Teško je stvarno reći da se ljutim, kad vas hvalim svaki put kad pokažete napredovanje. Jel tako? Meni je drago kada neko napreduje. Ja podstičem da ljudi uče i da postaju vremenom samo bolji.

Na temu ovog odnosa prema narodu i ograda. Ja ne znam, ne mogu da se setim da je iko ikada veću ogradu postavio između naroda i sebe od ove koju ste vi postavili maločas.

Šta ste rekli za narod da je masa?

(Milorad Mirčić: Sinonim za narod je masa.)

Na šta to liči. Znate, zbog takvog odnosa prema narodu mnogi su politički dosegli te visine, da je ona nula, više ne stanje neke vrednosti kojoj se teži nego njihovo trajno stabilno stanje iz kog da se pomere više ne mogu ni za jotu. Dakle, nije to dobro, nije to ispravno. Nije narod masa.

Tu vrstu nipodaštavanja imali su i taj Tadić, i taj Labus, i drugi ljudi. Naravno, pre svega oni najodgovorniji za te teške godine, kada je zaista bila dvocifrena inflacija u ovoj zemlji, a to je bilo ne tako davno, i ti su sada izgleda ponovo u strašnoj želji da budu malo bogatiji ili značajno bogatiji nego što inače jesu, a već su prebogati, upravo na račun tog naroda, rešili da se opet kao nešto bave politikom.

Sa takvima ste politički u saradnji i danas. Jel grešim nešto? Ima tu i te kako veze sa ovim stvarima o kojima pričam. Kažete nikada nismo protiv toga da se izgrađuje, nikada nismo protiv toga da se napreduje, da se veliki projekti realizuju, a onda budete u koaliciji na nivou jedne opštine sa ovim Bastaćem koji je sve samo ne sinonim za podršku velikim projektima, za podršku izgradnje itd. Vi morate da odlučite šta ste. Pokažete napredak i po tom pitanju. Čestitaću, baš kao što sam čestitao na ostalim napredovanjima koje ste pokazali tokom ove današnje rasprave, ili bilo kada.

Ali, inflaciju da, tu ste u pravu. Uvek plaćaju građani. Plaćali su i onda kada su je Đilas i ovi ostali koji su sada šefovi tom vašem Bastaću. Plaćali su je svaki put skupo. I ako mi hoćemo da okrenemo stvari u pozitivnom smeru, mi onda moramo da se brinemo za izgradnju one infrastrukture koje nije bilo godinama, za zadovoljavanje onih potreba koje su decenijama čekale da se zadovolje, a koje danas Srbija može, na ispravan zdrav način da finansira, baš kao i to što je povećala plate na zdrav način. I penzije na zdrav način, bez da se bilo šta rizikuje i da se bilo ko od potomaka naših zaduže dodatno.

E to je odnos prema narodu, koji je pokazao i ustanovio kao standard princip obavezu za sve nas Aleksandar Vučić. I da znate to je odnos koji će pokazati svaki politički predstavnik SNS da ga probudite u pola dana, u pola noći. Mi nikada nećemo narod nazvati masom. Ne. To su naši ljudi, ljudi koje mi volimo najviše na svetu, uz našu Srbiju. Dakle, ljudi zbog kojih se mi bavimo ovim stvarima kojima se bavimo. Naša je obaveza da ih zaštitimo od svake samoumišljene ili samoproglašene elite koja će ih nazivati masom ili biti dobar saradnik onima koji su tom narodu drali kožu s leđa.

Hvala.

Član 103, mislim da je više nego prikladan za situaciju koju smo imali upravo sada. Reč je naravno o onom članu koji vama kao predsedavajućem daje mogućnost da se pozabavite tzv. menadžmentom vremena za raspravu poslaničkih grupa, jer mislim da je to suština interesa ovoga što je malopre uradila gospođa Radeta.

Ona ne može da se javi za reč, a ima jako strašnu i veliku želju da nešto kaže i onda koristi Poslovnik, da bi replicirala meni, ministru, vama, bog zna kome sve.

Član 103. vama kaže, daje mogućnost da u toj situaciji reagujete, tako što ćete im pomoći da organizuju vreme za njih na koristan način. Zašto koristan? Nije samo pitanje onoga što su oni poželeli da se još jednom pohvale, da se npr. pohvale činjenicom da čitaju kolumne koje pišu članovi predsedništva iz naše stranke. To je pohvalno, baš kao što je bilo pohvalno što su malopre istakli da pažljivo prate, čitaju i najzad uče govore Aleksandra Vučića. To je takođe dobro, nego je važno zbog toga, sećate se sigurno gospodine predsedavajući, reagovali su ovde napomenom da kada je neko previše mudar ili previše stručan, ne znam šta su tačno rekli, kako su se izrazili, to može da čoveka zaboli.

Zbog toga što je ova rasprava ovako kvalitetna, kao što jeste danas, čuli ste već, ja bih predložio da je to, verujem, najbolji mogući način da se ljudima omogući da ne trpe tu vrstu bolova zbog prevelike mudrosti i prevelike stručnosti samim tim što nešto govore, da im vi skratite to predviđeno vreme za raspravu za dva ili tri minuta, koliko su već govorili malopre.

Ne znam, možda je bilo i punih tri minuta, ali da im za toliko te nedaće i tegobe smanjimo, ja mislim da je to i korektno i kolegijalno. U svakom slučaju, pomoći će ljudima da dodatno napreduju.

Između ostalog, poslednja rečenica, gospodine predsedavajući, uz napomenu da ne tražim da se o ovome izjasnimo, pomoći će ljudima da kad imaju malo više vremena za druge stvari podignu sopstveni kvalitet i na nekom drugom planu, na primer čitanjem bontona. To nije loše, jel tako?

(Vjerica Radeta: Martine, uvedi red.)

Ova tema odnosa parlamentarne većine prema drugim poslaničkim grupama ili Narodnoj skupštini ukupno, meni je uvek interesantna, pa na tu temu i koliko ste vi, gospodine Marinkoviću, ali i drugi predsedavajući, strašno loše raspoloženi i nastrojeni prema poslaničkoj grupi SRS, kako je rečeno i danas i juče, evo samo jedan podatak.

Čini mi se da je izmereno statistički ovde da je juče ta poslanička grupa govorila ukupno 68 minuta, po pravu na izlaganje poslaničke grupe, koje u skladu sa brojem poslanika koji imaju treba da iznosi, čini mi se, 30 i nešto minuta.

Dakle, puta dva pa još malo preko ste pokazali tolerantnost i vi i drugi koji su juče vodili ovu raspravu. Mislim da je to sjajan, onako najbolji mogući pokazatelj koliko ste vi loši, koliko ste negativni, agresivni ili šta je već ovde rečeno na vaš račun. To je zapravo sve, samo ne to. To je pokazatelj jedne vanredne tolerancije.

Nema baš previše veze sa Semom Fabricijem, ali ja razumem zašto je pomenut. Čini mi se da na temu onih, pa poprilično nekorektnih ocena rada Narodne skupštine i odnosa parlamentarne većine u njoj, nisam još sreo nikoga ko se u toj meri slaže sa izveštajem Evropske komisije, nego poslaničku grupu SRS, bar na onoj sednici kada je Sem Fabrici došao da pred nadležnim skupštinskim odborom govori o izveštaju Evropske komisije.

Toliko su se slagali da mi je nekad, iskren da vam budem, bilo teško da zaključim da li govori Sem Fabrici ili narodni poslanici SRS. Međutim, nije to ništa samo po sebi sporno. Suština je, pošto pričam ovde i to je malo pre rekla i gospođa Radeta, da istaknemo šta su dobre, a šta loše vesti za građane Srbije.

U dobre spadaju, svakako, i oni podaci od 45% više automobila na našim drumovima ove godine i činjenica da imamo taj Koridor 10. Tu ste, gospodine ministre, potpuno u pravu, a nismo ga imali nikada pre ovog vremena kada se o Srbiji stara Aleksandar Vučić i SNS i da vraćamo one njihove stare dugove od po 8-9% kamate i na taj način značajna sredstva štedimo našem narodu, kao i činjenica da mi danas uspevamo, jer imamo odakle, zahvaljujući tom dobrom, ozbiljnom, domaćinskom odnosu, da finansiramo ozbiljne projekte, poput kanalizacije gde je nema, fabrike gde je nije bilo ili druge infrastrukture, koja se zaista očima vidi. Znate, most vidite, put vidite, tunel vidite i to su sve stvari koje niko ne može da slaže, odnosno da izmisli.

Poslednja rečenica. Ako se zaista ozbiljno odnosite prema toj vrsti rezultata i toj vrsti potreba građana Srbije, onda to pokažete delima. Manje je važno šta će ovde ko da kaže, u ovoj sali, koliko će da bude glasan, mnogo je važnije šta će da čini. Na primer, nema više onoga - pustite sad Stari grad, nego šta će da čini u Starom gradu, hoće da podržava one huligane koji rasturaju gradilišta ili će zaista da stane delom iz svojih reči i da kaže - ne, ja sa takvima nemam ništa. To je pitanje za ove potlačene sa 68 minuta.

Hvala lepo.

Gospodine ministre, ja koristim priliku da na samom kraju današnje rasprave čestitam Vladi Srbije, što se kaže, za zapisnike i za istoriju, danas za civilni saobraćaj otvorenom Aerodromu Morava, na činjenici da smo nakon 33 godine danas u prilici da otvorimo jedan civilni aerodrom u Srbiji i da sa vama podelim uverenje da će to biti tek prvi u nizu aerodroma koje ćemo mi u ovom periodu biti u prilici da na zadovoljstvo svih građana Srbije otvorimo zajednički.

Takođe i na činjenici, to je, čini mi se, danas izmeren podatak, da je industrijska proizvodnja u maju uvećana, a i na činjenici o kojoj ste govorili vi danas, da ove godine u dosadašnjem delu godine, preciznije, imamo 17% više investicija u poređenju sa prethodnom takođe ne vanredno uspešnom, nego šampionskom godinom.

To su sve odlične stvari koje čine da se mi danas koji u Srbiji živimo sa dobrom osnovom, sa dobrim razlogom osećamo, kako je to danas kazao predsednik države Aleksandar Vučić, kao ljudi koji pobeđuju, koji se bore, prave rezultat i nemaju više ni strah ni zazor ni pred kim, nego, naprotiv, spremnost da pobeđuju za sebe i za svoju zemlju. Da znate, da vrsta rezultata i svaka vrsta napora i zajedničkog rada da takve rezultate obezbeđujemo i u budućnosti imaće uvek podršku poslanika SNS bez ikakve rezerve.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, lako je govoriti o ovom zakonu. Ovaj zakon predstavlja jedan normalan i logičan kontinuitet one politike koja je već pokazala da je uspešna i pokazala rezultatima, rezultatima o kojima mi govorimo rado, i zbog toga je i o njima i o ovom zakonu još jednom govoriti na ovoj sednici ili bilo kada apsolutno lako.

Kada govorimo o politici, a reč je o nauci i istraživanjima, koja je uspešna, i tiče se neposredno ove oblasti, govorimo, da se podsetimo još jednom, o politici koju jesu definisali i ustanovili lično Aleksandar Vučić i SNS. Mi stalno podsećamo da su njene tačke oslonca sa jedne strane partnerski odnos nauke i istraživanja, sa druge strane visokog obrazovanja, sa treće strane privrede. Partnerski odnos ovih aktera koji zajedničkim dejstvom čini da mi pravimo dobre rezultate, da modernizujemo državu, da modernizujemo društvo, da ih činimo vanredno uspešnim i, još jednom, da se pogledaju rezultati, o njima se govorilo i danas, ali uvek vredi da ih se podsetimo, pa da se vidi zbog čega mi tvrdimo da tu na tom planu uspešni jesmo.

Srbija je postala u međuvremenu 23. punopravna članica CERN-a. Dakle, kada govorimo o najboljem i najpoznatijem centru koji omogućava tu vrstu istraživanja kojima se CERN bavi, mi govorimo, dame i gospodo, o svetskom vrhu. Kada kažemo da je Srbija 23. punopravna članica, e, onda vam je to odgovor na pitanje kako mi stojimo u nekim planetarnim razmerama, od koga smo sve uspešniji i na šta imamo pravo da budemo ponosni, a imamo puno pravo i taj smo rezultat mi postigli baš u međuvremenu. U ovom periodu tokom kog se o Srbiji i o njenim potrebama staraju Aleksandar Vučić, SNS, Vlada Srbije za koju smo mi glasali, odnosno u kojoj se primenjuju ona rešenja i mere koje smo mi kao narodni poslanici u ovoj Skupštini usvojili.

Drugo, u istom tom periodu tokom kog smo postali 23. zemlja sveta koja može da se pohvali ovim punopravnim članstvom, mi smo angažovali, Ministarstvo ima precizne podatke pa uvek to može da koriguje ili dopuni, preko 1.150 mladih istraživača, vrhunskih stručnjaka, ljudi sa prosečnom ocenom iznad devet, a koji su godištem rođenja 1988. i mlađi. Dakle, tim ljudima mi smo pronašli ne samo mesto u sistemu i poručili da na njih država računa, tim ljudima smo mi pronašli rešenje kako da mogu da se angažuju na dobar, pametan način da ovde nastave da grade svoju budućnost i da time budu zadovoljni, da imaju uslove koji im pružaju ono što oni očekuju od mesta ili okruženja u kome pokazuju šta sve mogu i koliko su u stanju da dodatno napreduju, 1.150 plus.

Kada govorimo o tome na koji način mi uvažavamo potrebe države, na koji način mi stimulišemo saradnju i partnerski odnos o kom sam govorio malopre, moramo da se podsetimo, neizostavno je da se podsetimo i Fonda za inovacionu delatnost. Iz godine u godinu mi imamo konstantno nove pozive i svaki put budžet je bolji, svaki put se više sredstava izdvaja i mi dođemo do reda veličine od preko 250 kompanija, dakle, privrednih aktera koji u tim programima rado učestvuju. Mi govorimo o desetinama miliona evra vrednosti. To je dokaz da se misli ozbiljno, to je dokaz da se radi ozbiljno i to je dokaz da smo u tome uspešni i naravno da ima još.

Ta saradnja između visokog obrazovanja i naučne zajednice i taj javno-privatni dijalog, mi smo već ustanovili kroz neke zakone kojima smo se bavili ranije, a evo ovim zakonom ćemo ga produbiti dodatno i učiniti još boljim, pa se to manifestuje, između ostalog, i kroz te naučno-tehnološke parkove. Jel ima preko 70 kompanija ovde u Beogradu u jednom takvom okruženju? Jel ima preko 700 sposobnih mladih ljudi, i ne samo mladih ljudi, koji danas tamo stvaraju? Kad kažemo stvaraju, mi pričamo o vremenskom prostoru od dve ili tri godine, od preko 46 miliona evra u takvom okruženju. Je li to činjenica? Jel među njima već ima povratnika iz inostranstva? Da li se ukupno tih povratnika registrovanih u našem zvaničnom registru ljudi koji se bave istraživanjem u Srbiji nalazi više desetina u ovom trenutku? Sad pričamo o zvanično registrovanim, a naravno da ih ima više. Mnogo njih danas prepoznaje ne samo napore koji se ulažu, ne samo dodatna sredstva koja obezbeđujemo, nego i ove rezultate o kojima pričamo, pa kažu – da, ima smisla. Tome može da se smeje samo neko ko o tome apsolutno ništa ne zna. Da se ja vratim u Srbiju, pa da nešto stvaram, pa da privređujem, pa recimo da se pridružim tom naučno-tehnološkom parku ili nekom od onih koje uspostavljamo po istom modelu, u npr. Novom Sadu, u npr. Nišu, u drugim gradovima u Srbiji. To su danas realne stvari.

Kada kažemo da ulažemo u infrastrukturu, evo još malo brojeva koje ste sigurno slušali, ali vredi da se čuje ponovo, da se neki nekih stvari podsete. Kada kažemo ulažemo u infrastrukturu, mislimo na blizu 24 miliona evra za, recimo, park u Novom Sadu, 10 miliona Niš, 5,2 Elektronski fakultet, takođe Niš. Pričali smo o tome kako se pruža perspektiva mladim ljudima u Srbiji i kako se na njih misli, kako im se obezbeđuje neka perspektiva. Preko 5,6 miliona za 210 stanova za Univerzitet u Kragujevcu. Jesmo li onim mladim ljudima koji su primljeni na projekte njih 1.150 obezbedili gde mogu da pokažu šta umeju, gde mogu da pronađu odgovarajući angažman? Evo sada vidite, pronalazimo im modele da imaju gde da stanuju mladi ljudi, da se ti mladi stručnjaci i na taj način uvaže i to se sve meri ozbiljnim brojevima, ozbiljnim desetinama miliona ili milionima evra.

I nije kraj. I tu ima još. I još pet miliona, nova zgrada Fakulteta organizacionih nauka, „Verokio“ centar Instituta za fiziku, „Biosens“ u Novom Sadu, 14 miliona, opet evra, naravno. To su sve stvari koje su bile apsolutno nezamislive u Republici Srbiji do pre neku godinu, u državi koja je grcala u nemaštini, koja se nalazila doslovno pred bankrotom i to su govorili ozbiljni, relevantni ljudi koji su pratili te stvari, koji se na najvišem svetskom nivou bave analizom tih pojava. Kažu – Srbija tada nije imala ni za osnovno, ni za elementarno. Danas Srbija može da izdvoji ove sume, danas Srbija ne samo da može, i izdvaja ove sume, na pametan način i za dobre svrhe. Danas Srbija može da ulaže.

Kada govorimo o tome kako nas svet vidi i kako se mi tom svetu predstavljamo, jel činjenica ili nije, čuveni oni evropski projekti, Horizont 2020, pa mi opet u stotinama brojimo i projekte na kojima učestvujemo i aktere koji iz Srbije na tim projektima učestvuju i opet u desetinama miliona mi računamo vrednosti. Danas je, beše, bio novi podatak 84 miliona, to je znači još nekih 10% više od onoga na šta smo računali do juče. Jel to nisu vredne stvari? Jel ne pokazuju koliko smo danas uspešni i koliko možemo da se takmičimo sa svetom, koliko možemo i na tom planu da pobeđujemo? Da ne kažemo da smo svetski šampioni, ali da nismo ništa gori od drugih, da ne možemo da se smatramo ništa manje vrednim, već naprotiv, da možemo sa njima da se ravnopravno takmičimo i da pokažemo da i u tim stvarima možemo da pokažemo nešto bolje i nešto više. Pa možemo. Ove stvari to dokazuju.

Ali nisu samo evropski, sa Narodnom Republikom Kinom imamo nekoliko projekata upravo saradnje u domenu nauke i istraživanja koje radimo zajednički. Jel tu i poljoprivreda i biomedicina i informaciono-komunikacione tehnologije i ovi sistemi tzv. pametne, odnosno reverzibilne energije? Jesu li tu najatraktivnije, najsavremenije oblasti koje su na svetskom nivou zanimljive, pa ih finansiramo zajednički, pa na njima radimo zajednički, mi i naši partneri iz Narodne Republike Kine? I koliko? Opet na stotine različitih bilateralnih projekata koje radimo sa značajnim brojem zemalja, sve su to vredne stvari.

Zahvaljujući tome što smo ulagali, a mi ozbiljno računamo da je to ulaganje, a ne trošak, mnogi će tu rečenicu da vam ponove, ali mnogi neće da pokažu da su spremni ovakvim rezultatima da stanu iza te rečenice i tih misli. Mi smo spremni da pokažemo tu razliku i da ulažemo. Ovakvim ulaganjem mi obezbeđujemo da nas svet bolje vidi i razume, ali ono što je nama mnogo važnije, da naši ljudi imaju dobru osnovu da osnovne potrebe mogu da zadovolje na pravi način i da grade da im sutra bude nešto bolje nego danas, a svakako drastično bolje nego juče.

Mi smo u periodu od tri godine uspeli da obezbedimo 36% više sredstava za nauku i istraživanje. Mnogi danas znaju sve i svašta i mnogi će da vam pričaju kako, evo, ni ovaj zakon ne valja, ni ova rešenja koja mi danas predlažemo ne valjaju, ali neće moći nikad da nam objasne kako niko nije napravio tih 36% više za nauku i istraživanje za najsavremenija rešenja, za najdarovitije mlade ljude u Srbiji. Kako niko pre nas to nije uspeo da obezbedi, nećete dobiti obrazloženje. I gde su bili ti stanovi, ti naučno-tehnološki parkovi, gde su bila ta radna mesta za mlade istraživače, kad ih pre nije bilo, a danas ih ima. Tu razliku neće moći da vam objasne. Mnogi to apsolutno, naravno, i ne razumeju.

Iz tih razloga, ja se ne čudim što mi u ovom sastavu raspravljamo o ovom zakonu. Ja nisam ni očekivao da je moguće da se danas ovde pojave ovi politički predstavnici Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića, znate već taj sastav, iz elementarnog razloga što ne samo da ne mogu da konkurišu ovome, nego što oni ovu temu apsolutno ne razumeju. Dakle, oni nam zbog toga neće ni nedostajati. Taman da su i ušli u salu, pričali bi koliko su i pričali u dosadašnjem delu dana kada su njihove klupe prazne.

Ovo razumeju ljudi koji se ovim stvarima bave i kad kažem ljudi koji se ovim stvarima bave, to su upravo ti mladi ljudi kojima smo obezbedili i odgovarajuće uslove i projekte da budu angažovani, tu su ne samo mladi ljudi već i ljudi sa iskustvom koji su angažovani na našim institutima.

Danas kada neko ovde kaže, a čuo sam malopre, ne poštuju se dovoljno ljudi iz naučno-istraživačke zajednice, nije to bilo na nivou onoga što ti ljudi zaslužuju, taj nema pojma ne samo kako je napravljen ovaj zakon nego šta ti ljudi misle. A ovaj zakon je formiran upravo na inicijativu tih ljudi za koje se neki lažno brinu, a za koje mi pokazujemo da nam je ozbiljno stalo, dakle, naučnici, istraživači i oni angažovani na institutima ali i oni angažovani na univerzitetima i koji jesu angažovani u nastavi ali i koji nisu, koji se bave čisto naučno-istraživačkim radom a pri univerzitetima. Svi oni, bukvalno svi oni jer vam tu nema izuzetka ni jednog kažu ovo je odlično rešenje. Kažu, ovo je fenomenalno rešenje doslovce.

Pogledajte šta se sve moglo čuti tokom javne rasprave za koju će vam svako reći pošteno da je bila potpuno transparentna, da smo brinuli o transparentnosti i onda možemo da budemo miri. Potpuno otvorena, potpuno korektna, da se razgovaralo o svakom predlogu, da je toliko predloga usvojeno da smo na kraju zaista postigli pun konsenzus. Ovde smo u ovoj zgradi samo na suprotnom kraju hodnika imali javno slušanje. Ko je bio tu? A i ko nije, eno ga snimak stoji na sajtu Narodne skupštine, može da pogleda, neka se svojim očima uveri. Može da vidi da su apsolutno svi, ali apsolutno svi koji su se pojavili na tom javnom slušanju rekli, ljudi za ovaj predlog, svaka čast.

Dakle, za Fond za nauku koji ste na sve ove već postignute rezultate formirali prošle godine, a sada ovim zakonom uvodite institucionalno finansiranje zajedno sa pravnim, suštinskim kompetetivnim projektnim finansiranjem. Pa to je samo kapa dole da se kaže. I oni to kažu, ali bukvalno svi. Dakle, ne samo predstavnici onih institucija za koje ćete reći, a oni su bliski sa državom na ovaj ili onaj način, ne pričamo mi sada samo o nacionalnim savetima, matičnim odborima, mi pričamo o svim institutima, svim institutima, i privatnim i državnim, o institutima angažovanim u svim oblastima nauke.

Mi pričamo i o univerzitetu, mi pričamo i o Akademiji nauka. Dakle, nećete pronaći ni jedan jedini primer da potrošite tri dana od danas po do kraja nedelje nekoga ko će da kaže ovo ne valja. Svi su doslovce nastupili sa rečima – svaka čast. Sada sa se ovakvim zakonom i ovakvim rešenjem, zaista, po prvi put naučni radnici prepoznaju od strane države na pravi način. Sva ona neizvesnost sa kojom su živeli godinama i osećali se na neki način nedovoljno uvažen, ovakvim predlogom nestaje, ali doslovce svi, i da nađete dvojicu koji su želeli da budu posebno kritički nastrojeni. Znate kako su počeli, kojim rečima su počeli svoje izlaganje – ovaj zakon, pa šta da vam kažem, svaka čast, ovo je trebalo odavno. Bukvalno to. Dobro je, i trebalo je odavno.

Pogledajte javnost u bilo kom smislu. Dakle, u onoj štampi u onim medijima koji ništa drugo ne rade, ni zbog čega drugog ne postoje, nego da politički napadaju da brutalno napadaju Aleksandra Vučića i SNS. Ko god se trudio od dežurnih kritičara, onih koji izigravaju nekakvu savest javnosti, a ništa naravno ni o čemu ne znaju. Ko god se oglasio o ovim predlozima, znate šta je rekao? Pa isto što i ljudi na javnoj raspravi ovde. Rekli su ovo je sve dobro.

Evo slušajte samo ću vam neke reči pročitati od onih za koje se zna, dokazano zna da ne mogu da podnesu ni nas, ni našu stranku, ni našu politiku, a ponajmanje našeg lidera. Kažu – ovim zakonom se pokazuje do sada najozbiljnija namera da se pitanje finansiranje nauke reši. Tako se zakon zaista može smatrati prekretničkim u pozitivnim smislu.

Pored toga ne treba prećutati da je tokom prethodnih meseci bilo uslova za korektnu i ne lažiranu javnu raspravu, pa je prvobitna verzija teksta, još i vidno popravljena. I kada vam ovo kaže neko za koga znate da vam misli sve najgore, da vam na ovaj način odaje priznanje, pa ja mislim da je to dame i gospodo, jasan pokazatelj koliko je zaista suštinski dobro ono o čemu mi raspravljamo. Zaista suštinski dobro. Dakle, ni onaj ko bi dušu dao da može da vam nađe zamerku, ne može da vam je nađe. To vam je pokazatelj. Naravno, kada pričamo o ljudima koji se ovim stvarima bave, kada pričamo o ljudima koji znaju šta je univerzitet, koji znaju šta je naučna zajednica, to je tako. Oni koji ne znaju, oni mogu sebi da dozvole luksuz da govore i druge stvari, ja ne.

Što se tiče onih rešenja koja smo mi predvideli ovim predlogom zakona, o tome su govorili mnogi. Ja neću sve to da ponavljam. Zašto je važno obezbediti stabilno, jasno finansiranje kroz institucionalno, tako da se danas uopšte ne postavlja pitanje elementarne egzistencije, a sa druge strane pravi dobar prostor, da kada mi kažemo projekat, konkurencija, takmičenje, da to zaista ima nekog smisla. Više nemate obavezu ni moralnu ni bilo kakvu da se brinete, moram nekome da odobrim predlog iako nije baš najkvalitetniji, jer se bojim ako ostane bez sredstava nestaće. Ne, to više nije pitanje.

Mi sada kažemo jasna konkurencija, jasna utakmica, neka pobeđuju najbolji, i da mi znamo šta finansiramo i zbog čega. To je velika razlika. To mi radimo kada pričamo o ovom zakonu, a zašto je on dobar, dakle, ne samo za ove ljude koji će se danas, dakle i na univerzitetu i u institutima imati sigurnost i značajno više sredstava nego ranije. Zašto mi kažemo da je dobar predlog zakona? Zato što daje mogućnost da se vidi korist za sve. Evo, samo četiri ili pet napomena, ne treba više.

Primera radi, za državu dobro je što će sada ovim zakonom imati mogućnost da definiše one poslove i one potrebe koje definiše sama država. Da se obrati toj naučnoj zajednici koju finansira ili onim akterima koje je sama osnovala, a sada se bave ovom vrstom poslova i finansirani su od strane države i da kaže – državni interes je to i to, očekujem od vas rezultate. Očekujemo da se bavite onim zadacima koje je država definisala. Velika razlika.

Drugo, uključenje naučnika iz dijaspore, o tome smo već govorili danas, zar to nije vredan rezultat. Toliko pričamo da nam je stalo da se ljudi vrate, oni koji su otišli ili da neki koji razmišljaju da promene sredinu ipak ostanu u Srbiji. Obezbeđujemo konkretne i jasne mehanizme da oni ljudi koji žele da u Srbiju dođu da znaju gde dolaze, na šta dolaze i šta mogu da očekuju. Mnogi od njih, još jednom, tu nameru prepoznaju i tu priliku već uveliko koriste.

Treće, prilika da se na postdiplomskim studijama još više potvrdi učešće onih koji su angažovani i u nauci i u istraživanjima, praktičnim stvarima, ali i u privredi, pa da naši mladi ljudi koji se školuju još više mogu da nauče da sutra za posao budu još spremniji, da budu spremniji da zagrizu budućnost. Mislim da su to vredne stvari.

Idemo dalje, obezbeđenje transfera tehnologija, one reči koju neki ne vole, „startap“, „spinof“ ali to su stvari koje obezbeđuju pelcer da se sutra napravi nešto dobro i vredno. Dakle, da se ne učaurimo ustaljenu, često kolotečinom okovanu svakodnevicu i da se bavimo nekim projektom koji je neko odobrio pre deset godina, pa ga onda produžio nakon četiri, pa produžio nakon dve, pa nakon dve i sve se nadamo da će tako u nedogled. I, čemu to služi? Više niko i ne zna. Ne, nego da se bavi time da sami kreiramo ono što ćemo ponuditi, čime ćemo napasti tržište. Pa, pokušati da pobedimo ostale, pa onda činiti da nam ta firma koja kao neki startap krenula vremenom vredi više. Pa da izađemo u svet, pa da pokažemo da možemo da izvezemo, a ovi iz naučno-tehnološkog parka, pa više od pola izvoze. To su ljudi koji već tako razmišljaju, koji su već tako u tom smeru pokazali da mogu da budu uspešni. Hoćemo takvih što više, naravno. Predlogom zakona kažemo, hoćemo da ih podržimo, da takvih bude što više.

Konačno ta priča o tome kako se borimo za budućnost, kako obezbeđujemo budućnost mladim stručnjacima, ovim predlogom zakona uvodimo zakonski mehanizam, osnov, kako god hoćete nazovite, da se brine o stambenim potrebama i pitanjima tih ljudi. Da li je to vredna stvar? Da li je to nešto što treba zanemariti? Ja mislim da će pre biti da je vredna nego da je nešto čime ne treba da se pohvalimo ako zaslužujemo, a zaslužujemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre dva dana predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić najavio je da se pred Srbijom nalazi period koji će predstavljati verovatno najveći, najznačajniji investicioni ciklus. Ciklus koji će u ukupnoj vrednosti dostići nekih pet do deset milijardi evra. O fantastičnim stvarima pričamo. Dakle, o onim projektima, razvojima infrastrukture koji su najatraktivnije mogući, mi pričamo o koridorima kojih nije bilo, mi pričamo o železnici koje nije bilo, mi pričamo o čuvenom metrou, ali pričamo i o izgradnji one infrastrukture koja je zaista nasušna potreba, a puno vredi, puno košta i decenijama se čekalo, negde i po sedamdeset godina, da dođemo u priliku da se tim stvarima bavimo.

Danas možemo, naravno i imao dakle, zahvaljujući ozbiljnom i odgovornom poslu koji smo obavljali zajednički, počevši od predsednika države Aleksandra Vučića, preko Vlade Srbije pa nadalje redom, dakle, danas te stvari mi imamo odakle da finansirasmo. Onaj sistem kanalizacije koji zaista u desetinama miliona evra vrede, ali i te koridore čija je vrednost stotinama miliona meri, sve one stvari koje će pomoći ne samo da imamo ono što nam treba, a nismo imali, nego će pomoći da se Srbija dodatno zaposli. U tim i takvim projektima, u tim i takvim investicijama sigurno je, budite uvereni, ima dobrog prostora i za ona ulaganja poput onih o kojima govorimo danas.

Dakle, ono što već sada Srbija radi, da može da radi još značajnije, još ubedljivije, još više - da finansira i te naučno-tehnološke parkove i ta nova radna mesta, vrhunskog kvaliteta, najatraktivnija moguća, za mlade istraživače i stručnjake, da promoviše formiranje novih kompanija, ali i saradnju sa iskusnima u privredi, da se Srbija opet takmiči pa da bude još bolja nego što je danas, i na Šangajskoj listi, na kojoj imamo Beogradski univerzitet, a samo 2% univerziteta su na toj listi, na svetskom nivou. To je sjajno. E, hoćemo od toga da budemo još bolji. I na "Scimago" listi, gde smo kao zemlja rangirani kao 51. na svetu, to je sjajno. Hoćemo i od toga da budemo još bolji.

Treba da stvorimo takve uslove da, gde god da ode, mladi stručnjak, može da kaže - ja se ponosim zemljom iz koje dolazim, to je zemlja koja se takmiči sa svima u svetu ravnopravno, koja nema strah ni pred kim, jer zna da može da ponudi puno i zna da može da bude ravnopravna svakome; dolazim iz zemlje koja izgrađuje one koridore koje nije imala po 70 godina, a danas ona kreira svoju budućnost; dolazim iz one zemlje koja je tako visoko rangirana na svetskim listama i koja hrabro napada još bolje pozicije i još više pokušava da ponudi, iz Srbije, koja u desetinama miliona evra uspeva da obezbedi dobrih projekata za sebe. Da može to svakome da kaže pošteno, a i kada je kod kuće, a naravno, kući da boravi vrlo rado, da boravi često i da bude ponosan što je tu. Da može da pomisli i sam sebi kaže - dolazim iz zemlje vrednih i uspešnih ljudi, zemlje koja je sama pokazala da kreira svoju budućnost na pravi način. Da kaže - dolazim iz Srbije. Hvala vam lepo.

Hvala još jednom.

I mene je baš, kao i kolegu Markovića, današnja diskusija podstakla na razmišljanje o tome šta mi imamo prilike da čujemo kao bilo kakav komentar na sve ovo o čemu mi danas govorimo ovde, sve ono što Republika Srbija radi, podvukao bih još jednom, sa velikim uspehom. U pravu je kolega Marković. Ljudi koji su u stanju, poput Zorana Živkovića, da ovakve stvari urade danas zaista zaslužuju da se dobro osvrnemo na njihov lični doprinos razvoju Srbije u bilo kakvom smislu. Naravno, pričamo o sve samoj devastaciji i uništavanju onoga što je pod njihovom šapom u jednom trenutku, nažalost po Srbiju, moram još jednom da kažem, bilo.

Moramo da pričamo i o ulaganjima, jer je to nerazdvojno od drugih tema kojima se bavimo danas. Moramo da pričamo o investicijama, jer je to najdublje moguće u temi ovoga o čemu mi danas govorimo. Kada je reč i o jednom, i o drugom, evo, taj Zoran Živković, on se danas pita, to je učinio na ovoj konferenciji za štampu na kojoj se silno naradio, u tih desetak minuta danas, šta će nama investicija poput metroa. Dakle, ono što bi trebalo da je apsolutno svakom nesporno jasno da je dobro i da je korisno, postavlja se pitanje kod tih ljudi koji nikada nikakvu odgovornost nisu pokazivali, umeli su samo da protraće vreme ovog naroda.

U tom smislu, slažem se, dobre su poruke bile i kod onih ljudi koji ne pripadaju parlamentarnoj većini, ali su otvoreno razmišljali o ovim temama o kojima govorimo. Dobre su bile poruke. Najskuplje za jedan narod, najskuplje za jedno društvo je kada mu neko potroši vreme, kada mu neko upropasti generacije. Sve drugo mi možemo, manje ili više, lako ili teško, da nadomestimo, ali to, taj resurs, vreme, to je nemoguće nadoknaditi. To kada ode, to je otišlo nepovratno, i to, između ostalog, spada u fizičke zakone. Danas pričamo o različitim važnim naučnim kategorijama. Vreme na taj način da se vrati ne može. To vreme koje smo mi izgubili za vreme režima koji je žario i palio ovom zemljom do 2012. godine, mi danas da vratimo ne možemo, ali možemo da se trudimo, i to radimo, da saniramo svu štetu koju su napravili, da pokušamo da uhvatimo priključak sa svetom, a izgubili smo jednu kompletnu, važnu deonicu, kada je reč o trci u savremenim tehnologijama, kada je reč o trci u napredovanju, jednu kompletnu revoluciju u industriji mi smo propustili zbog toga što nije bilo, sa jedne strane, političkog razumevanja, neko će reći i sreće, kada je reč o našim odnosima sa tzv. velikim silama, a sa druge strane nije bilo pravog odgovora kroz našu unutrašnju politiku na tu vrstu opasnosti i izazova.

Danas mi moramo, zaista, da radimo sve što je do nas da to vreme probamo da nadoknadimo kroz efekte, kroz rezultate, da probamo da sustignemo sve druge i kao što smo danas govorili, čini mi se svi koji smo govorili danas, ali apsolutno svi, od jedne do druge poslaničke grupe, nije više pitanje razlika i pripadnosti parlamentarnoj većini, mi moramo da se trudimo da pokažemo da pobeđujemo taj svet u onome u čemu apsolutno možemo, i dokazujemo i danas da možemo, u idejama, u sposobnosti, u kreativnom pristupu, u rešenjima.

Savremene tehnologije su prostor dušu dao za tu vrstu takmičenja, ali zaista dušu dao. Mi nemamo bez razloga tako dobar, vanredno dobar IT sektor u našoj zemlji, zaista, sektor koji, pričamo mi to često, raste iz godine u godinu i iz godine u godinu pokazuje da je sve uspešniji i da može da izvozi sve više, da može da napravi rešenja koja su potpuno konkurentna na svetskom planu, dakle, ništa lošija, čak u mnogo čemu i bolja od onih koje prave tzv. razvijene zemlje, zemlje Zapada, kako mi to ovde kažemo, i SAD i bilo ko iz zapadne Evrope i druge zemlje koje ne sme niko da upadne u zamku da potceni kada je reč o savremenim tehnologijama.

Kineske kompanije danas, dame i gospodo, diktiraju tempo čitavom svetu kada je reč o 5G tehnologiji, koja se neretko danas komentariše, između ostalog i zbog toga što se postupno već uvodi u Srbiji. Dakle, kad mi kažemo „Huavei“ danas niko neće reći - to je neka kineska kompanija koja se možda bavi jeftinom proizvodnjom patika, znate već kakve su sve predrasude važile za azijske kompanije. Ne, danas će svi reći - to su oni što danas diktiraju standarde za uvođenje najsavremenije tehnologije kada je reč o mobilnim komunikacijama. Sa njima mi možemo da sarađujemo kao što već danas činimo. Sa njima u nekim kreativnim rešenjima, kao što su dobri algoritmi, mi možemo i da se potakmičimo i nije to ništa od čega treba bežati. Naprotiv, to je prilika koju uvek treba grabiti. Treba se truditi da u tom segmentu budemo sve bolji.

Mi se tim temama bavimo tako. Naš odgovor je uvek bio odgovornost, naš odgovor je uvek bio ozbiljan pristup, hrabrost tamo gde treba. Dakle, i da se na tržištu učestvuje, hrabrost i politička da se pokaže kada je neophodna, a za zemlju kao što je Srbija, ako želi da se stara o sebi, ako želi da vodi računa o svojim ljudima ta hrabrost je nešto što se kao aksiom postavlja na dnevnoj bazi.

Kada Srbija na čelu ima ljude koji shvataju da je ta hrabrost neophodna i spremni su da je pokazuju, kao što ima danas, dakle, još jednom, Aleksandra Vučića, SNS, vlade koje mi biramo, onda se ta država ponaša kao uspešna država, onda ona pravi rezultate.

Dok smo imali kukavice poput ovih Živkovića, o kojima smo govorili, ali i mnogih drugih, koji su bili veće štetočine sve je bilo potpuno drugačije. Šta će vam oni reći danas? Pa, reći će sve ono što treba na neki način da njih predstavi u nešto boljem svetlu, kao da smo svi mi u ovoj zemlji sa Marsa pali, kao da je juče počela istorija Srbije i ništa se nije dešavalo u vreme kada su za njihovog vakta imali priliku da pokažu šta i kako umeju. Dakle, kada su se brutalno bogatali, a zemlja propadala.

Pomenuo je danas, pored ovog pravila da ne valja deliti sa nulom ili sa nulama, poslanik Savić još jednu drugu stvar, da je jako važno voditi računa o racionalnom pristupu, ne samo u nauci, nego i u politici, ako želite u životu, kad god se pitate šta je najpametnije, šta je najkorisnije, uvek se zapitajte prvo šta je racionalan pristup, da se ne vodite samo onim šta biste voleli nego da vidite šta tu stvari povezuje onako da može do razložno, logično da se objasni i da se izvede zaključak, da se zaključi da li postoji neko pravilo.

Kad pričamo o ljudima poput Zorana Živkovića, Dragana Đilas, pa i Borisa Tadića, Vuka Jeremića, Tadić je uostalom sve te ljude i doveo u priliku da se obogate toliko besomučno koliko jesu, čudno pravilo da saldo na njihovim bankarskim računima, na računima njihovih firmi raste eksponencijalnom brzinom u isto vreme dok nama pada nivo proizvodnje, dok nama stotine hiljada ljudi ostaju bez radnih mesta, dok se nama gasi na hiljade kompanija.

To je nešto što može racionalno da se objasni, a racionalno objašnjenje krije se u prostoj formuli - to propadanje Srbije bilo je direktno za račun ili u korist tih ljudi i to je prosto jednostavno, logično objašnjenje koje vam objašnjava i sve ostalo i zašto se nisu trudili da to propadanje zaustave, zašto su se često ponašali kao da baš žele da podstaknu tu vrstu propadanja. Zato što je njima, po tom jasnom pravilu, bilo sve bolje i bolje što je Srbiji bilo gore i gore.

Ponovo će se praviti da se ništa nije desilo i da su se tek juče pojavili. Ponovo će se, kao danas Dragan Đilas, pred televizijskim kamerama, hvaliti izmišljotinama, bukvalno izmišljotinama, da se, zamislite, kaže, nekada više ulagalo, pošto pričamo o ulaganju i pričamo o investicijama, u Gradu Beogradu. Valjda u vreme kada je tih 500 miliona evra prihoda leglo njegovim firmama, a Grad Beograd bio zadužen za 1,2 milijarde evra? E, tad se, kaže, više ulagalo. A što je budžet bio kud i kamo lošiji nego danas, to nema veze. To smo, kao, svi zaboravili. Pa nismo. Da je tih 1,2 milijarde napravio on lično, a ljudi savesni i odgovorni koji su, nakon što je narod rekao Đilasu - ne zanimaš nas više i skloni se čoveče, došli na čelo Grada Beograda otprilike prepolovili, taj dug prepolovili, da sad mi to treba da zaboravimo da se dogodilo i da se ponašamo kao da se 2019. godine Đilas pojavio, pa neće moći.

Jel oko 890 miliona, pošto danas priča o ulaganjima u kanalizacioni sistem Dragan Đilas, otprilike vrednost koliko je bilo uloženo za pet godina njegove vlasti? Jel 500 miliona otprilike više uloženo za kraći period nakon njega? To su činjenice. To je pokazatelj koliko se ulagalo i šta je veće. Jel veće nešto što je 500 miliona iznad onog drugog čime se poredi ili je manje? To su jednostavne stvari. To će svako dete moći da odgovori. Jel ulaganje u 422 crpne stanice, pošto i oko toga voli da pametuje Dragan Đilas, u periodu posle njega više ulaganja i više brige ili koliko je beše on uložio – jel bilo nula crpnih stanica? To je jednostavna stvar i na to će opet svako moći da nađe odgovor lako.

Danas ljudi iz njegove nove političke stranke, to je ono što je skoro pazario Dragan Đilas, odnose se prema ulaganjima, odnose se prema razvoju Beograda tako što zaposedaju apsolutno svako gradilište, svako gradilište pod milim Bogom koje negde na ulici vide, koje negde sa table kojom se najavljuju radovi zaključe da će se pojaviti, oni pravo juriš na njega. Rušenje ograda, otimanje znakova, maltretiranje radnika i onda od ponedeljka do petka rade to, dakle, stopiraju radove, sabotiraju sve čega se dohvate, a za vikend od kuće, tipično, preko Tvitera postavljaju pitanja – a, što ne završavate projekat, a što ne završavate radove?

Sa jedne strane ruše i pokušavaju da zaustave sve, a sa druge strane, pametuju i prave se da eto mnogo mudri kako nisu zadovoljni nekom brzinom. Nisu zadovoljni brzinom onoga što sami pokušavaju da zaustave po svaku cenu i sada mi treba da se pravimo da je to normalno. Sa jedne strane da se pravimo da nisu radili to što su radili i Beogradu i Srbiji, a sa druge strane da se pravimo da je to ponašanje normalno. To će ići malo teže.

To je uostalom i njima samima jasno, jer nedavno taj Bastać, Đilasov Bastać, rešio je da pokaže koliko je omiljen na Starom Gradu, na čijem se čelu nažalost, moram da kažem, po ljude koji pripadaju toj opštini i dalje nalazi. Rešio čovek da napravi neki svoj fantomski referendum. To vam je pokazatelj relevantnosti tih ljudi u političkom smislu i onoga na šta oni mogu da računaju kada je reč o bilo kakvoj podršci.

Dvadeset dana i više od dvadeset dana njegovi ljudi su bez ikakve kontrole po nekom sopstvenom priznanju šetali svuda po Starom Gradu i sami sebi beležili podršku, kako oni procene da ih neko voli ili ne voli, šta su sve slagali to samo oni znaju, i znate koliko su pronašli podrške? Oko 20%. Smejurija. Dakle, njima je 20% ukupno izašlo na taj njihov referendum koji su lažirali sami i sada on hoće da nam objasni da je strašno popularan i da treba da drži 100% vlasti na Starom Gradu time što je izlažirao da ima možda 20% podrške.

Kolika je stvarno? Toga se jako dobro sećate. Jel beše učestvovao na izborima za Skupštinu Grada Beograda pre samo godinu i godinu i nešto dana? Koliko je tada glasova fizičkih dobio? Ono je bilo na nivou broja nevažećih listića, pa čak su ga i važeći listići pobedili. To vam je pokazatelj, dame i gospodo, da ljudi ove stvari razumeju. Ne može Đilas da laže narod. Narod se dobro seća. Ne može Bastać da se ponaša kao huligan i da stopira investicije, razvoj i ulaganje i da posle kaže da je to normalno i da to zaslužuje podršku. Neće to zaslužiti podršku naroda nikada, to narod jasno kaže.

Mi smo govorili danas o tome da ovaj zakon ima veze i sa međunarodnim planom i saradnjom koju uspostavljamo na tom nivou i govorili smo i o evropskim projektima, ali i tu su predstavnici ministarstva koji su bili prisutni na javnoj raspravi, na javnom slušanju koje smo organizovali u domu Narodne skupštine.

Tu smo razgovarali na temu koji su sve različiti izvori finansiranja ove vrste projekata. Čini mi se da je tu rečeno, priznato je učešće IPA fondova, dakle, taj evropski novac, 31,5 milion ako se dobro sećam evra, je bespovratno opredeljen za ovu vrstu projekata, dakle za projekte u domenu nauke i istraživanja. Da smo mi na planu tih integracija uspešni, taman onoliko koliko ne bi voleli ovi razno-razni Đilasi, Jeremići, dveraši sa Boškom Obradovićem na čelu, koji su danas najveći Evropljani od svih Evropljana u Srbiji, koji danas najviše vole EU i zaklinju se u Evropsku komisiju koju su do juče nazivali novom kominternom, sećate se toga dobro, kritikovale njene komesare novog CK što uništavaju sve u Srbiji, a sada su im to životni uzori, ljudi koji predstavljaju najveći mogući autoritet na svetu, samo zato što oni misle da će u njima naći saveznike za obračun sa nama. Ako.

Neka pokaže Boško Obradović kako treba da se ponaša najveći evropejac nad svim evropejcima, nemamo ništa protiv, između ostalog i novootkriveni ljubitelj ali i ljubimac SAD, sve je u redu, ima čovek pravo na svoje političke izbore. Ali, eto, žele da kažu da Srbija danas nije uspešna u evropskim integracijama. Za njih loša veste je da će Srbija u ponedeljak otvoriti novo pregovaračko poglavlje, koliko god to njima smetalo, jer im se nekako ne uklapa u njihovu sliku da su pronašli način da ogade Srbiju celom svetu i da je zaustave na putu bilo kakvog razvoja.

Vezano za to a i za ove fondove, dakle, finansiranje nauke i istraživanja. Odmah nakon toga Srbija konkuriše za novih 179 miliona evra upravo iz tih IPA fondova. I što naravno ne može da nema veze sa investicijama koje u Srbiju dolaze. Moram to još jednom da kažemo činjenicom da smo uspešniji kao pouzdani poslovni partneri investitorima koji su zainteresovani za čitav ovaj deo Evrope, od svih drugih zemalja u okruženju.

Dakle, svi drugi ne obezbede toliko investicija, a voleli bi. Ko zna šta bi sve dali da su na mestu Srbije danas, ne obezbede toliko investicija koliko obezbedi Republika Srbija sama. Između ostalog i zbog toga što pokazujemo da razvijamo tu vrstu saradnje sa zemljama i zapadne Evrope, centralne Evrope i istočne Evrope, ali ne samo Evrope. Imamo izvanrednu saradnju sa Ruskom Federacijom, sa Narodnom Republikom Kinom, sa različitim zemljama Afrike, Latinske Amerike, dakle sve ono što ne može da ponudi bukvalno niko drugi u regionu, a neka budem neskroman ako kažem i malo šire od njega.

Dakle, ovu vrstu odnosa, ne mogu da se setim ni jedne druge države na svetu da ih ima kao što ima, kao što ih ima, kao što ih sa uspehom izgrađuje Republike Srbija danas. Naravno svi znamo, toga nema bez ličnog angažmana i bez one silne energije koju je, da bismo napravili rezultate te vrste uložio lično predsednik Republike Aleksandar Vučić. Ništa vam novo ne kažem kada vam saopštim da je svima jasno gde se krije naš ključni adut u razvoju te vrste odnosa.

Toj vrsti odnosa mi možemo da zahvalimo za sve drugo što uspemo da zajedno sa tim državama, različitim partnerima našim isposlujemo i kada je reč o ekonomskoj saradnji, kada je reč o naučno-istraživačkoj saradnji i kada je reč o zajedničkim kompanijama, ulaganjima, većem izvozu našem na druga tržišta. To su sve vredne stvari. To sve omogućava da naša kasa bude punija, u svakom trenutku da bude dodatni plus zabeležen, nekada manji, nekada veći, ali da to uvek bude postojano, da to uvek bude na zdravim osnovama izgrađeno i da odatle mi, i zbog toga sve ovo govorim, možemo da finansiramo ta značajna ulaganja, koja su nam neophodna. To svi znaju.

Koridor 10, koji smo čekali, južni mu je kraj otvoren nedavno, pet ili sedam decenija. Dakle, mi smo uspeli između ostalog, među mnogim drugim dobrim stvarima da obezbedimo, zato što smo se ponašali ovako ozbiljno i odgovorno, razvijali dobre odnose, širili svoja tržišta, osvajali nova, dovodili investitore, zapošljavali ljude, sticali više i pažljivo domaćinski se odnosili prema tome što stičemo, pa onda to pametno ulagali. I danas tu vrstu investicija mi imamo. Tu vrstu investicija koja se odnosi na novi investicioni ciklus koji je najavio predsednik Aleksandar Vučić u vrednosti, od fantastičnih za Srbiju pet do deset milijardi evra, mi ćemo moći ovakvim odgovornim i domaćinskim odnosom da iznesemo.

Potpuno je jasno da to Srbija nije mogla ni da zamisli u periodu od nekoliko godina unazad. Dakle, morala je Srbija da dođe do tačke da tako nešto može da finansira. Danas kažemo i to kažem otvoreno, može i hoće. Dakle, ne samo te krupne projekte poput metroa, za koji sada više ne mogu da se dogovore koji su hteli i na njemu da opljačkaju narod i na njemu da se dodatno obogate, pa ga hvalili sve vreme, ali nisu prstom mrdnuli za njega, sada kažu da li nam treba. Ali treba nam, napravićemo, poput Koridora 10 i južnog kraka, nego i istočnog koji će se otvoriti uskoro.

Koridora, takođe o kom ćemo govoriti na ovoj sednici, ali pod jednom drugom raspravom, pa neka ostane malo više da se kaže na tu temu ovih dana, koji će spajati Koridor 10 i Koridor 11. Dakle, za Srbiju fantastično vredna infrastruktura. Nešto što nam je, zaista, ne samo potrebno nego toliko dobro došlo da će biti teško da bilo ko objasni zašto to za Srbiju ne valja.

Priča Đilas, znamo već iz kojih razloga, rekli smo i objasnili smo ih. I onu vrstu investicija i onu vrstu ulaganja koja možda ne deluje toliko atraktivno, ali je za ljude suštinski važno. Primera radi kanalizacionu mrežu za onu levu obalu Dunava, zbog poplava ovih dana, o tome se govorilo. Dakle, bukvalno je reč o vrednosti od više desetina miliona evra. To je i danas strahovito veliki novac. Ali danas, za razliku od perioda kada se samo gledalo koliko će desetina ili stotina miliona evra da završi na kontu Đilasović firmi ili u Jeremićevim preduzetničkim radnjama, taj novac može da obezbedimo bez da to bude na račun nečije budućnosti, bez da nečija deca u ovoj zemlji to treba da smišljaju kako će da vrate, nego na osnovu onoga što smo već zaradili, što smo stekli, što možemo da podnesemo da isfinansiramo, a da ne ugrozimo ni sami sebe, ni svoju decu, ni njihovu budućnost. Tu vrstu infrastrukture koju takođe čekamo decenijama poput Koridora, mi hoćemo da radimo i to će da bude jasna realnost.

Kada govorimo o ulaganjima, da ne bude da je glavna tema iz bilo kog razloga Beograd ili oblast kojom treba da prođe put ili železnica, svaki deo Srbije, ali bukvalno svaki deo Srbije, od najsevernije do najjužnije tačke može da posvedoči činjenicu da se ozbiljan napor ulaže da se dovedu kompanije, da se dovedu firme, fabrike, proizvodni pogoni da se otvore, svuda gde može, bukvalno svuda gde možemo u različitim delovima Srbije gde nikoga nije bilo, bukvalno, nije se dešavalo da stranac da prođe ni ako slučajno zaluta, mi smo od opštine do opštine, od grada do grada mogli da posvedočimo da je Aleksandar Vučić lično otvarao, dakle ne samo prisustvovao kada su započinjali radovi, nego otvarao završene objekte u kojima ljudi danas privređuju, u kojima stiču svoj dohodak na osnovu koga imaju i decu da školuju i da im kupe ono što im je potrebno od obuće, negde pošalju. Sve ono što, rekao bi čovek, se podrazumeva da je normalno, ali što je za te ljude bilo nezamislivo dok se nije našao na čelu Srbije neko ko je u stanju da im obezbedi dobra rešenja i da to što jeste normalno njima postane i pristupačno.

Svaki deo Srbije , i KiM o kome smo govorili iscrpno pre samo dve nedelje ili tri, u ovoj sali ovde, 140 projekata danas Republika Srbija finansira vezano za KiM koji su neposredno važni za naše ljude, za naše sunarodnike koji žive na teritoriji naše južne autonomne pokrajine, 140, među kojima su strateški projekti. Dakle, projekti vanserijske važnosti. Među njima je sigurno i regionalni vodovod za sever koji će sada na Vidovdan 28. juna biti otvoren. Kada je to mogao iko da

pomisli da je realno da se započne, dovede u neku zrelu fazu, a kamoli da se kompletira, pre Aleksandra Vučića i SNS? Pitanje za sve –kada? Svi znamo odgovor. Opet smo rekli danas i reći ćemo koliko god puta je potrebno zašto je odgovor takav. Nije to naravno jedino, Rajska banja u Banjskoj, mnoge druge stvari, i osnovna infrastruktura i važni objekti i škole ako želite, vrtići, bolnice, domovi zdravlja. Sve to mi danas da finansiramo možemo i to upravo i radimo.

Primera radi, kada je reč o KiM, šta imamo da ponudimo svetu, a da je proizvod domaće pameti, domaće sposobnosti, onoga što su marljivi ljudi u ovoj zemlji svojim rukama stvorili, pa evo sada, kada pomenuh ovaj Vidovdan, moći će da se vidi, da svojim očima vidi i da se uveri svaki zainteresovani građanin, baš ovog petka, na Vidovdan, na sajmu naoružanja i vojne opreme. Partner koji je danas počeo u Beogradu, pre svega je namenjen poslovnim korisnicima u prva dva, tri dana, a u petak svi zainteresovani građani mogu da vide šta se nudi, ne samo na svetskom planu od strane drugih kompanija koje se bave najsavremenijim naoružanjem, najnovijim tehnologijama kada je reč o vojnoj opremi, nego šta može da ponudi Srbija.

Šta naše kompanije, a čini mi se, od 120 izlagača, bezmalo 90 i nešto, 100, jesu naši predstavnici, jesu naše firme, naše kompanije, naši razvojni instituti i preduzeća.

U domenu odbrambenih tehnologija mi danas pravimo mnogo toga što bi neko ko se tim stvarima ne bavi, ko to ne prati, mogao da kaže - proizvodi samo Amerika, ili velike zemlje Zapadne Evrope, u šta spada i lično naoružanje najnovije generacije, ali i savremeni elektronski sistemi. To, dakle, dame i gospodo, danas Srbija jeste u stanju da proizvode, to danas Srbija jeste u stanju da plasira i da sarađuje sa najvećim, najzvučnijim svetskim imenima. Danas otvaranju partnera prisustvuje lično Aleksandar Vučić, a tom prilikom, u njegovom prisustvu, zakazano je i potpisivanje Sporazuma o saradnji između vojnog zavoda "Moma Stanojlović" i "Erbasa".

Zamislite tu vrstu kooperacije, ne samo u domenu odbrambene tehnologije i vojne industrije, nego u bilo kom drugom. Koliko je velikih, zvučnih imena, svetski poznatih, došlo u Srbiju, formiralo partnerski odnos sa našim kompanijama u poslednjih godinu ili dve, koliko smo samo primera iznosili ovde. I da pronađete zapadne kompanije, poput onih koje su u industriji avionskih motora. Dakle, najbolja moguća tehnika i tehnologija. Ali da pogledate i kompanije koje pripadaju tzv. istočnom svetu ili svetu koji, rekao sam već, dolazi sa krajnjeg istoka, na primer iz Kine. Te investicije, Železara, RTB "Bor", to su stvari koje je trebalo obezbediti i izgraditi. I njihove vrednosti. To su vrednosti koje čovek, običan čovek, mali čovek, ne može da razume, ne može da zamisli koliko iznose - milijardu i 400, skoro 500 miliona vrednosti ulaganja u RTB "Bor". Teško je objasniti šta sve može da se kupi za to.

Ali, za te stvari, koje obezbeđujemo, mi direktno osiguravamo svoju budućnost. Zato što, još jednom, u nju hoćemo da pametno ulažemo, zato što nam je stalo da obezbedimo one uslove koji su potrebni da Srbija svakog dana napreduje nešto više, da sutra Srbija ima one uslove koji će omogućiti onima koji dolaze nakon nas da kažu - imamo dovoljno prostora, imamo dovoljno sredstava. Da sada mi pokažemo da možemo da ostvarimo više nego što su naši očevi. A oni su nam, svakako, ostavili više nego što su imali njihovi ili više od onoga što su dedovi naših očeva mogli i da sanjaju.

Zbog ovakvog odnosa i ovakve vrste ozbiljnog pristupa i planiranja, Srbija danas, koliko god se to ne dopadalo različitim Đilasima, Jeremićima, evrofanatičnom Obradoviću, Živkoviću, nije bitno, zaista nalazi u svojevrsnom zlatnom dobu. Dakle, u dobu kada mi beležimo veće plate, veće penzije, rast među top 10 u Evropi na godišnjem nivou, kada dovodimo strane kompanije, ali kada podstičemo stvaranje naših sopstvenih.

Gradimo našu kuću na pametan način i zbog toga imamo odakle da realizujemo sve ovo što generacije pre nas nisu mogle da zamisle. I još jednom, ostavimo onima koji posle nas dolaze značajno više nego što smo zatekli, a opet da bude dovoljno dobro kao neka odskočna daska za njih da nas u dobrim stvarima nadmaše.

I to su odgovori kada je reč o ulaganjima, to su odgovori kada je reč o investicijama, to su odgovori kada je reč o odgovornom odnosu prema budućnosti. To je, na samom kraju, dame i gospodo, kako se u praksi dokazuje ono što se neretko priča - da se Srbija voli, da se ta ljubav pokazuje delima. Lako je reći da je to ispravno. Teško je pokazati. Jer, pokazati to, to zahteva naporan rad, to zahteva mukotrpan rad, to zahteva odsustvo bilo kakve želje za ličnim udobnostima onih ljudi koji su odgovornost preuzeli.

Zbog toga što se prema tom radu odnosimo kao prema nečemu što je najvažnija naša obaveza, upravo zato što je vredan onome što je najveća naša vrednost, naša Srbija, mi ovu vrstu rezultata postižemo.

Ko njima može da konkuriše? Može da konkuriše za poverenje ljudi u Srbiji. Ko ne može da se približi ovim rezultatima, taj, i to je finalna poruka za dežurne kritičare svega i svačega, ne treba uopšte da razmišlja da se politikom bavi, bar ne u Srbiji i bar ne u vreme kada mora da konkuriše Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci. Da bi konkurisao, moraće da bude od Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke bolji, a takvog danas u Srbiji nema. Hvala najlepše.

Zapravo, samo kratka dopuna, ako dozvolite, u svrhu ove diskusije.

U situacijama kada se reaguje na tržištu, ne mora da znači po pravilu da ta reakcija može ići samo u negativnom smeru. Dakle, upravo na temu ovoga da je postignut dogovor između, slobodno me ispravite ako grešim, proizvođača iz Zlatiborskog, Moravičkog okruga i više različitih hladnjačara da će 150 dinara biti početna vrednost prilikom otkupa. Sada se mi pitamo šta se može očekivati u periodu koji tek dolazi. Dakle, reč je o dogovoru, a neke stvari bi trebalo prosto da se urade na osnovu onoga što tržište na kraju bude diktiralo.

Vest od jutros, čini mi se, upravo vezano za one najkvalitetnije maline je da u ovom trenutku postoji procena na svetskom tržištu da će tih najkvalitetnijih nedostajati. Samim tim, mi imamo realni osnov da očekujemo da će potražnja za tim najkvalitetnijim malinama iz našeg područja biti veća nego što je bila. Šta bi to moglo da znači? To ne može niko da garantuje, ali bi moglo da znači, to govorimo sa realnim očekivanjima, ne zato što bismo mi voleli, da će ova cena od 150 dinara možda biti i nadmašena, da će biti i bolja.

Dakle, država uvek treba da radi ono što država može da uradi, dakle, to nije sporno i oko toga se slažem, ali da ne treba da u ovom trenutku nikoga unapred brinemo ili plašimo, mislim da je to pravi i odgovarajući pristup. Uostalom, ta malina bitna je iz nekih razloga o kojima mi govorimo u ovoj sali ovde, pomaže i nama da bolje razumemo i odnose u svetu, ne samo kada je reč o svetskom tržištu, nego i odnosi među zemljama.

Sećate se, podsećali smo nekoliko puta da baš ovo tržište koje je za nas posebno interesantno čine te zemlje sa kojima mi, stalno ponavljamo, vredi sarađivati, jer se to nama ekonomski isplati. Neki ih malo manje vole zato što pripadaju političkom zapadu, ali oni su, recimo, ovde, nama interesantni upravo kao tržište. Baš kao što nam je Srbija interesantna kao tržište za neke druge proizvode.

Dakle, mi treba da radimo sve što mi možemo da radimo, da mi prođemo maksimalno dobro. Kada je reč o našim proizvođačima, konkretno u ovom slučaju malina, verujem da bi dobro i pozitivno iznenađenje za sve nas moglo da bude da se potvrde dogovori i da se ti dogovori čak i nadmaše, da 150 dinara bude samo početna vrednost a da se završi na nečemu što je za našeg proizvođača još bolje i još korisnije. Hvala vam.

Čisto da bismo se razumeli do kraja.

Ja sam upravo zbog toga što postoji opasnost da se, makar i slučajno, makar i ako to nismo želeli, utiče na loš način na želju i volju proizvođača, dakle, da to izbegnemo. Da se kaže, u pravu ste, ja sam upravo imao na umu Čile kada sam rekao da je podbacio rod u mnogim zemljama koje značajno utiču na svetsko tržište, dakle, "roland", čini mi se, može gospodin Rističević da potvrdi ili da dopuni, pošto se on neposredno bavi ovom problematikom, nalazi se na čelu nadležnog skupštinskog odbora, to znate, dakle, slobodno vi gospodine Rističeviću intervenišite ako treba, "roland" je podbacio u Čileu i zbog toga je očekivanje, o tome je danas govorio ministar Nedimović, da bi moglo iz našeg kraja da bude mnogo veće tražnje za malinom nego što je to inače slučaj i da bi to moglo na pozitivan način da formira i cene.

Dakle, sa ovih 150 dinara, mi kažemo u ovom trenutku, to jeste nešto čime su zadovoljni proizvođači i hladnjačari i čak prevazilazi onu kalkulaciju o troškovima koji se snose po kilogramu koju ste dali malo pre. Dakle, to je pozitivna stvar u samom startu ako bude na toj vrednosti. Ali, ta vrednost bi mogla, još jednom, to je realno očekivati, ali videćemo da li će biti potvrđeno od strane tržišta ili ne, ali realno je očekivati da hoće, da ta vrednost bude nadmašena.

I zbog toga kažem da je dobro da ljudi to znaju i da znaju da ne treba da se brinu unapred. Možda ćemo mi uspeti ove godine da u tom smeru budemo i uspešniji nego inače.

A kolegi Odbora za poljoprivredu verujem, ako treba šta dopune, uradiće to stručno, kao što rade i inače. Mislim da smo se razumeli. Hvala.

Zbog ovih, moram da priznam, vrlo interesantnih napomena na temu partija, građana, učešća na izborima.

To je, za one koji možda to nisu tako detaljno pratili, stara i neažurirana verzija političkog programa nečega što se zvalo Dveri, da znate. To je priča koju su oni pričali, dok nisu odlučili da se registruju kao politička stranka i mi smo to čuli mnogo puta. Partije su zlo, ne treba da postoje uopšte. Kako građani mogu da dođu do izražaja pored tih zlih, strašnih partija? Eto, igrom slučaja, te Dveri, Boško Obradović pre svih, a onda i svi ostali sa njim, pa i gospodin Ševarlić, čini mi se, nekako dođoše na te izborne liste o kojima je sad upravo krenuo da govori ono što su Dveri govorile dok nisu postale stranka.

Kako ste to uspeli ako je to nemoguće za poštenog građanina. Verujem da sebe smatrate poštenim građaninom jel tako? Taj stari program Dveri, samo da znate, ima svoje duboke korene, ima svoje razloge. Mi smo ovde iznosili citate onoga što je sam Boško Obradović svojevremeno pisao u u Ljotićevskoj „Novoj iskri“ kada je taj tekst iznosio na temu višestranačja, parlamentarizma, višestranačke demokratije ili demokratije na bilo koji način. Tada je govorio da je to, kako beše onaj citat, kontejner svih ljudskih želja, nešto najgore što na svetu postoji.

Dakle, on je to nekada pisao tamo u onim novinama gde je hvalio Dimitrija Ljotića, a mislim da razumem zašto ste danas evocirali uspomene na taj period, zato što je danas u novinama „Lemond diplomatik“ ne drugoj i na trećoj strani izašao tekst čoveka koji je sam bio pripadnik Srpskog pokreta Dveri u periodu od 2004. do 2009. godine, tako se potpisao, Vladimir Veljković. On podseća da je Boško Obradović te i takve stavove iznosio ne samo dok je bio mlad Ljotićevac nego i dok je bio jedan od starešina ili čak sam vrhovni starešina Dveri, u knjizi „Srpski zavet“, čini mi se 2007. godine, on je rekao da je parlamentarna demokratija i stranački pluralizam u Srbiji tuđinska društvena organizacija nastala u saglasju sa drugačijim duhovnim suštinama. Dakle, i tada je on bio protiv demokratije, protiv učešća na izborima, protiv stranaka i protiv parlamentarizma.

Čemu sve to služi? Pa, bukvalno ničemu. Dokle vredi? To smo već videli na primeru Boška Obradovića, do momenta kada je u stanju da neke druge misli, stavove, ideje unovči na konkretniji način. Gde je danas Boško Obradović? Pa, na čelu sa onima koji su ovde puna usta imali demokratije uvek ali su pre svega brinuli o svom džepu, mislim tu na Đilasa, bivše žuto preduzeće matično i njegove filijale. Kada sa takvima Boško nađe društvo nema više priče ni o politici ni o partijama, Ljotića zaboravi i odrekne se lako. Dođemo do onoga što te ljude stvarno zanima, pun džep, dobro odelo, dobar automobil, dame i gospodo, i od svega ostane šta? Samo tu i tamo po neka uspomena ili emocija koja dođe sa natpisom koji objavi bivši saborac ili doskorašnji pripadnik poslaničke grupe koji nije abdejtovao softver na vreme.

Znači, ako sam dobro shvatio, kada se izlazi na izbore onda je lista stranke u redu, sistem nije sporan, a kada se postane poslanik, a onda ti otkaže šef poslaničke grupe Boško Obradović zahtev da dobiješ finansije, e onda ne valja ni stranka, ni lista, ni parlament itd. Cenim ovo priznanje koje smo upravo dobili da je Boško Obradović rešio da taj novac zadrži za sebe, znali smo mi to, ali hvala što ste to rekli građanima da čuju. To je apsolutno nevažno u celoj priči, a suština je, može da se neko naziva samostalnim, slobodnim, kakvim god hoćete narodnim poslanikom, znate da već imamo i klubove koji se tako zovu, jedni su se nazvali klub samostalnih, drugi je klub slobodnih, treći je, ne znam, klub nesvrstanih, nebitno je. Suština je da tu nema politike koja bi se zastupala pa zato tim ljudima ništa specijalno ne znači, ako hoćemo da budemo iskreni, da li su u stranci, da li su u nekom pokretu, kako im se nešto zove juče, kako danas, kako će sutra. Znate tolike primere, toliko ih se izmenjalo, više ni sami ne znaju u kojoj su poslaničkoj grupi, pa i ta vaša gospodine Ševarliću, Dveri, više ne postoji, a upravo iz tih razloga. Nema tu suštine ispred koje bi se stalo i koja bi se zastupala. Nema politike, a motivacija tu nije politika, upravo smo zajednički došli do zaključka, a to je novac. Novac od samog početka do samog kraja.

Šta su rekli oni koji su poslednji izašli iz poslaničke grupe Dveri u kojoj ste vi bili do juče i koja više ne postoji. Boško Obradović i ljudi oko njega uzimali su i taj novac o kome vi sada pričate da nisu hteli da podele sa vama, ali su uzimali i kampanjski novac koji su dobijali u tačno zakonom definisane svrhe i interni novac tog njihovog dojučerašnjeg pokreta, pa onda stranke. Dakle, sve su to oni proneverili jer ih je to zanimalo od samog početka i zato ih danas nema i zbog toga su oni verovatno danas rame uz rame sa žutim tajkunom Đilas Draganom. Šta će da ih privuče više, bolje i značajnije neko ko je, a to čitava javnost u Srbiji zna, uspeo da se obezbedi za dobrih 500 miliona evra. Ima li nečega što ljude koji još jednom, politiku nemaju, a novac mnogo vole može da motiviše bolje i značajnije. Rekao bih da je odgovor više nego jasan.

Samo iz razloga što ne želim da gospodin Ševarlić sa ove sednice ode ljut zbog toga što se nismo razumeli, ja nisam rekao da je on dobio novac, naprotiv, ja sam se složio da ja njemu zaista verujem kad kaže da je tražio novac od Boška Obradovića i da mu ga ovaj nije dao. Meni to apsolutno ide uz moju predstavu o karakteru Boška Obradovića, uostalom, uz sve ono što mi znamo o tom čoveku.

Ono gde postoje jasna svedočanstva da je novac proneveren, nije bilo upućeno na vaše ime i prezime, gospodine Ševarliću, od strane vaših dojučerašnjih kolega iz Dveri, nego na račun Boška Obradovića, Jugoslava Kiprijanovića i možda vi možete da se setite, ja sad ne mogu, kako se zove onaj predsednik Izvršnog odbora Dveri. Dakle, njih, zajedno sa još nekima, a tamo ovi koji su bili u Dverima do juče, Radojčić i Nogo, čini mi se, optužuju da su proneverili sav taj silni novac, da su ga sami zloupotrebljavali. Imenom i prezimenom te ljude navode. A ovaj predsednik Izvršnog odbora, možda se setite vi, ja sad ne mogu da se setim imena, on se beše zalagao za to da se prizna nezavisno Kosovo, jel tako? To su ovi Radojčić i Nogo takođe tvrdili, kad su obelodanili celu priču. Ja o tome govorim.

Druga stvar, to je jedna priča koju smo mi čuli. Čuli smo i od Boška Obradovića - stranke ne valjaju, one su, kako je rekao, kuga našeg društva i našeg sistema, one su kancer na biću našeg naroda. On je to pričao zato što se obrazovao kao mlad Ljotićevac na tim idejama i tim stavovima. I kao što danas vidimo, to piše u ovom "Le mondu", on je ton tako govorio i saopštavao i u Dverima.

Međutim, onda je rešio da je ipak novac važniji od tih nekih stvari koje je smatrao nekim svojim ličnim stavovima u mladalačko doba. Pošto je novac važniji, preko svega je prešao, postao je političar, stranački lider, učestvovao je na izborima, a sve mu je to bilo najgore moguće na svetu. Napravio je listu na kojoj ste, činjenično stanje, vi učestvovali, na tim izborima, sa strankom, ni sa kim drugim.

I samo sam to govorio, ništa više. I zaključio da je suština novac, od samog početka do samog kraja, kod Boška Obradovića ti koji su ga pratili i ovi što bi priznavali Kosovo, kako samo priznaju. Dokaz je činjenica da su danas rame uz rame sa jednim Đilasom, sa jednim Jeremićem i sa Borisom Tadićem i sa Borkom Stefanovićem. Znate li jednu jedinu dobru stvar da se tiče moralnih kvaliteta tih ljudi? Ja ne znam. Znam samo one koje se tiču koristi za njihov džep. Kad sa takvima završite, vi ste pokazali, baš kao što je pokazao Boško Obradović, da vas zanima samo novac, isključivo novac i ništa sem novca.

Politika, parlamentarni sistem ili demokratija, to su samo reči koje možda zvuče interesantno u nekom trenutku. Bitno je šta? Zvuk onoga kako zvecka u džepu.

Pošto vidim da je i dalje rešio da bude ljut gospodin Ševarlić, očigledno ne razume zašto.

Gospodine Ševarliću, onaj ko se zalagao za priznavanje nezavisnog Kosova u tim granicama u kojima ga vide Tači, Haradinaj i ostali, je predsednik Izvršnog odbora Dveri, dakle, te organizacije kojoj vi, kako kažete, ne pripadate. Evo, ja vam verujem, nemojte da mislite da vam ne verujem. Ali, jeste bili narodni poslanik njihove poslaničke grupe. Dakle, njihov predsednik Izvršnog odbora, po rečima dojučerašnjih članova predsedništva, to sam rekao. Jel to činjenično stanje? Jeste. Jel piše u novinama koje ste čitali vi? Piše. Pitajte te ljude šta im nije jasno.

Šta je dobilo u ovoj Narodnoj skupštini frenetičan aplauz kad smo mi raspravljali o Kosovu i Metohiji? Pa, naravno, vanljudska borba i rezultati koje pravi Aleksandar Vučić, sa ciljem da pomogne našem narodu na KiM; sve ono što je uspeo da im obezbedi, a što su prokockali ti sa kojima danas rame uz rame stoje vaši dojučerašnji saborci iz poslaničke grupe Dveri i sve ono što čini da se izbori, kako je ovde rekao, da dobije i srpski narod na KiM, ali da dobije i država Srbija.

I za srpski narod i za državu Srbiju uvek je bilo baš briga i tog Đilasa i tog Jeremića i tog Tadića i tog Stefanovića i sve su to delima pokazali, sa kojima su vaši dojučerašnji saborci iz Dveri. Dakle, to smo mi podržali ovde.

Ako hoćete da pričate o tome sa njima, eto, kažite im samo da skupe dovoljno hrabrosti, što bi rekli ljudi, petlju da skupe, da dođu lepo ovde, da sednu tu pored vas i da nam kažu šta imaju. Ali neće i vi znate da neće i znate zašto neće. Zato što su oni danas, taman kao i vi, ili slobodni ili samostalni ili nesvrstani poslanici, ne znam kako se naziva.

Danas bi Boško Obradović, pošto više nema poslaničku grupu, morao lepo da stane u red sa tih 20 i nešto narodnih poslanika, koji nisu više članovi ni jedne poslaničke grupe, da dođe na vreme, da se prijavi preko pisarnice za reč, pa da govori, a to je za njega samo umišljenog lidera, dela srpske opozicije, apsolutno neprihvatljivo, to je njemu ispod svakog nivoa. To je pravo i realno merilo stvari koliko on podrške ima i kolika je njegova politička relevantnost u ovom trenutku.

Dakle, od te istine Boško Obradović beži, ne ja. Ja sam ovde, znate to jako dobro, svaki dan od ujutru do uveče, pa kad god, eventualno, skupi hrabrost da u ovu salu uđe, zateći će me sigurno i popričaćemo o svemu, vrlo lepo i otvoreno, baš kao sad sa vama. Između ostalog, pitaćemo ga i za tih Đilasovih 500 miliona, koji izgleda sjaje zlatnim sjajem i čija je magijska privlačnost mnogo veća i značajnija i od važnosti Kosova i Metohije i od važnosti parlamentarizma, demokratije, ma bilo čega vezanog za srpski narod i državu Srbiju.

Ako smo se sad razumeli, ja verujem da ćete se složiti bukvalno sa svim što sam rekao, ako nismo, nije nikakav problem, rekao sam vam i danas i bilo koji drugi dan, od ujutru do uveče da se mi ovde objašnjavamo, meni da znate baš odgovara da narod Srbije dobro vidi, da dobro čuje, da dobro razume sve ove reči koje mi razmenjujemo ovde, to je, pre svega, za naš narod dobro i korisno.

Između ostalog, ima efekta, videli ste na tom Kosovu i Metohiji pre nekoliko nedelja. Politika koju zastupa Aleksandar Vučić, koji se po rečima Patrijarha srpskog lavovski bori za srpski narod na Kosovu i Metohiji, dobila je 90 i nešto posto glasova Srba sa Kosova i Metohije. Koliko su dobili ovi drugi, gospodine Ševarliću, to vam je odgovor na apsolutno svako pitanje, koje eventualno imate i dalje, ako imate dalje.

Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi čitavog dana govorimo na temu zašto je važno voditi računa o adekvatnom odnosu prema pitanju konkurencije. Čuli ste, poštovani predstavnici Komisije sijaset, rekao bih, veoma ubedljivih primera. Mnogi od njih, tačno je, tiču se i to sa dobrim razlogom tiču onoga što rade Dajrekt medija, Dragan Šolak, Dragan Đilas.

Ne samo u sferi kablovskog prenosa i onog nivoa koji ste pročitali sada, a tiče se neposredno udela na tržištu marketinga, nego i zbog svih onih stvari koje su, mi to imamo crno na belo, poznate kao činjenično utvrđeno stanje iz ne tako davne prošlosti naše zemlje. Evo, malopre je par reči rekao i gospodin Marković. Te stvari su važne.

Dakle da se razumemo, one nisu pitanje političkog odnosa, i baš nikakve veze nemaju sa tim što mi znamo, a evo ovih dana je i to potvrđeno što se kaže neposredno, potvrđeno iz prve ruke, da ti ljudi imaju problem političkog obračuna sa nama, Aleksandrom Vučićem, SNS, pričam o potvrdi koju smo dobili iz jedne od njihovih televizija, verovatno ste i to videli ovih dana.

Pokazalo se da postoje crno na belo, instrukcije za njihove novinare koje dolaze od urednika. Šolaka, Ćosića, nije bitno koga, ali dolaze od urednika na koji način da se politički obračunavaju sa ljudima iz SNS i to smo utvrdili tako što je, čini mi se, neko od tih njihovih novinara, čovek prosto više ne može da živi sa tim da se taj nivo ne profesionalnog odnosa diktira ljudima, da se to primenjuje svakoga dana, na svakoj mogućoj i nemogućoj temi i onda je tu informaciju podelio sa javnošću.

Dakle, nije to suština stvari, mi to znamo. Na ovaj način je samo javnost dobila neposrednu potvrdu, ali da je to tako, to je opšte poznata stvar. Ono što je bitno i što nas motiviše da ovim stvarima govorimo je neposredna šteta za građane ove zemlje, a velike zloupotrebe kada se ne vodi računa o odgovarajućem odnosu političkih zloupotreba i tržišta, te štete mogu da budu ogromnih dimenzija.

Gospodin Marković je temu započeo. Ja ću vas sve, u narednih nekoliko minuta vratiti na 2011. godinu.

Najpre, jedan tekst koji govori o političkim drugovima, kako je to navedeno, a zasnovan je na podacima objavljenim 2008. i 2009. godine. Pazite sada, kreće priča o udelu, u poslovnom prihodu na tržištu reklama Srbije. Ne govorimo mi više o nivou od 25% za neku firmu, koju ste pomenuli vi, gospodine predsedniče, 2003. godine, Dragan Đilas 25% udeo u tržištu.

A, onda šta se dešava? Godine 2004. karte se političke mešaju i dele iznova jednu dosovsku Vladu, zamenjuje druga, Boris Tadić postaje predsednik Srbije i sa sobom u prvi plan dovodi Dragana Đilasa i prateći sastav. Godine 2004. udeo u poslovnom prihodu na tržištu reklama Srbije, Dragan Đilas - 63%. Godine 2005. - 68%, 2006. godine - 72%, 2007. godine – 78%. I, tada su objavljeni podaci da su Đilasove firme zabeležile na nivou četiri godine povećanje dobiti od 800% poslovnog prihoda od 2300%, naravno jasni i nedvosmisleno na osnovu zloupotrebe političkih pozicija. I, to više nije reč o navodima o kojima špekuliše štampa.

Iste godine dobijamo potvrdu u formi jednog zvaničnog izveštaja i na taj izveštaj želeo sam da ponovo podsetim sve nas. Izveštaj nosi naslov - Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji. Taj izveštaj na ovu temu kaže nekoliko stvari.

Prvo, da preko svojih agencija Dragan Đilas kontroliše zakup najvećeg dela reklamnog prostora na nacionalnim i regionalnim televizijama u Srbiji, što objašnjava kasnije. Ali, pre tog objašnjenja napominje šta to znači i kako se formira ta šteta. Pa kaže da je na osnovu podataka dobijenih od Trezora Narodne banke utvrđeno da štamparija koja je članica "Multikom grup" kompanije Dragana Đilasa ostvaruje direktnu poslovnu saradnju sa državnim institucijama, firma čiji je vlasnik čovek koji se nalazi na najvećim mogućim političkim i državnim funkcijama u zemlji, republika, grad, bilo je samo pitanje trenutka gde se nalazio kada, ali on se na tim pozicijama nalazio.

Taj izveštaj kaže da među tim institucijama sa kojima poslovno sarađuje ima onih koji se finansiraju iz budžeta grada Beograda, a mi pričamo o čoveku koji je bio i gradonačelnik, ta firma pruža usluge Skupštini grada Beograda, gradskoj opštini Novi Beograd, većini beogradskih pozorišta, Turističkoj organizaciji grada Beograda, Biblioteci grada Beograda, Kulturnom centru, Domu omladine, Domu zdravlja Rakovica, Istorijskom muzeju, Pedagoškom muzeju, Narodnom muzeju, Muzeju istorije Jugoslavije, itd.

Firma, još jednom, koja je u vlasništvu čoveka koji se nalazi ili na mestu ministra ili na mestu direktora kancelarije predsednika Republike ili na mestu gradonačelnika, koja, uzgred budi rečeno, je direktno zaslužna, da tako kažem, kao produkcijska kuća, za sledeće programske sadržaje: Velikog brata, to ste čuli, ali da se podsetimo još i drugih: "48 sati svadba", "Sve za ljubav", "Menjam ženu" i ostali rijaliti programi kojih se, naravno, danas groze lično Dragan Đilas, ali i, čini mi se, drugi zaslužni radnici za prodor ovakvih sadržaja na naše medijsko nebo, poput gospođe Vojtehovski, ona je ove stvari lično promovisala, zastupala i branila u sijaset prilika i svi drugi, znate koliko se ovi današnji saveznici Dragana Đilasa svi redom groze rijaliti programa.

Ali, nije tu kraj svih problema. Na koji način se to sve odrazilo tih nekad 68, nekad 72, nekad 78 posto udela u tržištu reklamnog prostora? Isti ovaj izveštaj u onom svom delu gde se bavi javnim servisom kaže sledeće: "Neke kompanije su od strane RTS-a bile isplaćene ne u novcu, već u sekundama za ostvarenu saradnju, a onda te sekunde reklamnih termina - sada vam čitam navod direktno - su bili prinuđeni da prodaju ne po tržišnim cenama, ne po cenama koje su bile javno objavljene od strane RTS, već su bili prinuđeni da ih prodaju po desetostruko, citiram vam, manjim cenama". Kome? Onim firmama koje su se bavile trgovinom tim reklamnim sekundama dalje. I ovde kaže - reč je o firmama iza kojih je stajao Dragan Đilas i njegov "Emošon" - svadbe, žene i ostalo.

Dakle, na taj način se vršila zloupotreba i na taj način je neko zarađivao, još jednom, zahvaljujući političkoj poziciji i monopolu, zaradu puta 10, na koju su bili primorani svi koji su želeli da na bilo koji način poslovno sarađuju.

U isto vreme, uzgred budi rečeno, on nije bio plaćen sekundama, nego je bio plaćen novcem, i to odličnim novcem. Kažu da je za svaku od epizoda koje je uspevao da plasira od tih svojih obrazovnih programa dobijao otprilike 13 hiljada evra, što je bio rekord svih rekorda, po epizodi, od strane istog tog RTS-a.

Ovaj izveštaj iz kog sam vam navode sada pročitao objavljen je 19. septembra 2011. godine. Potpisuje ga Savet za borbu protiv korupcije. Ovaj izveštaj potpisala je, i lično prezentovala, Verica Barać. Od tada do dana današnjeg od ovih navoda odbrane nema, ovo da opovrgne. Mislim da nije ni pokušao, zato što zna da je besmisleno da pokuša, niko od ljudi koji su pomenuti u ovom izveštaju.

To su opasnosti na koje je naša dužnost da ukazujemo, da se ovakve stvari ne dešavaju više, da se ovakve brutalne zloupotrebe više nikada ne ponove.

Što se tiče vašeg posla, poštovana gospodo, u onom domenu koji se tiče zaštite društva od potencijalne pojave ovakvih stvari, mi ga, to ste uostalom danas čuli, smatramo jako dobrim. Smatramo da obavljate dobar posao. Vaš godišnji izveštaj smatramo korektnim i ja želim da vama uputim jedno pitanje i da vam uputim jednu poruku na samom kraju.

Pitanje će biti isto ono koje sam postavio i predstavnicima Državne revizorske institucije pre dva dana, predstavnicima Fiskalnog saveta juče. Dakle, pružam priliku vama da pred javnošću koja ovo prati kažete kakav je vaš utisak, vaša lična ocena, apsolutno na osnovu onoga kako sami osećate da je ispravno, na temu vašeg odnosa, odnosa vaše institucije i Narodne skupštine? Ne bilo koje stranke, već Narodne skupštine kao institucije u tekućem sazivu. Važno je da to javnost čuje.

I poruka na samom kraju, potvrda, dakle, svega onoga što su rekle druge kolege narodni poslanici - mi ćemo, nezavisno od toga kakav je vaš odgovor za ovaj izveštaj glasati. Hvala lepo.

Jedna rečenica svega.

Da, gospodine predsedniče, reč je konkretno o parlamentarnom Odboru za stabilizaciju i pridruživanje i nije pitanje kurtoazije. Taj odbor zaista ima potrebu da dobro sarađuje i sa nadležnim ministarstvima, ali i sa različitim nezavisnim institucijama.

Svaki put mi dobijamo značajnu pomoć od strane svih onih kojima se obraćamo i svaki put osećamo potrebu da na tom korektnom odnosu i zahvalimo.

Smatram da je to svojevrstan pokazatelj poštovanja koji Narodna skupština kao institucija, jer to je parlamentarni odbor, ima za sve nezavisne državne institucije, organe, tela, ali bilo mi je važno da pružimo priliku svakome ko ovih dana, i ne samo ovih dana, dolazi u Narodnu skupštinu da svoje lično viđenje tog odnosa saopšti građanima Srbije. Poznati su vam razlozi.

Ne tako retko mi smo optuženi, smatram nepravedno, da ne postoji odgovarajući odnos i odgovarajuća saradnja između Narodne skupštine i drugih aktera u društvu i zato je važno da građani Srbije čuju kako vi i vaše kolege vidite taj odnos, što smatrate da je taj odnos više nego korektan, da je pozitivan. Drago mi je što sam čuo i drago mi je što su to čuli građani Srbije.

Još jednom, mi se kao poslanička grupa, sada govorim u ime svojih kolega, nadamo da ćemo tu vrstu tako dobrog odnosa imati u budućnosti.

Tako je, o interesima našim treba da mislimo mi. I o interesima građana Srbije naravno misli i predsednik države Aleksandar Vučić i Vlada Srbije, misli ova parlamentarna većina.

Što se tiče odnosa prema Fiskalnom savetu i poštovanja koje mu se ukazuje, dođe svake godine Fiskalni savet u Narodnu skupštinu da pred nadležnim odborom govori o svom godišnjem radu i podnese svoj izveštaj. Jel dođe svake godine? Dođe. Ako niste videli, pitajte slobodno ko ne veruje, nek se uveri sam.

Jel to znači da je uvažen od strane Narodne skupštine? Rekao bih da, da. Na sednici koja se prenosi javno, na kojoj učestvuju ne samo članovi odbora, nego ko god želi od narodnih poslanika, ali mora prvo da ga zanima iskreno, ne da priča ovde da ga zanima, a da onda ne ode na sednicu odbora da se sam uveri kakav je izveštaj, nego da ga zanima iskreno. Taj može o tome da raspravlja, taj može o tome da učestvuje. Misli da je to pokazatelj poštovanja. Uostalom, neće valjda sada pokušati da imputira da odbori nisu važni ili nisu tako važni. Neko, ko, ajde kada pričamo o Evropskoj komisiji, o njenom izveštaju, na izveštaju gde je ovde Fabrici govorio, izveštaj Evropske komisije, dakle, u zgradi Skupštine sam kazao da se slaže sa mišljenjem Evropske komisije kada je reč o odborima i da se slaže da treba da, pošto su odbori veoma važni, opozicija dobija više prostora u njima.

Dakle, šta mislim o tome, rekao sam tamo, ali ako se slažete sa Evropskom komisijom, a slažete se po tom pitanju da su odbori važni, zašto onda nisu važni kada dođe Fiskalni savet? Mislim da to ipak jeste pokazatelj poštovanja.

Što se tiče subvencija, govorili smo o tome dosta i oni što pitaju čemu služi Fiskalni savet. Pa služi na primer za to da se sa njima složite u tom pogledu i oni smatraju da je problematično nešto u vezi subvencija, a opet ja volim da pitam – ako jeste problematično, zašto onda ne objasniste ljudima koji su se zaposlili u tim fabrikama i tim preduzećima koji su došli kroz programe subvencija da to nije dobro? Zašto ne objasnite svim tim ljudima koje mi merimo stotinama hiljada, vi se ne slažete, kažete – desetine hiljada su u pitanju? Možda će se sa vama složiti Fiskalni savet, a ne sa mnom, ali zašto im ne objasniste da nije dobro što su posao dobili, pa kada završite taj posao, prepešačite celu Srbiju i svima objasnite da nije dobro što su dobili posao, onda nastavite dalje, pa krenete u zemljama okruženja koje takođe daju subvencije, pa krenite kroz zemlje centralne Evrope i podkomunističke mnoge koje su uvek kroz te programe subvencija rešavale svoje probleme nazaposlenosti.

Pa da kažete svima njima da ste vi u pravu, a niko od njih koji je primenjivao ove modele nije u pravu i da nije nikakvu sreću našao time što je ljude zaposlio. Ja mislim da će to da bude ozbiljan zadatak, da je promena metodologije zapravo razlog zašto mi imamo veću zaposlenost. To može da kaže samo neko ko nije uopšte svestan reda veličine.

Koliko može da se promeni podatak zbog promene metodologije, a koliko zbog toga što realno mi zaposlene ljude imamo? Pošto ne zna, evo ja ću da mu kažem. Na nivou godine kada je promenjena metodologija, razlika u broju ispadne 16 hiljada zaposlenih. Na ono što mi brojimo stotinama hiljada više zaposlenih, da je 16 hiljada napravilo razliku, pa neće biti. Ako ćemo da pričamo ozbiljno, ako nećemo ozbiljno možemo i drugačije.

Na samom kraju, plate i penzije jesu veće i ljudima isto treba da objasnite da to nije dobro za njih, ako zaista mislite da to nije dobro za njih. Ali, da su plate i penzije veće, slaže se i Fiskalni savet i Evropska komisija sa kojom se vi slažete i slaže se MMF. Kada kažete da nema te zemlje kojoj je MMF pomogao. Ja se slažem, nema zemlje koja nije mislila sama o sebi, a da joj je bilo dobro. Srbija još jednom misli o sebi, zato ima i ta radna mesta i te veće plate i te veće penzije.

Međunarodni monetarni fond je rekao jednu stvar – Srbija je, u tome što je radila, toliko uspešna da u regionu sigurno, a možda čak i na nivou kontinenta zemlje koja sa MMF sarađivala, a da je uspešna koliko je Srbija danas, takve nema.