Dame i gospodo narodni poslanici, budući da ja nisam izazvao repliku niti je tog osnova bilo, dužan sam da odgovorim.
Ako neko kaže da pisani radovi se ne smeju prepisivati itd, ako već na nekoliko sednica ja utvrdim da su narodni poslanici, bez obzira na fakultetsko znanje, odnosno više zvanje nego znanje, na te velike akademske titule, pravili pravopisne i slovne, gramatičke greške, koje su neprihvatljive za osnovnu školu, ukoliko se to ponovi sa drugim poslaničkim grupama i drugim poslanicima, onda je logično da utvrdimo da je neko tako komplikovane pisane radove, amandman je svakako pisani rad, plagirao tako što je to prepisao od svog kolege ili je njegov kolega prepisao to od njega.
S obzirom da predlagač amandmana se počesto zalaže za tu neku vrstu akademske čestitosti, koju ja u praksi ne mogu ovde da osetim ni da vidim, moja je obaveza da podsetim takvu vrstu predlagača amandmana da su na određen način se ponašali dvolično, da jedna pravila diktiraju nama, a da druga, sasvim druga pravila važe za njih.
Ako se neko bori protiv plagijata, a ja uhvatim da su jedni od drugih prepisivali, onda možemo da razgovaramo na određen način o licemerju kada neko iz sednice u sednicu nama traži da se usvoji Zakon o visokom obrazovanju i da se u smislu akademske čestitosti otkloni svaka vrsta plagijata. Ako otklanjate tuđe plagijate i sumnjate u njih, onda prvo treba da otklonite svoje.
Inače, nemam ništa protiv da se na određeni način favorizuje opozicija, ali ja i dalje tvrdim da ovde ima višak tačaka i višak navodnika. Ne može da ide tačka, navodnik, tačka navodnik. Za mene je to neprihvatljivo kao pismenog čoveka. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani gosti, poštovani predsedavajući, ja sam pažljivo čitao ovaj amandman i drago mi je što je prihvaćen. Posebno zato što se amandman odnosi na industrijske koloseke, odnosno priključke. Veoma sam zadovoljan zato što verujem da mi treba da proizvedemo što više robe, da izvezemo, da je to jedini način i pozdravljam predlagača amandmana. Dakle, treba nam što više industrijskih koloseka, treba nam što više proizvodnje.
To se baš ne slaže sa njihovom ranijom filozofijom, bolje uvesti, nego proizvesti, ali na njihovoj podršci na nekoj proizvodnji koju će napraviti nova Vlad, ja im svakako zahvaljujem što su isplanirali da će nam trebati mnogo industrijskih koloseka za proizvodnju koju ćemo u narednom periodu razviti. Pošto će ova Vlada trajati nekoliko mandata, a pošto će ona druga u senci trajati još duže, pretpostavljam da će se ti industrijskih koloseci množiti i da će ih biti više u uvećanju od 7,7%.
Ako izračunamo, nisam zadovoljan obrazloženjem amandmana, gde je predlagač izvlačio neke svoje paralele sa brojem prihvaćenih amandmana sa podrškom u biračkom telu. Nisam zadovoljan, ali sam zadovoljan zato što je predvideo da će industrija biti razvijena i da će nam trebati mnogo industrijskih priključaka i na tome mu zahvaljujem. nema bolje podrške Vlade od toga kada neko kaže – trebaće nam industrijski priključci na prugama. Znači da on veruje u ovu Vladu, da je posvećen, da pažljivo prati rad Vlade i da veruje da će industrija, posebno prerađivačka industrija i poljoprivreda uz razvoj energetike i pratećih delatnosti doprineti tome da se u ovoj zemlji što više proizvodi, da se kroz proizvodnju dođe do novih plata, penzija, da te plate i penzije imaju podršku u proizvodnji i da njihov rast bude opravdan, da imamo što više robe, a kada imamo što više robe, onda imamo sve više novca. Neće se živeti više od zaduženog, kao što se živelo za vreme vladavine stranke bivšeg režima, nego će ljudi dobijati plate od proizvodnje. Delićemo višak, nećemo živeti od podele manjka, što je bio slučaj u prethodnom periodu.
Bez obzira što je predlagač amandmana sa liste stranke bivšeg režima koja je mnogo toga u industriji upropastila, svakako je vredno pažnje ovo što on veruje u novu Vladu. Što se tiče onih 7,7 verujem da se njemu nešto prividelo i verujem da nije video jednu ili dve nule ispred tih 7,7 tako da mislim da je to negde 0,077. Čvrsto verujem u taj procenat, a onih 7,7 i ne verujem da će da izađu sami na izbore. Tih 7,7 će biti na sveti nikad. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih čak i možda glasao za ovaj amandman, ali nisam siguran da će sam predlagač glasati za taj amandman. I, pitanje je - ko je predlagač? Ovde u mojoj evidenciji stoji da je predlagač narodni poslanik, da ne spominjem ime, jer mogu da izazovem repliku, ali sam predlagač je rekao da je predlagač Pokret za preokret. Za mene je to tehnički neizvodljivo da jedno udruženje građana predlaže amandmane. Prema tome, ne mogu da glasam za ovaj amandman, jer sledeći put on može da se predstavi kao žena u cenom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije problem što biramo nove sudije i lepo je birati nekog ko napreduje, ali kada je reč o pravosuđu problem koji se desio 2009. godine, a kada je, po meni, jedna partija ustanovila svoje pravosuđe u jednoj koaliciji i mi to vremenom treba polako da ispravljamo. U to vreme, koliko se sećam, izabran je mrtav sudija. To što je bio mrtav nije bio dovoljan dokaz da nije sposoban da vrši sudijsku funkciju. To što nije izbrisan iz članstva jedne partije je bilo jače od toga što je umro. Koliko je bio živ za partiju, morao je biti živ i za pravosuđe i onda su ga jednostavno izabrali, iako čovek nekoliko meseci nije bio među živima.
Mislim da sudije nisu tada izabrane po nekim stručnim osnovama, da su izabrane po političkoj podobnosti, pa ima i ono da su bili istaknuti, da su se dokazivali u partijskom članstvu, u partijskim obavezama, da nisu nikada presudili nijednom članu bivšeg režima koja je u to vreme selektovala naše pravosuđe. Vrlo je povoljno kada neko zbog stručnosti napreduje, ali takođe treba reći da u pojedinim sudovima, u pojedinim sudskim jedinicama, a ja sam imao priliku da se uverim da to što je selektovano 2009. godine, to što je odabrano po nekim partijskim osnovama, u jednom sudu, u jednoj sudskoj jedinici po istoj stvari dvoje sudija donesu različite odluke. Ili nešto nije u redu sa sudijama ili nešto nije u redu sa zakonima.
Pošto su zakoni jedinstveni, pošto mislim da sa zakonima nema problema, mislim da naši građani, pre svega, na sudu ne doživljavaju pravdu. Dakle, sud je tu da ustanovi istinu, a s obzirom da je 2009. godina bila reforma pravosuđa, mi još uvek nismo u prilici da našim građanima isporučimo takvu vrstu pravde i prava. Velika je razlika između pravde i prava, ali što je najgore, naši sudovi nisu u prilici da ustanove istinu.
Na kraju, da ne bih dužio reći ću da se nadam da ćemo u budućem periodu uspeti da ispravimo, ukoliko se to može ispraviti, sve što je loše učinjeno 2009. godine, i reći ću našim građanima da oni nemaju problem sa zakonima, što je moj utisak, već imaju problem sa sudijama, posebno onima koji su na partijski način izabrani 2009. godine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 104. Poslovnika, koji kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumače njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku; ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji je narodni poslanik, pripada i toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe; o korišćenju prava iz 1. i 2. stava ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine.
Vi imate pravo da date repliku gospodinu Pavićeviću, ali pod uslovom da su ispunjena prva ova dva uslova. Poslednja replika gospodina Pavićevića je bila sasvim neosnovana. On je izazvao replike na koju su odgovorili gospodin Orlić i na koju je odgovorio gospodin Atlagić. Vi ste posle toga dali priliku gospodinu Pavićeviću da još jednom replicira, iako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. i 2. ovog člana, a na osnovu čega vi možete odlučiti, a ne morate da mu date repliku.
Ja imam razumevanja što ste bolećivi prema opoziciji, ali samo pogledajte statistiku koliko puta neosnovano koristi pravo gospodin Pavićević, pogledajte samo u zbiru koliko on replika ima i većina njih je bila bez ikakvog osnova.
Molim vas da u buduće malo povedete o tome računa. Pri tome, ne zameram što favorizujete opoziciju, ali ipak tu moramo imati neku meru. Zahvaljujem. Ne tražim da se o tome glasa.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja sam pažljivo pročitao ove predloge i prvo što mi je palo u vidno polje i što mi je palo na pamet da kažem i da sa vama podelim je sledeće. Po meni, ovaj savet je preglomazan, ima previše članova. Mi biramo polovinu. Znači, od 43 mi treba da izaberemo 22 i o tome vodimo raspravu. Za mene je to malo puno i mislim da taj zakon treba menjati i mislim da je osnovni zakon izašao je negde 2006. godine, koji je predvideo ovakav način biranja i ovako veliki broj.
Znači, tu nisu male prinadležnosti kad imamo 43 osobe koje biramo, a od čega biramo svake tri godine zato što se neko pametan našao pa je rekao izabraćemo jedne na šest godina, druge na tri godine, tako da Narodna skupština svake tri godine mora da bira polovinu članova. Otuda verujem da je proisteklo i neko zakašnjenje, zamerke koje je uputio ovde jedan poslanik, akademski čestit, ne stoje. On je tražio prisustvo ministra prosvete. Ministar prosvete i pripadnici ministarstva dolaze kada su oni predlagači, a ovde je predlagač odbor i članovi odbora i koliko vidim ovde vode neku živu raspravu.
Razlika između znanja i mudrosti je daleko veća. Za mudrost, sem znanja, treba vam iskustvo i opažanje i otuda verujem da akademski čestiti poslanik jeste u sferi znanja, ali do mudrosti još treba malo da prođe vremena da dobije odgovarajuće iskustvo i da iz sfere znanja pređe u mudre osobe, odnosno da mudro zbori i govori.
Znanje je inače blago koje svog vlasnika svuda prati. To je izreka koja se odnosi na to i ja se sad pitam, s obzirom da ovaj savet po mnogim pitanjima, programima, recenzijama, udžbenika itd. ima neke svoje funkcije, koliko je naše znanje primenljivo?
Video sam ovde razna društva koja na određen način delegiraju kandidate, odnosno predlažu kandidate za izbor članova Saveta i ovde su i Matica srpska, i Akademija nauka, ima raznih društava, istoričara, geografa, fizičara, hemičara, filozofa, likovnih pedagoga, psihologa. Ima i psihologa. Dakle, narodni poslanici mogu, koji budu smatrali da je to neophodno, akademski čestito, da se radi nekih svojih ličnih upotreba upute i kod članova Saveta koji dolazi iz reda psihologa, ali ono čega nema, a znanje mora da bude primenjivo i akademski čestito…
Recimo, poznat je po akademskoj čestitosti Fakultet političkih nauka. Oni motkom uteraju tu političku čestitost i akademsku, i onda dođu ovde i nama pričaju kako treba da budemo akademski čestiti, a pri tome oni tamo hvataju pajsere, motke, itd. Sam njihov dekan je došao u nepriliku i najverovatnije ga nisu jurili motkama zato što je izdavao pecaroške dozvole. Najverovatnije da se nije akademski svidelo njegovo znanje i ponašanje na tom fakultetu i onda su Statut tog fakulteta uterali motkom ili nekim pajserom. Znam da je bila neka afera tamo.
Dakle, te akademski čestite primedbe ne stoje iz prostog razloga što znanje mora biti primenjivo. Neki predavači mene moraju naučiti da malo bolje proizvodim, da nešto više znam, ali da to znanje bude makar malo primenjivo i da ja postignem malo bolje rezultate u proizvodnji, da učenici, studenti, a ovde se radi o učenicima srednjih škola… Prethodni poslanik je govorio kao da se radi o univerzitetu i fakultetu. Koliko znam, ovaj savet će da odlučuje o srednjoj i osnovnoj školi.
Slažem se da ima profesora koji bi trebalo ponovo da se vrate u srednju školu. Slažem se da ima tamo nekih doktora nauka koji se obrću, koji po meni ne bi položili prijemni ispit za srednju školu, a imaju doktorske titule i zvanja. Zato je velika razlika između zvanja i znanja, a posebno znanja koje treba da se prenese na neke druge osobe da bi one bile, ne samo akademski čestitije, jer ta akademska čestitost dolazi pod sumnju od samog tvorca te reči, koji dođe i kaže – jedan predlog čuči negde u fioci. Kako jedan predlog zakona može da čuči ako smo akademski čestiti? Ako često gledamo u rečnik, izraz „čučati“ znači biti savijen u polusagnutom i sagnutom položaju, savijenih kolena, itd. Jedan zakon, jedan predlog svakako ne može da se sagne, savije kolena, itd. Kad već zovemo akademski čestito, kad već zovemo u pomoć neke rečnike, onda moramo da budemo dosledni i kada nešto sami iskažemo da to potražimo u rečniku koji nam je tu negde pri ruci i na klupi.
Uglavnom, ovaj savet je, po meni, glomazan i to treba smanjivati, treba ići – ušteda je najbolja zarada i treba ubaciti društvo strugara, društvo glodača, društvo nastavnika strugara, društvo nastavnika glodača, društvo nastavnika učenika u privredi. Toga ovde nema. Oni ne delegiraju nikoga. Ukoliko želimo da budemo produktivno društvo, da proizvodimo, da izvozimo, nama svakako treba neka proizvodnja. Ne možemo mi da živimo njihovom glavom. Ne možemo da živimo u periodu od 2000. do 2012. godine kada je bilo bitno samo uvesti, a ne proizvesti. Nama treba neka ofanzivna industrija, treba nam proizvodnja da naše plate i penzije budu utemeljene na proizvodnji, da imaju osnov zbog čega će da porastu, jer u suprotnom ćemo i mi živeti od zaduženog, a ne od zarađenog, što je bila filozofija nekog prethodnog sistema koji je vodila stranka bivšeg režima.
Zato se zalažem da ubuduće promenimo malo taj zakon, smanjimo broj članova i da ubacimo društva o kojima sam govorio, da znanje koje je prenosimo bude i primenljivo, da se ne bavimo samo filozofski temama, već da srednjoškolci koji izađu iz škole učenika u privredi, kada izađu strugari, glodači, brusači, bravari, kada izađu razna zanimanja… To što sam čuo tokari, to možete za obrtaj, a za mene su strugari strugari, bravari bravari. Nama je strugar ili bravar bio predsednik države, čak tvrdim da je bio malo bolji, nego što je to bio predsednik za vreme stranke bivšeg režima.
Dakle, verujem da ta produktivna znanja mogu i na političkom planu daleko bolje da se iskažu, odnosno da oni kada dođu u priliku da dođu u Skupštinu, a šteta što nema strugara, glodača, nije to greška do političkih stranaka, već i do glasača što nisu ofanzivniji, što se ne udružuju i što sebe ne guraju na neku drugu listu, pa da ovde imamo više proizvodnih radnika, da imamo više seljaka. Zašto ovde nema društvo poljoprivrednih nastavnika, pa da nas oni nauče da proizvodimo bolje i da ih bude u Skupštini, već ovde slušamo neke prazne diskusije koje sebe nazivaju akademski čestitim diskusijama.
Šta ćemo sa proizvodnjom, sa obrazovanjem? Za mene je svako obrazovan ko ima obraza. Znači, sve drugo se da naučiti, a šta ćemo sa znanjima koja su gotovo neprenosiva i ništa ne znače osim filozofije, nema na čega to da primenim, na čega da zalepim.
Dakle, kada diskutanti diskutuju, treba da se zamisle koliki je njihov doprinos u fizičkom smislu i u smislu ljudi da se pripreme da što bolje proizvode, da napravimo što bolji rezultat i da ovo društvo konačno krene napred, da se okupimo oko neke nevolje, a tu ovi obrazovani stručnjaci treba da nas nauče, da se svi ujedinimo oko neke nevolje, da jednom podignemo svoje glave, zastave, državu i da krenemo napred, da ne idemo stalno unazad. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, kaže - biraju se dva člana iz reda predstavnika Zajednice srednjih stručnih škola. Jedanaest kandidata, a samo dva člana. O tome sam govorio.
Dakle, od ovih 11 biće izabrano samo dva, ali zato imamo Društvo psihologa Srbije, imamo Sindikat delatnosti obrazovanja, redovnih profesora univerziteta, opet redovni profesori univerziteta, Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Nišu, Univerzitet u Kragujevcu, predškolske ustanove, evo sve nabrajam.
Dakle, ja sam to pažljivo pročitao, ali mi se nije dopalo zato što, gotovo da nema ovih, znači biraju se samo dva. Nema iz poljoprivrede nikog, bira se jedan član iz Saveza učitelja Srbije, Društva istoričara Srbije, Geografsko društvo i sve kada uzmeš doktor, mr, doktor, doktor, doktor, sve čudne titule, Srpsko hemijsko društvo, Srpsko filozofsko društvo itd.
Radi se o srednjim školama i osnovnom obrazovanju. Meni ne bi smetalo da se radi o visokom obrazovanju. Rekao sam da prvo ima puno članova, 40 i nešto, da se biraju svake tri godine, umesto da izaberemo sve odjednom i da bude manji broj i da bude što više iz stručnih škola, ovde ste se trudili da bude što manje.
Nismo mi donosili taj zakon 2006. godine, stranka bivšeg režima ga je donosila i zato vidim da neko ima potrebu da odbrani takvu vrstu predloga, koji je zasnovan na zakonu koji donet 2006. godine. Neko brani ono što se braniti ne može. Ja imam razumevanja i da trebam da doktoriram na Fakultetu političkih nauka i ja bih branio tamo neodbranjivo. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 103. posebno stav 8. – u slučaju stava 7. ovog člana, predsednik Narodne skupštine dužan je da vreme koje je narodni poslanik koristio zloupotrebljavajući pravo iz stava 1. ovog člana, oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi u pretresu o tekućoj tački dnevnog reda, ako je njegovoj poslaničkoj grupi preostalo vremena za pretres.
Ja verujem da gospodinu Pavićeviću nije preostalo vremena za pretres, ali je on zloupotrebio Poslovnik i umesto povrede Poslovnika on je imao klasičnu repliku iz člana 104. dakle, mogu da dozvolim da vi imate pravo da to dozvolite i svakako treba biti popustljiv prema opoziciji, jer se ponašaju kao Kalimero, stalno viču – nepravda, a ja recimo imam četiri replike u ovom sazivu, a on ima 64, možda i 74.
To govori o tome, o popustljivosti predsedavajućih i ja vas molim da nastavite sa tom praksom. Što oni više govore, što više replika upotrebe, što više replika izazovu, to gore po njih, to im rejting više pada.
Ništa uvredljivo ja nisam rekao iz čl. 106, 108. i 109. Taj član bi se mogao primeniti na mog prethodnog kolegu Pavićevića i ja nisam vređao nikakvu narodnu poslanicu, nikoga nisam pomenuo. Samo sam rekao – a ko treba da doktorira na Fakultetu političkih nauka, i ja bih branio taj fakultet i evo ja ću se ponuditi da doktoriram …
Sačekajte, povreda Poslovnika …

Ma, ja želim da doktoriram na tom fakultetu i kod njega i kod Janka Veselinovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, nerazumnom je teško dokazati da je nerazuman. Da se to može, on ne bi ni bio nerazuman.
Što se tiče mog prethodnog kolege poljoprivrednika, ja ću da ga podržim oko rada na crno. Veoma ću da ga podržim. Ovog trenutka tražim od Ministarstva rada i od drugih ministarstava da mi se dostave podaci kako je zasađen vinograd na Fruškoj gori. Koja radna snaga je to zasadila? Da li su bili prijavljeni?
Da li su bili uplaćeni doprinosi? Da li im je bio uplaćen PIO? Da li se to desilo prilikom sadnje? Da li se to desilo prilikom održavanja ili da li se to desilo povodom berbe? Želim da mi ministarstvo dostavi i da li je ta firma koja je dobila 525.000 evra od države da zasadi vinograd na Fruškoj Gori, da ga zasadi u proleće 2007. godine na zemljištu koje je zakupila 7. novembra 2007. godine, dakle, tražim od ministarstva da mi dokaže kako su to radnici u proleće 2007. godine sadili vinovu lozu na zemljištu koje je nastalo u novembru 2007. godine? Tražim tačne podatke da li se neko eventualno povredio na radu, da li je bio zbrinut, na koji način, da li se možda zasekao vinogradarskim makazama itd?
Što se nacionalnog stadiona tiče, čuo sam izjavu mog poljoprivrednika da je Staljin imao nacionalni stadion. Nije tačno, nije ga imao, ali ga imaju recimo Rumunija i Poljska, ali nemaju takve vinove zasade od 52 ha bivšeg premijera. Za te pare su izgradili moderne nacionalne stadione koji imaju sadržaje, koji nisu samo sportski nego su i drugi sadržaji koji donose nove poslove. Uzgred budi rečeno Staljin nije imao konc logor na tom stadionu nekom nacionalnom, ali znam bivšeg premijera koji je uhapsio 12.000 ljudi 2003. godine, od tih 12.000 ljudi je procesuirano jedva 1.000 i od tih 1.000 devetsto i nešto je oslobođeno. Dakle, sa tih 12.000 ljudi mogao se napuniti poveći međunarodni stadion, pa ako već prigovara na tim nacionalnim stadionima, ako već prigovara na nekim dijagnozama, ako već nije smeo TV duel kod mene, pa je u Šapcu pobegao, ako već nije smeo sa mnom na poligraf, ako je već želeo da istakne svoju vojničku karijeru i pričao o dijagnozama, nudim da ukrstimo vojne knjižice. Dakle, da vidimo ko je bio slobodan da služi državi, a ko je bio slobodan samo da se državom služi.
Prošli put je poželeo, neko se seća, rekao je da smo bili miševi, da smo se zavukli za vreme agresije itd. dok je on nosio uniformu, da vidimo da ako neko ko već priča o dijagnozama, poslednji koji treba da priča jeste moj kolega poljoprivrednik. Zahvaljujući toj nekoj lažnoj dijagnozi oslobođen je služenja vojnog roka. S obzirom da je on meni prigovorio, gospodine predsedavajući prošli put da nisam imao priliku da govorim, možete da snimite sve pečate na vojnoj knjižici o svim vojnim rokovima koji su trajali 15 meseci i vojnim vežbama i ratnim rasporedima itd. Nudim mu da ukrstimo vojnu knjižicu.
Slažem se sa njihovim zalaganjem za radnička prava, u potpunosti se slažem. Podržaću ga u tom delu, samo da pronađem, poginuo radnik tu i tu, pao radnik sa zgrade, u „Tigru“ poginula tri radnika, to su samo naslovi, neki od naslova u štampi. Slažem se da radnička prava budu do maksimuma, ali nigde ne vidim da je poginuo neki njihov prijatelj tajkun. Možda se na Maldivima, na jahti sapleo o neku pevaljku, pa pao na klješta od jastoga, ja to ne mogu znati, ali to u štampi nije bilo. Dakle, ja se slažem kada se neko zalaže za radnička prava, jer ja se prvi za njih zalažem, bio sam radnik IMT i tada je Beograd imao 230.000 radnika u proizvodnji. Kada sam došao u ovu Skupštinu 2012. godine ponovo, Beograd je imao 20.000 radnika u proizvodnji, odnosno 10 puta manje iako je imao 50% više stanovništva nego što je to bilo 80-tih godina.
Ukoliko se neko zalaže za radnička prava treba i da kaže da je radnička prava oduzeo neko ko se obogatio u divljoj, predatorskoj privatizaciji. Slažem se sa svim radničkim pravima, ali to treba da rade ljudi koji nisu bili umešani u uspostavljanje jednog divljeg kapitalizma koji nigde do sada nije viđen. Dakle, ukoliko su uništavali radna mesta, uništavali su stotine hiljada radnih mesta oni ne bi trebali time da se bave.
Kad smo već bili kod vinograda molim ministra za rad da ovo zapiše, da se za sezonsku radnu snagu nekom uredbom propiše da ubuduće, da poslodavci, poljoprivredna gazdinstva kupuju nalepnice koje će biti po ceni da se makar socijalno i zdravstveno ti radnici zbrinu da u slučaju neke povrede na radu mogu zahvaljujući toj uredbi da se zbrinu jer su oni radna snaga koja ide u nadnicu, veoma su izloženi suncu, vetru, kiši, ponekad i mrazu i bilo bi red da ih na određeni način zaštitimo da pri tome mnogo ne opteretimo poljoprivrednike jer su oni na vrlo niskim granama što se tiče ekonomskog i socijalnog opstanka.
Nestala je cela prerađivačka industrija. Nestali su poljoprivredni kombinati. Nestao je ogroman broj radnih mesta i sada neko ko je najzaslužniji za propast radničke klase, za to što nezaposleni tumaraju u predgrađima, zato što plata i penzija više nema, nemaju podršku u proizvodnji da bi bile veće.
Sada neko ko je živeo od zaduženog i zaduživao državu i tako zaduživao preostali broj radnika, neko ko je sa prihodovne strane izbacio 400.000 radnika i prebacio ih na rashodovnu stranu i doveo ih u priliku da se njihove rane, psihičke rane zato što su ostali bez posla u pedesetim godinama ne mogu da se vide, a duboke su i lako ne zaceljuju. Takvi treba da znaju da su oni državu doveli na stanje koje je bilo na Marsu, bilo je uslova za život u Srbiji ali nije bilo života. Hvala.

Zahvaljujem.
Samo trenutak, ja ću malo da se strpim dok kolega završi.
Reklamiram član 103. stav 8, čini mi se, ne sporno je pravo narodnih poslovnika gde reklamiraju Poslovnik, ne sporno je čak pokušaj prava da zloupotrebe povredu Poslovnika za neke druge svrhe.
Stoga, u ovom članu 103. u jednom stavu piše – slučaj iz stava 7. ovog člana, predsednik Narodne skupštine je dužan da vreme koje je narodni poslanik koristio zloupotrebljavajući pravo iz stava 1. ovog člana, oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi, u pretresu o tekućoj tački dnevnog reda, ako je njegovoj poslaničkoj grupi preostalo vremena za pretres.
Mislim da je pripadniku „udruge za obrtaj“ ostalo vreme ako ne po ovoj tački, ono po amandmanima. Mislim da je i kolegi Markoviću, njegovoj poslaničkoj grupi preostalo vremena i stoga mislim da iskoristite ovo vaše pravo s obzirom da se ovde govorilo o nekoj peticiji, o žutim patkama, o Beogradu na vodi. Mogu da razumem zabrinutost žutopatkastih ali ubuduće gledajte da, a ne želeći da komentarišem njihovo pravo na njihovo mišljenje ako je to njihovo mišljenje, ali ubuduće koristite ovo vaše pravo iz stava 8. člana 103. jer naprosto ja ne mogu više da slušam o Beogradu na vodi, žutim patkama, prava žute patke i tako dalje. Ne mogu da slušam više o udruženju koje se zove „udruga za obrtaj“ jer jednostavno to je žena, svastika i on, formiraju jedno udruženje i onda pričaju o pravima svog udruženja i tako dalje.
Jednostavno, morate primeniti Poslovnik i ovo vreme im uskratiti, ako ne ovog puta, a ono makar svakog desetog puta kada zloupotrebe Poslovnik, da iskorististe to vaše neprikosnoveno pravo. Hvala. Ne tražim da se o ovome glasa.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je pet godina za strategiju realni rok, a ono što je meni zasmetalo je nabrajanje na kom mestu je sve naša zemlja, u kojim oblastima, pa se tamo poredimo sa Ruandom itd.
To nameće jedno pitanje - otkud tako da smo nisko plasirani, kada smo u prethodnih 12 godina imali tako dobru, plemenitu, valjanu, vrednu vlast? Kako to da smo tako nisko plasirani? Da li se to desilo u poslednje dve godine ili se to desilo možda od 2000. do 2012. godine, pa smo zbog toga u raznim oblastima završili na samom dnu svetskih lestvica, ne samo što se tiče turizma, već što se tiče svih segmenata života u našoj zemlji?
Ne mogu da prihvatim da neko ko je najodgovorniji za veoma težak položaj naše zemlje, za veoma težak položaj našeg naroda, neko ko se 12 godina bahatio, neko ko se iživljavao, dok je narod jedva preživljavao, ne mogu da prihvatim to da neko ko od danas živi kao u bajci, narodu koji živi kao u basni, spočitava, svoje grehe prebacuje na neku drugu stranu, da građani znaju ko je i odgovoran za tako veoma nizak standard života u našoj zemlji, ko je odgovoran za nisku poziciju na svetskim lestvicama, u privredi, u raznim drugim delovima, pa i u turizmu.
Ne verujem da je to ova vlast u dve tri godine, i da je htela, uspela toliko da uništi. U koliko su oni koji su vladali od 2000. do 2012. godine, a još uvek vladaju u Vojvodini, u koliko su oni bili dobri, ja ne verujem da smo mi pogoršali neku poziciju i ovo je za mene ne prihvatljivo, da neko svoje greške prebacuje na neku drugu stranu. Valjda je vreme da nam oproste, makar svoje greške.
Danas je 5. oktobar, to je dan izneverenih nada ogromnog broja građana i mislim da nije primereno da oni koji su jeftino prodali 5. oktobar sada spočitavaju nekom drugom na onome što su oni izgrešili. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je možda trebalo prihvatiti ovu zapetu, jer je to veliko unapređenje. Po meni je trebalo prihvatiti u znak sećanja na 5. oktobar, dan kada je ova skupština toplom ljubavlju spaljena. Kao neko ko je učestvovao u svim tim protestima 90-ih godina, moram da kažem da smo se mi sa puno nade, sa puno vere u bolju budućnost kretali za svojim vođama. Od 5. oktobra ta ljubav je između nas naroda i njih prestala.
Posle 5. oktobra oni iz pocepanih patika, iz pocepanih farmerki uskaču u vile, dvorce, stanove, Maldive, vinograde, a mi koji smo išli sa njima po ulicama, mi obični narod, stotine hiljada građana ostalo je na ulicama.
Mislim da je vredno bilo to što je narod imao ogromnu energiju da prihvatimo ovu zapetu, iz prostog razloga što su se naše vođe dobro ububrežile u tom svom naporu da oni dođu do svog boljeg života, umesto da odvedu građane do boljeg života. Toplom ljubavlju su spalili ovu Skupštinu, u čemu ja nisam učestvovao. Neki od tih vođa su čak tražili da se narodu podele puške i da se obračunamo, odnosno da oni sa ulice krenu sa puškama i obračunaju se, kako su oni to rekli, sa ostatkom Miloševićevog režima. Ja u tome ni tada nisam želeo da učestvujem. Te puške je hteo da podeli čovek koji je kasnije postao premijer, da bi te puške sutradan došle do zemunskog i surčinskog klana i pomoću tih pušaka je usmrćeno više desetina ljudi, a jačanje tih klanova pomoću tog oružja je dovelo do ubistva samog premijera, koga je zamenio, gle čuda, savezni ministar unutrašnjih poslova koji je uskočio na upražnjeno mesto svog poginulog saborca.
Ja verujem da je trebalo preispitati političku pozadinu tog ubistva, ali ne samo sa opozicione strane, već je trebalo ispitati političku pozadinu tog događaja i sa druge strane, odnosno onih koji su dobili, odnosno avanzovali na tom slučaju i dobili unapređenje, nove položaje, nove funkcije itd, a nije ih malo koji su na tome avanzovali.
Dakle, u znak sećanja na taj 5. oktobar, mi koji smo išli za svojim vođama zaslužili smo da se ta zapeta makar danas usvoji. Ja sam malo kasnije stigao zato što sam tog 5. oktobra te brao kukuruze, te brao vinograde, te brao grožđe, pa nisam učestvovao u kompletnom događaju. Stigao sam tek uveče, jer su navodno najavili neke tenkove, kojih nije bilo, ali dotle je već ova Skupština bila spaljena, tako da bi eventualno moji napori da to sprečim bili uzaludni. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ne treba prihvatiti ovaj amandman. Mislim da je koleginica koja je govorila pre mene već dovoljno o tome rekla, da je utvrđivanje onoga što predlagač amandmana misli da treba skratiti rok, da je previše komplikovano, da bi moglo da se reč: „dvanaest“ zameni sa rečju: „šest“.
To ubeđenje da ne treba glasati za ovaj amandman mi je produbljeno time što je ovde prigovoreno da neko nekome dobacuje, a ja sam, čini mi se, primetio da ovi saradnici ministarke pomalo prisluškuju. E, to je već opasno.