Hvala gospodine predsedavajući.
Možda je i bolje što se onaj koji je govorio malo pre i nije nasmejao, jer ono što je on radio obrazlažući amandman koji je sam po sebi skandalozan, možda je i najmanje za smeh. Dobro je ako je u stanju da zadrži ozbiljnost.
Što se tiče pitanja migrantske krize i odnosa Srbije prema njoj, Srbi po pitanju tog odnosa stižu isključivo reči hvale iz celog sveta i sa istoka i sa zapada. Srbija na svoju ulogu u toj krizi može da bude samo ponosna. Mnogo je evropskija od mnogih evropskih zemalja što same te zemlje kažu u svom odnosu prema ljudima, u svom humanom pristupu, u načinu na koji tretira te ljude.
Tačno je, različite zemlje primenile su različite mehanizme. Pravo svakoga je da izabere kako smatra da je dobro, ali Srbija tu apsolutno nema čega da se stidi. To bi trebalo da podrži i predlagač amandmana, ako ni zbog čega drugog onda zato što se sam trudi kad god se sretne s nekim iz Evrope da nekako napomene da je on poprilično proevropski, ali na neki svoj način i kako on to ume da doživi. Nije toliki evroskeptik kad razgovara sa njima, koliki je kad se ovde pojavi na nekom trgu.
Neće nama niko birati prijatelje, dame i gospodo, Mađarska i Srbija danas imaju vanredno dobre odnose. Odnose kako je pitanje da li smo imali ikada. Upravo zbog toga što imamo odgovorne ljude na vlasti i u jednoj i u drugoj zemlji. LJude koji znaju koliko je teško kad se taj posao upravljanja jednom državom i jednim narodom, koliko je to teško kada se on radi savesno i odgovorno, pa se zato dobro i razumeju i cene i trud i rezultati jedni drugih.
Ko to može da ne razume? Možda samo onaj ko prijatelje nema, pa mu to pitanje uopšte i ne znači puno, ko mora da ih traži po sumnjivim mitinzima, pod raznoraznim zastavama ili da im se možda servilno nudi za kandidata, a od toga nema ništa. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Na suštinu koja je upravo izneta od strane gospođe ministra, ja nemam apsolutno šta da dodam. Dakle, što se tiče nauke ovde je priča više nego jasna.
Što se tiče ove prakse koje smo se dotakli i mogućih posledica, baš zbog toga što je pominjana SNS, i sad onako upadljivo, žustro, ali ne samo sada više puta danas od strane predlagača, ja ću da dam sebi luft da se osvrnem baš na ovo što smo rekli po pitanju te prakse i mogućih posledica.
To je, dame i gospodo upravo suština ovog predloga. To i ništa drugo, da se nešto izbaci da bi onda neki procesi stali, da bi se nekome plaćala neka odšteta. Ako neko ne zna precizno o čemu je reč, upravo po pitanju zloupotrebe položaja odgovornog lica, gonjeni su najveći, najdrskiji, najbezobzirniji tajkuni u ovoj zemlji. Ovo je naručeni amandman i to je jedino što je bilo hrabro ovde. Ali, naš odgovor je, nema od toga ništa. Hvala lepo.

Slobodno knjižite i po amandmanu, jer apsolutno novo ništa čuli nismo. Dakle, moja preporuka i ministru i ostalima, nema potrebe da idemo dalje u raspravu. Ovo shvatite kao prosto potrebu predlagača da odradi ono što je bilo naručeno, a zaključak ostaje isti. Da se zadrži amandman, da se ne prihvati. Hvala.

Gospodine predsedavajući ima jedna rečenica svega. Isti naručilac, ista priča, pa isti i zaključak, da se ne prihvati. Hvala.

Hvala lepo.
Što se tiče pravne suštine do ove poslednje zapete, precizno, još jednom hvala ministarki na tome, ovome nema šta da se doda.
Zbog javnosti koja prati, pošto su se čule različite ocene, koje su išle u istom smeru, pa sa jedne strane da to je principijelno pitanje, tiče se slobode mišljenja, čuli smo šta treba da podrazumeva. Dakle, moguću štetnu posledicu, posledicu koja se tiče rezultata, u smislu nasilja, izazivanja mržnje prema ljudima itd. Dakle, to nije pravo na mišljenje, to je pitanje ove posledice.
Druga stvar, rečeno je, nije ovo samo pitanje Srebrenice, kao što je od nekih predstavljeno, kao suštinski samo isključivo pitanje Srebrenice. Da se razumemo i budemo precizni do kraja, nije ovo uopšte, ni najmanje pitanje Srebrenice. Ovo sa tim nikakve veze nema. Ja bih razumeo da se neko iskreno zabrinuo, zato što ne zna. Ali, nemoguće je da je neko živeo u Srbiji od prošle nedelje, kada je počela ova sednica, do danas i da nije već čuo sva moguća mišljenja i sva moguća obrazloženja na ovu temu.
Dakle, ne može niko da ne zna da ovo nema nikakve veze sa tim. Može samo da se pravi da ne zna da bi od toga pravio malo političke priče, malo zvučnih tonova za sebe i politiku koju predstavlja. To nije ozbiljno, ali to nije nešto što treba da se govori, bilo kome ko predstavlja poslaničku većinu u ovoj Skupštini.
Mi, a ne neko drugi smo štitili i štitićemo obraz ovog naroda i daćemo sve od sebe, pa bićemo uspešni koliko smo i bili da izbegnemo svaku štetnu posledicu u tom smislu. Mi, a ne neko drugi smo sa našim prijateljima iz sveta uspevali da sprečimo i stavljanje stigme, poput one o genocidnom narodu nad Srbima. Mi smo to uspevali, mi o tome vodili računa baš, kao što u svakom mogućem smislu o ovom narodu i ovoj zemlji mi vodimo računa i u tom smislu nema potrebe bilo ko, bilo šta da brine. Naši ljudi to razumeju, između ostalog zato nas i jeste i ove godine u ovoj sali više od pola. Hvala lepo.

Hvala.
Još jedan i poslednji krug. Dakle, što se tiče prava na slobodu mišljenja, nije ugroženo. Svako ima pravo na stav. Samo nek bude iznad, tako da ne dovodi do nasilja i ne izaziva mržnju i sve je apsolutno u redu, kakav god bio taj stav, koliko god kritički, samo nek nema ove posledice i sve je u redu.
Što se tiče primedbi da smo previše evropski i nekritički, pa znate kako, napravite neku srednju vrednost između tog stava i onog koji smo čuli od poslušnika krupnog kapitala malopre, da nismo dovoljno evropski. Zaključite da smo negde taman otprilike izbalansirani koliko je dovoljno da apsolutna većina ljudi u ovoj zemlji smatra da je to ispravno i mi smo zadovoljni. Hvala.

Hvala još jednom.
Moj komentar malopre na sličnu temu, istu temu, onima za koje sam mislio da su iole stvarno zainteresovani za nju , zvučao je, kako je zvučao. Sad slušamo iste stvari samo mnogo lošije upakovane. Mislim da jedino što je bilo ispravno to je onaj deo koji je predlagač amandmana pročitao sa ovog papira i koji se tiče Akcionog plana. To je bilo dobro. sve ostalo, što će reći, sve ono što je i kazao sam, da Bog sačuva.
Mislim da ipak ne treba da odgovorimo očiglednoj želji da se mi sad ovde bavimo nekom krupnom raspravom iz jednog jedinog razloga.
Predlagača amandmana ovo što je rekao, a i ova tema i bilo šta u vezi sa njom, iskreno nas ne zanima uopšte. NJega to apsolutno ne zanima, ako ćemo iskreno. Ne može čovek koji je delio poslaničku listu sa onima koji su se izjašnjavali o genocidu o Srebrenici tzv. na način kako su se izjašnjavali, da danas tvrdi da je to nešto za njega jako osetljivo, nešto što ne može da prihvati. On je taj sistem vrednosti rogobatnih, nakaradnih vrednosti prihvatio i ništa mu nije smetalo. I stalo mu je i do tog pitanja, kao i do bilo čega vezanog za ovaj narod isto, što će reći koliko do lanjskog snega. Isto je tako lepo zdušno prihvatio i Franju Tuđmana i njegove aktivnosti prema Republici Srpskoj Krajini i danas je…

…tako je…i pošto mu ništa od toga stvarno nije važno, a što bi nama bilo važno da mi slušamo i da uopšte raspravljamo, a kamoli podržimo njegove predloge. Hvala lepo.

Pravo na repliku gospođo predsednice, pominjanje stranke i, kako beše ona interesantna teza, nakon pet godina borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.
Naravno, ovo sebi kao konstataciju može da dozvoli samo neko ko o predmetnoj oblasti ništa ne zna jer onaj ko bar nešto zna ne bi sebi dozvolio neprijatnost da se sramoti pred očima javnosti, između ostalog, i zato što je vrlo jednostavno. Dovoljno je doći možda jednom na nadležni skupštinski odbor kada se raspravlja upravo o rezultatima postignutim u ovim oblastima, pa da onaj koga baš zanima da nešto nauči sazna da rezultati u ovoj oblasti su iz kvartala u kvartal sve vreme koliko se SNS stara o ovoj zemlji i ovom narodu bolji. Tako postupa neko ko ozbiljno shvata posao narodnog poslanika. Onaj ko hoće samo da priča da bi se kasnije divio sam sebi u montiranom video klipu, on to radi kao čovek koji mi uporno daje po dva minuta besplatnog vremena, što je vrlo lepo i ljubazno s njegove strane i ja se svaki put vrlo rado odazovem prilici da mu u dva minuta objasnim koliko nešto ne znam.
Pitanje ispitivanja porekla imovine dolazi na dnevni red. Bez ikakve brige, doći će jako brzo. Ali, nije loše setiti se one univerzalne mudrosti – vodi računa o tome šta želiš, možda ti se ispuni. Nešto mi se čini da će u onom trenutku kada mere u toj oblasti stupe na snagu, onaj koji ih tako glasno tobož priziva naglo ostati bez odgovarajućih finansijskih sredstava od strane onih koji ga finansiraju. Šta ćemo onda? Hoće li kritikovati svoju pamet, takvu kakva je, ili SNS? Hvala.

Nema nikakvih problema, gospođo predsednice, kad već toliko žure da čuju određeno mišljenje, nije sporno da ga čuju, čuće ga svaki put, pitanje neke hrabrosti.
Stvarno se izvinjavam što neko doživljava kao problem to što se nekoga ne plašimo. Iskreno, nemamo čega. Dakle, praznih reči i priče – nema toga, nema ovoga, nema onoga - pa nema možda taman onoliko koliko i nema tih novih rezultata, kada je reč o borbi protiv kriminala, kada bi onaj ko uporno insistira ovde na nekim potpuno promašenim temama i praznim pričama znao da nam kaže kako se kreće, npr, stopa kriminaliteta u ovoj zemlji, iz kvartala u kvartal, godinama unazad, pa da imamo o čemu da pričamo. Tvrdim, ne zna. Tvrdim – ne zna, jer slušam kako govori.
Još jednom, taj luksuz može sebi da dozvoli samo neko ko je apsolutno neopterećen neznanjem. Može da se trudi da bude glasan, opet nemam ništa protiv, čak i u duhu opet jedne univerzalne mudrosti da što je ćup prazniji, to više zveči. Ali, ako bi nešto znao, npr. o toj stopi kriminaliteta ili o korupciji, znao bi da je upravo zahvaljujući SNS, ovoj većini i ovoj Vladi Srbije ona manja, vremenom uvek sve manja i manja, to je trend, to je kontinuitet, kao rezultat. Borba protiv korupcije je nešto što je konstatovano od strane opet relevantne javnosti, i domaće i strane, i istoka i zapada, kao nešto što stoji bolje nego što je stajalo ikada. To što je bolje nego što je bilo u vreme onih sa kojima bi ovaj glasni čovek neku koaliciju da pravi, ali ga niko neće, iako se uljudno nudi, to je možda samo njegov problem. Hvala lepo.

Hvala gospodine predsedavajući.
Da, zbog direktnog pominjanja i podsećanja da nisam pravnik, vrlo dobro primećeno, ja to zaista nisam. S tim što, mislim da to ni na koji način ne utiče na moju mogućnost da čitam koncizno napisan tekst na srpskom jeziku, da ga doslovce razumem i da tumačim da li on ima ili nema neke posledice.
Pa kada pričamo o amandmanu, ne bi bilo loše da i prethodni govornik, a i svako drugi ima na umu šta je predložio i šta hoće da obrazloži ako ga uopšte zanima da obrazloži. Ako hoće da drži političke govore legitimno, ali pogrešan način. Pogrešan način, danas raspravljamo o nečemu vrlo konkretnom.
Ovaj amandman kaže da se obriše deo koji se tiče – koji imaju specijalističku obuku. E sad, da li nam obuka treba ili nam ne treba, to može da se objasni na odgovarajući način, a da neko drži političke govore samo zato što očigledno ne postoji drugi način da uklopi dva minuta u neki iole smislen sadržaj, to je apsolutno neprihvatljivo. I ovakav način, o čemu god da je reč, pa i ovaj amandman, kad god je reč o nečemu što se radi samo zato da bi se malo reklamirali i slikali za direktan TV prenos, da se ne prihvati, dame i gospodo.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, pozivam da se ne prihvati. Zašto? Zato što smatram da postoji dobar razlog i dobra logika u otvaranju prostora za tržište kada je reč o aktivnostima na poslovima tehničkog održavanja.
Govorilo se već u raspravu u načelu i hajde da u najkraćem podsetimo koji su potencijalni pozitivni efekti, ukoliko se usvoji predloženo rešenje, dakle, ukoliko se napravi neki prostor da akteri sa tržišta rade specijalističke poslove u domenu tehničkog održavanja.
Samo pitanje fonda, odnosno novčanih sredstava ne mora da bude krucijalno. Ako se otvori prostor da tržište diktira uslove, pa samim tim i ishod u smislu ko će se baviti određenim poslom, dozvoljava se mogućnost konkurencije. Dakle, za isti opseg, za ista sredstva, postoji mogućnost da se dobiju jeftiniji, povoljniji uslovi. To je nešto što dolazi prirodno sa učešćem tržišta. To je prva stvar.
Druga, pitanje efikasnosti poslova. Takođe, potencijalno dobar efekat, ukoliko postoji konkurencija.
Treća stvar, obezbeđuje se dodatni prosto da sva sredstva dedikovana za ovu namenu budu upotrebljena za nju i u tom smislu se u obrazloženju pominju određene plate.
Dakle, ono što je namenjeno za tehničke poslove, tehničko održavanje da bude namenjeno, iskorišćeno upravo u te svrhe. To su sve dobre stvari.
Na sve ovo, još jedna napomena, kao gratis bonus za podnosioca amandmana od mene. Možda ne bi bilo loše razmisliti kada se pravi pismeno obrazloženje amandmana da to ubuduće ispred ovog predlagača radi neko drugi. Ovo što smo mi dobili je potpuno nesuvislo. Hoću da verujem da je ovo čista greška i, još jednom, da se ne usvoji. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, ja sam to učinio malopre, pre nego što je ministar dobio reč.
Već je ukazano na odredbu člana 107. Ovde sam želeo da podsetim i na odredbe čl. 106, 108. i 109. koji imaju veze i sa onim što se dešavalo, a to je neprihvatanje korektne sugestije da se neke stvari u ovom domu naprosto ne rade. Razumem da ko god predsedava mora da pokaže određeni stepen razumevanja za domašaj i kapacitete određenih ljudi ovde.
Sa moje strane pokušavam da neke stvari razumem, pa kada je reč o gospodinu koji je malopre govorio kao ovlašćeni predstavnik, neke stvari se mogu prosto pripisati nezrelosti, političkoj pre svega. I trudim se kada god kritikujemo da to bude sa izvesnom očinskom blagošću, ali to što neko nije u stanju da određene stvari razume ipak ne može biti opravdanje.
Potpuno je neprihvatljivo da neko ovde na današnju temu priča o nekakvim čarapama, gubernijama, drugim strankama. Ako neko nije u stanju da složi koncizan govor u trajanju od pet minuta, možda je dobar trenutak da se zapita da li je uopšte dorastao zvanju narodnog poslanika.
Kada pričamo o tome šta se dešavalo u ovom zemlji i u ovom resoru, možda ne bi bilo loše određene ljude usmeriti ka temi, što je vezano za član 106, time što ćemo ih pitati – da li su u stanju da izračunaju štetu koju su prouzrokovali sami oni ili njihovi predstavnici koji su im danas nekakvi predsednici po pitanju npr. vojnih penzija, ali da se to izračuna u stotinama miliona čvrste valute, a ne u bocama „Hajnikena“, što je očigledno jedini sistem računanja za koji su neki ovde sposobni.
Ne tražim da o ovome glasamo. Tražimo da o ovim stvarima vodimo računa, da ljudi cene narodne poslanike kao ljude od integriteta, a ne kao izvesne kreature. Hvala lepo.

Hvala.
Još malopre, a sada nakon ovog reklamiranja na povredu Poslovnika koju smo slušali, ponovo, član 103. stavovi 7. i 8. Postoji tu jedna mera koja kaže da kada se zloupotrebljava ovaj Poslovnik, a to se učinilo najmanje dva puta uzastopno sada, ako ne i cela tri, postoji mera koja kaže da se to vreme oduzima poslaničkog grupi.
Ja mislim da je ovo dobar trenutak da razmislimo o primeni te mere. Bilo je danas još nekoliko prilika da možda intervenišemo na taj način, i u nekim poslaničkim grupama, a s druge strane sale to se dešavalo, ali pošto ovo već postaje svojevrsna epidemija, možda bi bilo dobro reagovati na vreme, pa da mi sačuvamo dostojanstvo ovog doma, jer neki određene stvari razumeju tek kada ih osete po svojoj minutaži.
Svima je ovde jasno da su neki došli i danas da se prosto zabave. Međutim, to ako ne može na drugi način, može da ih košta kroz vreme. Objavljivanje nekih neprincipijalnih koalicija na volju i pravo svakome, ali to se radi na konferenciji za štampu ili na zajedničkim protestima, na primer kako beše na onoj bini ispred RIK-a.
Ne moramo da glasamo, možda samo da stavimo prst na čelo i da počnemo da radimo ove stvari kako treba. Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo, naravno podržavam predloge odluka o učešću Vojske Srbije u mirovnim operacijama, kao i Predlog godišnjeg plana angažovanja.
Reč je o izvanredno ozbiljnoj, važnoj temi i naravno na ozbiljnost i na važnost same teme ne mogu da utiču sporadični napadi i ponašanje koje je na nivou onoga što se očekuje možda u dvorištu predškolske ustanove, sada već u ustaljenom maniru jedne čudne družine.
Ozbiljne i važne teme mi smo već danas dovoljno govorili o tome zašto su ovako važno. Dakle, teme koje podrazumevaju ne samo zaštitu univerzalnih vrednosti, vrednosti koje su valjda razumljive svima i koje delimo. To je pitanje opšteg mira i bezbednosti. One su važne i zbog toga što se na ovaj način izgrađuje reputacija naše vojske ali i države u celini.
U vezi sa tim, možda dve napomene koje bih želeo da podelim sa vama, činim to sada. Važno je da se određena vrsta odnosa uspostavlja među državama, ne samo na osnovu onoga kako je do sada bilo, već i na osnovu svega onoga kako bi moglo biti. Kako bi moglo biti na našu korist, na korist ove zemlje i oko tih stvari se vredi truditi.
Želeo sam da kažem da u tom smislu nisam razumeo argumente koji govore u smeru da li je država u kojoj bi se moglo organizovati ili se organizuje vojna misija, postupala ovako ili onako spram Srbije, dovoljno je jak argument da se mi na osnovu toga opredelimo po pitanju i zaštite univerzalne vrednosti koje sigurno delimo, ali i po pitanju izgradnje reputacije naše države i u smislu usaglašavanja izgradnje odnosa sa tim zemljama.
Dakle, kada unapređujemo odnose mi stičemo i priliku i dodatni prostor da i sa druge strane imamo odgovarajuće reakcije, da neke ne pokvarimo ako smo zadovoljni u delu. Ako negde i nismo zadovoljni do kraja, da dovedemo međusoban odnos do tačke kada može biti bolji pa da i neku veću podršku očekujemo sutra. Tako se razmišlja bez vezivanja ruku samom sebi. Tako se razmišlja kroz ulaganje u odnose i tako se strpljivo, mudro, korak po korak gradi.
Danas su se pominjale neke razlike između državnika i ljudi koji su tek u politici, bez prilike da odu u onaj viši korak dalje. Jedna od razlika se upravo meri i kroz ovu vrstu odnosa. Treba ovo da podržimo, ne samo kada je reč o ovim sporazumima, već u svakoj prilici kada god možemo da učinimo nešto u smislu izgradnje reputacije i unapređenja ove vrste odnosa među državama. Hvala.