona ljudi i kod šest i po miliona ljudi, ali da bi to ostvarili, neophodno je da imamo najmanje sedam do deset donora na milion stanovnika.

Mi smo negde danas na cifri jedan do tri i ovo što danas slušamo, treba da bude primer kako ne treba da radimo, govorim o diskusijama koje sam danas čuo iz ovih suprotnih redova. Zašto to kažem? Zato što kao društvo, da bi uspeli u ovom naumu, da spasimo ove ljude, moramo kao društvo da pobedimo predrasude koje su vezane za transplantaciju organa, jer kao društvo moramo da sprečimo iskorenimo svake poluinformacije, dezinformacije, vezane za zloupotrebu u transplantaciji organa, jer nje nema i sadašnji aktuelni zakoni iz 2018. godine, bezbednost i sigurnost postavljaju na prvom mestu.

35/1 GD/MP 16.45 – 16.55

I ono treće, što je takođe vrlo bitno, aktivno uključiti verske zajednice, jer i sekularne zajednice, sekularna društva, aktiviranjem verskih zajednica u ovako delikatnim i kompleksnim pitanjima jedino ostvaruju napredak.

Ono što, takođe, želim da kažem i da pozovem sve narodne poslanike da svi zajedno da glasamo za ove zakone, zato što predstavljaju nacionalni iskorak, civilizacijski iskorak, a s druge strane da ne posmatraju ova pitanja kao politička pitanja i da ne posmatraju ova pitanja kroz politički naočare. Hvala još jednom.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, moram, javio sam se pre svega iz razloga što ranija govornica očito misli da su kozije staze alternativa auto putevima, infrastrukturi, da su puteljci ili možda sve ono što su oni radili u nekom ranijem periodu alternativa razvoju našeg regiona.

Taj auto put o kome prethodna govornica govori znači život za ceo region i znači investicije, znači razvoj. Ono što bih želeo da kažem jeste da kao što je i predsednik Vučić rekao, to će biti auto put i zdravlje bože na proleće, mi ćemo dobiti novog izvođača koji će raditi auto put u punom profilu, dakle, od Merošine ka Prokuplju, takođe radiće se i trasa proširena trasa od Merošine do priključka na postojeći auto put i to je nešto što smo mogli samo da sanjamo za vreme vlasti, bivše vlasti u periodu kada su vršili vlast.

Ono što je značajno jeste da već sada od trenutka kada je puštena ta deonica, u Prokuplju tri investitora koji su dolazili da se interesuju za industrijsku zonu, što nije bio slučaj ranije. Svaka priča koja se tiče toga, a to sam čuo nažalost u ovom parlamentu, da se taj auto-put gradi za Albance, za građane Kosova i tako dalje je takva čista demagogija i brutalna laž.

Ovo kažem zato što prvo u Toplici žive Srbi. U Toplici živi narod koji je dao možda najveći broj žrtava i u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskom ratu i narod koji zaslužuje investicije svake vrste, naročito infrastrukturne i to je nešto što je, još jednom ponavljam, preduslov razvoja.

Mi taj razvoj apsolutno očekujemo upravo sa prolaskom ove trase infrastrukturne koja definitivno… Prvo, narod je apsolutno pozdravio i podržava nastavak radova punog profila od Merošine do Prokuplja koje se uveliko sprema i naravno da se već oseća značajna razlika ne samo u minutima koji su nam potrebni od Prokuplja, Kuršumlije itd. do još većih gradova u našoj zemlji, već se oseća i u tom smislu da postoji veće interesovanje investitora nego ranije.

Hvala još jednom.

Hvala puno.

Pitanja su zaista na mestu. Ajde prvo da krenem šta su motivi naši bili da napravimo novu industrijsku zonu.

Naši motivi da napravimo novu industrijsku zonu su ti što je stara industrijska zona za vreme bivše vlasti rasprodata u bescenje.

Mi nismo imali gde da dovedemo investitora. To je bio glavni problem. Znači, mi nismo imali prostor gde bi mogli da dovedemo bilo koga i da mu ponudimo neki prostor za investiciju, makar to bila i grinfild.

Znači, naši motivi su bili nedostatak prostora i rasprodaja postojeće industrijske zone.

Kada smo se odlučili, dakle, napravili smo je i ta industrijska zona poseduje sve infrastrukturne priključke.

Put o kome pričate, doći ćete, pa ćemo zajedno pogledati. Ja apsolutno tu vrstu pitanja ne razumem.

Dakle, sama industrijska zona raspolaže i industrijskom strujom i optičkim internetom, svim komunalnim priključcima i u ovom trenutku od otvaranja postojeće deonice, koju ste malopre spominjali, dakle Merošina – Merošina 1, mi već imamo tri investitora koji praktično čekaju odluku.

(Jelena Milošević: Koliko trenutno firmi imate u industrijskoj zoni?)

Pa imamo godinu i po dana od završetka industrijske zone. O čemu pričamo? Pa, jel vi mislite da investitori padaju s neba? Ne razumem.

Nemojte da koristite parlament za ovakvu vrstu diskusije znači.

Moram samo da kažem još jednu stvar. Za vreme vaše vlasti ugašeni su FIAZ, „Topličanka“, „Milan Toplica“. Čak je bilo i suđenje za „Milana Toplicu“, vezano za predsednika jednog od vaših odbora.

Znači, ugašena je fabrika FIAZ, ugašena je filcara, Fabrika filca. Znači, sve što je postojalo, ugašeno je. „Hisar“ sa 1.200 radnika spao je na 100. O čemu vi pričate?

Za vreme ove vlasti, pored „Leonija“, koji je radio, otvorena je Fabrika „BizLink“ i napravili smo novu industrijsku zonu na 16,5 hektara i naravno da će doći investitor, za razliku od perioda kada je grad ne bio u sunovrat, nego je u jednom trenutku bez posla ostalo u Prokuplju oko 10.000 ljudi kojima niste pružili alternativu. Nije im pružena šansa da dobiju drugi posao, nego su samo dobili otkaz i isterani na ulicu.

Ovde nije takav slučaj. Znači, ovde pre svega sa novom industrijskom zonom zaista očekujemo razvoj grada i to će jako brzo i biti.

Hvala puno.

Zahvaljujem.

Moram da odgovorim na neistine.

Prvo, ne znam o kakvoj koncesiji na bazenima govorite. Nema nikakve koncesije na bazenima. To je laž. Druga stvar, apotekarska ustanova, nijedan radnika nije ostao bez posla. Svi su na svojim radnim mestima sa većim platama nego što su imali. Pa, valjda je to suština? Nijedan dinar iz gradske kase nije otišao na dugovanja apotekarske ustanove. Pa, valjda je to suština?

Što se tiče komunalnog preduzeća, nije vas sramota da o tome govorite? Pa, vi ste ostavili firmu…

(Jelena Milošević: Koji mi?)

Vi. Vi pripadate toj grupaciji gde sedite. Ostavili ste firmu sa preko 550 radnika svojevremeno, a od toga sada, kada se radila racionalizacija, dakle, od 270 radnika, nažalost, preko 200 ljudi je bilo u administraciji. Pa, ko će to da izdrži? Pa,

koja država može to da plati? O čemu pričate? Zašto ste ostavili takvo stanje u javnim preduzećima i ustanovama? Suština je u tome.

Kada neko na nečija leđa padne da uradi tako značajne poteze, onda se proziva krivac. Pa, krivac je taj koji ostavi takvo stanje, a ne neko ko rešava takve posledice neodgovornosti i bahatosti pojedinac. O tome se radi.

Ne trpim laži. Nemojte sledeći put da izgovarate takve neistine.

Hvala puno.

Lepo je kad dolazi kritika, biću vrlo kratak, pogotovo kad kritika dolazi od člana SNS. Evo je članska karta Marka Ristića SNS i njegove porodice, tako da lepo je kad dolazi ta kritika upravo iz naših redova, to je nešto najlepše. I uz to, kad bi svaka vlast koja dolazi uradila ono što je SNS uradila u Prokuplju, za Prokuplje ne bi bilo krize. Hvala puno.

Poštovani predsedniče, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, mi smo na Odboru za zdravlje i porodicu razmatrali zakone iz oblasti zdravstva koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice. Ministarka Grujičić je već podrobno govorila o njima, naročito o Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Ja ću ovom prilikom naglasiti i značaj Zakona o medicinskoj dokumentaciji i medicinskoj evidenciji, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, odnosno na dnevnom redu današnjeg zasedanja.

Rekao bih da je reč o jednom revolucionarnom zakonu. Zašto to govorim? Zato što se po prvi put uvodi elektronski karton, po prvi put se uvodi elektronska kontrola pacijenta, od trenutka njegovog javljanja lekaru, pa sve do trenutka kada on podiže lekove u apotekarskoj ustanovi.

Dakle, ovim zakonom će postojati ne mogućnost, nego će se uvezati, naravno, elektronskim putem, i zdravstvene ustanove, s jedne strane, i Republički fond za zdravstveno osiguranje i na taj način će se uspostaviti ne samo kontrola dolaska pacijenta od izabranog lekara do određenih specijalističkih službi i nazad, sa povratnim informacijama o tome šta je urađeno, već će se uspostaviti kontrola trošenja finansijskih sredstava vezano za svakog pacijenta ponaosob. To je nešto što je zaista revolucija u medicinskom i zdravstvenom sistemu i to je nešto što apsolutno svi moramo podržati.

Što se tiče samog budžeta i onog aspekta koji se tiče ulaganja u zdravstvo, to je nešto što moram da pohvalim i nešto što narod i građani ove zemlje vide. Mi u ovom trenutku rekonstruišemo 19 bolnica.

To se nikada u istoriji ove zemlje nije desilo. Naglasiću značaj rekonstrukcije bolnica iz grada odakle dolazim, rekonstrukciju Opšte bolnice u Prokuplju, odnosno budućeg zdravstvenog centra u Prokuplju.

Prvo, organizacija zdravstvene službe u svim tim ustanovama koje se grade će biti sasvim drugačija, sasvim na drugom nivou nego što je danas, da ne govorimo o uslovima, da ne govorimo o opremi, jer ovim budžetom su predviđena sredstva ne samo za građevinske radove, već su predviđena sredstva i za opremu u svim tim zdravstvenim ustanovama gde se u ovom trenutku radi rekonstrukcija.

(Aleksandar Jovanović: Ajd pređi malo na Đilasa.)

Evo čujemo i ove hrabre opozicionare u čije vreme se desio sunovrat zdravstva, u čije vreme nismo imali ni zdravstvena pomagala, ni zdravstveni i sanitetski materijal, nažalost.

Bilo je situacija, nažalost, kada nismo imali ni osnovne uslove za rad.

I sada ti i takvi ljudi dižu glas i takvi ljudi nalaze za shodno da oni komentarišu zdravstvo. Pa, za vreme vas ni jedan klinički centar nije ni započet, da ne govorim o završetku, iako ste novac uredno podigli, uredno je povučen.

Ono što je najbitnije jeste da mi danas na dnevnom redu imamo jedan zakonski akt koji pre svega garantuje napredak dalji zdravstva, ulaganje u zdravstvo i ono što je najbitnije, pre svega, a vezano je za moje kolege lekare i uopšte za zdravstvene radnike, a to su novi uslovi pre svega u zdravstvenim ustanovama koji će biti po standardima svih razvijenih zemalja u svetu. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.

Poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, govoriću o amandmanu na Zakon o telekomunikaciji u jednom širem kontekstu.

Naime, nažalost i dalje je kod ovih žutih je manira da kada hoće nešto da slažu onda oni postavi poslaničko pitanje i to postave građanima. Ako ima bilo šta sporno, postavite ministarstvima ciljano, to je poenta valjda poslaničkog pitanja, a ne politička promocija i širenje laži i dezinformacija.

Naime, poslaničko pitanje koje je postavila koleginica Miladinović i uopšte sve što je izrekla najvećim delom je laž, a ja razgovaram sa dokazima i argumentima i laži inače ne tolerišem. Reći ću vam nekoliko stvari koje su bitne.

Vi ste navikli da vam se ćuti. Ja da ćutim neću. Evo, vidite ovo, može i kamera da snimi, ovo je priznanica gde ste vi davali 2.500 dinara glasačima, zamislite slučajnosti, neposredno pred izbore, na ruke. Ovde je u potpisu Marija Ibrić, bivša odbornica DS, na koju je pomenuta koleginica Miladinović, koja je bila predsednik opštinskog odbora tada stranke, svalila svu moralnu, prekršajnu i krivičnu odgovornost vezano za ovo. Zamislite to! Inače, reč je o jednoj Romkinji, časnoj ženi, koja je sigurno bila prinuđena da sve ovo radi. Nažalost, to vam je manir, kao što vam je manir da rutinski lažete. Znači, to vam je ušlo u genom.

Ono što želim da vam kažem, i pored toga što ste navikli na ovakve mahinacije i kupovinu glasova, niste navikli da vam neko kaže istinu u lice. Idemo dalje, to nije sve.

Dotična je bila, inače, dugi niz godina pod optužbom zato što je budžet opštine Merošina oštećen za više od 625 hiljade dinara. Naime, dok je bila direktor biblioteke, omogućila je da čovek koji nije dolazio na posao uredno prima platu i prinadležnosti, za šta je on pravosnažno osuđen a ona, zamislite, volšebno oslobođena, kao direktor biblioteka koji je učestvovao u svemu tome.

Ima mnogo ovakvih stvari. Evo, čitava jedna fascikla se tiče upravo tih njihovih prevara, mahinacija, itd. Ali, o tome neću. Vratio bih se na ovaj deo laži koji je izgovoren.

Očito da je nju pogodila istina da je sa rođenim ocenom sklapala poslove kao funkcioner, što je skandalozno, i to samostalna trgovinska radnja snabdeva građevinskim materijalom građevinsku direkciju.

Ja želim vama da kažem, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, da nikada u životu nisam imao ni jednu firmu u vlasništvu. Ona pominje moga oca koji je preminuo pre četiri godine. Ja nikada sa mojim ocem nikakav ugovor nisam sklapao, niti grad Prokuplje, niti bilo kakva ustanova ili institucija gde sam imao bilo kakav uticaj.

Vi očito svesno ne želite da razumete da nije problem taj što je vaš otac imao firmu, problem je što ste mu omogućili kao funkcioner da dobije određene poslove. To je suština.

Isto tako, zbog javnosti, zbog sebe lično, zbog svoje porodice, što se tiče moje imovine, sve je transparentno, sve imate na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. Vlasnik sam jednog stana u Beogradu, a pre bavljenja politikom sam imao dva stana u Nišu. Jer, da vam kažem nešto, ja u politiku nisam ušao bez kapitala i bez imovine, ušao sam kao ostvaren čovek, sa idealima, a ne da nešto napravim, kao što su radili ovi vaši. To je suština.

Što se tiče grada Prokuplja, pominjete ulice, pominjete infrastrukturu. Sve što je urađeno u gradu Prokuplju od infrastrukture, bez obzira da li je finansirao grad ili republika, urađeno je sa svim valjanim dozvolama, u skladu sa zakonom, za razliku od vas. Ostavili ste nam sportsku halu bez upotrebne dozvole, bez protivpožarne saglasnosti, da se i dan-danas mučimo sa tim. Ostavili ste mnogo ulica, zamislite, ulice se vode da su asfaltirane a one nemaju asfalt, a pare potrošene. Zamislite to!

Toga danas nema. Sve što je urađeno, grad ima plan da u naredne dve godine dve ulice bez asfalta dobiju asfalt, i u gradu i u selu. Dobiće asfalt i kuća nečijeg dede i babe i strine i ujaka, svi, za razliku od njih koji su to selektivno radili.

Pominjete komunalno preduzeće i nije vas sramota. Slušali ste juče šta sam pričao, koliko ljudi ste ostavili u tom komunalnom preduzeću kao višak u administraciji. Vi sad branite radnike!

Suštinski je ovo vrlo bitno i slušajte sad. Poslali su svog poslanika Demokratske stranke da brani interese tih radnika.

(Zoran Lutovac: O čemu priča? Odgovara na poslaničko pitanje? Da li je to po Poslovniku?)

Plan je sad za to komunalno preduzeće bio, pošto smo kupili novi prostor za to preduzeće, da se deo tih radnika smesti u taj novi prostor. Zamislite komentar tog poslanika DS koji je došao i koji je glasno to rekao pred svedocima? Kaže – gde ćete u novu štalu sa stara goveda, citiram. Zamislite to? Ovo kažem opet pod krivičnom, materijalnom i moralnom odgovornošću. Imam svedoke za ovo što pričam.

Zamislite tu komparaciju? On aludira na nov savremen prostor koji je namenjen novom preduzeću i deo starih radnika koji ostaju u toj firmi. Zamislite to? I oni štite interese tih ljudi i oni se pozivaju da su zaštitnici tih ljudi, a oni ih ostavili u ovoj situaciji u kakvoj jesu? To su stravične stvari, ljudi.

Prvo, kao narodni poslanici mora da baštinimo istinu. Mora da negujemo istinu. Ja iza svake ove svoje reči stojim, ljudi. Znači, nemoj da se igramo nekim stvarima. Ovde se igramo ljudskim životima. Pominje mi oca koji je umro još pre četiri godine. Da li je to normalno?

Ako bilo kakav dokaz za bilo koju malverzaciju postoji, imate adrese, izvolite. Spreman sam da odgovorim na sve, ali sam svoj život živeo časno i pošteno.

Oko apotekarske ustanove, prvo, svedoci smo da su tržišni uslovi za državne apotekarske ustanove loše. To je činjenica. Jednostavno, državne apotekarske ustanove lagano tonu u dubiozu.

Slušam poslanika iz Leskovca, poslanika opozicije, koji kritikuje što je grad pokrio ogromno dugovanje apotekarske ustanove. Ovde kritikuju što grad nije pokrio. Grad Prokuplje je napravio koncesiju apotekarske ustanove, dinar jedan nije platio za dugovanja, svi radnici ostali i još im je povećana zarada. A šta je trebalo, da čekamo da apotekarska ustanova potone, pa da grad kao osnivač plaća milionski iznos? Da li je to trebalo? Da li je poneta da šta god uradiš da ne valja? Da li je to suština?

Ljudi, uzmite se u pamet. Mi ne razgovaramo ovde o krompirima. Ovo su stvari koje su vitalne za ljude. Znači, ovo o čemu govorimo, ovo je najznačajnije za ljude. Zamislite da se 200, 300, 5000 miliona dinara iz gradskog budžeta odlilo za dugovanja apotekarske ustanove, komunalnog preduzeća itd? A šta bi uradili za grad, da li bi mogli nešto da investiramo u asfaltiranje, vodovod, kanalizaciju itd? E to je suština.

Sve ovo što govorim, da vam kažem, govorim punog srca i govorim sa apsolutnom argumentacijom.

Hvala vam što ste mi dali mogućnosti da se obratim uopšte.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, danas govorimo o jednom setu zakona od kojih bih izdvojio jedan kao posebno značajan za lokalne samouprave.

Naime, danas govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za razvoj lokalne infrastrukture sa Međunarodnom bankom. Upravo iz ovog razloga želim da naglasim značaj ovakvih i sličnih zakona i sporazuma zato što u mom daljem izlaganju pomenuću šta smo sve na nivou grada Prokuplja uradili zahvaljujući između ostalog ovakvim i sličnim zakonima.

Naime, reći ću da smo trenutno u postupku izgradnje novog zdravstvenog centra. To je jedan kapitalni projekat koji nažalost nije završen od 1979. godine kada je položen kamen temeljac. Vrednost ovih radova će biti zajedno sa opremom negde 6,5 milijardi dinara i ono što je veoma značajno jeste da ćemo na jednom mestu imati i primarni i sekundarni nivo zdravstvene zaštite uz, rekao bih, najsavremeniji način pružanja zdravstvene zaštite što se tiče same lekarske, odnosno kliničke prakse.

Takođe, ne manje značajne stvari smo uradili na nivou obrazovanja. Da krenemo od školskih, seoskih odeljenja. Svake godine sva isturena seoska odeljenja se renoviraju, u zavisnosti da li je neophodno rekonstruisati krov, mokri čvor, podove, učila kupiti. Dakle, samo u poslednjih dve godine smo uložili 25 miliona dinara u tu svrhu.

Sve gradske škole gde je bilo potrebe kompletno su rekonstruisane. Osam stotina hiljada evra je koštala rekonstrukcija srednje poljoprivredne škole. Dva i po miliona evra rekonstrukcija zgrade gimnazije i bioskop. Uz sve to, uloženo je i oko 60 miliona u ostale škole i 30 miliona dinara u tehničku školu.

Posebno ću se zahvaliti predsedniku, Aleksandru Vučiću, i Vladi Republike Srbije koja je stavila u plan, u ovogodišnji plan još dve škole, a to su OŠ „9. Oktobar“ i škola „Ratko Pavlović Ćićko“, gde će jedna imati po prvi put ne u Toplici, mislim i u južnoj Srbiji, zatvoreni bazen, a druga imati kompletnu izgrađenu sportsku halu sa novim terenom, čak i na krovu te hale. Tako je po projektu. Tako da je zadovoljstvo izuzetno veliko.

Što se tiče predškolskih ustanova, kompletno je rekonstruisan objekat predškolske ustanove „Radost“, krov, stolarija, fasada, podrum, kotlarnica, najsavremenija kuhinja, iznos 40 miliona. Rekonstruisan je objekat „Bambi dva“, postavljeni mobilijari, 20 miliona. Novo obdanište iz temelja, treće, „Bajka“ 86 miliona. Pomenuću da gradimo još jedno. Njega završavamo otprilike za koji mesec i to će biti četvrto obdanište koje ova vlast radi. Sa ovim obdaništem, mi ćemo ugasiti liste čekanja.

Ono što je ponos Toplice, ponos Prokuplja, jeste formiranje Topličke akademije. Po prvi put imamo visokoškolsku ustanovu ovog tipa i ovog ranga. U ovom trenutku, ona se sastoji iz Visoke poljoprivredne škole i Visoke poslovne iz Blaca. Trenutno se radi na akreditaciji odseka Visoke medicinske škole, odnosno studijskog programa.

Što se tiče socijale, kompletno rekonstruisan dom starih. Preko 100 miliona dinara uloženo. Povećan je budžet Crvenom krstu za 13,5 miliona i centru za socijalni rad. Što se tiče ustanove kulture, sve ustanove kulture izrenovirane, osim biblioteke za koju se pravi projekat.

Dakle, dom kulture 60 miliona, muzej 10 miliona, istorijski arhiv 25 miliona i ono što je poseban ponos jeste izgrađene su dve spomen-sobe. Jedna neustrašivom Gvozdenom puku, a druga našem velikom pesniku Radu Draincu i to je za ponos naroda Toplice.

Pomenuću da smo završili novu industrijsku zonu i da čekamo nove investitore. Ona nas je koštala 1,5 milion evra i tu je opština, odnosno grad učestovao i participirao i čekamo od Razvojne agencije Srbije da nam upute značajne investitore i da krene ta industrijska zona sa svojim radom. Inače je kompletno opremljena infrastrukturno.

Pomenuću novu Zelenu pijacu. Nova Zelena pijaca je završena. Otvara se ovog meseca. Bićete zvanično i pozvani na otvaranje. Ono što je značajno jeste da ona košta preko 2,5 miliona evra, a učešće grada je bilo 57 miliona dinara iz naših sredstava.

Za zaštiti nasip na reci Toplici i 12 kuća za naše sugrađane Rome izdvojeno je milion i 263 hiljade evra.

Rekonstruisanje magistralni put Niš – Priština, odnosno Niš – Prokuplje. Dakle, to je nešto smo dugo čekali. Započet je autoput koji je već stigao do Merošine. Od septembra kreće izgradnja i do Prokuplja. To je žila kucavica kojoj će Toplici omogućiti nove investicije koja će Toplici omogućiti život i zato o ovome pričam sa visokom dozom emocija i nemojte mi na tome zameriti.

Takođe, unazad tri godine 600 miliona dinara smo dali naših sredstava za infrastrukturu. Reći ću vam da su 29 ulice po prvi put dobile asfalt, da ih ne nabrajam. Za neki dan krećemo sa kompletnim asfaltiranjem ulice Milana Jovanovića i Arsenija Čarnojevića, koji predstavlja u deo magistralnog puta koji vodi ka Kruševcu. Vrednost je preko 180 miliona dinara i tu, naravno, pomaže Ministarstvo infrastrukture.

Napravili smo Spomen-park „Gvozdenom puku“. Nažalost, taj „Gvozdeni puk“ je čekao da SNS dođe na vlast da bi se napravio taj park, koji je „Gvozdeni puk“ zaslužio mnogo, mnogo ranije.

Napravili smo još sedam novih dečijih igrališta. Radimo trenutno park kod crkve Svetog Đorđa koji će biti zaista fantastičan, radimo i crkvu Svetog Đorđa, koji će biti omalterisan do juna meseca, jula ove godine i tu vas pozivam svakako kada god imate vreme dođite u Toplicu, dođite u Prokuplje da vidite sve ovo o čemu pričam. Nemojte da verujete Darku Laketiću, verujte svojim očima, jer ovo su realna dela svih nas.

Rekonstruisali smo kompletno krov Gradske uprave. Takođe, trenutno radimo zamenu stolarije, sve ukupno to je 20 plus 60 miliona dinara. Sledeći korak je fasada i unutrašnjost.

Kupili smo mašine za Komunalno preduzeće. Ovo je vrlo bitno da vam kažem. To Komunalno preduzeće koje se pominje u negativnom kontekstu, u smislu racionalizacije, reorganizacije, da ta reorganizacija je morala da se desi zbog vas koji ste ostavili ogroman višak administracije, ali ono što je bitno - to Komunalno preduzeće ste ostavili sa jednim bagerom, sa jednim bagerom. Danas, to Komunalno preduzeće, i to pokvaren, tačno tako, danas, to Komunalno preduzeće ima vozni park u vrednosti od preko 100 miliona dinara, ali ste svesno urušavali.

Takođe, ko je bio u Prokuplju zna šta znači Hisar za Prokuplje, brdo Hisar. Uradili smo kompletnu rekonstrukciju tvrđave, 50 miliona dinara, kupili pozorišnu scenu, 20 miliona, asfaltirali kompletno put do vrha Hisara, 20 miliona, uradili rasvetu, 3,5 miliona i uradili trim stazu, osam miliona dinara.

Mi kao grad, vrlo brzo će krenuti izgradnja šoping centra, po prvi put u gradu Prokuplju. Zemljište smo prebacili na nas. Tražimo sada potrebne dozvole. Vrlo brzo će biti raspisan i javni konkurs za izgradnju i Prokuplje će spadati u red gradova koji imaju svoj šoping centar, što je isto jedna vrlo značajna stvar zbog zapošljavanja i potrošnje, već zbog same činjenice da grad sa četrdesetak hiljada stanovnika ima tako nešto.

Želim da najavim izgradnju dečijeg istraživačkog centra poput Petnice. On će biti smešten na planini Vidojevici, tamo gde je opservatorija. I za to imamo podršku Vlade Republike Srbije. Formirana je radna grupa i ja se nadam da će realizacija biti vrlo vrlo brza jer grad Prokuplje stoji na raspolaganju što se tiče takvih projekata i takvih ideja.

Zato upravo ovo pričam i upravo sam ovo sve pričao zato što moram da se osvrnem na jedno sramno izlaganje poslanice Sanje Miladinović. To je poslanica koja u toj, rekao bih, salati reči je izjavila mnoštvo laži i mnoštvo uvreda. Ona je za čelnike grada Prokuplja rekla da su Šojići. Ja ću vam reći sada nešto drugo. Ja ću vam prezentovati neku dokumentaciju, neke dokaze i poštovani građani Prokuplja, poštovani građani Srbije, ja predlažem da vi sami sudite ko su Šojići, a ko su ozbiljni kriminalci.

Vidite ovo. Ovo je ugovor napravljen između Direkcije za izgradnju Merošine i samostalne trgovinske radne „Sanja“ čiji je vlasnik otac pomenute poslanice. Kada je poslanica bila svojevremeno na položaju, bila je na poziciji predsednika skupštine, direktora biblioteke u Merošini, a u isto vreme je bila i predsednik opštinskog odbora ovi ugovori su sklapani i ovo nije jedan ugovor. Ovih ugovora ima značajno više.

Ja vas da pitam – da li je normalno da jedna samostalna trgovinska radnja snabdeva građevinsku direkciju građevinskim materijalom? Ja bih to prepustio tužilaštvu, ali molim da se ozbiljno pozabave time zato što su to stvari koje zdrav razum ne može da podnese i to su stvari koje ne bih rekao da su samo sukob interesa, rekao bih da je pozadina svega ovoga značajno dublja.

Takođe ono što želim da vam kažem jeste, a vrlo je bitno za ovu temu o kojoj govorimo danas, jeste da smo mi 2012. godine, moram da kažem kakvi ljudi govore o gradskoj vlasti u Prokuplju i ovako sramne reči izgovaraju, zatekli dubiozu između dve i dve i po milijarde dinara. Moja duša zna šta sam preživeo u naredne dve, tri godine. Račun je bio u blokadi više nego što je bio deblokiran.

Zamislite ovo, ostavili su Fabriku vode pod hipoteku i podigli kredit. Kredit 60 miliona. Mi smo platili sa kamatama 100 miliona do pre par godina. Afera Direkcija gde je njen partijski kolega, sadašnji predsednik opštinskog, gradskog odbora DS, bio predsednik Upravnog odbora Direkcije. Zamislite, sticajem okolnosti pred izbore 300 miliona dinara glavnice plate PZP u Nišu za asfaltiranje i ne plate nikada. To je bilo 2008. ili 2009. godine. Firma utuži. Nakon toga se ta potraživanja nakon stečaja PZP preliju na „Univerzal banku“ koja je kupila. „Univerzal banka“ nas utuži. Mi smo, ljudi moji, platili preko milijarde dinara tu njihovu aferu i lopovluk i takvi ljudi znaju da kažu za ove ljude iz grada Prokuplja da su Šojići.

Ti ljudi su žrtvovali dobar deo svoga života da vraćaju njihove lopovluke i bahanalije. Dobar deo svoga života, a zamislite još jednu stvar, ti ljudi nisu za ovih 10 godina rada podigli dinar kredita, dinar žuti kredita. Vratili smo njihova dugovanja, stabilizovali budžet. Gledajte i čujete šta smo sve uradili i na kraju takvi će da pričaju o tome da je gradska vlast, da su oni Šojići, da su ne znam kakvi, da su koncesije ne znam kakve.

Ljudi, pa tu koncesiju Komunalnog preduzeća ste izazvali vi. Nijedan radnik nije primljen u to Komunalno preduzeće koje pominju od strane SNS. U periodu njihove vladavine primili su 700 ljudi, 700 ljudi u javni sektor grada Prokuplja što ustanove, što preduzeća koja se direktno ili indirektno finansiraju itd.

Hajde što su primili, nego su primili administraciju i došao je trenutak naplate gde je morala da se uradi reorganizacija i racionalizacija. Sada su oni zaštitnici. Nema većih licemera.

Ljudi moji, da li ste svesni kakvi ljudi kritikuju vlast SNS? U ovom slučaju ovde je reč o Prokuplju. Oni to rade na dnevnom nivou, na republičkog nivou. Šta čujemo za predsednika, a bez tog predsednika, bez tog Vučića ja lično i ta gradska vlast ne bi mogli 10% ovoga da odradimo što smo odradili za grad i tu nije pitanje ni poltronstva ni ne znam čega. Pitanje je iskrenosti i istine, ljudi, iskrenosti i istine.

Zarad toga treba da budemo dovoljno pametni, dovoljno mudri da sve te licemere, sve te secikese koje su rovarile u ranijem periodu smestimo tamo gde im je mesto, u mišju rupu.

Oni u Prokuplju odavno cenzus ne mogu da prođu. Prave unutarstranačke izbore sad trenutno u Prokuplju, ovo je vrlo zanimljivo, a pravo glasa ima 100 članova. Grad 40.000 stanovnika, a pravo glasa 100 članova. Toliko imaju realno članstva. E, to je odgovor na njihovu politiku. Njihova glavna politika je mržnja da vam kažem. Mržnja i laž i svaka politika koja se zasniva na laži, na mržnji osuđena je na propast, jer građani dobro znaju ko je kakav i ono što je najbitnije, ne samo da su sudili ranije, već će suditi i na narednim izborima isto onako kao što su i pre. Hvala vam puno.

Reklamiram, poštovani predsedniče, povredu Poslovnika, tačnije člana 107.

Želim da kažem da je ovakvim izlaganjem narodnog poslanika iz opozicije povređeno dostojanstvo ovog parlamenta. Podrazumevam da kada se govori u ovo domu treba da se govori sa činjenicama, a ne sa polu informacijama, ili neistinama. Ako govorimo, dolazim pre svega da kažem kao narodni poslanik iz Prokuplja, i nema govora o tome da su probleme izazvali SNS i vlast SNS u Prokuplju. Te probleme je ostavila vlast bivša, vlast DS, sa preko 300 radnika u komunalnom preduzeću od čega preko 250 u administraciji. Odgovorno tvrdim da nijednog radnika nije primila vlast SNS.

S druge strane, svi radnici iz administracije koji su ovim programom reorganizacije preduzeća, dakle, kako kaže poslanica, ostali bez posla svi su dobili ponudu da rade u kompaniji „Leoni“ ili da rade na drugim poslovima. Nažalost, niko od njih nije pristao na to. Zato smatram da, ovakve vrste insinuacija ne treba u parlamentu tolerisati.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu dužan sam da informišem građane i informišem narodne poslanike o tome da smo održali sednicu Odbora za zdravlje i porodicu i praktično jednoglasno podržali izmene Zakona o predmetima opšte upotrebe.

Objasniću zašto smo to uradili i zašto je neophodno praktično da prilagođavamo naše zakonodavstvo zakonima EU. Pre svega, sve ono što je značajno i sve ono što je korisno za našu zemlju, moj stav je da treba usvajati. Sve ono što će državu Srbiju učiniti modernijom u svakom smislu, učiniti da njeno zakonodavstvo bude ne samo modernije već i efikasnije, svakako da treba usvajati. Podsetiću, takođe, javnost da smo unazad, već koliko godina, svaki zakon koji je u ovoj Skupštini donesen, svaki zakon, govorim o zdravstvenim paketima zakona, koji je razmatran u ovom domu je pre toga prilagođen zakonodavstvu EU. Podsetiću da su i Zakon o zdravstvenoj zaštiti, taj krovni zakon, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o transfuzijskoj medicini, o medicinskoj evidenciji i dokumentaciji itd, svaki od njih je prilagođen i usaglašen.

Ono što je posebno značajno jeste otvaranje tog poglavlja 28 koji se tiče zdravlja i ono što je posebno značajno, vezano za to poglavlje, jeste da ćemo ovim usaglašavanjem dobiti visoku bezbednost određenih predmeta, medicinskih predmeta, dobićemo, takođe, ne samo visoku bezbednost, nego jednu, rekao bih, jednu mnogo značajniju kontrolu u ovom sektoru, u ovoj oblasti. Najbitnije je, suštinski gledano, imaćemo zadovoljnijeg građanina, zadovoljnijeg čoveka koji koristi usluge tog sistema.

Ono što je vrlo bitno jeste da u sklopu otvaranja ovog poglavlja i u sklopu prilagođavanja našeg zakonodavstva, govorim o zdravstvenom zakonodavstvu, postoje vrlo osetljive oblasti u zdravstvenoj zaštiti. Ovde govorim o proizvodnji sterilnih medicinskih proizvoda i govorim o proizvodnji derivata krvi. Za ove dve jako osetljive oblasti će biti poseban režim, odnosno mi ćemo imati dodatno vreme za prilagođavanje, i to je posebno značajno, i apsolutno pozdravljam taj momenat iz razloga što u ovom dodatnom periodu prilagođavanja mi ćemo biti u stanju da ove osetljive grane našeg zdravstvenog sistema dodatno prilagodimo i dodatno u nekom narednom periodu afirmišemo za razvoj.

Na kraju, rekao bih da su upravo ovi zakoni i ove izmene adekvatan primer kako Vlada razume svoje obaveze, kako Vlada Republike Srbije doživljava svoje obaveze koje je preuzela, dakle na jedan vrlo temeljan i ozbiljan način. Sve ono što je preuzeto mora da se ispoštuje i, na kraju krajeva, implementira kroz zakonska rešenja.

Želim vam srećan rad i nadam se jednoglasnom usvajanju ovog predloga. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici javio sam se danas za reč zato što smatram da je tema izuzetno značajna. Drugi razlog je i taj što kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu smatram da treba da dam sud koji je vezan za današnji zakon.

Uvek je zadovoljstvo kada u ovom domu raspravljamo o zakonima koji se tiču regulisanja delatnosti koja je možda i najbitnija u našoj zemlji. Ono što je naročito bitno jeste da ovim zakonom država pokušava da pre svega reguliše oblast koja je izuzetno osetljiva.

Ono što želim reći jeste da ovim zakonom se pre svega pokušava da taj ekonomski i finansijski status porodilja koje su zaposlene ili koje imaju radni odnos, bude popravljen.

Naglasio bih, a o tome bih i rekao nešto više u kasnijem delu diskusije, da je posebno značajan taj efekat na porodilje koje su poljoprivredni osiguranici.

Osim toga, čitajući ovaj predlog zakona moram da priznam da je zakon temeljno urađen i da predstavlja jedan, rekao bih, prototip kvalitetno urađenog zakona.

Zašto ovo kažem? Zato što on nije plod samo rada, isključivo rada birokrata u ministarstvu, već je plod prihvatanja i implementiranja ideja onih organizacije koje brinu o deci i porodici i čiji rad se zasniva upravo na njima.

Pomenuo bih nekoliko njih kao što su „Mame su zakon“, „Roditelj“, „Bebac“, „Bravo za mame“, „Srbija u pokretu“, dakle, sve one organizacije koje smo i u ranijim sazivima pominjali kao vrlo značajne vezano za ovu problematiku. Zato danas zaista moramo otvoreno da govorimo o ovom problemu koji tišti ne samo Srbiju, već tišti većinu savremenog svega.

Nažalost, godišnje Republika Srbija izgubi grad veličine Kikinde, izgubi preko 40.000 stanovnika samo zato što je nivo rađanja značajno niži od potreba proste reprodukcije.

Mi imamo veliki problem. Dakle, taj problem je, kao što i gospodin ministar izjavio započeo posle Drugog svetskog rata, nastavio se sedamdesetih godina prošlog veka, doživeo, rekao bih, kulminaciju dvehiljaditih godina kada smo imali u jednom trenutku, mislim da je podatak iz 2006. godine, da je nivo rađanja bio 30% niži od osnovne potrebe za osnovnu reprodukciju. Dakle, to je nešto što je zaista dramatično.

Zato ovaj zakon sagledavam takvim očima da shvatam da je ovo samo jedan u nizu koraka da pokušamo da povećamo broj novorođene dece. Upravo zato naši koraci, govorim o koracima države, govorim o političkom odgovoru, mora da bude smislen, kontinuiran, intenzivan i plod jedne detaljno razrađene strategije. Ako govorimo o aspektu ekonomije, mislim da pre svega naša zemlja u ovim trenucima doživljava značajan ekonomski rast. Doživljavamo i tehnološki napredak, povećanje produktivnosti. To je samo jedan, ali ne mali i ne malo značajan parametar koji utiče na priraštaj, na rađanje dece.

Pomenuću i to da naša država predstavlja lidera u privlačenju stranih direktnih investicija. To je nešto što zaista treba da imponuje svima nama zajedno, a sa druge strane, predstavljamo ne samo regionalnog lidera zbog ozbiljnosti države, zbog veličine, već rekao bih i u evropskih okvirima imamo zaista dobre rezultate.

Ono što je veoma značajno i što bih posebno potencirao jeste da moramo kao država da podržimo majčinstvo i roditeljstvo. Nažalost, posmatrajući čitav ovaj problem kroz istoriju, kroz vreme, čini mi se da se majčinstvo negde izgubilo. Čini mi se da svaki mladi bračni par ima mnogo više tzv. bitnih tema, nego što je to roditeljstvo i čini mi se da se majčinstvo kao takvo gurnulo u neki drugi plan.

Takođe, probleme koje percipiram kao značajne u ovom našem zajedničkom problemu jesu moderan život, brzina života. To su pre svega problemi koji dovode do neusklađenosti i nesrazmere sa jedne strane poslovnih obaveza i profesionalnih zadataka, a sa druge strane do roditeljstva i tada dolazi do odlaganja formiranja porodice. Nažalost, dolazi i do toga da se neke porodice apsolutno i ne formiraju do kraja života pojedinca, a zapamtite gospodo narodni poslanici, porodica je srž društva. Porodica je suština i porodica je mesto, osnovna ćelija društva u kojoj nastaje i buja novi život.

Zato lično smatram da mi kao država i kao odgovorni pojedinci moramo da napravimo ambijent u kome će roditelji na sasvim drugačiji, na lakši način donositi odluke da imaju dete, bez obzira da li je reč o prvom, drugom, trećem ili više dece. Zato opet kažem da je država ta koja je odgovorna da nakon dobijanja dece, porodicama omogući da se dobijanjem dece ne uruši ekonomski i društveni status same porodice. To je ne sumnjivo najbitnija uloga države u ovom trenutku.

Upravo je donošenje ovog zakona, opet se vraćam na sam početak a to je ishodište, upravo donošenje ovog zakona vidim kao jedan značajan pokušaj države da poveća broj novorođene dece, kao značajan pokušaj države da omogući i porodicama sa decom da imaju koliko, toliko održiv, da kažem taj ekonomski segment, da ne desi ekonomsko, odnosno finansijsko urušavanje porodice koji imaju decu. Ovo je posebno bitno za one porodice koje žive na selu, za poljoprivredne osiguranike, odnosno porodilje koje su poljoprivredni osiguranici.

Ja, ne znam da li vi znate gospodo narodni poslanici, koliki je iznos poljoprivredne penzije? Kolika je osnovica poljoprivredne osiguranja, a kolika je bila naknada za porodilje koje su imale poljoprivredno osiguranje, a koliko će biti sada? Mislim da ovaj zakon donosi dobro. Zato ga apsolutno podržavam u ovom njegovom segmentu koji sam već naglasio.

Dakle, uvođenje donje granice naknade porodiljskog odsustvo u visini minimalne zarade je sjajna stvar. I to ću reći ovde i svuda. Reći ću isto tako da ovaj zakon nosi nekoliko vrlo bitnih zakonskih rešenja koja će ne samo pomoći finansijski porodicama već će olakšati različite procedure za koje svi zajedno znamo da su nekada jako složene i kompleksne.

Recimo, definisanje, brižljivo definisanje procedura koje se tiču dečije dodatka i olakšavanja dobijanja dečijeg dodatka za porodice koje imaju tzv. samoroditeljne porodice, gde postoji samo jedan roditelj. To je nešto što je zaista za pohvalu. Ovaj predlog, apsolutno podržavam.

Da ne bih dužio zbog sledećih govornika koji treba da se obrate u ovom domu moram da kažem da kada sumiram sve utiske vezano za ovaj zakon, moram da kažem da smatram da on predstavlja jedan vrlo značajan korak u najbitnijoj borbi, a to je borba da Srbija i dalje rađa i Teslu i Pupina i Milankovića. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, ja ću danas govoriti sa zaštitnom maskom, pre svega iz razloga što lično smatram da trebamo da damo primer da iz ovog najvišeg zakonodavnog doma možemo da komuniciramo uz poštovanje protivepidemijskih mera o kojima danas raspravljamo.

Naime, kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije uvek sam bio zadovoljan kada zdravstveni zakoni dođu u skupštinske klupe. Međutim, mi danas imamo situaciju da raspravljamo o Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, odnosno o njegovim dopunama i izmenama, o zakonu koji je iznuđen jednom epidemijom zato što važeći zakon, dakle, ovaj aktuelni o kome govorim, kada je bio pisan i kada smo ga usvajali, ova epidemija nije bila ni poznata.

Međutim, danas, kako smo čuli i od ministra, broj zaraženih, broj obolelih i, nažalost, broj preminulih već je značajno uvećan i to je razlog više ne samo da raspravljamo o određenim protivepidemijskim merama, o njihovom usvajanju, već da svi zajedno proaktivno radimo na tome da te mere budu primenjive i primenjene u najkraćem roku. S druge strane, ne samo da budu usmerene ka zdravstvenim ustanovama, ka zdravstvenim radnicima, već moraju biti usmerene i ka ne zdravstvenim ustanovama, pravnim licima i građanima.

Ja ću pomenuti nekoliko značajnih momenata koji definiše ovaj zakon.

U članu 6. ovog zakona, po prvi put se definiše kućna izolacija i možemo reći da predlogom ovog zakona je definisano da u kućnu izolaciju idu zaražena lica koja nemaju simptome, kao i zaražena lica koja imaju simptome, a ti simptomi ne zahtevaju hospitalizaciju.

Ovo je veoma bitno. Reći ću vam šta se dogodilo u ranijem periodu. Dešavalo se da zaražena lica slobodno se kreću, dešavalo se da se praktično omogući ta jedna masovna transmisija i da zbog toga smo imali čak u nekoliko navrata porast broj obolelih. Upravo zato ovaj član zakona smatram da je veoma bitan.

Takođe je značajno što infektolog, praktično, propisuje ovu meru kućne izolacije i obaveštava nadležni Zavod za javno zdravlje.

Pored ovog člana 6, u članu 8. se definiše kućna izolacija, odnosno karantin u kućnim uslovima. Karantin u kućnim uslovima je predviđen za ona lica koja su bila u kontaktu sa zaraženim osobama. Ono što je bitno jeste da dužina karantina je srazmerna najdužem periodu, odnosno periodu maksimalne inkubacije. Takođe, ovde rešenje donosi sanitarni inspektor, a samu meru predlaže, dakle daje mišljenje, nadležni epidemiolog.

I ovo je veoma značajno. Značajno i zato što se po prvi put ova mera, ovo rešenje koje izdaje sanitarni inspektor predstavlja ispravu, ispravu na osnovu koje će u nekom narednom periodu zaposleni ostvariti svoje pravo u smislu bolovanja.

Takođe, ne manje značajan deo zakona jeste upravo onaj deo zakona koji govori o angažovanju komunalne inspekcije i komunalne milicije. Ovo je veoma značajno i sam sam radio u Ministarstvo zdravlja i znam koji je broj zaposlenih sanitarnih inspektora i znam da je to nedovoljno i ovaj član zakona je naročito bitan ne samo zbog broja izvršioca koji će kontrolisati protivepidemijske mere, već zbog toga što će imati i ovlašćenja da izdaju prekršajne naloge ili, pak, da prazne objekte u kojima se krše protivepidemijske mere ili, pak, da zabranjuju rad u okviru ovih 72 sata koja su definisana.

Međutim, čini mi se da je najviše medijske pažnje ipak odneo ovaj član zakona koji govori o kaznenim odredbama koje se pominju u slučaju nepoštovanja protivepidemijskih mera i ne bih sada da koristim političku demagogiju, kao neki moji prethodnici narodni poslanici, pa da kažem - znate šta, male su plate, ovde su definisane neke visoke kazne, ja građanima moram da poručim jednu stvar - svi mi koji ne kršimo protivepidemijske mere nećemo ni platiti kaznu. Dakle, suštinska stvar je poštovanje mera, a reći ću vam i zašto.

I sam nisam pristalica kaznene politike, da se razumemo, niti u ovom smislu, niti u zdravstvu, ali je ulog veliki. Ulog su životi ljudi, životi naši građana, životi svih nas.

Čuli ste podatke koje je izneo ministar Lončar. Mi smo već pri kraju svih značajnih kapaciteta za prijem kovid pacijenata. To je veoma bitno. Ta informacija je veoma bitna, da pre svega razmislimo dobro o tome. Zašto ovo kažem? Prvo, stara smo nacija. Mnogo ljudi boluje od hroničnih nezaraznih oboljenja. Imamo hitna stanja, imamo akcidente koji se ne mogu predvideti. Mi moramo ostaviti deo zdravstvenih kapaciteta za zdravstvenu zaštitu tih lica. Ne smemo dozvoliti da se popune zdravstveni kapaciteti u potpunosti kovid pozitivni pacijenti. Znate šta to znači? To znači da nećemo moći da sprovedemo adekvatnu zdravstvenu zaštitu svim našim osiguranicima, svim građanima Republike Srbije. To ne smemo da dozvolimo. Zato pozivam vas, gospodo narodni poslanici, vas gospodine ministre, da ne dozvolimo kolaps zdravstvenog sistema, svi zajedno. Dakle, ovaj zakon i ove kaznene mere, nažalost, su neophodne.

Ono što bih još želeo da kažem na ovu temu jeste da na ovaj način ovim zakonom praktično svaki pojedinac nosi odgovornost. Svako od nas ukoliko se ponaša neodgovorno i nesavesno, ugrožava zdravlje nacije, ugrožava budućnost.

Treba da se razmislimo i treba da stavimo prst na čelo i pomislimo, svako od nas ima i roditelje i bake, deke. Na kraju krajeva, i zbog nas samih. Poštovanje ovih mera znači smanjenje broja obolelih, znači smanjenje broja umrlih, preminulih od infekcije virusom Kovid-19 i to uvek treba da nam bude na umu. Zato nam je ovaj zakon potreban i zato su ove kaznene odredbe jedini logičan epilog, da se razumemo.

Pripremajući se za današnje izlaganje, pročitao sam nekoliko kritičkih komentara vezano za ovaj zakon u toku jučerašnjeg dana. Ono što me je začudilo jeste da ta kritika nije bila orijentisana ka suštini ovog zakona, nije orijentisana ka samim merama, već se komentarisao, rekao bih, pravni aspekt i definicija ovog zakona, pa zašto su neka tela definisana Zakonom o Vladi, a ne ovim zakonom, te zašto nije komunalna milicija uvedene značajno ranije i tako dalje.

Gospodo narodni poslanici, ja želim vama da poručim da mi moramo da se bavimo suštinom, a suština je zdravlje nacije i da sve one koji smatraju da politiku je moguće uvesti u rešavanje ovako vitalnih zdravstvenih pitanja, da ostavimo u prošlosti zato što tamo i pripadaju, a suština upravo jeste takva da ovom zdravstvenom sistemu našem u ovom aktuelnom trenutku treba ovakav zakon. Zašto? Zato što ja lično, ali i svi relevantni, zdravstveni, stručni, medicinski i naučni subjekti očekujemo od ovog zakona da, pre svega, pooštri poštovanje protivepidemijskih mera, da se smanji broj obolelih, da se smanji broj zaraženih i da se smanji broj preminulih i to je suštinska stvar.

Na kraju, reći ću vam samo još jedno, Srbija nikada nije bila retrogradna, Srbija nikada većinski nije bila niti antivakcinalna, niti antinaučna i zato poštujmo mere, spasimo život. Hvala.