U pravu ste, gospodine Rističeviću, kada se preračuna, to ispadne toliko.

Ja sam mislio da je neka druga stvar bila po sredi kada je Vuk Jeremić odlučivao koliko će da stavi, koji iznos će da stavi u tu vrstu zahteva. Meni se sve nekako činilo, bilo mi je očiglednije da se Vuk Jeremić rukovodio onim iznosom za koji se pokazalo da ga Đilas ima i da njim raspolaže onog trenutka kada je rešio da ozvaniči svoje vlasništvo nad DS. Jel beše tačno 50 miliona bilo u pitanju ili nešto približno tome onog duga DS?

(Marijan Rističević: Četrdeset devet miliona.)

Četrdeset devet miliona. Izvinite, gospodine Rističeviću, ja nisam to pratio tako precizno kao vi. Znači, 49 miliona je bila DS, a onda Jeremić, znači, traži 50 miliona, stranka je kompletna bila jeftinija za jedan milion u odnosu na ovo što Jeremić traži, verovatno želeći da Đilasa u nečemu nadmaši. Meni je jasno da između njih postoji ozbiljna trka ovih dana i teško laktanje na temu ko je tu važniji i ko je tu veći bos, od tih raznih kapoa ko će da bude „kapo di tuti kapi“.

Mene uopšte ne čudi, da je onaj snimak, na kom se Jeremić onako kikoće u razgovoru sa Roćenom i smeju se kako su majku majčinu Srbiji i Crnoj Gori. Da se možda pojavio, baš kao posledica te vrste obračuna, odnosno obračuna između Đilasa i Jeremića, i da vam kažem nešto, Dragan Đilas sigurno nije sa pokušajem da generiše lažnu aferu oko Megatrenda išao na slepo i da mu nije palo na pamet da ćemo se mi setiti i postaviti pitanje, pa čekaj, jer Jeremić išao na taj Megatrend da drži predavanja. Ja sam uveren da Đilas o tome razmišljao unapred i da je baš zato temu i birao na taj način, jer on hoće da mi podsetimo narod Srbije na Jeremića, tu njegovu epizodu, ali i na ova njegova nedela koja se tiču i ovog Patrika Hoa i Šejka Tadijana Gadijana, kako se već zove, i Patrika, kako se ono zove Lozoja. Hoa Patrika Lozoja, da li znate gospodine Rističeviću, kako mu beše ime, ja ne mogu da se setim?

Ali, sigurno je Đilas računao na to da ćemo se mi tih stvari setiti i podsećati na Jeremića. Nije računao da ćemo da se setimo da je Dragan Đilas slao svoje ljude na taj Univerzitet, između ostalog slao je i svog gradskog sekretara za prosvetu, da se tamo školuje. Tada im ništa nije bilo sporno, tada im je sve bilo jasno, treba da bude navodno sporno i navodno nejasno samo onda kada bi oni da se obračunavaju, ili sa nekim od nas ili međusobnom.

Ali, kako da vam kažem, mogu oni da kupuju sopstvene stranke za 49 ili 50 miliona, mogu da se iživljavaju svojim zahtevima, tužbama i žalbama, ništa od toga neće nas sprečiti da postavljamo ona pitanja koja su, i tu je gospodin Martinović potpuno upravu, upravu su i ljudi SRS koji su ih pomenuli danas. Pitanja su potpuno logična i apsolutno su na mestu. Kako je moguće da neko poput Dragana Đilasa nema ništa kada stupa na funkcije, obavlja najvažnije funkcije u državi, a sa njih odlazi vremenom, sve bestijalniji, i sve bestidnije bogatiji, da mu se danas imovina meri u 25 miliona evra u nekretninama samo i u onome što on priznaje samo, a kolika je ukupno, to verovatno znaju samo on i eventualno Jeremić, jer moguće je, pošto previše znaju jedan od drugome, onda zbog toga jedan drugome onda zbog toga jedan drugome ovakve igre i nameštaju.

Opet izgleda je dovoljna jedan dan pa da se zaboravi i Miroslav Mišković, i Marko Mišković, i Oliver Dulić, i Milosavljević, i onaj Bora Solunac iz Novog Sada, i Dulić Oliver, tolika imena mi izgovorismo ovde da jesu predmet interesovanja nadležnih organa da se njima bavi sud, da se istražuje i utvrđuje se šta su sve ovom narodu zgrešili, pa opet izgleda nije dovoljno.

Dakle, apsolutno se bavi time država danas. Da li je principijelno ponašanje naše ili nije? Pa, mislim da ove stvari i o kojima ste govorili sasvim dovoljno i jasno daju odgovor da apsolutno jeste. Tačno je da se Vuk Jeremić dovijao i previjao i da je molio za podršku Aleksandra Vučića kako bi se kandidovao za funkciju UN nedavno, znate onu koja je propala, to je potpuno tačno. Može danas Vuk Jeremić da priča od jutra do sutra da nije tako, ima ljudi koji su svedoci i koji se jako dobro sećaju kako je kumio i molio za neku podršku.

Međutim, ono što je najspornije u celoj toj priči vezano za Jeremića i njegov mandat tamo, a to je ovo, kako je brukao Republiku Srbiju sarađujući sa tim Lozojama, Hoovima i sličnima. Moram da vas podsetim, za to se saznalo i to se na planetarnom nivou saznalo, pre čini mi se godinu i po, dve dana. Da li je tako? Tada je pokrenut postupak u SAD, istraživali su tog Hoa i počeli da se bave i samim Jeremićem. Kažete, nešto se kroz medije plasira. Pa, mi smo upravo od američkih medija i saznali za taj slučaj. Oni su to osvetlili. Onda su se pojavili na osnovu njihove istrage i oni snimci i fotografija gde se vidi da Jeremić kao sekretar na sastanku upoznaje jednog belosvetskog tajkuna sa drugim, pa su se onda pojavili tragovi istraga i o jednom i o drugom u njihovim državama, pa se utvrdilo kakva je njegova bila uloga u svemu tome.

Pred tim svetskim medijima obrukana je Srbija, zbog toga što je on to tada na taj način činio, a za šta se očigledno nadao da se neće saznati nikada. Ali, u tome apsolutno nema naše odgovornosti. Pomislite u nekom trenutku da će neko možda da nešto dobro uradi za Srbiju, jer je dobio priliku da to uradi pred institucijom kao što su UN, pa se ispostavi da niste bili u pravu, a pomislili ste da je to možda moguće. Ali, da se ovako nešto desi, to ja sam siguran niko nije očekivao. Ne može pristojan čovek da uopšte pretpostavi da je neko za ove stvari koje Jeremić pokazao da je za njih sposoban, da je sposoban zaista. Dakle, to je njegov odnos, pre svega prema državi Srbiji i prema ovom narodu. Nema veze sa nama.

Ako pričamo o principijelnom stavu, ako pričamo o ozbiljnosti i odgovornosti njih ste pominjali, Požega vam je jedan od odličnih primera da ih zapravo ima i ozbiljnost i odgovornost i spremnost da se ta odgovornost snosi na bilo koji način.

Uvek treba čovek da bude pošten i da priču vodi od samog početka do kraja sa jednakim principima, jednakim aršinima. Jel neodgovarajuće postupanje prema interesu građana, je ono što nas rukovodi? Ja se slažem treba da bude. Kakav je interes građana u tome da Radio-televizija Šabac ima svoj studio na trećem spratu u opštini Stari Grad? Meni apsolutno nije jasno šta građani Starog Grada dobro i korisno imaju od toga? Ako ćemo da se složimo da nemaju ništa, već je samo korisno Bastaću, Đilasu i toj ekipi koja se na ovaj način ophodila prema Srbiji kao što su to radili Đilas i Jeremić, ja onda mislim da onaj ko vodi računa o interesu građana to ne treba da podržava. Da li se slažemo oko toga možda?

Ti ljudi o kojima pričate, ja sam pitao juče, jel mogu da pitam ponovo? Ako je to sporno što kažete da je sporno, onda ne treba da vam budu partneri, koalicioni partneri, politički partneri, a jesu. Još sam vam rekao juče, pričati je lako. Možemo mi u nedogled jedno te isto, šta ko misli, ko će teže reči da iskoristi, ali se konkretnim delima pokazuje da li iza nekih reči stojiš, konkretnim rezultatom se meri da li si uspeo nešto da napraviš. I, da čujete i da naučite neoborivi dokaz da je ispravno sve ono što radi Aleksandar Vučić i da ima rezultata je činjenica da je danas Ramuš Haradinaj podneo ostavku, jer će sad lepo da ide pred Međunarodni sud u svojstvu osumnjičenog i on će izgleda da polaže račune za sve ono što je radio, a na šta smo mi ukazivali što se sigurno ne bi dogodilo da nije bilo jasne, tvrde, principijelne pozicije Aleksandra Vučića i SNS. E, to možeš da napraviš kao rezultat kad se ponašaš kao Aleksandar Vučić i SNS, a u vreme tih bastaća, tih đilasa i ostalih tadića, samo su Srbi bili na tapetu, Srbi su bili optuženi, Srbima se sudilo, a protiv ovakvih haradinaja nestajali su dokazi, gubila su se imena i svedoke gutao mrak. U tome je razlika, u toj vrsti rezultata koji ili postoji ili ne postoji.

Što se tiče krupnih riba u Srbiji koje su odgovarale, ja ni jedne krupnije od Miškovića ne mogu da se setim, a u čije vreme je on postao predmet interesovanja organa, pa su mu dolazile i razno razne presude, onako redom i ja sam uveren, biće toga još. Vreme Aleksandra Vučića i SNS, jel bilo hrabrosti, jel bilo rešenosti da se neko bavi najkrupnijom od svih najkrupnijih riba pre Aleksandra Vučića, SNS? Nije nikad. Koliko god bili glasniji, koliko god danas pokušavali da manipulišu ti đilasi, bastaći itd. oni su sa Miškovićem i njemu sličnima sarađivali, bili kompanjoni, a zna se gde postoji ta vrsta odgovornosti, spremnosti, pa i rezultata koji se vidi.

Na samom kraju, jel ste videli fotografije studija televizije „Šabac“ na trećem spratu? Niste videli. Donećemo vam današnje novine, pa da se sa svojim očima uverite, a vi posle sami odgovorite jel to korisno vama, nekome iz vaše stranke ili ja mislim samo o Bastaću, Miškoviću, Đilasu i tim ostalima koji pripadaju tom okruženju? To je jedno potpuno korektno pitanje za kraj ove naše rasprave. Šta ste vi dobro učinili bilo kom građaninu na starom gradu time što ste to dozvolili i to pomogli?

Sad ste uradili upravo nešto za šta nisam mogao da pretpostavim da je moguće da uradite ikada. Pokušali ste da devlavirate, da bagatelišete situaciju u kojoj čovek kao što je Ramuš Haradinaj snosi odgovornost za ono što je činio srpskom narodu.

Da me je neko juče pitao da li je tako nešto moguće da ja čujem, pogotovo da čujem od političkog predstavnika SRS, ja bih rekao da je apsolutno nemoguće, a vi ste to sada uradili.

Šta je taj čovek uradio, da li to zaslužuje neku osudu, mislim da je to pitanje koje se ne postavlja, bar ne u zemlji Srbiji, bar ne srpskom narodu.

Kako je do toga došlo? Pa, nije sigurno zahvaljujući onima sa kojima činite koaliciju na Starom gradu ili bilo gde drugo, nego upravo zahvaljujući principijelnom i jasnom stavu Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, SNS, koji setite se koliko dugo traje. Upravo zato što smo mi na tim stvarima insistirali, mi ovakav epilog imamo kada je reč o Ramušu Haradinaju, ali i o svemu drugom što ste pomenuli, jer se za takse koje su uveli ovi iz Prištine kao temu zna upravo zato što mi insistiramo na tome da je to tema i da to tako ne može i da bez toga neće moći ništa da se desi dalje, da nema dijalog bez toga. Zbog toga imate i stav EU i SAD i koga god hoćete predsednika da je dolazio u Srbiju ovih dana. Svi kažu – jeste, u pravu ste, Beograd je u pravu, zato što mi na tome insistiramo, a ne ni Bastać, ni Đilas, ni bilo ko od ovih vaših sa kojima ste tamo na Starom gradu.

Da li je zajednica srpskih opština tema zbog toga što ju je kao temu uveo Aleksandar Vučić, pa je formalno obaveza za Prištinu za koju, opet, svi ovi za koje do juče niste mogli da pretpostavite da će ikada i na najmanji način biti na našoj strani, sada kažu u pravu ste, to treba i to mora da se desi. Ko je to postavio na sto? Aleksandar Vučić. Ko je to uneo u sporazum? Aleksandar Vučić. Vi sada kažete treba nam zajednica srpskih opština, a ne biste se setili te zajednice srpskih opština da nije bilo Aleksandra Vučića.

O tom Briselskom sporazumu da naučite još nešto. Srpski narod je zahvaljujući tome, tom Sporazumu, iako se nalazi u situaciji da će KFOR da počisti, dakle, ne više ni duge cevi nekoga iz Prištine, sve ljude koji su se starali o bezbednosti našeg naroda i koji su ga politički predstavljali tamo 2012. ili 2013. godine, došao u situaciju da ne to, nego ima sa druge strane svoju policiju koju čine Srbi koju priznaje i KFOR i svako drugi na svetu, da ima svoje sudije koje priznaju i KFOR i svako drugi na svetu, da bira svoje političke predstavnike koju priznaju i poštuju i KFOR i svi drugi na svetu, da je maksimalno zaštićen, a da mu ne preti ona opasnost kakvoj je bio izložen 2012/2013. godine. Za to treba mudrosti, za to je potrebno malo više od biti glasan u skupštinskoj raspravi, za to treba malo dubljeg razumevanja, planiranja, pa kad razmišljaš na taj način još neke 2012. ili 2013. godine, onda šest ili sedam godina kasnije ostvariš ono što je za svakoga drugog bilo apsolutno nemoguće, što im nikada nije bila tema, što im nije dolazilo na um. Ostvariš da neko, poput Ramuša Haradinaja, više ne može da radi šta god misli, kako god hoće u Prištini.

Ko je drugi to mogao da obezbedi, koji je drugi bio način? Nije bilo toga. Nikome na pamet padalo nije da je tako nešto u ovoj zemlji uopšte moguće, i to ima veze za onim nivoom odnosa koji pokazuješ i društva koje biraš. Gde god se, pogledajte bilo koju lokalnu samoupravu u Srbiji, pita SNS, a bira se učešćem, radi se onako kako mi smatramo da je ispravno i tu ima i ozbiljnosti i odgovornosti i ako se pogreši, ima posledica, ali se radi onako kako mi smatramo da je ispravno.

Ko odlučuje kako se radi na Strom gradu? Opskurni neki Bastaći, Đilasi ove njihove Marinike Tepić itd. Ovi što im pomažu, što mi saslužuju, uključujući tu i vas, ne pitaju se ništa. Oni samo omogućavaju tim i takvim ljudima da rade šta god oni hoće. I kad god odgovorite, a gde je presuda? Niti ste odbranili njih, niti ono što rade na Starom gradu, niti ono u čemu vi učestvujete i što omogućavate na Starom gradu. Samo ste delovali meni na trenutak neozbiljnije, dali mi priliku da vas pitam – pa, dobro, kad možete vi potpuno neodgovorno da kažete Labus je savetnik nekome u Vladi ili Aleksandru Vučiću, potpuna besmislica, neistina i potpuno neodgovorno, ili Vlahović. Sve potpuno jednako neistina i besmislica.

Da vas pitam, što se tu ne setiste, mene ti ljudi uopšte ne zanimaju i neću uopšte da ih branim, da pitate za njih da li ima neka presuda. Ne, presuda vam je važna samo kad se postavi pitanje Bastać. Koga birate, šta birate, šta podržavate i što je najvažnije u čemu učestvujete? To ceni način na koji vas ljudi vide. Isti oni ljudi koji će za ovo što se danas desilo, vezano za Ramuša Haradinaja, da kažu – alal vera, svaka čast Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije i vama koji ste u tome učestvovali, i to podržavali. Šta će da kažu vama? To je pitanje za vas.

To je potpuno jasno da smo mi svima krivi za sve. Što Nenad Čanak nekom šalje pismo, to smo u vašim očima krivi mi, a to što Nenad Čanak kaže da je Vojislav Šešelj osuđeni zločinac, a nije otišao, izbačen iz Skupštine, to smo njemu opet krivi mi. Svima smo, koji se nalaze u nekom sporu međusobnom, uvek krivi mi. Mi smo na to navikli. Nama tu ništa novo nije.

Među stvarima koje treba da naučite jeste da se vi, osim za sopstvenu poslaničku grupu, ne pitate nizašta u Narodnoj skupštini, ništa odobravate, ništa zabranjujete, i to što Nenad Čanak ne može da nešto organizuje ili neko peti, to može samo da bude zasluga nas koji imamo većinu u svakom odboru, nikoga drugog.

Što se tiče odnosa prema ovome što se dogodilo danas Ramušu Haradinaju, da li će da bude osuđen ili neće, za mene je trenutno manje važno od činjenice da je taj čovek pozvan na odgovornost. Čime ste vi učinili da on bude pozvan na odgovornost? Evo, mi nismo bili sposobni, mi nismo znali, mi smo, kako ste mi rekli malopre, infantilni, pa smo to tek danas obezbedili. Da li ste ga vi isporučili za odgovornost juče, pre pet dana, deset dana, pre godinu, dve, pre koliko? Niste nikada. Da li je neko od ovih vaših Bastaća, Đilasa, Tadića sa kojima već činite tu većinu na Starom gradu uspeo? Nije, naravno. Nije niko dok nije došlo do nas. Toliko smo mi nesposobniji, infantilniji, šta smo već.

Baš kao i ono što smo pričali o Miroslavu Miškoviću. Niko od vas sposobnih nekako nije uspeo to da uradi, nego je na nas palo. Niko nije mogao režim žutog preduzeća da smeni dok se mi nesposobni pojavili nismo. Nema nikakvih problema. Neka budemo takvi. Neka budemo dežurni krivci svima, ali ove stvari ostaju kao rezultati koji se beleže Aleksandru Vučiću i nama, a ne nikome od vas koji ste tako dobri i sposobni.

U Novom Sadu, koliko je meni poznato, niko ne rastura gradilišta, niko ne baca novac na angažovanje tih huligana, kriminalaca, kao što radi ovaj Bastać. Tamo se mi pitamo kako će da bude. Nešto nisam primeti takve stvari. O tome sam govorio malopre, ali treba malo slušati. Tamo gde se mi pitamo, bude onako kako mi smatramo da je ispravno. Na Starom gradu bude onako kako Bastać i Đilas misle da je ispravno.

I šta je težina vašeg položaja u ovom trenutku sada? Što vi to podržavate, što vi to omogućavate. Ne možete da pronađete ni jedan primer u Novom Sadu ili na drugom mestu gde se pita SNS, da postoji ta vrsta tereta i ne možete pobegnete iz te priče sa pitanjem, da li postoji negde neka presuda. Ne postoji presuda.

Ali, ako vas zanima ta Televizija Šabac koju ste udomili tamo sa Bastaćem i Đilasom, na onom njihovom trećem spratu. Ja mislim da se direktno finansira od strane grada Šapca, tog njihovog društva, udruženja, te iste ekipe, to istog kartela. Jesu predstavnici tog grada išli u Peć, da se tamo slikaju pod simbolima samozvanog tzv. nezavisnog Kosova. Jeste vi pitali Bastaća na šta ovo liči? Jeste mu rekli ne može ovako, bez neke presude ili sa nekom presudom. Niste. Nije vas bilo briga.

Ja vam kažem, ljudi koji te stvari prate, oni će te stvari sutra da cene. Mene ne brine kako će ti ljudi da se izjasne kada ih sledeće godine budemo pitali, da li želite ovakve ljude i dalje na vlasti ili neće. Mene brine jedna druga stvar. Koliko će štete da pretrpi Stari grad ili bilo koje drugo mesto, do momenta kada ljudi budu pozvani da se te i takve pošasti reše i na ovih, koliko već ima mesta na koje ta pošast uspela da preživi. Šteta se pravi svakim danom držanja tih i takvih ljudi na vlasti. I ako u takvom nečemu učestvujete, ne postoji skupštinska rasprava u kojoj to možete da opravdate.

Ne postoji, pa čak ni ako pokušate to da zamaskirate manevrom kao što je bagatelisanje srpskih žrtava i važnosti teme kao što je da neko odgovara za ono što je Srbima radio, kao što je Ramuš Haradinaj radio, znate šta, znate koliko, znate u kojim dimenzijama. Ni tako zvučnom temom ne možete od ove svoje odgovornosti da pobegnete. Dodatno još mislim, ne ide vam uopšte ni politički u prilog, a ni na čast da pokušavate da odgovornost Ramuša Haradinaja odgovornost strahovitih srpskih žrtava potcenite zbog toga što ćete sutra da dobijete, šta, jedno mesto više u nekom preduzeću na Starom gradu.

Biće dva minuta, bez brige, gospodine predsedavajući.

Pitanje gde će nas odvesti razvoj političkih i ekonomskih odnosa sa EU, odnosno čemu služi SSP ili bilo koji drugi način, platforma, nazovite ga kako god hoćete, da mi razvijamo odnose, mislim da se jasno vidi, primera radi, na možda dva, ili tri detalja.

Prvo, bazirajući svoje odnose na tim sporazumima, o kojima je bilo reči malopre, ali ne samo na njima, pre svega vodeći računa o interesima Srbije, mi smo uspeli mudrom, pametnom politikom da danas upravo iz tog prostora, tog prostora koji se kolokvijalno naziva evropskim, privučemo značajne investicije u Srbiju, mnogo bolje i mnogo ubedljivije nego u bilo kom prethodnom periodu, koliko god se neko kritički odnosio prema njemu ili ga hvalio. Mnogo bolje i mnogo ubedljivije mi investicije sa tog prostora dovodimo u Srbiju, a onda, organizujući proizvodnju ovde, organizujući na onim radnim mestima koja smo napravili tom vrstom odgovornog pristupa, mi sada imamo plasman, mi sada imamo izvoz upravo na taj evropski prostor, i otprilike 70% srpskog izvoza, to se vidi po strukturi, ide upravo u te zemlje.

Dakle, na taj način mi imamo korisno, plus, korisno, za Srbiju, dabome, za Srbiju, ni za kog drugog. I nas uopšte ne zanima korist bilo koga drugog ili trećeg. Nas zanima samo dobar interes ove države, ali, to je pokazatelj da on može da se ostvari kad se vodi ozbiljna, odgovorna politika i kad se radi za rezultat, a ne za lični ćef i sopstveni džep, kao što su radili ti predstavnici žutog preduzeća, tajkunski predstavnici itd, i šta je već sve rečeno danas o njima.

Tačno je rečeno. Da srpske firme imaju svoje mesto, naravno da imaju. Evo, nek bude pokazatelj jedan podatak iz prošle godine, za subvencije i bilo šta na tu temu, ova država je sklopila 24 ugovora prošle godine, 2018. godine, od toga 11 sa kompanijama, takoreći stranim, a 13 sa kompanijama odavde. I onda će neko reći da nema ravnopravnosti, da nema šanse za naša preduzeća, 13 za naše, 11 za one koji nisu iz Srbije, prošla godina samo.

Poslednja stvar, kontinuitet sa tim što se naziva i žutim i lopovskim i tajkunskim, ispravno se naziva tako. Ja se slažem, treba da se prekine gde god postoji mogućnost. Šta ćemo sa Starim gradom, jel tamo taj kontinuitet valja ili ne valja? Meni se sve nekako čini kad neko štetu nanosi, nema veze da li je ponudio nekome neko mesto u veću ili nekom lokalnom preduzeću. Šteta za građane je šteta za građane, u tome ako je kritikujete ne učestvujete nikad.

Kad dođe kapital, pa na osnovu toga što je došao, se organizuje neka proizvodnja, pa se proizvodi u Srbiji, a to što se proizvelo se izveze, tako raste izvoz i to to znači. I da raste izvoz, to su zvanični podaci. Iz godine u godinu može da se prati kako raste izvoz iz Srbije i gde raste izvoz, pa upravo na ova tržišta o kojima sam ja govorio malopre. To su jednostavne stvari. Nije valjda moguće da mora nekome da se to objasni kako funkcioniše.

Da može i pitanje investicija i pitanje formiranja novih radnih mesta i pitanje unapređenja izvoza da bude korisno, naravno da može, ali preduslov za to je ono što sam malopre objasnio, da se neko o tome stara na pravi način, da misli da je to važno, da radi na tome zato što je to važno i da se bori za rezultat. Onda može. Bez toga ne može. E, zato može u vreme kada se o Srbiji staraju Aleksandar Vučić i SNS, a nije moglo u vreme kada su ovi sa kojima, koliko ja sad razumem, postoji dvojaka politika. Na lokalnom nivou postoji politika kontinuiteta sa njima, a na republičkom diskontinuiteta sa njima. Ali, moraćete da se odlučite. Kad kažete – ne valja bivši režim, ne valja Dragan Đilas, ne valja Boris Tadić, ne valja Marinika Tepić, ili ne valja nikako ili valja svakako.

Ne može da valja na Starom Gradu, a na Starom Gradu nije pitanje Nenad Čanak, nego direktno Dragan Đilas, nego direktno Marinika Tepić, nego direktno ovaj Todorić o kom smo govorili na temu skandaloznih izjava o Srebrenici. Svi su oni sa Bastaćem, rame uz rame, za onim stolom za predsedavanje, kad se okupi njihova stranka, kako se zove, Sloboda i pravda.

Sa tim ljudima biti u koaliciji na Starom Gradu, ja mislim da je to pitanje za onoga ko tvrdi da se zalaže za neki diskontinuitet. Zbog čega? Evo, neka bude jedan od primera, čisto lokalno pitanje, zbog toga što kada kažete da ne može da se menja, na primer, neki plan za trošenje sredstava na godišnjem nivou. Evo, taj Bastać u ime tog Đilasa, te Marinike Tepić i drugih, uzme pa odluku od 15 miliona za angažman nekih lica mimo zvaničnih ugovora promeni u roku od mesec ili dva na puta tri, na 50 miliona. Čiji je to novac i kome će otići taj novac? Jel opet za plaćanje onih fantomskih firmi, jel opet za održavanje dobrih konekcija sa raznoraznim kriminalcima iz regiona? Ja mislim da su to pitanja za onoga ko kaže, sa takvima kontinuitet ne treba.

Mi se slažemo, mi se uopšte ne razlikujemo što se tiče stava koji ćemo izneti ovde. Mi se slažemo da sa takvima nikakav kontinuitet ne treba, ali pitanje je dela. Da li se dokazuje delima tako što se ta koalicija održava, pospešuje i snaži, ili tako što se ona raskida? Jednostavna je stvar.

Među neverovatnim stvarima, koje izgleda treba objašnjavati, nalazi se i to da ono što se proizvede u Srbiji je produkt domaće privrede, da se ovde formira jedna kompanija, jedna firma, da ona ovde zaposli 100, 300, a nekada i 1.000, a nekada i 2.000 ljudi, da ti ljudi odavde idu na posao svako jutro, ovde primaju platu, na te plate ovde se plati porez, doprinos, to što se proizvede, onda ide kao naš izvoz i računa se u naš BDP. Da to mora da se objašnjava, deluje neverovatno.

Ako pogledamo šta sam upravo čuo kao neko obrazloženje, ja sam čuo da je 11 veće od 13. Kad se na ono što sam izgovorio pre dva minuta samo kaže povlašćen je strani privrednik, povlašćena je strana kompanija, a ja kažem 13 domaćih dobilo subvencije, 11 stranih i neko mi kaže povlašćeni su, onda mi kaže 11 je veće od 13. Nekako ne mogu da se složim. Ne znam, možda će se složiti neko ko ovo sluša, možda ga ta vrsta argumenata ubedi. Ja ću nekako i dalje da bude sklon da je 13 veće od 11.

Što se tiče tih koalicija, možda se nismo razumeli, nisam ja nikome prebacivao za bivše koalicije, ni za saradnju koju je imao sa žutim, tajkunskim, bivšim režimom na nivou AP Vojvodine, a znamo da jeste, ni za saradnju koju je imao sa istima na nivou grada Beograda, a znamo da jeste, niti za sijaset raznoraznih lokalnih zajednica gde su sarađivali odlično.

Pričam o onome što je aktuelnost danas. Da li je opština Stari grad aktuelnost? Nisu menjali koaliciju, koliko ja znam, prethodnih nekoliko meseci. Naprotiv, čak sam video da se hvali, iz ovih redova se hvali kako ta koalicija funkcioniše besprekorno i kaže nam se – sve što smatrate da je sporno, dajte dokažite kroz bilo kakvu presudu. Mora da se odluči kada se pominje bilo koje ime. Jel ste rešili da od sada nastupate isključivo sa presudom kao dokazom pre nego što za nekoga kažete da je nešto kriv, da je lopov, negativac, ovakav ili onakav, ili to važi samo kada vam to tako odgovara? Ako važi samo kada vam to tako odgovara, ne morate vi da objasnite da li je Bastać kriminal ili nije, apsolutno ne morate.

Samo objasnite – kako je dobro za građane Starog grada i korisno da im sportski centar ima 100 miliona dinara duga, zašto je to za njih korisno? Samo to nam objasnite. Zašto je za njih korisno da se umesto 15 miliona, kako je predviđeno za raznorazne poslove neformalne prirode u ovoj godini, odjednom troši oko 50 miliona dinara? Zašto je to dobro za te ljude? Zašto njima taj novac ne treba ni za šta drugo? To objasnite za početak i mislim da je primer kontinuiteta ili diskontinuiteta sa lopovima.

Bez ikakve ambicije da ja krojim politiku Ruske Federacije i da ja odlučujem da li je nešto korisno za Rusiju i da to znam bolje nego možda Vladimir Putin. Naprotiv nikada nećete čuti takvu rečenicu od nas, ali upravo ovi što sad izgovaraju takvu rečenicu, kao neku vrstu optužbe na naš račun, tvrde u ovoj sali da bolje znaju od Vladimira Putina kakvi su odnosi sa Srbijom, kakvi su odnosi sa Aleksandrom Vučićem i koliko tu poštovanja ima.

Ja sam mnogo puta objašnjavao ovde, pokazatelj vam je recimo činjenica, koga je odlikova Vladimir Putin, a za uzvrat sam čuo samo, ne, to bi isto tako bilo da je na vlasti i Boris Tadić. Ali, nekako nije bilo nikada kada je na vlasti bio Boris Tadić ili bilo ko od tih, za kojima se, koliko ja moram da primetim očigledno žali, a sa kojima se sarađuje na nivou, između ostalog i Staroga Grada.

Sve ono što je rečeno malo pre, na temu groznih optužbi, na račun srpskog naroda, i u Republici Srpskoj i u Raškoj oblasti, i vezano za Vojvodinu, ali vezano i za Srebrenicu, pa sve su to reči, ali sve su reči od prve do poslednje, tih ljudi, sa kojima se koliko vidim odlično sarađuje na Starom Gradu. Da li je bilo nekog predstavnika, tog njihovog protesta, Đilasovih jedan od pet miliona, kako sve već zovu, čiji je jedan od simbola taj Marko Bastać, ali jedan od simbola, da ne spadaju u njihove stvari koje su izrečene malo pre. Da li je Sulejman Ugljanin, taj protest jedan od pet miliona organizovao u Novom Pazaru? Da li su oni koji su ga organizovali u Novom Sadu, nosili separatističke zastave? Da li su oni izgovarali da je Republika Srpska, genocidna tvorevina i sve ovo o Srebrenici i sa čim se, kao ne slažete?

Pa, ti isti ljudi. I sa kim onda se sarađuje na Starom Gradu, nego sa njima. Tim, takvim, koji te stvari izgovaraju. Mene samo zanima da li će se neko pretvarati da mu te stvari smetaju, zato što ima jednu politiku na nacionalnom nivou, a ne smetaju mu zato što ima drugu politiku, kako je sam rekao, na lokalnom nivou, isključivo iz razloga, jer smatra da mu je to korisno?

Ako hoće, što se mene tiče ništa sporno nema, svako za sebe odgovara. Ali, neka odgovori ovde, nama, na ono što ovde pitamo. Kako je za građane Starog Grada, ako je jedino pitanje lokalni interes? Kako je za njih korisno i kakva im je interes da sto miliona dinara im bude slupano na jednom sportskom centru, da se 45 potroši na zapošljavanje sumnjivih lica na netransparentan način, pa da pričamo i o drugim milionima koji su očigledno nestali u nekom mraku ili budžaku, u ovoj godini samo. Gde je tu dobar interes, kontinuitet, odnosno diskontinuitet, sa pljačkašima i lopužama.

Svašta ću da naučim danas. Između ostalog, izgleda da je SNS u Bošnjačkom nacionalnom veću, jel tako? Tako sada ispada. Teško da će tako da ispadne i to će verovatno neko da poveruje, kada poveruje u ono što je malopre rečeno, da je 11 veće od 13.

Dakle, ni u kakvom mi nismo Bošnjačkom nacionalnom veću, niti u bilo čemu sličnom. Ne pričamo mi o bilo kakvim interesantnim egzibicijama i gimnastici tipa – ovaj preko onoga, pa oko onoga za onoga. Mi pričamo o direktnim konekcijama, neposrednim vezama. Jel se učestvuje u vlasti koja održava Marka Bastaća, imenom i prezimenom, lično u oči u čelo, na mestu predsednika gradske opštine Stari Grad? Učestvuje se. Jel taj Marko Bastać, ne preko nekog povezanog, levo desno, jedan od simbola ovog Đilasovog protesta pet miliona? Jeste. Jel su ljudi koji su medijska promo lica tog i takvog protesta nosioci svih tih izjava za koje se priča da vam smetaju? Jesu. Niko iz okola, preko posrednika, ne znam kako, direktno, najdirektnije moguće. Jel taj Marko Bastać ima nameru kako kaže da rastura i ruši Savski trg na kome mi želimo da podignemo spomenik Stefanu Nemanji? Ne preko posrednika ili ne znam koga, pismom ili razglednicom, nego on sa svojom ekipom, tu za koju mi kažemo da se plaća iz budžeta opštine Stari Grad.

Pitamo gde je tu interes građana, a ne Bastaća i tih ljudi koji novac primaju, nego građana, ali on hoće da rastura i taj trg, pa na njemu i spomenik Stefanu Nemanji. On lično. Jednostavno je pitanje jel se te stvari podržavaju ili se ne podržavaju? Besmisleno je pokušavati da se nama ili ljudima koji gledaju ovaj prenos, proda priča da se sa nečim ne slažete, a u stvari omogućavate da tako nešto opstane? Jel vam smeta? Nemojte više da ga podržavate, nemojte da mu na gurku držište leđa ili pridržavate kako to deca kažu, one lopovske merdevine.

Zašto su mi baš na pamet pale lopovske merdevine kada pričamo o Bastaću, Đilasu i toj ekipi na Starom Gradu, ne znam, ali mi je nekako delovalo kao da je to baš prikladan izraz. Šta je tu kontinuitet, šta je diskontinuitet? Jel kad im pomažete i kada ih održavate na vlasti? To je pitanje za one koji se, rekao bih, samo prave da im tu nešto smeta.

Siguran sam da je i Marku Atlagiću žao što sada nije tu.

Nije isto raditi ono što Bastać radi po gradilištima u centru, oko toga se mi slažemo, i govoriti te najužasnije i najodvratnije stvari na račun, na teret Republike Srbije i srpskog naroda, to je jasno. Ali, te stvari koje nisu iste, i jedne i druge, podržava onaj koji je politički saradnik Marka Bastaća na Starom gradu, i jedne i druge, i te najužasnije, najodvratnije. Dakle, neposredno dolaze iz te kuhinje, od strane Bastaća, njegove nove stranke, kako se već zovu, ja ne mogu da zapamtim, kao da svaki dan ime menjaju, njegovog okruženja, njegovih i Đilasovih protesta „Pet miliona“.

Neposredno odatle, kaže se – performansi u centru grada. Oko toga se duboko ne slažemo. Mi uvek kažemo – nije to performans. To Bastać priča da je performans, to Bastać kaže da je to neka promo akcija koja je, eto tako, simpatična. To je nasilje. To je huligansko ponašanje, to je apsolutno neprihvatljivo bilo gde u svetu. Nema veze sada koga volite, koga ne volite, za šta se politički zalažete. Da rasturate ograde po gradilištima, da zaustavljate radove, da maltretirate ljude koji pošteno rade svoj posao, to je nasilje, to je huligansko ponašanje. Pa vam je onda i to malo, nego uzmete da maltretirate slučajne prolaznike, ljude koji stanu i pitaju – šta vam je, šta to radite? Da ih psujete, pljujete, fizički nasrćete na njih. Jel niste gledali one snimke kada se zaleću na jednog starca, pa onda posle taj nasilnik završi u nokdaunu, pošto je toliko jak i onako hrabar, muževan, mnogo je sposoban?

Ali, nije bitno, ne bi ništa od toga bilo, ne bi nijedne takve slike bilo na ulicama Beograda da ih ne generišu taj i takav Bastać, ta i takva ekipa. I kada neko kaže – pa mene samo zanima da li se nešto desilo na teritoriji te opštine Stari grad ili nije. Ako je izvan teritorije te opštine, ja sa tim nemam ništa. E, pa neće biti. Ne bi taj Bastać ni bio u prilici da sve to radi, ne bi imao tu ekipu nasilnika i huligana da ga prati, ne bi imao novac da njih te i takve plaća i da se tim na taj način bavi da nema vlast na Starom gradu. Onaj ko mu omogućava vlast na Starom gradu, omogućava mu sve ostalo.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

O tim stvarima treba da razmisli svako ko će da kaže da se ne slaže sa zloupotrebom vlasti, sa zloupotrebom novca, sa iskorišćavanjem za nečasne namere i potrebe, a to apsolutno jesu uništavanje gradilišta u Beogradu ili bilo gde u Srbiji, uništavanje spomenika npr. Stefanu Nemanji, kojim se takođe preti, ili vređanje Srbije na bilo koji način. Onaj ko te stvari podržava, time što omogućava da budu finansirane, da mogu da se izdržavaju, on, dakle, ili nije iskren kada kaže da te stvari ne podržava ili apsolutno ne može da pronađe način kako da svoju odluku da u njima učestvuje on jedini zna iz kog razloga opravda na bilo koji način.

Ne bih ja nešto rekao da postoji bilo kakva koalicija za koju ja treba da pružim obrazloženje ovde, ali vaše su reči, direktno vaše reči – time što sarađuješ sa nekim, na bilo koji način, ti podržavaš njegove ideje i stavove. Nisu moje. Od toga smo počeli. Je li tako? Onda kada je rečeno da je SNS u Bošnjačkom nacionalnom veću, što koliko ima veze sa bilo čim ne moram valjda da vam objašnjavam, to vam je otprilike ono na nivou 11 je veće od 13. Dakle, nisu to moje reči. To su reči na koje sam se ja nadovezao i rekao – e, pa onda to znači to. Jesi s Bastaćem? Jesi. Onda, znači, slažeš se sa njim i njegovim okruženjem, njegovim Đilasom, u istoj su stranci, Bastać je Đilasu šef za grad Beograd, šef njegove stranke, ove koju je pazario, ali slažeš se i sa ovim Todorićem koji je govorio da je bio genocid u Srebrenici i sa Marinikom Tepić koja je, uzgred budi rečeno, i potpisnik nekog predloga da se donese neka skupštinska rezolucija na tu temu, da mi sami sebe osudimo. E, sa takvima ako deliš vlast, znači, deliš stavove. Da se zna, to onda znači to. Te i takve stavove taj neko ko je to izgovorio deli sa Marinikom Tepić.

Na druge stvari ja ukazujem ovde. Ne može da se kaže – mi smo za razvoj Beograda i nikada nismo bili protiv „Beograda na vodi“ i uređenja trgova, a onda omogućava onome ko direktno radi protiv razvoja Beograda i „Beograda na vodi“ i preti da će te trgove da ruši, direktno mu pomaže da se finansira, pa da može da se bavi rušenjem trgova. Kakve to veze ima? Jel to još nekom ovde zvuči kao nonsens? Meni zvuči kao težak nonsens. Ne može neko da kaže – mi nismo za to da se maltretiraju radnici u centru Beograda na Trgu republike, a onda omogućava onome ko lično rastura te ograde, ko preti radnicima, unosi im se u lice, a građane koji prolaze tamo šikanira i tuče da ima novca da to radi, da sebi obezbeđenje unajmljuje da bi se time bavio. Meni to zvuči kao težak nonsens.

Dakle, ako treba da se govori na temu jel zastupaš određene vrednosti, određene stavove, nema nikakvih problema, možemo o tome koliko god treba danas. I nek je sve po zakonu, a ja nešto nisam siguran da baš jeste, ali nek je sve po zakonu, hajde samo objasnite koji je to interes bilo koga na Starom gradu ili na drugom mestu u Srbiji da se na taj način radi, da se Bastaću omogući da rasturi bilo koji trg, da se Bastaću omogući da ruši bilo koje gradilište, da se sabotira i metro i „Beograd na vodi“ i gondola i šta god hoćete. Samo sad objasnite zašto je to za bilo koga korisno, a da nije reč o Bastaću, Đilasu, Mariniki Tepić ili tim ljudima koji su plaćeni iz budžeta opštine Stari grad. Mislim da to nisu teška pitanja i biće to odgovor na ono prvo pitanje kontinuiteta sa kim i sa čim.

Što onda sarađujete sa tim što krše ustavni poredak to pitam sve vreme sa tim koji te stvari izgovaraju? Što sa njima sarađujete na Starom gradu? Uz sve to rade i ono što ste nazvali prekršajima, a u stvari ima mnogo tu i krivičnih dela.

Oko jedne stvari možemo odmah da se složimo u sve ono o čemu već jesmo. Dakle, da nema SNS ili bilo kakvom nacionalnom veću bilo koje manjine i da neko očigledno ne zna da li 11 veće od 13. Slažemo se. Vidim ko ne zna, drago mi je što to priznajete. Može li da mi kaže da li je 50 veće od 15. Petnaest miliona bilo planirano da se potroši za ova sumnjiva zaposlenja na Starom gradu, pa je, ima tome možda i manje od mesec dana, promenjeno na 50 miliona. E, sada da vidimo, jel 15 veće ili manje od 50. Ako se slučajno ispostavi da je 15 manje, da se sada planira više, samo još da doda na celo obrazloženje zašto je to dobro i korisno za građane Strog grada, jer su sve drugo u životu rešili, pa sada može na to da se potroši malo više, ima li tu onih stvari sa kojima se traži kontinuitet ili diskontinuitet.

Lako je pričati, vrlo je lako pričati i oko toga ćemo verovatno da se složimo ali pitanje, da li može da se stane nečim konkretnim, nekim delom, nekim ličnim kredibilitetom odnosom, pa i spremnošću da se izložiš raznim neprijatnostima i opasnostima, da bi te reči podržao. Koliko god mi ponavljali ovde da je ono što izgovaraju Bastać i njegova Marinika Tepić i ostali sa kojima se sarađuje na Starom gradu neprihvatljivo, a tiče se Srebrenice, samo je Aleksandar Vučić koliko ja znam, bio spreman da zastupa na najgorim i najtežim mestima. Ovaj stav za koji mi govorimo da je ispravan, da se izloži u sred SAD i situaciji da bude tamo sa onim raznoraznim Klintonima, načelnicima, ovima koji se javljaju preko telefona i odakle sve ne, iz te i takve Srebrenice, da ode lično u Srebrenicu i tamo je, koliko ja znam, koliko je meni poznato, jedino Aleksandar Vučić rizikovao svoju glavu za tu vrstu stavova i za su vrstu principa.

A ovi što vole mnogo da pričaju, ali ne vole da se liše nijednog jedinog mesta u nekom veću ili lokalnom preduzeću, nekog miliona na Starom gradu. Ja se bojim neće moći da konkurišu toj vrsti uverljivosti i spremnosti da staneš iza svojih ubeđenja, mogu samo da nastave da pričaju, ali nije problem, bićemo ovde pa ćemo da pričamo i dalje.

Pa, opet pitanja, istog od malo pre, a što se onda sa takvima sarađuje? Tim koji, kako se kaže, krši Ustav. Da li je tu koaliciju u Starom gradu čini ko god je bio u DS, plus u SRS koalicija DSS, Dveri, SDS, LDP i tako dalje. Nešto mi se čini da je to taj sastav.

Šta je radio Aleksandar Vučić? Da li je moguće da sam i to pitanje čuo. Pa, borio se, zauzimao se tamo gde nije smeo niko drugi. Tamo gde nije smeo niko drugi, a tamo nije otišao da se izvinjava za razliku od Borisa Tadića i ove ekipe koja je nekad oko Tadića obigravala, sad oko Đilasa obigrava, pa drže Stari grad zajedno sa ovima čija sam imena pročitao.

Dakle, išao je tamo da radi, da se bori za interes ovog naroda, da učini da mi možemo da imamo mnogo bolju i pametniju budućnost nego što smo imali prošlost onu i onakvu, sa ovima što su se izgleda sada na Starom gradu okupili i udružili sa onima koji su spremni da u tom njihovom kontinuitetu učestvuju, izgleda da su to jedini koji su spremni da u tome učestvuju i niko više na ovom svetu ne postoji.

Nije 11 veće od 13, neće nikad ni biti, da se oko toga razumemo odmah. Kao što nije 15 veće od 50. Tih 15 miliona koji su skočili odlukom Bastaća i ove ekipe koja sa njim čini vlast na Starom gradu, na 50 miliona, to je veći trošak za građane tog dela Beograda.

Evo, još dva jednostavna pitanja, a mislim da ćemo odgovore da dosegnemo odmah. Da li je 20 veće od 100, pošto 20 miliona čini mi se da je bio minus tog sportskog centra koji je sada skočio na 100 miliona i da li je nula veća od četiri miliona. Nula je opravdano od četiri miliona koliko je potrošeno na jednu uslugu samo u jednom mesecu, samo na toj opštini. Da li je to kontinuitet poštenja i na kraju da li je to kontinuitet hrabrosti kada kažem, poslednja rečenica, gospodine predsedavajući, da se mi za razliku od drugih ne libimo da odemo na teška mesta, i to je najbolje pokazao Aleksandar Vučić odlaskom u Srebrenicu. Šta nam se nudi kao kontra argument sa druge strane? To što će da izgovori neko kome je očigledno najteže mesto na kom je bio ova Skupština na kojoj mora da odgovori šta je veće od dva broja. Rekao bih, da to ne može da se poredi.

Da ne ispadne nedorečeno ono što je postavljeno kao pitanje meni malopre. Da se „Fijat“ ne proizvodi u Srbiji, ne bi ni bio tema bilo kakvih razgovora između Srbije i Rusije na bilo kom nivou, ne bi postojao kao tema. Naravno, uvek je pitanje za rusku stranu da li oni žele da nešto bude plasirano na njihovom tržištu ili ne i oni u tom smeru imaju apsolutno pravo na svoj interes, kao što imaju sopstvenu proizvodnju te vrste industrije, tako imaju i neku projekciju potreba. Nemamo pravo da se ljutimo na nekoga i da kažemo nije prijateljstvo, ako se on ne slaže sa plasmanom određene marke, brenda ili kako god hoćete. Voljom Evrope ne bi bilo tema ni na koji način, jer Srbija ne učestvuje u ekonomskom paketu sankcija protiv Ruske Federacije, a te evropske zemlje, druge, za koje se kaže to je sve njihovo, nije ništa srpsko, nije ništa iz Srbije, neće biti da je tako. One ne žele zvanično da sarađuju na tu stranu, ali njihovi odnosi su njihovi odnosi, a naš interes, još jednom, je naš interes.

Kada pričamo o tim subvencija i koliko su velike, čuli ste tačne stvari od gospodina Martinovića. Zavisi koliko je visoka subvencija po radnom mestu od mnogo faktora, a među njima je i broj radnih mesta. Uglavnom, složićete se, strane investicije podrazumevaju i intenzivan rad u smislu velikog broja radnih mesta, po hiljadu, dve hiljade novih radnih mesta, ali to je, recimo, jedan od parametara kada se određuje koliko će moći da se podrži iz našeg budžeta. Drugi je ukupna investicija. Onaj ko sam dolazi sa namerom da potroši puno normalno je da će sa naše strane imati odgovarajući sluh za tu činjenicu.

Potpuno je ravnopravno, dakle, što se pravila tiče, da li je taj neko iz Srbije ili nije iz Srbije. Ni jedno jedino slovo nećete pronaći razlike. Prosečna ta subvencija, kada pogledate šta se sve isplaćuje, zaista jeste negde oko četiri hiljade evra. Znate koliko su druge države, koje su bile u istoj poziciji kao Srbija, davale subvencije? Evo vam Slovačka samo, po 20 hiljada, po 30 hiljada, pa to je po nekoliko puta više od onoga što se lažno prikazuje da troši Srbija, a kod njih je zaista bilo toliko.

U auto-industriji, za najkrupnije stvari, najveće investicije, znate koliko je bilo po radnom mestu u Slovačkoj? Po 60 hiljada evra i njima se to isplatilo, a mi kažemo četiri hiljade u proseku, Srbiji se ne isplati. Isplati se još kako, jer kada pogledate sa najnižom cenom rada, a nisu tu svuda niske plate, postoje i sasvim dobre i postoje jako dobre…

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

…Da računate sa najnižom, znate za koliko se isplati te četiri hiljade, za godinu i četiri meseca? Svako ko je došao i ostao u Srbiji da radi, a svi su ostali duže od godinu i četiri meseca, to se ovom narodnu isplatilo.