Dobro je što se razumemo u onom delu da kada se ozbiljno baviš državom, onda razumeš koliko je samo teško voditi mali srpski brod kroz te tesnace, virove i hridi koji predstavljaju put naše zemlje i koliko je to velika odgovornost. Mi od te odgovornosti ne bežimo niti trenutak, naprotiv, za to se javljam da intervenišem.

Tačno je da to ne shvata samo onaj ko se, poput bivšeg režima, prema toj plovidbi odnosio kao prema nekom raftingu za sopstveno uživanje. I Đilasi i ti Jeremići i kompletno žuto preduzeće koje se ponašalo prema toj plovidbi, što znači dođeš u poziciju da se o nečemu staraš, dođeš na odgovornu državnu funkciju, a ti smatraš da si se popeo na neki tobogan ili rolerkoster u zabavnom parku za pijane milionere. E, tako su se ponašali prema tom pitanju i samo o sebi brinuli, samo o sebi mislili, o sopstvenim firmama, poput Dragana Đilasa, koji je prema njima usmerio stotine miliona evra, o sopstvenoj karijeri, ali opet i džepovima poput Vuka Jeremića, koji je silne milione dobio na poznato vam je koji način, a pri tome se odlično i zabavljao. Čuli ste već one čuvene rečenice kako se zajedno sa svojim prijateljima i poslovnim saradnicima cerekao kako su majku majčinu Srbiji i Crnoj Gori, a verovatno srpskom narodu gde god ga je bilo.

(Aleksandar Martinović: I to mu nije dosta, nego još tuži rođenu državu.)

I sada, ti tužakaju sopstvenu državu, a tu našu muku i taj naš napor ne vrednuju ni najmanje i ne samo to, to sam hteo da vam kažem, i dan danas sabotiraju sopstvenu državu i dan danas svaki uspeh koji napravimo pokušavaju da pokvare.

Mi dovedemo predsednika Francuske da u sred Beograda, na srpskom jeziku govori, da govori, da poruke ljubavi donosi za naš narod i da govori da uvažava srpski interes vezano i za Kosovo i Metohiju, da to više nisu reči onog eksplicitnog stava države, bilo koje države koja smatra da Kosovo nije Srbija, nego kaže, da kompromis da, srpski interes postoji i to svako mora da vidi i razume. A kako nam odgovaraju? Kako pokušavaju to da polome i Đilas i Jeremić i ove njihovi Todorići? Čuli ste danas na koji način najprimitivnijim, onako najprizemniji mogućim uvredama na račun tog Makrona, zluradi, zajedljivi, zlobni zbog toga što je to pošlo tako uspešno po Srbiju, uspešno po Aleksandra Vučića i po Vladu Srbije, nego im je i to malo, evo sada, taj Todorić zastupnik Đilasov a visoki funkcioner Jeremićeve stranke koji se na najprizemniji način izražavao javno preko tog svog Tvitera o seksualnim sklonostima predsednika Makrona, kako on to doživljava. Evo, sad kažem, a to je više nekrofilija. Pokušava sam sebe da nadmaši, kaže više to je nekrofijlija. Isti taj kada Srebrenicu pominjemo, je govorio, taj Todorić na televiziji N1, Srebrenica je genocid i za to je, pazite sad tu rečenicu, odgovorna Srbija, odnosno SRJ. Ti ljudi koji su uvek brinuli samo za sebe ne mogu da podnesu da Srbija pokušava da napravi ne mali rezultat, rekao bih, ogroman rezultat i kada je reč o najtvrđoj mogućoj problematici kao što je razumevanje zapadnih zemalja, ali i kada je reč o fantastičnim uspesima koje mi ostvarujemo i na drugoj strani sveta. Jedan primer ću samo reći, i završavam zaista, mi ćemo početi da radimo, ali zaista u praksi početi da radimo, metro koji je dugo tema u ovoj zemlji. Znate sa kim? Sa kompanijama koje dolaze iz Francuske i iz Kine, sa njima ćemo zajedno napraviti nešto što je danas u Srbiji realnost. Taj je projekat jedan od najvećih simbola neuspeha bivšeg režima tih Đilasa, tih Jeremića, tih Tadića, Stefanovića i tih i takvih Todorića i pokazatelj da Srbija može mnogo bolje nego u njihovo vreme, kad hoće i kad se o njoj staraju ljudi koji je vole.

Mi smo već govorili da se zalažemo za ovakva rešenja zato što se time upravo izlazi u susret ljudima, običnim građanima, narodu, da oni imaju više vremena da prikupe dokumentaciju koja im je neophodna.

Pošto je bilo pomenuto u dosadašnjoj raspravi da li je ovo pitanje stanje u našoj kasi, da li mi to možemo da podnesemo finansijski ili ne, apsolutno nije to pitanje. Dakle, mi često govorimo šta sve mi danas možemo i koliko više možemo u odnosu na ono vreme kada su ovi, da, dakle, sposobni, kada kažete sposobnost, samo za sebe, za svoj džep i svoje firmetine, dakle, u odnosu na to vreme, danas Srbija može mnogo više. Oni sami, siguran sam da je njima u to vreme bilo bolje. I nekako je baš indikativno da je njima bivalo sve bolje i bolje, upravo u vreme kada je Srbiji bivalo sve gore. I što su nama više propadala radna mesta i što su veća bila dugovanja, njima je bilo nekako iz godine u godinu sve lepše i bolje, sve su uspešniji bili.

To njihovo samohvaljenje i priča o sposobnosti, koliko su oni bili dobri i uspešni, pa ne znam da li ima slikovitijih primera od onih kojima svedočimo bukvalno ovih dana. Zamislite kad sebi neko dozvoli, neću da kažem taj luksuz, reći ću taj bezobrazluk, poput ovoga što danas radi Dragan Đilas, da kaže - nema pravo niko da me pita za moje bogatstvo, jer ja sam kao bogat čovek ušao u politiku 2006. godine. To je izgovorio pre tri dana.

Sad on misli da je narod, koji inače konstantno vređa, ali da je taj narod glup ili senilan, pa da mi ne znamo da se on sam hvalio, a hvali se izgleda i dan-danas kad mu pogledate zvaničnu biografiju, da je on 2004. godine postao visoki partijski funkcioner žutog preduzeća, član glavnog odbora i član izvršnog odbora, da je tad zaposeo onu funkciju nepostojeću, samo za njega napravljenu, da bude šef Narodne kancelarije Borisa Tadića, pa da je stupio na poziciju sa koje može da trguje interesom 2004. godine, pa to radio i 2005. i 2006. godine, pa onda bio malo i ministar, 2007. i 2008. godine. Kaže on - 2006. godine ja sam imao odličnu firmu, najbolju na svetu. Je li, a kako to da si dve godine unazad tu odličnu firmu, najbolju na svetu, koja je uzgred budi rečeno, na "Dajrekt mediju" mislim, desetine miliona evra prometa napravila sa "Telekomom" samo i sa njemu, podređenim od njega, zavisnim društvima? Kako je moguće da si tu firmu zvanično papirološki na sebe preveo i za to platio 10 hiljada dolara? Toliko je uspešna bila, 2004. godine, ako ne grešim, kako je tada bila toliko uspešna i jaka da je vredela samo 10 hiljada dolara, a danas nam prodaješ maglu, laži najobičnije i najsirovije moguće pričom - tada je ona obrtala desetine miliona.

I onda, kao da je to malo, kao da nije dovoljno, prođe dan ili dva, kaže Dragan Đilas u ovom dopisu koji je ovaj njegov Todorić, što priča da su Srbi genocidni narod, u ovom papiru koji je on predao sudu, tužeći sopstvenu državu, napiše Dragan Đilas za svoju političku i poslovnu biografiju - Ja sam od 2008. do 2013. godine bio gradonačelnik, posle toga, majke mi, ništa više nisam radio. A šta je bio pre toga, to je zaboravio. Dakle, malo mu je da slaže šta je radio sa Borisom Tadićem od 2004. do 2006. godine, nego sad još kaže - nisam ni 2007. ni 2008. godine ništa radio, dok nisam postao gradonačelnik.

Kako je krenuo, za pet ili možda šest dana, nije važno, ovaj isti Đilas će da kaže, bez trunke srama - nisam ja nikad u Srbiji bio ništa i nemojte da me pitate za moje milione. E, pa, bojim se da neće moći. Pitaćemo ga i onda, pitaćemo ga i više nego danas.

Da završimo mi ovu diskusiju u maksimalno pozitivnom tonu, nek bude uz slaganje.

Sve ono što je važno, a naravno, pitanje državne imovine, ali ne samo državne, nego i one koja se tiče građana i na nižem, na lokalnom nivou, to je važno i to je nešto čime svako od nas treba da se bavi. Kad god čujete poziv da nešto treba da ispitaju državni organi, da znate, stav SNS će uvek biti - saglasni smo.

Državni organi jesu pozvani da potraže odgovore na ta pitanja i mi ovih dana ne tražimo ništa više od upravo toga, da državni organi mogu, da ih niko ne pritiska, da ih niko ne maltretira, da ih niko ne uslovljava, da mogu da odrade svoj posao u skladu sa zakonom, u skladu sa pravilima, procedurama i ništa sem toga, pa da onda lepo ta istraga, odnosno ta vrsta postupka pokaže da li je nešto bilo po zakonu ili nije.

Ako nije, ima li tu očigledno prostora za zloupotrebe da budu prepoznati? Ako ima, da se utvrdi na kome je odgovornost, pa ako se ispostavi ono što nama deluje očigledno, ono što nama deluje potpuno jasno da kada si šef Kancelarije Borisa Tadića ili kada si ministar republički ili kada si gradonačelnik Beograda, a dok obavljaš te funkcije, ti se bogatiš vremenom sve više i više i to se meri stotinama miliona evra. To što nama deluje očigledno da to nije normalno, ali hajde neka ne bude pitanje našeg ličnog utiska, nego neka bude pitanje neke konkretne procedure po zakonu i odgovarajućeg zaključka.

Ništa više osim toga ne kažemo i ništa više sem toga ne tražimo, a dobijamo zauzvrat histeriju i salvu ličnih napada i na Aleksandra Vučića, ministre u Vlade, političke predstavnike SNS na koji god hoćete način. Sve to je u redu, ali da znate, ne prolazi. Mi ćemo pitanja da postavljamo i dalje, mi ćemo da se zalažemo za pravo državnih organa da svoj posao odrade profesionalno i u skladu sa zakonom.

Kad pričamo o imovini, i mi ćemo uvek da insistiramo da se sve utvrdi do poslednjeg kvadratnog metra, i ne samo kada je reč o bivšim državnim preduzećima ili bivšim bankama.

Kažu da odavde, pa sve do opštine Stari grad postoji mnogo, mnogo pitanja na koje treba pronaći odgovarajuća objašnjenja ili prihvatljive odgovore. Evo, ja čuh, ne tako davno, da je ta opština Stari grad za nekoliko dinara po kvadratnom metru ljudima koji su imali, očigledno, informaciju unapred da će tokom jednog prepodneva biti javni poziv za ponude, dala Bog sveti zna koliko kvadratnih metara, upravo, poslovnog prostora. Mislim da je to, takođe, važno i da zaslužuje odgovarajući odgovor od starane državnih organa, a ako neko slučajno u tome politički učestvuje, ja mislim da je zajednički interes da se tu prekine svaka vrsta podrške i da se kaže – odgovornost na sunce.

Na temu pitanja šta je za građane Republike Srbije važno i u kojoj meri mi dajemo neku vrstu ispravnog odgovora na potrebe, između ostalog, i potrebe mladih i ne tako mladih ljudi u ovoj zemlji i na pitanje otvaranja različitih perspektiva, između ostalog, i da se u ovoj zemlji radi, da se u ovoj zemlji živi i da se u ovoj zemlji ostaje, značajno bolje nego što je to bio slučaj u godinama, pa ništa neću pogrešiti, ako kažem i decenijama unazad, sigurno ste primetili, a nemoguće je ne primetiti, mnogi su o tome govorili danas da je jedan od važnih aspekata ovih zakona o kojima pričamo jesu i ti međunarodni standardi, ali i odgovarajuća modernizacija.

Kada pogledate zašto je to važno, mi o tome govorimo često. Upravo ta vrsta modernizacije, evo tu su i ljudi čija se stranka zove "Stranka moderne Srbije" ili modernizacije i oni će verovatno učestvovati u ovoj raspravi, pa mogu i oni da kažu šta misle o tome, dakle ta vrsta modernizacije predstavlja baš pravi odgovor na pitanje potreba u savremenom trenutku, pravi odgovor kako mladi ljudi mogu da rade iz Srbije, kako da im budu dostupnija i svetka tržišta, o kojima ste govorili maločas, gospodine Periću.

Dakle, ako neko može da stvara u Srbiji na način da plasira odavde ono što stvori, a to može biti, recimo, rezultat nekog intelektualnog rada, može da bude izvesna usluga u čuvenom IT sektoru. To je dobar okvir da taj neko kaže: „Ja sam zadovoljan pozicijom na kojom se nalazim. Ne moram da putujem nigde, ne moram da idem u zemlju u koju je prosečna plata dva ili tri puta veća nego u Srbiji, sve ono što sam planirao da radim tamo, mogu da radim ovde, a pri tom da mi troškovi života budu manji.“ Mnogi već razmišljaju na taj način.

Kada pogledate šta kažu ljudi koji su se sa tim stvarima bavili na drugim mestima, u drugim državama, ja sam skoro čitao jednu izjavu čoveka koji je bio jedan od potpredsednika slovenačke Vlade, oni su inače u toj vrsti modernizacije i razvoju ovih čuvenih E-servisa dosta napredovali, on kaže - Ako hoćete da pravite uspešno društvo koje se danas takmiči potrebno je nekoliko tih, tzv. ekosistema da razvijate. Jedan, svakako jeste tehnološki. Dakle, da uvodite tu vrstu servisa koji omogućava da se stvari rade daljinski, lako, brzo, efikasno, primenom ovih savremenih telekomunikacija koje je zaista danas teško ispratiti, koliko se brzo i dinamično razvijaju.

Važan je i takozvani ekosistem međunarodne saradnje. Kada pogledate kako Srbija danas stoji, pa recimo na tom planu, dovoljno vam je da se osvrnete na to šta se u Srbiji dešava ovih dana, videli ste na koji način je uvažena, recimo od jedne Francuske, da mi danas možemo sa ponosom da konstatujemo da se pokazuje poštovanje prema Srbiji.

Uporedite tu vrstu odnosa sa bilo čim što je dolazilo pre Aleksandra Vučića, SNS, znam da mnogi skoče kada ja pomenem tu stranku i to ime, ali to je činjenica, ko je pokazivao tu vrstu uvažavanja prema Srbiji, a imali smo takvu vrstu visokog uvažavanja i od strane Ruske Federacije, kada je dolazio njen predsednik ovde i od strane Narodne Republike Kine, sećate se, njen lider je bio ovde i svi su govorili – Srbija ima svoje mesto su svetu. Kada to posmatraju neki koji bi trgovali sa Srbijom, ili mladim sposobnim ljudima i drugim sposobnim ljudima, ne moraju biti mladi, koji rade u Srbiji, oni kažu – Da, ovo je zaista dobro mesto. I, da, ja mogu i svoj kapital da uložim tamo i taj kapital će tamo biti bezbedan. Na taj način mi obezbeđujemo posao sebi.

Dakle, ova vrsta modernizacije i ova vrsta međunarodnog uvažavanja kakvu danas imamo, to su pravi odgovori na pitanja koja ste postavili, naravno, kada se njima pristupa na pravi način. Ne mislim da je pravi način da se postupa, na način na koji to čini, recimo, danas Dragan Đilas sa svojom ekipom, videli ste da su ti ljudi pokušavali čak i posetu predsednika Makrona da zloupotrebe, pa pokušali da mu se obrate sa nekim zahtevom za sastanak, a videli ste koliko je to bilo diletantski i smešno.

Pisali čoveku na dan kada dolazi u Srbiju, pri tom, na engleskom jeziku, izvređali ga da laže, objavljujući kako nije bilo onako kako Makron kaže, nego kako oni tvrde i vrhunac te priče je bio danas kada su mu uz neko izvinjenje ili konstataciju – možda smo se mi to malo zbunili oko datuma, i još spočitali i optužbu, zamislite šta su rekli, to stoji na sajtu Đilasove organizacije, da je Makron sa Vučićem pravio neke privatne poslove za njihove firme.

Dakle, to nije pravi način, ali šta jeste? Onaj koji otvara tržišta, to ste ispravno napomenuli, onaj koji otvara mogućnost da se lakše u Srbiji, ali i iz Srbije radi i to je definitivno ono što je realnost u Srbiji danas. Zbog toga mi tvrdimo da je Srbija mnogo uspešnija nego što je bila pre Aleksandra Vučića i SNS i Srbija, naravno, mnogo više vodi računa o sebi. Nas više ne zanimaju računi kao što su tuđ džep, stotine miliona na Đilasovim firmama i znate već, sve ono što predstavlja najdublji, najcrnji mrak prošlosti ove zemlje.

Jeste, svakako je poljoprivreda jedan od važnih sektora o kojima je apsolutno naša obaveza da vodimo računa, ali i tu moram da vam kažem da danas Srbija daje ovu vrstu ispravnih odgovora o kojima sam ja govorio malo čas. Ja ne mogu da se setim da li je bilo primera u vreme onih za koje mi pouzdano znamo da nisu nikada brinuli ni za poljoprivrednog proizvođača, ni za bilo kog drugog čoveka u Srbiji do za sebe same, naravno, svoje neposredno okruženje, mislim tu i na Đilasa i na Jeremića i na ove njihove prateće dveraše, sve pripadnike žutog preduzeća, da li se u njihovo vreme dešavalo da se Vlada mesecima unapred bavi pitanjem potreba malinara, pre nego što do problema dođe? Vi znate, pričali smo o tome ovde, danas je to realnost. Danas se zajednička rešenja prave.

Subvencije za poljoprivrednike, ja ne mogu da se setim da li je bilo kontrapodatka u odnosu na one koje smo mi iznosili ovde, danas su dosta bolje nego u njihovo vreme.

Da li ljudi hoće da rade, a posla ima ili možda posla nema, to je stvar o kojoj sigurno možemo da pričamo malo duže, jer ja se bojim da se Srbija danas, pa recimo i u tom sektoru susreće sa jednom interesantnom pojavom, da posla ima više nego zainteresovanih ljudi da se njime bave. To se odnosi i na ove sezonske poslove o kojima ste vi govorili.

Nije to jedini problem, postoji problem koji se tiče organizacije rada, ali i tu, moram da vam kažem ponovo, danas mi dajemo prava rešenja upravo kroz ove programe modernizacije o kojima smo govorili tokom današnjeg dana, a na kojima sam ja insistiramo malo čas.

Da li znate da smo uveli servis koji omogućava da ti sezonski radnici budu adekvatno prijavljeni? Šta znači adekvatno? Da se premoste sve one teškoće koje ima poslodavac, a prirodno ima, kada angažuje, recimo, par stotina ljudi da neki posao obave čisto sezonski na deset dana, a onda ima potrebu da potpiše par stotina ugovora, izvrši par stotina prijava, pa dan pred posao padne kiša, pa onda treba da vrši izmena ugovora ili da se pravi da se ništa nije desilo, preskoči dva dana i mnogi su, nažalost, nalazili rešenje u tome da se uopšte nikakvim prijava ne bave.

Mi smo sa 3.000 do 3.500 ukupno prijavljenih ljudi, samo zato što smo uveli moderan sistem, elektronski sistem koji omogućava fleksibilne prijave, pre početka bilo kakvih radova, digli broj prijavljenih za trećinu, a tek sada pratimo koliki će biti domašaj ili dimenzije ukupnog pozitivnog efekta koji smo ostvarili.

Dakle, još jednom, može što šta da se napravi, što šta pametno i uspešno može da se napravi, ali kada se o tome ljudi staraju na pravi način, kada im je stalo da taj rezultat naprave, kada hoće da uče od drugih i da se trude da ih nadmaše. Naravno, to je, još jednom, strašna razlika u odnosu na ono što smo imali nekada u Srbiji.

Koji ste bilo kakav servis, ne mora da bude elektronski, a da je na korist građana mogli da konstatujete u vreme tog Đilasa koji je, naravno, stotine milione evra preusmerio na račune svojih firmi, a dug u gradu Beogradu samo povećavao, koji dan danas ne može da objasni? Kako je moguće, počneš da se baviš politikom, kažemo, go ko pištolj, a da nemaš ništa konkretno, ništa opipljivo, sam prijaviš da nemaš ništa, a završavaš tako što prijavljuješ desetine miliona evra u nekretninama samo? Dakle, to su pitanja odnosa da li je danas nekome važno da napravi nešto za državu, da napravi neko pametno rešenje, da se ne stidi da uči i da svakog dana napreduje? Jeste. Da li ste imali takvo ponašanje? Pa, ne. Dakle, kod onih koji su se samo bogatili takvih primera bilo nije. Zbog toga je Srbija tada bila tako devastirana i tako upropašćena i zbog toga je Srbija danas toliko uspešnija nego što je bila.

Gospodine Periću, dakle, to što ste vi sada pomenuli je, ako na toj ambalaži i dalje piše 100 grama, a gramaža se promenila, pitanje kršenja zakona, a ne pitanje inflacije. I to je posao za inspekcije, za koje moram da primetim, opet ako ćemo da pravimo poređenje sa nekim prethodnim vremenima, mnogo bolje i ozbiljnije rade i to govore zvanični podaci i koliko je različitih poseta inspektora obavljeno na godišnjem nivou i kakvi su efekti. Mislim da je o tome i prisutni ministar govorio mnogo puta u javnosti. Nije problem da se tih stvari prisetimo.

Nešto mnogo važnije. Vi ste sada kazali da nije bilo efekta, da nemamo izmereni efekat ovih mera o kojima sam ja govorio malopre, ali niste u pravu. Rekao sam vam, za trećinu je povećan efekat u startu. Dakle, tri meseca bukvalno od dana stupanja na snagu tog zakona koji je omogućio elektronsku evidenciju, mi smo u proseku 3.500 prijavljenih sezonskih radnika digli na 4.200 i to je pre počinjanja sezone, dakle, pre samih poslova. I mi ćemo tek da vidimo, na to sam ukazivao malopre, koliki je pun i pravi efekat, a da ga već sad ima i da se već sada isplati, to je potpuno jasno. Pri tom smo napravili moderan sistem. Sećate se, pričali smo o tome. Hrvatska je važila za nekoga ko je imao najbolje rešenje u tom smislu, ali su njihova rešenja bila lepljene određenih kupona ili tačkica u radne knjižice, a mi uveli sve elektronski, sve potpuno digitalizovano, sve najmodernije.

Ja mislim da je to dobra stvar. I, u pravu ste, treba uvek opominjati i tražiti više i bolje. Uostalom, mi na tome insistiramo, mi insistiramo na toj vrsti radne etike, koja kaže – nije sramota raditi. Naprotiv, čast je, dobro je raditi. Treba čovek da želi da radi. Ne treba da izbegava poslove tamo gde ih ima zato što misli da mu možda nisu dovoljno dobri, a reč je o dobrim poslovima. Nije alternativa za to sedeti kod kuće, ako možeš da biraš. A, danas u mnogome možeš da biraš, drastično više možeš da biraš nego u ono vreme kada je na stotine hiljada ljudi, sećate se, Đilasovo, Jeremićevo, vreme žutog preduzeća, na stotine hiljada ljudi je ostajalo bez posla i ništa nije moglo da se bira, alternative nije bilo ni jedne.

Danas kada se u stotinama broje nove firme koje dolaze u Srbiju, čovek može da kaže – da, želim da radim u toj firmi, za tu platu ili ne, možda želim u onoj drugoj, za malo veću platu ili nije veća plata, ali je lepši i lakši posao. Dakle, tu vrstu alternative mi danas obezbeđujemo građanima.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Ovo je poslednja rečenica.

Ovo je samo jedan od primera. Pogledajte šta smo učinili u sektoru građevine, kako smo napredovali na „Duing biznis listi“ Svetske banke samo zbog toga što smo ovu vrstu modernizacije uveli i videćete Srbija napreduje i to je naše mišljenje i to je mišljenje sveta.

Pa, upravo time što podstičemo konkurenciju i podstičemo razvoj tržišta, mi tu vrstu alternativa i kada je reč o ponudi stimulišemo direktno, dakle, ne samo alternativa u smislu onoga što sam govorio malopre, da ljudi mogu da izaberu čime žele da se bave i na koji način, nego i na šta da troše svoj novac, ali možda još mnogo važnije od toga, da danas „Ikea“, i ne samo „Ikea“, i „Lidl“ je u pitanju i mnogi drugi, ljudi imaju mogućnosti i alternativa kakve nekada da zamisle nisu mogli. Mnogo važnije je da imaju novac koji bi mogli da utroše na taj način.

Sećate se, mi govorimo o tome da se podstiče rast plata i da se obezbeđuju osetno značajno veće plate. I pravimo poređenje, da, onih 337 evra, što jeste bio republički prosek u vreme Đilasa i ostatka žutog preduzeća i oni mogu danas da pričaju do sutra da to nije tako, ali to je zabeleženo, to je evidentirano, to im i MMF kaže, ako im je to važnije od onoga što mi govorimo, kad se uporedi sa današnjih 463 i jasnim planom, iskrenim planom i onom na kom se radi ozbiljno, da to bude i 500 evra o kojima smo govorili, sećate se kako su se smejali. U ovoj su sali rekli – e, kad bude bila prosečna plata u Srbiji 500 evra, svi mi treba da glasamo za vas. Na to ćemo brzo da ih podsetimo, videćete koliko brzo. Ali, i sa te strane da vodimo računa o interesima građana.

Procenti o kojima ste govorili, nije reč, naravno, o procentima na čokoladama, već je ovde reč o mnogo značajnijim procentima, mnogo većim procentima i procentima koji nešto više znače. Zašto je u to vreme bio plafon 337 evra, od istih ovih koji danas mudruju, filozofiraju i kažu – treba minimalna plata u Srbiji da bude 350 evra? E, zamislite, Đilas, u čije vreme prosečna nije bila ni blizu tolika, danas mudruje i kaže – treba minimalna da bude 350. Pa, što je nije obezbedio takvu minimalnu? Što je bila tri puta niža od te o kojoj danas priča? To je pravo pitanje za njega. A, odgovor se krije, ja mislim, u tim procentima, ali njegovim procentima.

Sećate se, čitali smo ovde u ovoj sali finansijski izveštaj komisije koju je formirala DS prošle godine, rekao bih. Prošle godine su oni utvrdili, i to su njihove reči, da vas podsetim, Srbija je propadala, a DS i u njoj njeni Đilasi, Tadići, Jeremići i ostali, zbog toga što su u potpunosti privatizovali državu, to su njihove reči, što su nameštali tendere, što su nameštali konkurse i što su se ugrađivali za procenat, takav procenat o kom pričamo.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

E, kad se na taj način odnosiš prema državi, nema ni modernizacije, ni poslova, ni alternativa, nema ni većih plata, nema ni većih penzija, svega onoga čega danas u Srbiji Aleksandra Vučića i SNS ima. Mislim da je ta stvar potpuno jasna.

Upravo ovo što mi danas radimo i što pokušavam da objasnim, gospodine Periću, je pravi odgovor na bilo kakvu opasnost te vrste o kojoj govorite vi sada. Je li uvođenje elektronskih servisa najbolji mogući način da se očuva transparentnost i da se očuva integritet podataka? Predate dokument, evidentirano je i svi vide da je predat i ko će onda da ga izvuče iz fioke ili skine sa stola. Nema njega ni u fioci, ni na stolu. On je na tom serveru na kom ga vide svi, i onaj koji ga je predao, i svi ostali koji učestvuju u tenderu ili u nabavci, i oni koji se staraju o tome da procedura bude izvršena do kraja.

Zbog toga mi pričamo i ovo jesu pravi odgovori na tu vrstu opasnosti. Baš zbog toga, ja vam tvrdim, nisu primenjivana ovakva rešenja kakva mi sprovodimo danas u vreme ovih koji su po sopstvenim rečima, to sam vam citirao, namešali tendere, nameštali konkurse i živeli od toga da se ugrade u procenat. Znate kako su živeli? Nisu imali ništa, poput Đilasa koji nije imao ništa kada je počeo da se bavi politikom, a završavali teški na desetine i stotine miliona evra. Dakle, to je razlika. Kažem vam, sigurno to nisu radili tada oni zato što ne bi bilo prostora za tu vrstu bogaćenja. To su njihove reči. Dakle, sve sama priznanja koje oni sami iznose ovih dana i ne samo ovih dana.

Odgovoran odnos pravi je pristup i kada je reč o drugim stvarima o kojima ste govorili. Rekli ste pijaca, evo, vidite kako može odgovorno prema pijacama da se odnosi. Pogledajte kako će izgledati, recimo, ova palilulska, a mislim da će sledeće godine objekat moći da se vidi u svom sjaju i veličini.

Pogledajte, recimo, odnos prema pitanju izvršitelja. To vam je isto pitanje odgovornosti, jer su izvršitelje uveli Đilas i njegova kamarila. Nema smisla da pada odgovornost koji smo im ograničili mogućnosti dejstva. Ono što se smatralo bahaćenjem mi smo limitirali. Treba biti pošten pa se toga setiti.

Možda je najvažnije od svega svest o tome da se baviš javnim poslom koji je važan za druge ljude, da se staraš o nečemu što je možda najvažnije na svetu, a to je država, zemlja koju voliš, to je narod kom pripadaš. Kada se tako radi, onda praviš ovakvu vrstu rezultata. Kada se tako ne radi, kada se tako uopšte ne razmišlja, kada čovek tako ne funkcioniše, onda mu bude kao što je danas, ostacima žutog preduzeća, mnogo važnije što je Aleksandar Vučić pogodio suštinu njihove, ne samo političke, nego i ljudske prirode, kada je rekao – umišljenost i lažna elita, ni po čemu niste bolji od naroda. Onda im to bude važnije, kao što je njima važnije i od Srbije u svetu, i od razvoja tržišta, i od novih poslova, od stotina hiljada novih radnih mesta, pa čak i od jednog Emanuela Makrona u Srbiji koji je kad bio u Srbiji u njihovo vreme, ja ne mogu da se setim.

Pohvale uvek idu kada se zasluže i kada je reč o odgovornom odnosu, nije problem kako god da se neko zove. Mi uopšte nemamo problem sa tim da li se stranka zove ovako ili onako, ali dobro. Pošto ste vi rekli da želite da završimo ovu raspravu po replikama, ja ću je završiti sa stvarima koje smatram važnim.

Dakle, ne samo uvođenjem onih servisa o kojima sam govorio malopre, a koji jesu već sada pokazali jasan efekat i dobar doprinos potrebama Srbije, već i na drugim mestima. Pomenuo sam i pitanje kako se Srbija kotira na Duing biznis listi i pomenuo sam pitanje kako može da se ulaganjem u elektronske servise unapredi jedan veliki sektor, važan sektor. Vi ste ga pomenuli pomenuvši trgovinu na početku, čini mi se, reč je o građevini. Slušajte samo rezultate, odakle ništa nije naše, ništa moje lično, već su ovo rezultati koje međunarodne organizacije publukuju javno.

Te 2011, 2012. godine, Đilasovo doba, Srbija je na Duing biznis listi Svetske banke imala rang 175, 179. Tavorili smo oko te neke brojke oko 180. i tada je građevinskih dozvola, izdatih u Srbiji, bilo po 7.000 i nešto, kako kad, 7.300, 7.500, od godine do godine. Uvođenjem one vrste elektronskih servisa koji su upravo obezbedili da se sve vidi, da se sve obrađuje brzo, da tu više nema prostora za uzimanje papira iz fioka o kojima ste govorili, znate dokle smo stigli? Podaci za poslednje dve godine, 2017, 2018. godina, Srbija je na toj Duing biznis listi Svetske banke deseta, sećate se, 180 i neka u vreme ovih genija, Đilasa i njegove plate 337 evra u proseku, a danas 463 ne valja, i to je izgleda manje od 330, ali tada 180. na listi, a danas deseti, odnosno 11. dve godine za redom.

Makedonija koja je bila, ne samo lider regiona, nego jedna od najuspešnijih u svetu, kada je reč o ovoj vrsti usluga, sada je dva mesta iza nas. Znate kako se to fizički manifestuje u dozvolama? Osamnaest hiljada i 500, odnosno 19.500. Koliko je to puta više u odnosu na onih 7.000 i nešto? To su značajne stvari. To je za Srbiju vredan rezultat. Vi znate to sigurno jako dobro. Znam da znate.

Razvoj ovog sektora direktno razvija mnogo toga drugog što taj sektor prati, i ljude koji su angažovani, ali i mnoge ljude koji su angažovani oko nečega što predstavlja značajne građevinske radove. To su stvari koji podižu Srbiju, ali još jednom, čovek mora da razmišlja o tome da su te stvari važne ako smatra, ako oseća da se bavi nečim što je važno za druge ljude, nečim što je važno za ono što bi trebalo da je najbitnije za sve nas, za našu državu i narod kom pripadamo. Sve suprotno od onih koji su se, još jednom, u vreme Đilasa, žutog preduzeća i ovih koji danas ne mogu da se dogovore ko je među njima nebitniji, brinuli o sopstvenim firmama, sopstvenim džepovima, stanju na deviznim računima, još jednom, po sopstvenim rečima i sopstvenim priznanjima koje daju ovih dana, i to je, složićete se, velika razlika, i to je koren zašto Srbija danas jeste ovoliko uspešnija u odnosu na ono njihovo pljačkaško i razbojničko vreme.

Par stvari koje je gospodin Jojić pomenuo jesu važne i zahtevaju da dodatno koju reč kažem.

Prvo, što se tiče samog zakona, tako je, jasno stoji da su ravnopravno i da imaju jednak tretman na tržištu, dakle, svi trgovci i ne samo trgovci. Mislim, gospodine Jojiću, da to nije u direktnoj vezi sa tim da li se neko bavi usko ili isključivo, čak ni većinski, uvozom ili izvozom, jer ni uvoz sam po sebi nije loša stvar. Uvozom omogućavate onu alternativu na tržištu o kojoj smo mi govorili i danas tokom ranije rasprave, takođe, sam razgovarao sa jednim od poslanika SRS na tu temu. To ne mora samo po sebi da bude štetno, ali da li se vodi računa o interesu države, interesu društva ili o različitim privatnim interesima, o tome mora da se vodi računa i u tom smislu vi ste u potpunosti u pravu.

Niste bez razloga pomenuli i NATO, odnosno njihovo učešće u ovim pitanjima. Mi smo juče, čini mi se, imali prilike da se podsetimo kako ovi predstavnici bivšeg režima, koje ste, takođe, sada pomenuli i vi, gledaju na sve ono što se dešava u Srbiji danas.

Kada govorimo, recimo, o naoružanju i vojnoj opremi činjenica da se danas Srbija osnažuje u tom segmentu njima smeta, pogotovo im smeta, možda ste to primetili, o tome su govorili juče i u ovom holu ovde, kada savremeno naoružanje, kada dobru opremu mi nabavljamo od Ruske Federacije. Sećate se one priče o avionima, ponovili su je juče ili prekjuče, da Srbija, zamislite šta je, mislim da je to Zoran Živković izgovorio ovde, nabavlja tamo neke kante, neku starudiju nabavlja i da to sve služi da bi se, zamislite, neko od nas obogatio.

Dakle, toliko su dobro oni vodili računa o vojsci, to je rekao i bivši načelnik Generalštaba, general Diković, čovek koji ima neposredna saznanja da su uništavali tehniku, da su topili tenkove. Sve je to potvrđeno, sve se to zna, ali, toliko su dobro vodili računa da ne znam da li su jedan avion imali u ispravnom stanju.

Danas kada ih mi nabavljamo, danas kada se mi u tom smislu modernizujemo i kada nam je država snažnija njima to smeta i kažu – to su neke kante, to rade, kako je to rekao Živković, neki neuki ljudi koji nemaju pojma ni o čemu. Znate zašto? Niste vi bez razloga pomenuli NATO pakt, jer je to razlog interesa, interesa koji priznaju oni sami. Sad ću vam pročitati neke reči koje ovu stvar dodatno osvetljavaju.

Poslednja rečenica.

Ivan Vejvoda, inače nekadašnji savetnik Zorana Đinđića, kaže sledeće, i to je rekao pre dva dana u njima naklonjenoj štampi – u vreme dok je na vlasti bio Zoran Živković, Srbija je tražila učlanjenje, ne samo u EU, nego i u NATO. Dakle, čovek to zna i on to potvrđuje. Sve dok nije došla ona promena u Ustavu oko neutralnosti.

E, vidite, to što su zastupali predstavlja određenu obavezu tih ljudi da danas napadaju Srbiju zbog svake dobre saradnje, zbog svake modernizacije, ali i zbog činjenice da je Srbija danas vojno neutralna država koja vodi računa o svom srpskom interesu, a ne služi ni njihovim uvozničkim lobijima, ni njihovim NATO interesima.

Ja sam vam već rekao, gospodine Jojiću, da ste možda u pravu i ja sada strahujem da možda i jeste kada god kažete da su za popravku te vrste štete koju je napravio bivši režim ovoj zemlji potrebne mnoge godine. Bojim se da ste nekad u pravu kada kažete da se decenijama popravlja to što su ti ljudi uništili. To, naravno, ima veze i sa ovim stvarima o kojima smo govorili.

Ne znam da li vi ili gospođa Jovanović, ali sećam se pre samo nekoliko dana citirali ste ovde sadržaje „Vikiliks“ depeše, koja govore o tome na koji način su se ti ljudi odnosili prema tim pitanjima odnosa prema NATO paktu i zvanične pozicije Srbije. Tu je bilo svega, sem poštovanja onoga što je zvanični državni stav, a jasno i državni i narodni interes. Naravno, sve je to služila samo za jednu brutalnu i besomučnu trgovinu.

Mislim da ste, kada smo o tome razgovarali poslednji put, citirali situaciju u kojoj je Vuk Jeremić, u to vreme ministar spoljnih poslova, referisao pred zvaničnicima NATO pakta o pozicijama Srbije i na direktno pitanje – kakve su vaše aspiracije u smislu saradnje sa NATO, on hladno, bez konsultacije sa bilo kim, bez minimuma uvažavanja državnog stava, kaže – punopravno članstvo, to je ono što nas zanima.

Naravno, uvek je dugu priču pričao za ovdašnju javnost, a opet u tim depešama istim imate svedočenja koja on nikada neće moći da opovrgne, jer svi znaju da je nemoguće da tvrdi da to nije tačno što tamo piše, da je stranim ambasadorima otvoreno saopštavao – ne vodite vi previše računa i ne obraćajte pažnju na ovo što ja pričam za srpsku javnost, jer moje priče za srpsku javnost su samo za potrebe kampanje i za potrebe namirivanja te iste javnosti, a šta ja stvarno mislim, to je nešto drugo i ja ću svoje pozicije uvek vama da obrazložim ovako, lice u lice, to nema nikakve veze sa onim što ja pričam javno. Naravno, to je služilo samo za tu besomučnu trgovinu, da neko dobije podršku za neku svoju karijeru, da neko može lično da napreduje ne samo karijerno, nego i finansijski. Pogledajte samo na primeru tog Jeremića o kakvim je milionima reč, pogledajte na primeru Đilasa o kakvim je milionima reč? To se stotinama miliona meri.

Vi ste, gospodine Jojiću, u pravu kada kažete da su to tragične posledice, jer dok su se oni tako bogatili, trgovali svim i svačim, država je bila rasturana doslovce. Evo koje su dimenzije te štete pošto vole ovih dana da pričaju, recimo, o EPS. Sam ovaj žuti tajkun Đilas Dragan, koji je možda primer nad primerima kako se besomučno bogati, a na račun i preko grbače naroda, voli da priča o EPS-u. Ovo kaže opet neko je njima mnogo bliža nego meni, Miša Brkić, čovek koji se bavi ekonomskom kritikom i koji često govori vrlo kritički, ponekad i nerazumno kritički za moj ukus, o ekonomskim rezultatima sadašnje Vlade.

Kaže sledeće: ukupan gubitak vrednosti EPS u periodu od 2006. do 2011. godine, zato što je bilo tako dobro upravljanje, što se tako dobro staralo o interesima države, bio je 2,2 milijarde evra. Dakle, to je red veličine. Devastacija bukvalno svakog segmenta društva o kom su se, na veliku žalost Srbije, starali oni. Svoje džepove punili, a nas upropašćivali.

Miodrag Kostić, njega je pomenuo gospodin Rističević, ja neću mnogo da se osvrćem na ovu priču oko šećerana, mada mislim da ste pogrešili. Bilo je tri evra po šećerani, pa tri šećerane po tri evra, to je devet ukupno, ali to je najmanje važno. Meni je taj čovek mnogo zanimljiviji iz jednog drugog razloga. Ja sam o tome govorio već ovde. On je otvoreno za medije sa pozicije nekadašnjeg direktora DS govorio da je imao saznanja sa kojima je upoznao i samog Zorana Đinđića da neki Dragan Đilas početkom 2000. reketira firme po Srbiji, pozivajući se na DS. Mislim da je jako važno da se na kraju sazna šta je bilo sa tim stvarima, da li je to tačno ili nije, a bojim se da, ako se sazna, mnogo će nam objasniti na temu kako Đilas nije imao ništa, a odjednom postao ovako bogat kako jeste.

Što se tiče SSP, još u ono vreme, a ima tome godinu dana sigurno, u stvari, ima dve tačno kako smo mi raspravljali o izmenama zakona kojima smo štitili naše domaće poljoprivredne proizvođače od potencijalno teških posledica tog SSP-a zato što su ga ispregovarali tako kako su ga ispregovarali oni koji su to uradili u vreme koje ste vi pomenuli, gospodine Rističeviću.

Sećate li se kako je tekla ta naša rasprava? Mi nalazimo rešenje tako da ne bude ugrožen ni sam sporazum, ali ni naši ljudi, tako da ispoštujemo i njih, ali i da zaštitimo da ne može naše zemljište da se prodaje u bescenje u isto vreme i pronašli dobar model i stali svi iza njega. Sećate li se šta su rekli ti neodgovorni ljudi koji se nisu setili, jer naravno, nisu mislili ni o kome osim o sebi, i u to vreme kad su pregovarali SSP i kad su bilo šta drugo radili? Rekli su – ma ne, ne valja ni taj sporazum, ni vaše rešenje, ne valja ništa. Ni mere zaštite, ni Evropa, ništa im više ne valja. Nije ih bilo briga ni za šta. Ni za šta ih nije bilo briga, ni u tom trenutku kad smo mi raspravljali ovde, a ponajmanje u vreme kada su oni zasedali na sve moguće i nemoguće fotelje i punili svoje džepove besomučno.

Pominjali smo Vikiliks. Gospodine Jojiću, da ne zaboravimo, i taj Dragan Đilas, o kom smo govorili danas, i on se nalazi u tim depešama. I tamo piše, pa vrlo slično ovome što je Jeremić govorio – pustite vi šta ja pričam za javnost. Jel ima tamo u tim depešama, vi ste, mislim, i knjigu izdali kao stranka na tu temu, da je kod američkog ambasadora Dragan Đilas rekao – ovi moji projekti kojima ja mašem u javnosti, to je samo marketing, to je mnogo više marketing nego što je bilo kakva suština, pustite vi to i ne obazirite se na to, to je priča za lakoverne, time ja zamlaćujem javnost, nego neke druge stvari su suština.

E, kad vidite kako se kretao ovaj konto Dragana Đilasa i njegovih firmi, vama je jasno šta je tu suština. Tu su suština novci.

Vi ste, gospodine Jojiću, u pravu. To su stvari koje treba da imaju odgovarajući epilog. Ja se apsolutno slažem, institucije treba svoj posao da rade. Uvek se oko toga slažemo, ništa tu sporno nema. Policija, tužilaštvo, sud. E, sad, ko kontroliše taj sud i u kojoj meri? Ko kontroliše tužilaštvo i u kojoj meri? I oko toga smo par puta govorili ovde i nismo se složili baš svaki put.

Ali, vidite kakva je reakcija kad god se institucije bave tim pitanjima. Odmah bude halabuka s druge strane – jao, pa to je politički instruisan proces. Kažete – Draganom Đilasom i tim stvarima, jeste pominjali trgovinu, pa tom povlašćenom trgovinom koju je vršio sa RTS, kada je po deset puta nižoj ceni od tržišne on kupovao reklamne sekunde, a onda ih po deset puta višoj ceni prodavao, treba da se bave državne institucije. Samo to kažete, ništa više. Ne kažete ni – ideš u zatvor i bićeš toliko godina, ništa ne kažete, samo kažete – institucije neka kažu svoje i neka rade kako misle da treba po slovu zakona i tačka.

Odmah dobijate s druge strane – to je pritisak. I, pazite sad, nije to dovoljno, nego onda sam Dragan Đilas vrši pritisak, pa upada u policijsku stanicu, pa tuži državu Srbiju, istu tu državu koju je ojadio nađe za shodno da tuži, pa ne zna ni kako mu se stranka zove. Jeste li videli na šta liče oni papiri koje je podneo? Kaže – predsednik stranke slobode i prava. On ne zna ni kako mu se zove stranka koju je kupio.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Pa onda preti tim policajcima, preti državnim organima i to je bahatost koja je navikla na silu, bahatost koja je navikla da je ona iznad svega i svakoga. I za njih, po njihovim čudnim kriterijumima, nikada nije bilo, niti će biti, ni javnosti, ni zakona, ni reda. Postoji samo jedna stvar – njihov interes i njihove pare. E, zbog toga oni jesu tu gde jesu. A, šta mi mislimo o svemu tome, pa rekli smo kad smo usvajali zakone na osnovu kojih je u poslednjih godinu dana 500 presuda doneto za kriminal i korupciju. To je naš odnos i prema zakonu i prema obavezama.

Već u nekoliko navrata danas, čini mi se, mi polemišemo sa stavovima koje smo razmenili ranije. Danas je rečeno nekoliko stvari. Evo sada u ovom poslednjem obraćanju da je nama ukazivano da zakon kojim se reguliše pitanje stambenih kredita indeksiranim u švajcarskim francima neće dati nikakav efekat. Jel tako? Jel smo mi pričali na tu temu? Ali nije dobar zaključak.

Evo pre nekoliko dana zvanični podatak kaže 90% tih kredita je konvertovano, u skladu sa zakonom koji smo mi usvojili. Što govori, šta? Ljudi smatraju da im je korisno. Što govori da smo mi bili u pravu kada smo rekli da je to za ljude dobro.

Ranije tokom današnjeg dana, opet kao podsećanje na nešto o čemu smo raspravljali, na sivu listu FATF. Dakle, da podsetim one koji su zaboravili. Oni su tvrdili i neistinu govorili da smo mi na crnoj listi, maltene se slagali sa Vukom Jeremićem koji je pričao da ćemo zbog toga da dobijemo ekonomske sankcije, i što je govorio i Šabić, pa se sada izgleda pozaboravljao sam sa sobom ovih dana.

Mi smo govorili, da podsetimo na to. Nije ni o kakvoj crnoj listi reč. Mi smo govorili za manje od godinu dana videćete da nećemo biti na toj listi. Mi smo govorili, usvojili smo već i pripremili sve ono što je potrebno da mi unapredimo i osnažimo svoj sistem u pogledu borbe protiv kriminala i korupcije. Ko je na kraju bio u pravu? Pa zna se ko. Srbija nije ni na kakvo j listi više, a međuvremenu zahvaljujući tim zakonima koje smo mi usvojili, a neki se ovde pravili da su nešto bolje razumeli, u stvari ništa razumeli nisu, oni moraju danas da priznaju da je 532 lica, upravo po tim zakonima postalo predmet interesovanja nadležnih organa. Već imamo 532 presude za kriminal i za korupciju, zahvaljujući tim zakonima koje smo mi usvojili i to je pokazatelj našeg odnosa prema toj priči i toj temi.

Pominjali ste i bunde, verovatno zbog toga što smo sa razlogom pomenuli Zorana Živkovića. Dakle, priče koje pričate vi danas iste su priče kojima se Zoran Živković ovde popeo na glavu i bogu i narodu, prethodne dve ili tri godine. Ja se sećam te njegove priče i o staklari, a i o svemu drugom. Reklamirao se čovek preko tvitera. Evo objavili me bugarski mediji na naslovnoj strani. Neki tabloidi koji su podelili naslovnu stranu na pola, pa pola je Zoran Živković, pola su bugarske starlete, a to vam je nivo, završavam rečenicu, ozbiljnosti koju treba da pridajete toj temi i tom čoveku.

Kad smo kod Živkovića, evo malo pre je rekao da su avioni koje mi nabavljamo iz Rusije i Belorusije odlične kante, a da to rade ljudi koji poima nemaju. Ako se slažete sa njim oko drugih stvari, bilo bi zanimljivo da čujemo da li se slažete sa njim i oko ovih aviona? To bi bilo vrlo zanimljivo da čujemo.