Hvala gospodine predsedavajući.

Član 103. stav 8. tiče se baš onoga što je trenutno vrlo aktuelno pitanje, a to je pitanje vremena i taj stav kaže da u slučaju kada se dogodi ono što se dogodilo, i to, čini mi se, dva puta vezano od strane iste poslaničke grupe, a onda još i dodatno kroz neku raspravu mimo mikrofona i zvaničnog davanja reči narodnim poslanicima, dakle, kada se zloupotrebi za neko beskrajno repliciranje i objašnjavanje svega i svačega, onda vi imate pravo da pomognete poslaničkoj grupi oko organizacije njihovog vremena za raspravu.

Naravno, mislim da je došlo do zloupotrebe u želji da se replicira meni, da se replicira vama. Sada vidim da repliciraju i sami sebi. Pri tom mislim da kada je reč o potrebi da se poštuju pravila, tu nema opravdanja. Nema opravdanja ni kada se utvrdi, kao što se utvrdilo malo čas, da nisu ni slušali moje izlaganje narodni poslanici, pa ne znaju da nisam pominjao ni SRS, ni bilo koju drugu stranku. Nema opravdanja kada narodni poslanici ne znaju da postoji tzv. e-parlament, u kome se vodi precizna evidencija svačijeg vremena za raspravu, pa i njihovog, da to mogu i sami da provere kad god požele. Nema opravdanja kada se demonstrira nepoznavanje nekih osnovnih mehanizama, npr. da smo svi mi ovde, bilo je pitanje ko sam ja, narodni poslanici, a između ostalog, ja sam onaj ko voli da pogleda koliko tog vremena za raspravu ima, pa onda poželi nekad, a to je možda moja greška, gospodine predsedavajući, da pomogne kolegama.

Hteo sam u duhu kolegijalnog nastupa i kolegijalne rasprave da predložim vama da zajednički pomognemo kolegama da se organizuju sa vremenom za raspravu, pa da im u skladu sa tim stavom 8. skratimo dalju raspravu za ta dva minuta, pošto očigledno smatraju da imaju previše vremena, a premalo toga da kažu, pored toga što, a sami su se izjasnili, da su izgleda hronično i stalno gladni. Izgleda da sa tim…

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

… vremenom i njegovom organizacijom ima potrebe da pomognemo.

Mnogo tema, prosto da se čovek zapita koja je bolja.

Koliko sam razumeo osnov za reakciju ovde je bila činjenica da neko nikako ne može da se organizuje sa sopstvenim vremenom za raspravu,jel tako? Šteta što je to povod za ovako krupne i zvučne reči, ali ajmo jedno po jedno.

Aerodrom u Nišu, jasno je kazano, dakle, šta je intencija Vlade Srbije? Da ga pomogne, da ga unapredi dodatno, npr. tako što će uložiti desetine miliona evra koje nemo ko drugi da uloži. Dakle, ne može sam grad Niš, a najmanje mogu ovi što se prave da sada nešto mnogo brinu, da im je do nečega puno stalo, da nemaju oni iz svog džepa da izvade pa da daju ono što je potrebno za taj aerodrom? Ne bih rekao.

Dakle, da se uloži i da se pomogne, pa da radi još bolje, da bude uspešniji, da bude još bolje opremljen nego što je danas, a danas je već svakako daleko u odnosu na ono stanje koje smo zatekli i to govore konkretni brojevi i rezultati.

Pričali smo mi o tome, nego nema ko da sluša, 1300 je bilo putnika, to je bio red veličina sa kojim smo merili nekada. Sada je bezmalo 300 puta više i to govori nešto o odnosu države prema tom aerodromu do sada. To govori nešto na temu, jer kako je sada rečeno, neko hoće namerno da upropasti. Da hoće namerno da upropasti, ne bi se trudio i ne bi rezultat pravi. Da hoće namerno da upropasti, ne bi sada ni nastupao sa inicijativom da dodatne desetine miliona evra da, zna se čijih, građana ove zemlje.

Ništa se tu ne menja u smislu vlasništva. Jel nešto pripadalo državi? Pripadalo. Jel predlog da i dalje pripada državi? Jeste. Šta je tu sada tako strašno i katastrofalno, osim toga što je reč o mehanizmu da se finansijska podrška pruži.

Još jednom, ako znaju za bolje rešenje, neka kažu, evo dajemo mi i neka kažu dajemo odatle i odatle. O Srpsko-ruskom humanitarnom centru da se ne izjašnjavaju sve dok imaju istog gazdu, ako i oni koji su se o tom centru izjasnili najgore moguće u prethodnih deset dana.

Tehnička služba da im pomogne da pronađu koliko još vremena za raspravu imaju, pošto imaju i dalje, koliko god se trudili da ga potroše bud zašto, sigurno će biti zadovoljniji. Hvala lepo.

I ovom prilikom gospodine predsedavajući, član 103. stav 8. naravno, iz istih onih dobrih razloga, da pomognemo kolegama. Kolegama uvek treba pomoći kada je neophodno, a sada se vidi da je baš neophodno. Dakle, da im pomognem oko organizacije vremena, jer se očigledno i dalje ne snalaze sa vremenom za raspravu. Stav 8. kaže – za dodatna dva minuta, mi možemo da im pomognemo. Ovo je bilo iskorišćeno za repliku i da se postave tu neka pitanja, konkretno meni ili vama, opet nije jasno. Izgleda ti ljudi najviše danas pričaju sami sa sobom.

Na temu onoga što sam kazao i to kažem vama, a vi možete preneti dalje, ako smatrate da treba, isti gazda po pitanju one skandalozne priče iz Srpsko-ruskog humanitarnog centra, je onaj ko ih je smeštao u upravne i nadzorne odbore. Na to sam mislio, a čiji danas ljudi iz izbornog štaba govore da taj centar izaziva požare u Srbiji. Smatram da je to neprihvatljivo kao tvrdnja.

Što se tiče Slota, mislim da bi bilo dobro da im polažemo to u narednom slotu, od dva minuta.

Štošta smo mi ovde opet čuli, a nekako baš zgodno što smo čuli tim redosledom kojim je bilo, jer, mislim da je jako dobro došlo da se vidi, da to vide građani koji ovo prate.

Koliko smo u pravu i zašto smo sve u pravu kada tvrdimo da ovde među nekim nikakve razlike nema, što se malopre zaređaše jedni za drugima, trkajući ko će više puta da pomene nas.

Osnovna sličnost, dame i gospodo, leži u tome što ni jedni ni drugi nemaju baš nikakvo mišljenje ni o čemu, osim onoga što im je tekuće korisno. Dakle, ni na temu EU. Na primer oni koji su zdušno aplaudirali na rečenicu – mi želimo da budemo ravnopravan član u EU sa Kosovom i Metohijom u sastavu Srbije, pročitano pred velikim skupom na kom su se zaklinjali da su veliki protivnici EU i da im ne zvuči čudno da takvu rečenicu dobiju i u pismu svoga lidera, da aplaudiraju svi na tu rečenicu, a danas da se prave da se nikada nije to dogodilo. To samo pokazuje da nemaju nikakvo mišljenje ni po tom, ni po bilo kom pitanju.

Druga sličnost može da se potraži i na vizuelnom planu. Na vizuelnom planu od onog momenta kada su ovde počele da defiluju svečane žute košulje, ja mislim da je taj vizuelni plan onako vidljiviji i razumljiviji svima koji ovo prate.

Najvažnija sličnost, dame i gospodo, krije se u onom argumentu koji je pomenut maločas. To je argument koji glasi – pare. Koliko su voleli pare i koliko su se njima bavili, najbolje su pokazali u dokumentu svoje radne grupe pripadnici matičnog preduzeća, da se tako izrazim, onog čoveka koji se maločas para kao teme uhvatio. I u tom dokumentu, svoje radne grupe, oni su napisali to su njihovi rezultati istraživanja i njihove reči, da su oni svojevremeno, kad su bili u prilici, od građana Srbije krali tako što su nameštali konkurse, tako što su nameštali tendere, tako što su se ugrađivali za procenat.

Dakle, to je najvažnije od svih tekućih interesa koji definišu stavove po bilo kom pitanju, političkom ili nepolitičkom. Kako njima tako i ovima koje su trpali u upravne i nadzorne odbore i te pare koje su ukrali i delili međusobno. Hvala lepo.

Pominjan jeste član 107, ali imate na raspolaganju, gospodine predsedavajući, i čl. 108. i 109. ako ne grešim, koji vam daju mogućnost da reagujete kada očigledno ništa drugo ne pomaže i tiču se naravno mera za uvođenje reda na sednici, ne zbog toga što nama smeta kada se neko javi sa željom da kaže kako nekome tamo neko od nas ovde liči na Apolona, hvala, nije bio neophodno, nego zbog toga što očigledno ne može da se završi ova sednica kako treba ako dozvolimo da ovde svak radi šta mu padne na pamet, da reaguje na sopstvene reči, npr. poput onoga – ja nisam maločas reagovao na to, gospodine predsedavajući, da im nije jasno ko je koga ovde finansirao. Nisam na to reagovao jer smatram da je to očigledno.

Tu je recimo Vjerica Radeta, ona zna i ona je to potvrdila u ovoj sali, da je Dragan Đilas finansirao SRS kroz mesta u upravnim i nadzornim odborima. Tu je i Nemanja Šarović. On je davao izjave svojevremeno u kojima je objašnjavao da su oni, zamislite, ušli u upravne i nadzorne odbore da bi tamo iznutra neke stvari kontrolisali. Kao to nije nikakve veze imalo sa naknadama za boravak u tim upravnim i tim nadzornim odborima.

Odakle je dolazio taj novac? Nisam hteo da se javljam da po tom pitanju intervenišem, ali bilo je ovde nekih optužbi sa druge strane sale da se nešto izmišlja. Dakle, ne može biti izmišljotina kada nekoga uputite na njegove sopstvene reči. Želim to da objasnim, da bude jasno, da ne ostane nedorečeno, citirao sam zaključak i reči koje su neki ljudi sami ovde izrekli, zaključak radnog tela koje je samo tvrdilo da su njihove kolege nameštale konkurse, nameštali tendere i uzimale procenat za ugradnju. Onda od tog novca dalje Dragan Đilas je finansirao upravne i nadzorne odbore čiji je živi svedok Vjerica Radeta, čiji je živi svedok Nemanja Šarović i ostali….

(Predsedavajući: Hvala.)

Tako da, ako treba da neke stvari objasnimo, nije sporno, time ću završiti, samo da nakon toga nastavimo da radimo, a vi imate mogućnosti koje predviđa Poslovnik da ovim ljudima koji se siti napričaše sami sa sobom objasnite gde se nalaze. Hvala.

Prijava po pravu na repliku, gospodine predsedavajući, ako se slažete.

Hvala lepo.

Na temu onih duhovitih opaski, moram da priznam na momente vrlo stručnih, upućenih SNS, na temu ljubavi, Narodne skupštine Republike Srbije i neizostavne paštete.

Šta smo mi radili prethodna dva dana? Mi smo raspravljali teme koje su, naravno, važne za Narodnu skupštinu i naravno važne za građane Srbije koji ovo prate i tiču se i aktuelnih tema, poput situacije vezane za aerodrom u Nišu, tiču se i onih stvari koje bi trebale da su važne uvek, kao što su ekonomija, razvoj, modernizacija, investicije.

Kako mi pokazujemo odnos prema Narodnoj skupštini, ima ko će da sudi. S druge strane, kakav je doprinos onih koji su celu ovu raspravu, koliko god da je trajala, pratili iz restorana sve vreme, ne bih mogao da prepoznam da su oni tu neki doprinos sa svoje strane dali. Verovatno otuda i fascinacija paštetama. I prošlu sednicu, evo i ovu, kada god dođemo do rasprave u pojedinostima, neki je prate isključivo iz skupštinskog restorana. Kada je reč o ljubavi,ja tu mogu da prepoznam samo ljubav prema restoranu, u kom se kako beše, lepo i rado ruča.

Kada je reč o, to mogu čak i da citiram – mislim, mi slobodne izbore nemamo. Ja se u tom pogledu slažem da oni koji su to izgovorili govore u svoje ime, oni slobodne izbore nemaju. Tu se misli pre svega na neke izbore u njihovoj organizaciji, koju čak ne mogu ni da nazovem političkom, to je strogo interesna organizacija, da li je reč o udruženju građana ili je reč o grupi građana, uglavnom mesto gde se sliva novac, bilo iz Skupštine, bilo iz kase gde se uplaćuju članarine.

Oni tamo nikakve slobodne izbore nemaju, nego na koje kakvim, kako beše, četovima, vocapovima, jedni druge isključuju, ne zna se više ni ko je u ostavci, ko nije, ko je član ko nije, koliko imaju kandidata i timova. Ja se slažem, to je veoma veliki problem i trebalo bi njime da se bave podjednako ulažući energiju kao po pitanju pašteta, možda tada budu bili negde iznad, kako beše, onog 1,4%. Jel toliko bilo? Hvala lepo.

Koristim pravo na repliku.

Gospodine predsedavajući, prvo deset sekundi, pre svega, poruke za vas, kad narodni poslanik poput ovog malopre, sam izrazi želju da mu se oduzme vreme za raspravu, mislim da treba da izađemo u susret toj želji. Dakle, razmislite, ako ponovi tu želju, verujem da hoće, deluje mi ovako vrlo raspoložen, a deluje mi i da zna šta radi.

Zašto mi sve ovo slušamo, dame i gospodo? Najmanje su dva razloga u pitanju. Jedan se tiče izbora pomenutih malopre, samo ovog puta izbora u nepostojećim političkim organizacijama, a i u onim interesnim koje pričaju da su politički, ispostavi se da nisu ni registrovani. To je prvi razlog.

Drugi je svakako u neposrednoj vezi sa svim ovim izborima koji su organizovani, neko ih je malopre nabrojao 14, u poslednje vreme u Republici Srbiji na različitim nivoima. E, vidite, kada neko na 14 uzastopnih izbora prođe kao bos po trnju, a danas bude ispod linije cenzusa, on i može samo da nastupa ovako kako nastupa onaj čovek maločas, on može da pokušava da iskoristi situaciju, da u sopstvenom, potpuno devastiranom preduzeću koje danas ništa ne vredi, sebi izbori neko mesto u ovakvim potpuno vanrednim okolnostima. Zbog tih, pre sveta, unutarstranačkih ili unutargrupačkih, kako da nazovem one tamo, izbora, mi sada ovde prisustvujemo svojevrsnim kampanjama.

Želeo bih da pozdravim intenciju da neki ljudi, poput ovih koji se sada samoreklamiraju, dođu na čelo svojih organizacija. Želim to da pozdravim, jer ukoliko bi oni došli na sami vrh i sada oni postali rukovodioci, direktori, šefovi, predsednici čega bilo, to bi sigurno zacementiralo sudbinu tih i takvih organizacija, organizacija koje se, evo vidim, stiglo je danas jedno aktuelno istraživanje, nalaze duboko ispod linije cenzusa.

Kada bismo mi danas imali parlamentarne izbore, samo bi SNS, SPS, naši koalicioni partneri, mogli da uđu u Narodnu skupštinu. Svi ostali mogli bi da gledaju prenose iz Skupštine od kuće, ne bi mogli, i time završavam, gospodine predsedavajući, da imaju nikakvu veću korist za građane za koje toliko brinu od toga da, koristeći trajnu legitimaciju, svrate ponekad u skupštinski restoran, koji im je najvažniji na svetu. Hvala lepo.

Čisto da se zahvalim na lepim željama.

Ako mene neko slučajno pita šta bih ja najviše voleo, ja bih najviše voleo da što duže imam priliku da najboljima od najboljih, političkim genijima, objašnjavam zašto su toliko uspešni koliko jesu. Dakle, ovo što upravo sada radimo.

Kada govorimo o strankama, da pohvalim vanrednu hrabrost „žutog preduzeća“ da formira radnu grupu koja treba da ispita kako su došli do toga da budu, u pravu je kolega Komlenski, ne ko bosi po trnju, nego mnogo gore od toga danas.

Kad neko formira radnu grupu, koja u svoj zaključak stavi, citiram, da su oni sami, za vreme dok su žarili i palili Srbijom, nameštali konkurse, nameštali tendere, da su se ugrađivali za procenat, kad sami sebe nazovu žutim lopovima u svom stranačkom dokumentu, ja mislim da to zaslužuje samo da bude istaknuto kao izvanredan primer. To su njihove reči. To nije nešto što je rekao bilo ko sa ove strane, niti to sad smišljam ja. Ja samo ponavljam njihove reči u njihovom sopstvenom, stranačkom dokumentu. Dokumentu koji ne samo da nisu osporili, nego dojučerašnji direktor „žutog preduzeća“, ponosni vlasnik vračarskih pašnjaka, trenutno u ostavci, kaže onog momenta kada je sa suzama u očima podnosio ostavku – oni naši, misli na njihove, koji su taj dokument objavili i dali ga novinarima, oni su mi pucali u obe noge za vreme prethodne kampanje, oni su mi pogodili arteriju i oni su upucali našu stranku. Dakle, čovek potvrđuje autentičnost tih reči, autentičnost tih nalaza i on potvrđuje da su time sami sebi napravili štetu, što su se pokazali iskrenijim nego što su očigledno u stanju da podnesu.

Što se tiče podnošenja ostavke, mogu oni svi komplet da podnesu ostavke, a mogu i da postanu predsednici tog njihovog interesnog udruženja. Nema apsolutno nikakve razlike između jednog i drugog. Kako god da se nazivaju, bili nešto formalno ili ne, svejedno će biti u poziciji – evo vam jedno veliko ništa, prezaduženo, koje Dragan Đilas odlično kamati, koje ni cenzus ne može da vidi i čuvajte ga dobro.

Mislim da to dovoljno govori o njihovoj sudbini i ozbiljnosti ponuda koje ovde iznose. Hvala lepo.

Opet se svakako izjašnjavam po samom amandmanu, gospodine predsedavajući.

Dakle, pozivam da se ne usvoji, jer s jedne strane smatram dobrim obrazloženjem mišljenja koja smo dobili od strane Vlade. S druge strane, smatram nedovoljno kvalitetnim obrazloženje ono koje smo i dobili napismeno od strane predlagača i koje smo čuli. Pre svega, zato što nigde nema apsolutne vrednosti, a ja otvoreno sumnjam da je potpuno pogrešna za predviđeni trošak, drugo kada bi je bilo, verovatno bi i bilo neophodno da dobijemo i neku strukturu, da vidimo šta u tu računicu ulazi.

Pošto smo čuli da se upućuje na neko obrazloženje iz rasprave koju smo imali u ovoj sali jesenas, tek to nije adekvatan razlog, jer to obrazloženje onomad i po strukturi i po sadržaju bilo je, tad smo to još pokazali, apsolutno pogrešno. Hvala.

Moraću, dame i gospodo, da ostanem pri svom predlogu od maločas, a to je da se ne usvoji iz razloga koje sam već izneo. Mi u dodatnim obrazloženjima ovde ne dobismo odgovore na koje smo ukazali, krajnje ljubazno, da su neophodni, ukoliko neko želi našu podršku. Nismo ni sada čuli kakva je planirana struktura, uostalom i koliko je to u apsolutnom iznosu. Da li su to neki milioni? Da li su to neke milijarde? Čega? U kojoj valuti?

Nemamo pojma kakvu strukturu ima na umu predlagač, a opet, vraćamo se na onu raspravu od jesenas, ako ima na umu istu strukturu kao onda, to je, pokazali smo, bilo potpuno pogrešno. Jer, po toj, tada prikazanoj strukturi, ispostavilo se da su personalni računari za svu decu Srbije, da ne kažem sveta, potpuno besplatni.

Dakle, to je bilo sve samo ne ozbiljno. Ja se iskreno nadam da će, ako ne danas, neki naredni put, biti ozbiljnije. Nema nikakve potrebe da se vraćamo na temu da oni koji su podržavali subvencije, danas izgleda više ne razumeju šta su podržavali i da ono što im je nekad bilo dobro i korisno, danas više nije i da nam ne daju ni jedan jedini razlog zašto su svoje mišljenje promenili.

Ali, to nije važno. Važno je da mi dobijemo konkretan odgovor na konkretna pitanja. Ako onaj ko predlaže ove stvari nije u stanju da pruži odgovore, ne treba da se ljuti što su naše reakcije ovakve kakve jesu. Mada, da ne očekujem previše. Onaj ko nije u stanju da zadrži na okupu ni jednu malobrojnu poslaničku grupu, ne može da bude u stanju ni za ove odgovore. Hvala lepo.

Mislim da sam razumeo u čemu je problem i moram da vam priznam, dame i gospodo narodni poslanici, još je dublji i drastičniji nego što mi se učinilo maločas.

Problem nije samo u tome da se neko ne seća sopstvenih stavova i mišljenja o subvencijama i ovih izjava na koje je sada podsetio gospodin Rističević, problem je da se neko ne seća ni sadržaja budžeta koji je sam pravio i koji je izglasan. To su već stvari oko kojih ja ne bih dalje trošio vreme, ima načina da se ljudi podsete. Kako stvari stoje, neće to biti na ovoj sednici, nego nekom narednom prilikom.

Do tada, ne bi bilo loše, kad se neko ovde pojavi sa određenim predlogom, da zna o čemu priča, pa kad ga pitamo da kaže koliko nešto iznosi, da ume da pruži odgovor, a ne da odgovori – pa, to može da se izračuna. Mi hoćemo da vidimo rezultate njegovih računa. Očigledno je da ovde odgovora apsolutno nema, ne znaju ni jedan jedini.

Mogu samo da zaključim da je bila jedna ispravna stvar u čitavoj ovoj raspravi od strane predlagača amandmana. Onog momenta kada je u prvom izlaganju izloženo da ovde ne treba praznih priča, bio je apsolutno u pravu ko god da je to izrekao i apsolutno bi moglo da se primeni baš na sve ovo što smo čuli, odnosno što ništa čuli nismo u međuvremenu. Hvala lepo.

Sa ambicijom da bude najkraće danas, dva konstruktivna predloga sa moje strane.

Oni koji su pravili računicu za onu raspravu jesenas, da je pronađu i da je proslede svojim predstavnicima u ostavci preko „voc ap“ aplikacije da je pogledaju dobro. Druga stvar, da im pronađu tekst, sadržaj budžeta koji su pripremali svojevremeno, da pogledaju tamo na onoj stranici koja se odnosi baš na Ministarstvo privrede, koliko iznose subvencije u apsolutnim brojevima koje očigledno ne poznajemo, može isto preko „voc ap“ aplikacije, mislim da neke stvari kod nekih funkcionišu samo tako.

Kako odmiče ova rasprava gospodine predsedavajući, ja se trudim da replike budu sve kraće i kraće i da bude što je moguće konstruktivnija, ali neki izgleda ne daju.

Imam još jedan potpuno nov konstruktivan predlog, da se napravi jedan mali pomak u smislu podrške u vidu besplatnih udžbenika. Pošto neki očigledno ne znaju kojim redovima veličine barataju, ne znaju šta koliko košta, evo, nije ni važno. Sve ono što se ima na raspolaganju kod nekih, nek se iskoristi, nek daju dobar svetli primer, tako što se sami da obezbede i besplatne kompjutere i besplatne tablete i udžbenike itd.

Na primer, od onih 37 miliona, čini mi se, ako ne grešim u vrednosti kampanjskog novca koji su rasporedili svojim poslanicima na njihove firme, da te novce vrate na jednu gomilu i da ih potroše na besplatne udžbenike, lap-topove, tablete, šta god žele, pa da nas onda izveste koliko su dece uspeli da usreće i koliko je to sve zajedno koštalo. Hvala.

(Saša Radulović: Replika.)

Čisto da ne ostanemo nedorečeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne pomisli slučajno neko ko prenos gleda da se ovde neke neistine izgovaraju i neke uvrede saopštavaju. LJudi koji upravo napuštaju salu, nek provere ko je među njima rekao, dakle to su njihove reči, ne moje, da je primio na ime svoje firme uplate na način o kome mi pričamo sada. Od kampanjskog novca na ime firme. Ko je rekao da na to ima pravo, jer je na taj način dobio svoj honorar.

Nemojte molim vas, ozbiljni smo ljudi. Sve to postoji na internetu, može da se pročita. Neki su se tim stvarima kitili i hvalili. Između ostalog i onim rezultatima poput fenomenalno skrojenog budžeta kog se izgleda više ne sećaju.

Dakle, ako hoćemo nešto da radimo, ajmo ozbiljno. A da dođemo ovde da pričamo o nečemu, a ne znamo ni koliko vredi, koliko je para i na šta se uopšte odnosi, to je sve samo ne ozbiljno. To je sve samo ne, kako beše, linija cenzusa ili bolje od 1.41. Hvala lepo.

(Saša Radulović: Replika.)